Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Прву књигу Иван оправио, прати књигу Бару и Улћину на Милоша Обренбеговића: „О Милошу Обренбеговићу, позивљем те у моје сватове, стари свате да си пред сватове; но ми немој инокосан поћи, купи
бити тамо у Латина: кад бисте ме, браћо, послушали, да скинемо перје и челенку са Максима, мила сина мога, на Милоша Обренбеговића, да Милоша зетом учинимо, док ђевојку отуд изведемо“.
И тако се браћа погодише, и скидоше перје са Максима, златно перје, чекркли-челенку, на Милоша Обренбеговића, те Максима јандал оћушнуше, а Милоша зетом учинише. У то доба мору ударише, у сиње се море навезоше.
К себе руке, обје ти отпале! Покри очи, обје ти испале! Рашта гледаш на јунака туђа, на Милоша Обренбеговића? Но погледај, мила снахо моја!