Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Опет се рањено сунце повлачи, без кола, без коња, без бродова, и буква шињел облачи, и храст цокуле обува. Па бар да једном заспах у нади, у сенци коња, док пасе! Да једном жито, које посадих, угледах како расте!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али ако се ту деси и газда Ита, чим њу спази он одмах силази с ћепенка, обува изувене ципеле, издваја се, зауставља синчића јој и зове га к себи, да га дарује.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
После команде „мирно“ и „на месту, вољно!“ каже драматичним гласом: — Ко вас храни, одева и обува? — Ти... — повичемо у два гласа маман и ја, Седамсто педесет и два стара динара — рече он ледено.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
прихвати к себи које из маечка сироче, те га ка за свога рођена сина узме држати; лепо га пази, храни и гиздаво одева, обува, чисти, пере, мије, занату и књиги научи га, свачим напредује му и гови, човеком га и добрим господаром учини, — а