Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Само уста су му била не толико широка, колико пуна, месната, са овалном брадом и кратким обријаним вратом. Из целог њега била је нека дивљина и силина.
Јер, косе ћу да вам почупам. Од радости баци шубару, свуче кратку чохану колију и са срећним, обријаним и светлим лицем са подбратком и устима, која су му играла од радости, оста само у свиленом минтану.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
са усхићењем, па му рече: „Знаш шта, драги Николице - дозволи да те тако зовем - личиш ми са својим класичним обријаним лицем и са својом дугом косом на каквог младог Римљанина. Чини ми се да си васкресао из овог класичног тла“.