Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
године 23. септемвра месеца, Никола Мариновић, Земунац, бивши добар познаник, а можно да и ортак покојнога Милана Обреновића, поручи да војвода Милош Обреновић, што пређе може, на кленачки према Шапцу чардак дође: „Имам му нешто важно казати”.
истини уверимо, вратимо се натраг на баир у наше шанчеве, кажемо самим војводама, и договорно одредимо војводу Милоша Обреновића и буљубашу Петра [Јокића] Тополца, да узму све коњике који се онде находе и да трче мензилски ону ноћ и београдски
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Оне су постале политички програм Србије под владом кнеза Михаила Обреновића (1862—1868) који је, одушевљавајући се јужнословенском идејом, био себи ставио у дужност да оснује једну
духа једнакости било особито тешко утврдити редовну власт: чак и влада која се сматра као најјача, влада Милоша Обреновића, морала се у много махова задовољити тиме да је народ само подноси.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Потом постаје писар код војводе Марка Штитарца,56 код Јована Обреновића, и при Народној канцеларији. Немирна духа, не могући дуго да остане на једном месту пође у Русију да види своје
Пошто се једва спасао, он се враћа у Србију. 1818. је писар код Јеврема Обреновића. 1819. иде у Бесарабију до родитеља, који су као остали српски бегунци уживали руску помоћ.
Свршивши студије, 1829, Стејић оде у Србију за личног лекара кнежева брата, Јеврема Обреновића. У два маха био је и лекар кнеза Милоша, али 1832.
Неко време био је коморник на двору војводе од Луке, у Италији, а од 1868. до 1872. био је наставник кнеза Милана Обреновића у Београду.
Др Владан Ђорђевић, имајући за узор стари француски часопис Ревуе дес деуx мондеѕ, новчано потпомогнут од кнеза Милана Обреновића, покренуо је 1875. Отаџбину.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Паја Путник је умро у Београду, априла 2, године 1900, као потпуковник последњег Обреновића. Он је писац прве тактике србијанске војске (Мисли о војној бригади) и једне књиге о Београду, која се читала (Дарул
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад би ти, момче, ишао од пријатеља до пријатеља Аћимовог, остао би у гостима три године. Престо Обреновића тресао се пред њим. Еј, крала Милана, великог силника, истера он из Србије. Па кад устав укинуше...
у Србију не да би умро у апсу или на вешалима, невино, осумњичен да је учествовао у припремању завере против династије Обреновића, он је напустио Карловце и Невенку, најлепшу жену у Срему, растужи се, да у ослобођеном народу знање и науку сеје.
Саопштење пресуде радикалским првацима за покушај атентата на крала Милана Обреновића и ковање завере ради збацивања с престола династије Обреновић.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И данас је то Капетан-Мишино здање велелепно, и на ползу народа, али зар је баш требало рушити Конак Обреновића да би се саздало Здање Анастасијевића? И то у време када су Обреновићи изгнани, а Јеврем умро?
да седи у тој столици било издајство или мудар политички потез, једини који је остао да се учини за спас династије Обреновића? Одговор није важан, јер је и питање заборављено у остарелом, оглувелом столећу; само га Јеврем памти.
Није вредело. Памти своје задовољство када је Милош Обреновић, кнез Србије (истина вазалне), поставио њега, Јеврема Обреновића, генералмајора, за команданта вароши Веограда са овлашћењима која су изгледала неограничена.
Уочи доношења тог Устава командант вароши Београда, Јеврем Обреновић, у опозицији, приредио је у част кнеза Милоша Обреновића, на власти, велики бал. Била је то раскошна представа, за злобнике.
Вучић се бринуо за опстанак младе династије Обреновића чије му је добро уистину лежало на срцу. Кнез Милош је, зар не, говорио је Вучић другом Обреновићу и погодио скривену
скривену господар Јевремову мисао, био на путу да потре сопствене огромне заслуге али и заслуге свеколике породице Обреновића. А те заслуге никако нису биле мале.
Онога који је без сумње био најоданији Кнезу, Господар-Јована, трећег Обреновића, на превару је довео у Крагујевац и јавно га осумњичио да је и он против рођеног брата.
Времена су немирна, опет, мржње и зло будни, опет, оба су Обреновића, и стари Милош и млади Михаило, у изгнанству, кнез је Александар, син Карађорђев, а владају уставобранитељи.
Прихватио је, лако, савет Милоша Обреновића да се са Турцима мора што понизније како би се из њихове немилости извукло што мање зла.
У дому Обреновића, у Црнућу, припремао се излет на Рудник. Као да очекује нешто изузетно, Љубица је од јутра била на опрезу.
У исти мах, његова борба је могла бити и борба за Милоша и династију Обреновића. Опасност коју је Вучић сагледао постојала је и увећавала се са сваким даном. Ту опасност је Милош изазивао.
Ту опасност је Милош изазивао. Више није знала да ли су Милошеви интереси исто што и интереси других Обреновића, као што није знала у којој јој је мери непријатељ тај човек који јој је некада био пријатељ.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ствари, као: „Род родила ранка крушка под Милошићем, под њом седи младо момче, Србију пева; све Србија до Србије Обреновића“, и друге, па да је том приликом Аган, прва виолина, све подскакивао, и неуморно и бесно, као да је те ноћи с ума
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Над клупом слика кнеза Милана Обреновића, под њом нека прокламација и са стране неколике писане наредбе излепљене на зид. Дужином левог зида рафови и у њима
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Почетак послератне драме, међутим, означио је Небески одред (1957) Ђорђа Лебовића (1928) и Александра Обреновића (1928). Мрачне сцене из нацистичког логора и ликови који су изгубили људске особине приближавају Небески одред
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Погубљен је у Ваљеву јануара 1804. Кнежина је била мања од нахије а већа од среза. „Првијех година владања Милоша Обреновића“ — каже Вук — „над кнежинама су били кнезови отприлике као и за владања турскога; али кад он, готово пред свршетком
Тако се ова ријеч говорила у Србији и за владања Милоша Обреновића првијех година, али послије он заповједи да се господар не зове нико осим њега, и тако на остале старјешине пријеђе