Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он постајаше све бељи и бељи, док се не претвори у пламен, који обуима и зидове. Хајдуци се одмакоше... Не прође неколико тренутака, а догорели кров сруши се у унутрашњост куће.