Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Воће... Ко ми је воће обро?” У поноћ, ваздух се ко креч згуснуо, Само је киша танко музла, И Крапинац је, гладан, уснуо; Низ образ му је
Малчице расејан, да не кажем кречан, Живео је не знајући како ни где... Певушио је: „Ја сам свој бостан обро, И више не јурим за светском славом...