Употреба речи обришем у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Отуда... била мало... изишла сам мало из собе као да се прошетам, па свратила у трпезарију да обришем прашину. САРКА: Ју, прија-Гино, што да бришеш, ваљда има у овој кући ко да брише прашину?

СИМКА: Гле, откуд ти у нашој соби? САРКА: Хтела сам, знаш, да обришем прашину... ама, није, какву прашину, шта ја говорим? Него, не знам где сам оставила папуче.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А тек ту ја сам се усудио да једним покретом главе, који сам кришом учинио, обришем сузе о ивицу своје башлике, после чега сам се мало умирио, па сам у исто време помислио: да оно све није имало смисла,

Тргавши се, пошао сам хитро да обришем окно прозора и да погледам напоље, како бих се уверио где се налазимо, кад она брже задржа покрет моје руке, не

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Ознојена сам и уморна. Очи су ми пуне труња, застајем да их обришем, али кад сам смакла длан са њих, он је већ био нестао са места где сам га раније угледала.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Немој се узрујавати, и не уздиши, показала си да умеш бити јака. Дед, да ти ја лепо обришем очи, твоје лепе очи... Исцури човеку на сузе сва снага, и остане као крпа.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Склоних Му руку. Онда Мића дубоко удахну ваздух, шиштећи кроз нос. Узех своју мараму да га обришем, па се почех чудити оволикој нежности својој. Он ми се обрати шапатом: — Ко је овај?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности