Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Прву књигу Иван оправио, прати књигу Бару и Улћину на Милоша Обренбеговића: „О Милошу Обренбеговићу, позивљем те у моје сватове, стари свате да си пред сватове; но ми немој инокосан поћи, купи свата што гођ можеш веће
турити кавгу у сватове; него, браћо, кићени сватови, десио се данас међу нама главан јунак војвода Милошу, та Милошу Обренбеговићу, — љепоте му у сватове нема, ни ће бити тамо у Латина: кад бисте ме, браћо, послушали, да скинемо перје и челенку са
како су, па их царе једва дочекао, дочекао, оба потурчио, и турска им имена нађео: Јовану су име нађенули — Мамут-беже Обренбеговићу; а Максиму име нађедоше — Скендер-беже Иванбеговићу.
девет даше за пашалук, цар им даде бијеле тугове и везирство на те земље двије без промјене вазда довијека: Мамут-бегу Обренбеговићу даде земљу равна Дукађина, ђено роди издобила вина, доста вина, више урметина, доста има бијеле вшенице, — красну