Употреба речи обрисе у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

сивила какво сам доцније налазио на платнима Маркса, њена порцуланска фигура клизнула је у воду и растопила своје обрисе у тами испод моста. Нисам знао треба ли да се узбуђујем, јер још нисам био одрастао.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Фрулни ми, фруло, зрелином пути благих удола, док греје топлост божјих намера, чије обрисе дахом распрхнем: да у опсени, у распрснућу, звук ме просени да крикнем речју што не збори се!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ХРАСТ КРАЈ ПОТОКА Од ране зоре по води се Храст шуња, тражећ своје обрисе: Покрети су му хитри, крти. А светлост, што се у небу роди, Најпре у крошњи, потом у води, Пресијава се, огледа, дрхти.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Причинило му се, тих дана, да живот опет узима обрисе благости коју је упознао само оних година које је провео у Смирни.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Јасно сам могао да разаберем предмете у даљини онда када други нису могли да виде ни њихове обрисе. У детињству сам успео неколико пута да спасем од пожара куће суседа тако што сам чуо оно тихо пуцкетање које њима

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

маглу испред очију, маглу која је мени, као и у многим другим странцима у Америци, онемогућавала да јасно видим обрисе америчке цивилизације.

У припремама за Колеџ, ту и тамо, би се подигла копрена која ми је онемогућавала да јасно видим обрисе америчке цивилизације.

Са њом се губила и земља чије сам прве обрисе тако нестрпљиво желео да видим оног сунчаног мартовског дана пре девет година, када сам се исељеничким бродом

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

приближили другој општој особини недовршене поеме о вуку: представе и значења поцрпени из фолклора и мита губе јасне обрисе и полако се, као дифузни, уводе у све јачу а чисту песничку сублимацију.

Његове приповетке и роман Црвени петао лети према небу померају угао посматрања све док стварно не добије обрисе чудноватог, па и фантастичног.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Није ми било до сна, па сам шетао бедемом и гледао у тамне обрисе брда при слабој светлости звезда. Ноћ без месеца, лепа и мекана. Погрбљена Лаушева сенка на прозору.

Свега ту има више од љубави. У себи и у другима видим само титраве сенке чувства, али њега нигде. Само његове бледе обрисе. Само одраз лика у блатњавој бари.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности