Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тако нам прође ноћ, умилна ноћ!... И данас, кад месец проспе своје сетне зраке по луговима и по долинама, мене обузме нека неисказана туга, нека чежња, ишла бих некуда, тражила бих, гледајући сузним очима у те бледе месечеве зраке: али
Црњански, Милош - Сеобе 2
Осим, кад га обузме онај његов бес, кад ником ништа не прашта. Решио се да се покори Вишњевском, и да пије, али је, у исти мах – иако се и
Ако тог официра, његовог рођака, обузме, једног дана, беснило – говорио је Трикорфос, Витковичу – ухватиће Костјурина, за гушу.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Они би је дали како Шамика хоће. Начује то девојка, падне у велику сумњу, обузме је унапред туга, моли брата и снају да јој притеку, јер отац ће питати стрица, свећеника, па зло.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Баш се згодно наместио! Ударим га још једанпут и тако ме нека срећа обузме кад се у ваздуху зачује оно »клак«! — судар два дрвета, и кад клис прелети теткину ограду и падне на улицу.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Дух Ајдук Вељка, Милоша Поцерца и Цинцар Јанка нек обузме прси достојни потомака па ће се слава српска опет обновити. СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Но, шта ја видим?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сад нешто рано дође. (1899) СТАРИ ДАНИ ЂУРЂЕВ-ДАН Ако икада срце заболи, душа се раздрага и слатка туга обузме душу — то је при успоменама на прошлост, минуле дане, родно место, другове из детињства...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
БАШ-ЧЕЛИК Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Тај уџбеник из кога си се синоћ преслишавао јако је застарео, кажем. Ту њега обузме изненада страст и јурне на моју џемперишку. Господе боже, ти аматерски прсти!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Па нарочито оно задовољство, које се тада осећало... И сад се живо сећа тога осећања, па му душу обузме слатка топлина. И све тако лепо беше, док га једног дана отац не узе за руку и одведе у окружну варош.
Али докле ће се тако ? Не може се то продужити вечито; неко ће од њих бити премештен. Он сам то увиђа и обузме га велики бол у срцу, кад помисли на такав растанак... ... Синуло пролеће.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
1924. ПОВОРКА При крају младости тек тешко, чудно, обузме ме љубав. Прво ми се у блуди нешто јави, бело и мирно, као далеко стадо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад забели јутарња зора и сви се кућани дигну на чисто и глатко, као патос, гумно. Обузме те јутарња свежина. Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама,
Осећаш како се слатко и пријатно дише, саме се руке крећу на посао... Обузме те росна влага, ваздух се пуни неком тамном маглом, дршће и трепери лишће на јасици, задахне те свеж, вечерњи ваздух,
Сети се Солона! Њега опет штрецну, али ово ново осећање беше нека изненадна зебња, која хтеде да га обузме свега и да га поврати у јутрошње стање. Али он не подлеже овој новој навали. — Ноћас сам те сањала, рече му Даница.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И Срету обузме нека милина и неки понос. Такав је понос могао осећати у себи ваљада само онај старински цар Јустинијан кад је, како
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
нема полутама, Ти нећеш знати шта у мени бива — Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале ко плима!
пода мном шушти непрегледно жито, И на месечини плави кукољ цвета, Узвикнућу громко кроз пределе неме, Да обузме сваког неверника страва: ''Јест, само је она лепотица права, А ја њезин пророк за вечито време!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва | да се топи од неке сладости.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И тада плачем, и радост ме дивља Обузме целу, зато што се патим Због тебе. Збогом.“ Прошла си тихо с господином оним.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У то га и санак обузме па му се у сну настави трзавица. Сјутрадан Јан је био зловољан и немиран. Никуд није излазио до по подне, но се сам
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А мати рече: „Не ће њему бити ништа, него како га врућина обузме, а ти узми хладне воде па га помало поливај док свлак не изгори.
1. БАШ-ЧЕЛИК. Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке. Кад га већ старост обузме, дође вријеме да умре. На смрти дозове синове и шћери своје, па синовима препоручи да своје сестре даду за онога који
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Толико бјеше доста да страх обузме ђаке. А кад још Чимавица заиска и доби допуст да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти нећеш знати шта у мени бива, Да ја у теби волим себе сама, И моју љубав наспрам тебе, кад ме Обузме целог силом коју има, И сваки живац растресе и надме, И осећаји навале к'о плима!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Међу кола мећем растојање, ради славе божескога вкуса: кола даља ближа обузимљу, ка шар већи што обузме мањи; стога коло што је које даље јесте више, су више шаровах.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тада ме увек обузме неподношљив осећај несигурности и беспомоћности, па побегнем као и тај ваш пријатељ“. „Тако? - Е, сада ми је све
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
па зашушти понегде у увелом бурјану, сијају ластари на дрвећу или њиха ветар врхове јасика; и зажмури, па га тек обузме нека чудна туга, и чамотиња, нешто и мило и болно, и све као неодређена чежња, лака као пара над ливадама, подрхтава
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А сад га обузме хладна језа кад помисли, да му свакога часа могу одузети и одвести то једино његово благо, да је могу затворити,
Ћипико, Иво - Приповетке
а када спази Спасоја иза банка испод свијеће, са скленицом у руци, чисто задрхта и, погледавши га боље, у тили час обузме је стрепња, као да не гледа онога познатога Спасоја, већ неко туђе лице. — Лазо, ти се брзо повратио!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно њено: снага јој у часу затрепери и сва се испуни миљем. Осети како почиње сва да се топи од неке сладости.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Нека неизмерна горчина и бол обузме ти целу душу и подави све друге осећаје, и ти идеш као сенка од трупа до трупа, идеш готово несвесно, и свуд застајеш,
Погледаш, а руке ти крваве од додиривања трупова. Тада те обузме нека језа, и ти се грозиш и бежиш док за тобом не остане далеко смрадно и ужасно бојно поље, пуно стрва, трулежи, крви
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
нас видимо несретне жертве, које от ове страшне болести падају, здрава човека, при самом помислу, смертна грозница обузме.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Осушили се јадни курузи, па кад прођем покрај њивице, обузме ме туга и жалост. О, како тужно шуште чемерни, сломљени курузи! Рекô би чојек да уздишу за осветом и правдом...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ја љубим онда, ја верујем онда, Срећне младости обузме ме крас, И моје лире дрхтајући звуци Свој сањалачки кроз ноћ шире глас: Прошлост је гробље.
“ И кмет је, најпосле, човек; па тако и самог њега Љубопитљивост страшна овај пут обузме свега, Надвири у окно прво, па руком лупати стаде. Набрзо и сâми Амор на посô својски се даде, Те ларма паклена луче.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Дан је, светлост, види се. Али ноћу! Ноћу кад треба да изиђем, да деци воде донесем, а мене обузме страх да онако, у мраку, на његове, покојникове ствари не натрапам, не додирнем их. Ох, дедо, онда тај страх!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ја то донекле примећујем на себи, бар у погледу осећаја. Бива, на пример, и данас погдекад да ме обузме осећање стида што сам мушко, као некада када сам био дете.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О, понекад ми се збивају чудне ствари, као да се спуштају са другога света: док ме понова не обузме велики вртлог страсти, све жуто, црвено, зелено пред очима; тамо, где је некада био дугачки видик планина, једна нога,
Сузама врелим тако збришем јој особен лик, Па, да познати је више нећу, обузме над њом ме страх: Очајним, јединим, болом испустим из себе крик.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У ту собицу се често и најрадије склања. Ту је обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа као најнесрећније девојче на овом