Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Кочијаш му преда писмо, па чека одговор. Миливој чита, лице му румен обузима, умилно се смеши, па запита: — Ти си на каруцама дошао? — Јесте, ту су; ваљда сам по вас послат.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Из оне велике куће, преко пута, један за другим и у оном расположењу које обузима људе кад затворени преко целог дана, ступе на зрак, официри су шумно напуштали своје службе.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Замор, немир, који обузима путнике на путовању. Госпожа Евдокија му, међутим, подвикну да није потребно да јој говори, као што јој је придиковао
и да Ђурђа похвали, као доброг супруга, али је Ђурђе и сам био приметио да Ану, заиста, нека подмукла жалост и срџба обузима, према њему, кад год јој се приближи.
Чудно! Чудно! Обузима их, кажу, оправдани страх, посматрајући ово грдно тијело, које се протеже од московских граница, па до Јадранског мора!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Причајући о страхотама које су се окомиле на његов народ, гуслар их прати брујањем све звучнијим и обузима га гњев; деси му се да баци и скрха свој инструмент да би изразио силна осећања која у њему изазива јака жеља да
Дубока национална свест је почела све више да их обузима. Запажа се да се последњих десетина година све више интересују за прилике и догађаје у животу Србо-Хрвата, и власти су
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тресла се од језе и осећала је како је, с ногу, обузима ледена зима. Осетивши све прсте на нози како јој се коче, она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се дигне и
Припијајући се све више уз њега, осети и она како је полако обузима миље и да подрхтава. У глави јој се вртело. И баш кад хтеде да се осврне, без душе, са устима полуотвореним, издишући,
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Варошицу у брдима обузима опет узбуђење. Чули су, наиме, да се један велики престонички сликар спрема да се настани у њиховом месту.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Изненада, на подијуму, обузима је луди страх, руке јој се коче, а публика јој се причињава као стоглава аждаја. У тренутку потпуног избезумљења
Милићевић, Вук - Беспуће
А дан тамни и губи се, мећава обузима мах, бура се разбија о кланце и хучи у њима. Они застају, губе пут, усред каквог таласастог брдског пољица, скученог и
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Обузе га као нека меланхолија, која тако често, некако увек упоредно с вином, обузима сваког смртног. И Јова се сада даде у туговање и заћута.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Заман мучи, заман се отима, Све га већма слутња обузима: „Дакле никад — дакле баш занаго Никад више, кâ што рече драго — Никад више —“ ту му коњиц рже, Он из мисли
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Дрвеће, сенке, шуштање лишћа, цврчање попаца, све то клизи, бруји и обузима душу, а она дрхти и стрепи. Хтела би да полети, али не зна куда? Да бројим звезде? Да певам?...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сада смо пред бојиштем. Има у нама мало љубопитства, а и зебње... И, слушајући потмулу грмљавину топова, људе обузима притајена дрхтавица.
Око крвавих усана ројеви мушица. Тежак задах нас запахну. Иако је непријатељ, људе обузима језа на судбину човека. И нехотице се намеће мисао да ћемо тако можда и ми. У оближњем јарку угледасмо још три леша.
Појединачни пуцњи су све чешћи. С напрегнутом пажњом осматрамо где ли је тај митраљез, а незајажљиви бес нас обузима да му ни парчета не остане, ако га само неко угледа. Тренуци су очајно дуги.
А ми наиђосмо опет на ону несрећну Битву, где још леже мртви, надувени коњи и преврнута кола. Очајање обузима људе при помисли на понован прелаз. Ко зна!... Они што наређују далеко су, те им је непознато наше душевно стање.
Имало их је сада на свима странама. Осећамо скори судар и лака дрхтавица обузима тело. Наједном груну плотун доле у равници. Окретосмо двоглед низ пут...
Пођосмо. При врху чујемо већ фијук куршума, и ледена страва обузима тело. Ноћ је, и не видимо страх на лицу један другоме. Ћутимо и саплићемо се о неке предмете.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
већ шта да мисли: осећаше само како јој се крави лед око срца, што се нахватао за ово неколико дана ; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек.
Предахну од уморна хода и загледа се у даљину... Осети да је обузима страх, баш прави страх; али то од чега долази страх далеко је, оно се не види, не појављује се... И снага је издаде...
вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и њу обузима очајање, ужас. али ипак она се креће напред и улази у школу.
И сад је обузима дрхтање, а глава све јаче стеже и заноси. Остави ствари, па опет леже. Око подне дође јој мати. Она се сва промени,
О, погрешила је... много је погрешила!... Опет је обузима зима... све више је издаје снага. глава јој клону на једно окопано стабло...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја га се сетих! Ја га видим! Његова модрина мрси ми душу, и мене обузима грозна језа, и нека, бескрајна, жалост. Предосећано, у Београду, 1920.
Због тог културноисторијског расположења, које ме, све више, обузима, мени је досадно писати о ономе што би већина да чита. Хтео сам да пишем о политици Треће Републике.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних, дугиних боја... Обузима те милина, хтео би да тај призор претвориш у вечност и не можеш да отргнеш поглед од тога чуда лепоте, које те заноси,
Испесмо се на један »ћувик«, с кога се видео велики део целог ланца од потере. Чудно осећање обузима човека, кад погледа овај жив обруч, који се све више стеже и сужава око непозната му непријатеља...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ВИИИ ЈЕВРЕМ, ШЕГРТ ЈЕВРЕМ (враћа се и стане насред собе замишљен. На лицу му се оцртава брига која га све више обузима. Узима шешир и хтео би да пође али се код врата устави, враћа се и седа на столицу брижан).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Нем од захвалности осетио је, први пут, и у исти час, како га обузима и нека несавладива телесна слабост. Доцније је хтео да верује како је та слабост била само предзнак оне грознице која
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Убрзо иза ње пристижу трком гласници са југа и јављају да се онде водостај реке нагло пење. Неописива радост обузима све житеље, храмови се широм отварају, молитве читају, жртве приносе.
осветљена подземна просторија, но хемиски апарати и прибори који су ту нагомилани уздижу је на ранг светилишта науке. Обузима ме побожни страх и већ хоћу да се, посрамљен, повучем одатле, но у том тренутку појави се у вратима у средини зида,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Још неколико секунда па ћу га загрлити.“ Враћам се и узимам ствари са узбуђењем које обузима човека кад је уверен да га на станици чекају.
Кад настане жагор у павиљону, онда се он тресе у грозничавој дрхтавици, обузима га самртнички ропац и обнезнањује се. Тада је поред њега увек мала, мила сестра Поунд да га поврати из грча.
Дакле, сасвим уморан легнем у кревет и рачунам заспаћу сместа. И заиста, како сам склопио очи, обузима ме занос тако као да ћу сместа заспати.
Зачудо ми је увек, да, идући његовој кући, нисам нимало осећао од оног немира и узбуђења које обично обузима људе у мојој кожи.
На лицима њиховим, поред важнога израза, распознавало се видно и оно особито задовољство што обузима људе кад су у неочекиваној прилици да канцеларијско време искористе на ваздуху.
У том разговору, кога се добро и не сећам, ја нагло осетих како се у мени крв пали, и огањ, који се разгори, обузима ме свега, па као нечим убоден, подигох се, приђох јој.
Ох... Оне реке и воде, чији задах, чини ми се, још осећам, оне планине суре и натмурене од којих ме још страх обузима! Јесте ли видели Галич? Та ужасна планина изгледала ми је као колосалан зид, који ме раздваја од раја и новог живота.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
На отворену, тај притисак ишчезава. У зеленој природи, међу дрвећем и травама, осјећам да дубље и стварније живим. Обузима ме дјетињаста жеља да начупам траве и лишћа и да их наслажем на вјеђе, као благотворну маску неког исконског зеленог
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Еј-хај!... — уздахну он после неке тешке и горке мисли. Сан стаде да их обузима обоје, и они заспаше. Пред зору, кад стадоше звезде једна по једна да се гасе и неко нејасно бледило да се навлачи по
И срце хајдуково живље и веселије куца, и оно види пред собом неку нејасну наду, обузима га нека светла милина, и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла
и оно у тренуцима личи на срца људска: хтело би да се нада, да љуби, да прашта; нека светла неодређена вера у добро обузима и њега... Ђурица се вратио завичају, камо га је снажном силом вукло срце његово.
»Шта ће мој попа овде?... Откуда он... Гле, и крст!... Те је онај што смо га носили на крстоношама« — осећа како га обузима стид, ужас. — Ђуро, пољуби овај свети крст... Покај се бар сад, пред овим гробом... — говори му попа узбуђеним гласом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Он је усавршен, он постоји и једино је потребно да се пусти у рад. Још увек страшан сукоб обузима духове и вероватно ће највећу важност имати високонапонски предајник као уређај за напад и одбрану, посебно у вези са
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А уз све то, када год се сетим нечега пријатнијег или интересантнијег, моје срце почне снажно да лупа и обузима ме хладна дрхтавица.
Ћипико, Иво - Приповетке
потребно за пут приправила, поче да поима боље свој нови положај, и чим се више примиче дан одласка, већа је стрепња обузима: весеље и страва да иде у сусрет нечему новоме наизмјенице савлађује њену женску природу, а на махове, угрожена
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
приповетке, тачно као и јунакиња Нечисте крви, заменицом „оно” именује једно нарочито еротско стање које га повремено обузима: „Никако не би смео очи да затвори а да не би одмах било оно.
Припијајући се све више уз њега, осети и она како је полако обузима миље и да подрхтава. У глави јој се вртело“. 376 Два млада тела, припијена и пресамићена на тесноме прозору
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
В ПОЧЕТАК ТРАГАЊА ЗА БИЋЕМ Лепи мој дане с душом елегије Кад од Бића сенка бива пределима Лутам у сузама страх ме обузима Звездани утицај нада мном — ко да их сузбије (!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Намах опет обузима те црна мисао: ово су последњи тренутци... Успомене из детињства, лепи младићски снови, наде, планови, пријатељи, сва
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Балкански пејзаж — вели иронично Пера „Ђеврек“. Потпоручник Љубиша „Филозоф“ размишља сетно: — Обузима ме нека туга гледајући ове младе Русе. Ми смо овде да изгинемо за своју земљу.
Све је недостижно и несхватљиво. На нашој осматрачници завладала тишина. И посилни се чак притајили. Обузима ме нека мука. Хтео бих да изађем, али наићи ћу на Луку. А ја му се покорити нећу. Међу нама је све свршено.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Родбину И укопнике обузима све већа и студенија слутња, и они је гоне с гробља, али се она упорно отима, неће да иде: — Не дирајте ме, ја сам
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
онако право, отворено у Младена, Младен је знао: да она зато долази што хоће да је сада, када већ ово весеље, пијење, обузима све, хоће да је ту, код њега, да га одведе кући, бојећи се, стрепећи, да можда сада, уочи њене свадбе, од дерта, јада,
Ћипико, Иво - Пауци
селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе и обузима је несавладљива туга, а да не зна за чим то тужи.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Страх ме одједном обузима, гушим се, недостаје ми ваздуха, устајем из кревета и одлазим ка прозору. Промаљам главу кроз отвор и жудно дишем.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наш воз убрзава свој лет, одмакли смо се већ 500 километара од Земљине површине. Обузима нас осећај лакоће, наши покрети су живљи и слободнији, па нам се чини да бисмо и ми могли полетети.
Афродито са Мелоса! У теби поздрављам симбол човекова генија и женине лепоте. Како ме обузима носталгија гледајући нашу Земљу! Оставимо овај мртви свет, вратимо се натраг.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
« — и проче. Ова девојка има 20 иљада, осим сребра и шмука. »О, небо, о, судбино, какво чувствованије прси моје обузима, каква нема печал душу моју пара кад на вас помислим, ангелска моја господична!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело. Лукине уснице су помодреле. Гру-у! Експлозије се сустижу, и пред нама, у висини пешачких ровова, земља као да
На путу се нешто испречило... Као човек!... Застадох. Напрежем очи, а лака дрхтавица ме обузима. Хтео бих да бежим. Убиће ме. А она прилика нараста, слива се са мраком ноћи, и ја у безумном страху ударих коња.
Треба прегазити. Брза валовита река хучи пред нама и ледена страва нас обузима, јер су коњи ислабели, те не знамо да ли ће се одржати. Ни дубине не познајемо.
Око уста му се нахватале мрве хлеба. Иако сам још прилично далеко од сентименталних родитељских осећања, обузима ме нека неизмерна туга према овом нејаком детету. Од првих сазнања својих, ово је дете осетило горчину живота.
Заборавио сам тренутно на своје стање, али ме ужас обузима да ме они одозго не придаве. Напрегао сам последњу снагу, хватајући се за оштро камење, да се поставим у усправан
Не тресем се више. — Ето видиш... Проћи ће. Сада су ти руке топле! — теши ме Лука. Али сада ме топлота обузима све више. Осећам да ми груди сагоревају и ја као кроз маглу разазнајем предмете. Страх ме је обузео.
Наши су наступали лагано, гинући без броја и мере. Али трупе је одржавао занос, који у рату обузима тако често. На врху Кајмакчалана налази се наша граница. Ту је била Капија Слободе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
лаганија, једва дотичући га се, лежи му твоја рука на рамену, он је још увек узбуђен и болан, али га бескрајна нежност обузима према твом пријатељству - не осећа се више напуштеним.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Тада га обузима слатка сета, и стари Замфир тада тихо жали за младошћу својом под цветним дафиновим дрветом, које је и онда тако исто