Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Чекај, еј, шта је то? Па шта си ти?“ шкргут је испунио главу. „Сад си моја!“ „Јесам, јесам...“ Под њом се земља обурвавала, она се придизала и опет падала на плећке што су гњечиле жедну и угажену ледину. Сви су се гласови подавили у њој.