Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Па опет, опет нешто га је пекло на души; неко чудновато, непријатно осећање обујмило га... Да му је да побегне од самог себе, да му је бар с ким да рекне коју искрену... И, као наручен, дође му Маринко.