Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зека стискао песнице па гледа по ћошковима, а сузе га облевају... Алекса обриса очи, па приђе Јелици и загрли је: — Радости моја! Добројутро моје!...
И задену јатаган у грло... Млаз криви шикну... Нож се зари још дубља... Онда отури главу Турчинову. Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... Па диже главу и скиде капу. — Господе!... Хвала ти на овом лепом дару!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она поклопи очи рукама, и суза њеног оца паде у море њезиних суза Не знам колико смо ћутали. Онда Ђорђе прво обриса око, и поузданим, чисто веселим гласом обрте се помоћнику: — А ко ће мене тамо анализирати? — Шта?
— И овај мали! Ти, ти војниче! А шта ти ја којешта нисам мислио! Боже, боже! Он обриса лице рукавом, и држећи дете настави: — Знао сам, зацело сам знао да ћеш доћи. Тако сам баш у длаку рачунао. А нана?
Дама с кучетом и зембилом тури му некаке капљице под нос. Брзо га повратише и дигоше на ноге. Он се прво обриса од воде којом су га поливали, па онда загрли сина, али тако нагло као да је се бојао да ће му побећи!
Сад волим и сам поливати. Деде, сине, умивај се! Не зна се да л' њему више дркћу руке, ил' Аноци срце. Обриса је својим убрусом. Обеси јој ђердан о врат: Све она сирота!
Чудно да дијете, чим осјети његову браду на својем образу, заћута и заспа. Гледао га је он дуго. Онда обриса очи и уђе у народ. Сви поустајаше. — Имао бих нешто да проговорим са старијим људима — рече поп.
— А шта балите, ви жене, и цвијелите дијете? Ви ништа друго и не знате! — рече Аксентије Смиљанић, и обриса рукавом сузу. Мићо изнесе Марин ковчег и тури га у сијено под предње сједиште. Поп пољуби Мару: — Пођи с богом, Маро!
Кад већ кола замакоше, поп обриса очи и погледа по народу. Махну слабо главом, као да рекне „збогом!”, и пријеђе преко пута.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Боже, мама! - рекох. - Морао сам бити смешан. - Не смешнији него сада! - Тимотије салветом обриса тањир који ће употребити за следеће јело, иако је знао да сам га ја већ једном обрисао, а преко маминог лица пређе
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Куцнуо је флашом о флашу. Нина одложи нож и виљушку и обриса усне крајичком папирнате салвете. —Госпојца не пије пиво? —Не, хвала... — рече с уздахом.
Зауставила је »дијану« на врху планинског превоја одакле се варош у котлини видела као на длану. Обриса длан о панталоне.
Матавуљ, Симо - УСКОК
бог зло заборавио. А, да опрости свети владика, беспослен поп и попадију биште!“ На то се заори смијех. Милун обриса прашину. Јанко га отпусти, па узев њеке опатове рукописе, сједе.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Искуство је поништило и сузило дивну неодредљивост обриса и пространстава; будућност одраслог света је смртна. Једину слутњу бесмртности упознали смо у детињству: враћајући се
баштици крај наше куће слез и љупко просинуо иза копљасте поцрњеле ограде, Тако, сада, те слике провирују иза сивих обриса садашњице.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зарадио сам га у добра човјека, па ми је све страшиво да га ђегод не пропијем. Дјед обриса оба длана о чакшире и прими сат побожно као нафору пред олтаром. — У реду, побро, биће пажено ко очи у глави.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Марика, зајапурена од рада, ништа јој не одговори, већ, пошто остави тестије с водом које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по соби, око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Саобраћајац обриса зној и пужев кућни записа број, тешко уздахну, палицом махну. „Идите, куме, ви с милим богом заједно с кућом и
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Крчмар скиде убрус који је имао везан око врата, обриса њим уста, и спреман на разговор, одмаче се мало од стола. — Верујете ли ви, господине, да ће бити ускоро рата?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нене очи напунише се сузама. Она извади марамицу и обриса их. Потом уздахну. — Нека си, чедо моје, жива и здрава — рече моја мајка. — Па шта је било даље?
Приђох. Видела се растресита земља... Као да вири из ње нека дашчица. Сагох се. Али снаге немам. Војник је извуче. Обриса је о шињел... Нека слова... „колић“... Презиме: Ах, Никола Николић! „Ту је“, викнух.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Путник стаде, скиде с главе прашњави шешир с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја.
Него.. тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја. — Ја то не разумем; не знам како...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Треба, господине мој, имати јаку основу, темељ здрав, па подизати зграду! — заврши министар, и од узбуђења обриса зној са чела. — Потпуно одобравам ваше генијалне погледе на привреду! — рекох одушевљено.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Беше позеленио и дошао, што веле, ван себе од љутине. Чича Пера занеме, обриса руке о дозлуке и диже се, па узе да намешта са рукама час капу, час појас, час џоку, као да су му руке на сметни, па
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Касније, излазећи из собице, са лица обриса зрна пшенице. у топлој постељи и миришљавој влази Симкиних недара и бутина, целе ноћи грчила се једна нада и једна
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта ли то носи у њој? Мали чистач се једва довуче до краја стазе, обриса зној са чела и, погледавши ка старици, крикну од ужаса. — Рибља Глава? Откуд би на старици била рибља глава?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Мајка младог учењака обриса сузе које јој навреше на очи, а његов ујак настави: „На путу науке, за коју има, како ми његови професори саопштавају,
У боловима, јаду и невољи“. Она обриса сузе, а њен брат се растужи. „Да“, настави она, „неколико месеци пре његовог рођења пресели се у вечност мој драги
Малишан обриса сузе, па рече: „Мајчице причај даље!“ Она не знаде где да настави, али јој деца дођоше у помоћ питањем: „Како је Исак
Госпођа Румфорд обриса очи и прича ми даље: „Године 1792, када је Народна скупштина приступила изради новог устава, зажелео је покојни краљ,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тада, изрече ли Илија ову реч не изрече ли, ускомеша се цео народ. Једна сељачина потеже добро из флаше, обриса рукавом ракијава уста, па се развика: — Браћо, јесмо ли за народ? — Живео! — чуше се узвици.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
болно до те мјере да нас често сили да зажмиримо како бисмо малко расплинули слику стварности и омекшали јој крутост обриса.
Тек, по некој необичној чистоти обриса, по некој свирепој оштрини доживљавања ми можемо да наслутимо да ли ће оно што се у тај час одиграва по нахођењу оног
Краков, Станислав - КРИЛА
Никола. Никола учини презрив покрет уснама. Рашчупани бркови му се покретоше. Немарно се наже, подиже шлем, и обриса прашину рукавом. Читаво испарење зноја и умора диже се изнад ових кратко ошишаних глава усијаних челиком и сунцем.
Усред камењара било је мало гумасто дрво. Мајор стаде у његову сенку, обриса зној са чела, и извади дуван. — Душко, Душко, — викао је богињави капетан са гребена, — да видиш само, оди!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Настаде прасак. Уто груну плотун одозго, бомбе почеше да треште и на један мах... Потпоручник Светислав уздахну и обриса чело. Значајно погледа околне и климну главом. — Људи, као да је неко мануо руком, тога момента диже се магла.
— Ко?... Је л’ ја? — подражава Брана Перу. — О-хооој! — уздахну, најзад Пера „Ђеврек“, обриса зној са чела, и онако лежећи погледа мутним очима Фјодора: — Скажи ми, как је твоје имеју?
Ух, шта урадих! — помислио сам. Њено лице је сијало од задовољства. Она обриса очи и приђе ми. Требало је сада нешто рећи...
Ћипико, Иво - Пауци
Бол попусти; музика свеђ свира и побуђује у њем гануће. Навријеше му сузе на очи. Дрхтавом руком, марамом обриса их. Хоће силом да се освијести, но залуду. Магли му се...
— на по у шали рече младић и погледа је. — А ја нећу од тебе! Видиш како се трудим! — И он скиде шешир и марамом се обриса по глави. — Ка' послу нисте обикли... Прође тако час и обоје беру и тргају сочно воће.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
светлост не пече зенице али и да угледам једну јаркоцрвену таму, ако је то уопште тама, нешто као чиста светлост без обриса ствари и слика. То ми омогућује да не мислим ни на шта. Не издржавам дуго.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком Обриса топле сузе. 1890. МОЈОЈ МУЗИ С небесне висине своје, кô светли ђеније мира, Ти си ми пружила лиру.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Он се мало намршти на оно јело, обриса усне, испи чашицу, па настави: „И то ће се избећи! Човек неће ни путовати у ђулету, како је то замишљао Жил Верн, него
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Настаде, као увек у такве часове, тајац. Госпа Нола поцрвене нагло, обриса зној с чела, дохвати чашу воде и рашири прозор широм. — Дакле опет новац! И докле само то!
— Шта ти је то? — То је дивна јеврејска молитва сирочади за њихове родитеље... Фрау Роза обриса очи, и уздахну дубоко! — Иди сад. Чујем кола и људе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
– Има, дакле, реч конте Иво Војновић! – Ја?! – изенади се конте Иво и извади малу марамицу, чипкицама оперважену, и обриса чело. – Ма немојте! Ја, драгец мој и прелијепи предсједниче мој, нијесам мислио говорити ни о животу ни о смрти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Одјекнули су још и последњи пуцњи, као почасна паљба приликом погреба. А тада, редов Станко Стојановић обриса руке, припаса тесак и у ставу мирно заустави се пред својим командиром. — Господине капетане — глас му је дрхтао.
Тек кад зађосмо за прву ограду, командант се саже и рукавицама обриса саре својих чизама, које се беху испрљале услед лежања на земљи.
— Онда приђе детету: — Како се зовеш, мали? Дете је ћутало и држало мајку за хаљину. Један од војника обриса рукавом очи, па ће рећи: — Звали су га Мића. — Хајде, понесите га! — нареди командант. Војници подигоше дете.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— узвикну дечак, подиже увис свој проналазак и постави га на столицу без наслона. — Куца! — крајичком кошуље обриса дечак стубиће сата између којих се клатио коњаник на златном орлу, кад се, наједном, зачу звоњава, након које неки
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Еј, откуд сад ти? — Свуда се та нађе — прогунђа Мачак. Луња се опрезно извуче из ходника у дворану, обриса лице и мирно објасни: — Бјежала сам из школе овамо у Гај, па упала у јаму у понор. — Кад си упала?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Било цвеће — било и Зоне!... — заврши дршћућим и загушеним гласом млада женица и обриса кришом сузе, па му пружи киту зимских бледих ружа.