Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Станко се замислио. Некако му је чудно изгледало да су у оној подметнутој крађи помешани Крушка и Маринко. Обујми га жива жеља да сазна како је то било, те стога се реши да сместа иде Деви да га пита.
Збогом!... И оде... Као да су главе погубили у кући Ивановој... Нека слутња о некој великој несрећи обујми све оно што је умело размишљати... Озебао, окисао до коже, сав мокар врати се Крушка у хан.
Диже се полако и поче трљати чело и зверати око себе... — Устани! — рече му Крушка. Он се диже лагано, али га опет обујми страх... — Сједи, Милошу! — рече му Крушка благо. — Шта ти је, човјече?... Гледај како је блијед. — Није ми добро...
Горило је грло Алексино од оне слане рибе и пасуља. Као да је неко жара насуо. Наједанпут га обузе јака ватра, обујми му главу, жиле на брекоше а крв поче струјати нагло, бесно. Он осети жеђ, ужасну жеђ...
А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... Срце му страховито залупа. Њега обујми зла слутња. Досад је мислио на све друго, али сад сва његова мисао беше Лазар... — Можда се сусрео, па погинуо!
Олујина отпочела... Муње су шибале црно небо, као усијане личине, а грмљавина се разлегала дубравом... Страх неки обујми Ивана. И само ово време ули му неку страшну слутњу у душу. Он ходаше гологлав испред куће и ослушкиваше.
Охрабрени, Турци јуришаху свом снагом, али их ови одбијаху... И нешто чудно обујми Станка у овој борби. Он је пунио своју шару, нишанио и гађао у месо, али му мисао беше сасвим на другој страни.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јуришић опет застаде и у тренутку обујми га нека необична, зверска снага, па инстинктивно испружи руку, стеже, своју кошчату песницу и осети како та песница
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А Нушка им коловођа. Кад само разастре црне косе, разузури се и обујми неку, а нарочито ону која се плаши од тмине и ноћне влаге, па се с њом вине у башту.
Ћипико, Иво - Приповетке
Павле је погледа у чуду: — Заједно ћемо, лепше је у друштву... А што си ми ти задрта? — вели јој као у шали и обујми је око паса, али жена, погледавши га кришом, измаче се. И иду заједно.
понавља Цвета, и једнако Павлу на Илију мига. — И сувезници смо, — не да се разлогу Павле. Илија најпосле изнебуха обујми жену руком око паса и пожури. Павле, тетурајући, застаде и прислони се уза телеграфски стуб. —Пијан је! — опази Цвета.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Има нечег нагонског, неодољивог у нама, у овим узаврелим годинама, када нека подсвесна радња обујми тело, помрачи ум...
Ћипико, Иво - Пауци
Ко би то негда био рекао?” — Машо што си се замислила? — и обујми је око паса. —Де, ти! —Видиш, ја гдјекад сам о свачему мислим... па ми чисто памет стане.
” — слатко се томе насмија. Па погледа на сунце: —'Ајдемо, Машо! Дигоше се. Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој: —Овако ћемо планином! И обгрљени газе цвијетну траву.
Љупко осмјехујући се, спусти главу у њезино крило, ну одмах као да му се не да да мирно ужива, подиже је, обујми је чврсто боље око паса, и жељно потражи њена уста... — Не, Јуре! — шапну она...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ама њу печао и туга обујми... И то она смотре што је господ наумио, опази га где стоји под небом на ваздуху и срдито гледа доле на људе.