Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
сликара нека цркавица, исповратио и самарџија заосталу пару, пребројао се калајџија, нешто набацио и дјед Раде, елем: обувај, Бранчило, опанке, боцу у шаке па у бирцуз, по ракију. Отпирио сам као заобадан, а натраг дотутњао ознојен и срећан.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Колика обућа теби треба, а? Бос ћеш и по снегу да идеш. Свет се чуди твојим ножурдама. Обувај, мораш, паре сам дао!“ Ђорђе се клати над постељом а на зиду поред кревета његова сенка је бокал с две ручице.