Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Она је склопила руке, те је, сирота, молила да јој наново успу, али онај црномањасти господин строго се обрецну на сироту бабу: „Била чувати кад си гладна, а не мерити очима туђе порције!...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Вере ти, шта ли је од моје веселе деце? Где ли су сад?... — Хајде ти, море! Шта чекаш ваздан? — обрецну се на њ жандарм, отворивши врата, и Радан оде не дочекавши ни одговор. — Ви'ш, сиромах!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
А како се само крио! — Та, ти све искрећеш! — обрецну се Суреп. Све је пливало у смеху и шали. — Море, људи, да вечерамо! — рече Алекса. — Чекам побратима! — рече Станко.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Има још, фала богу, недеља, па ето може и код нас доћи. — Ху! Немој ми бар ти пристајати на јед! — обрецну се гђа Перса. — Ниси се ти, ћерко, још удавала, па зато тако и говориш.
— Па кад ме све којешта пита — рече мало јогунасто Јула. — Којешта му и одговарај! — обрецну се гђа Сида. — »Којешта пита«...
Хоћете л’ да вам помогнем? — Та окан’те се ви мене! Шта сте ме заокупили ту! — обрецну се Јула на њ. — Па зар ја диваним што зло!? Велим: да вам мало помогнем. Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће!?
— Тáки напоље, да се истрезниш! — обрецну се Тинкуца. — Ви’ш ти то њега само! — Хеј — уздахну бојтар излазећи, уздахом пуним меланхолије, који је тако обичан
— Шта се дереш к’о магарац! — обрецну се на њ из авлије домаћин, који је, као сваки попа, радије ишао у госте него их примао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Божич се, затим, грубо и промукло, обрецну на жену, да она изиђе, јер он и капетан има, нешто, да се питају, насамо. Павле виде како се госпожа Евдокија диже и
Лађевич се већ при првим, пријатељским, речима, Исаковича, обрецну. Он је заступао мишљење, да Исакович нема права да вређа млађе од себе, и да лајтнанти, у Енгелу, имају право.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим. Да л’ ниси ти откуд дознала? — ’Ајде, ћути ту па спавај! — обрецну се Каја, и Јова ућута.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Говорим ја: назепшће. Али Аритон... — И главом бацајући на њега кривицу, показа на Аритона. Аритон се обрецну на њу. — Шта: назепшће? Ништа му неће бити. Све ти... — Па добро, ништа!
— Ама не спава ми се! — брањаше се она, а већ поче да се диже. — Иди кад ти се каже! — обрецну се на њу још строже Аритон. Она се диже и оде у собу. Чудо, како су се Аритону сви покоравали, слушали га.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Већ смо преморени што стојимо стално на једној нози, и наредник се љутито обрецну: — Е, није него!... Нека он дође ако му није право!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
’Је ли ова Аћимова млада?’ питао је жене. ’То је твоја снаја’, обрецну се моја мати. Било га је стид и није дозволио да му твоја мајка пољуби руку. Чим је вечерао, отишао је у воденицу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка им приђе и хтеде да ослободи оца, али се старац љутито ритну и обрецну: — Даље од мене, кучко, не погани ме! Ја виђу да сам те изгубио у неврат, кâ да те никад имао нисам.
Шта лупаш толико?... Шта хоћеш?... — Капетана... Где је капетан?... — Што ће ти ноћас капетан? — обрецну се пандур срдито. — Треба ми, њему ћу казати... само њему...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Комаров се чисто обрецну на ме: — Молим вас, оставите ме на миру! Зар не видите да место, где сте ви уобразили да нешто видите, лежи скоро
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— говори љутитим гласом Живадин. — Е, није него!... Нећеш ваљда да ми доказујеш да државу чине бабе, жене и деца — обрецну се капетан Вела. — Чекајте — умеша се у разговор поручник Протић, судски писар. — Сви сте ви у праву.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шуљају се они са свих страна — шапатом рече Луња. — Како ти то знаш? — обрецну се Стриц и претрну. — Знам. Осјећам да долазе. — Долазе?! Ко долази? — скочи Стриц и поче да звјера око себе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Што несам бећар, та да гу ели узнем ели отнем од татка гу“, — тол’ко што је лепотиња!... — ’Адје ћути си, несрећо! — обрецну се Јевда на њу. — Неје те ни срам?... Како збориш то?!... — Ето што?!... чуди се и брани Дока. — Што си лошо зборим?..
Заради неку послу... Е што си стала туј при мен’ како шиљбок ники?! — обрецну се одједаред Дока на измећарку. — Искочи си, дете, умем си ја да пијем кафу и без теб’!