Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ГОДИШЊА ДОБА Зима је љута — ко ли супроћ мраза може га обстајати? Одело нам је вера с добропотеклом; седећ на хјерувимех, самозавијен с крпетинами на зими у јасла лежи.
Талас јоште и тадар велик бијаше и Петар смеде наступити на њега а супроћ ветра не може обстајати! Пронерази се, будавши му тако већ на близу спрам Христа, — ха, да се рукују. Ал' ето с веровањем далеко одстојаше.
Ал' што не могоше, не могоше ујединити их. Једва остатак поташкаше и утврдише обстајати им круто у првоме завичају верно.
Ал' онај невера нови деспот и опет протера га и недопусти му онде обстајати. Него с Фрушком Гором он не владаше, само једним Сремом што он суђаше. Инди што да чини свети Максим?
Тако и оне на миру у своме поштењу обстајати ће. Не оржите ви склоцајући за њима. Сам сваки непоштену своју жену чини преко мере кићењем и сврх тога опет за
Не знајаше што да чини, мучно јој је самој уједно у соби стајати, побегла би напоље а не сми — с врата је затечена, обстајати снебива се гладећи пред собом бестелеснога ка врло хубаво момче младо и цифрасто, и боји се хем се стиди говорити ш