Црњански, Милош - Сеобе 2
Чак се и сама царица била почела да распитује за то. Двор је био објавио Казнени патент о томе, а казне су постајале све теже.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
год. објавио је најзнатније своје дело Смрт Смаил-аге Ченгића. Овај је покрет био потпомогнут оснивањем научних установа, које су
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године у Карловцима руски славист О. М. Бођански. Прво је штампан 1841. у Сербской пчели, потом га је објавио Бођански 1861. у Чтенія при императорск. обшествъ исторіи и древностей российскихъ (књ.
Умро је у Ковиљу 11. децембра 1801. године. Митрополит Стратимировић објавио је народу његову смрт: »Церков свјатаја наша изгуби в њем ученаго и заслуженаго свјашченика, обшчество добродјетелнаго
Као ђак у Темишвару штампао је 1825. спев Слезы, ими же Болгарія, нещацтие лѣта 1374. сбывшееся оплакиваетъ. 1825. објавио је да ће дати у штампу збирку преведених стихова Седмостручны цвѣтакь борећимъ се Грцима.
1828. тражио је од кнеза Милоша да га постави за »српског историографа«. 1849. објавио је да ће изићи његово дело Историја народа нашега у Србији за владања Карађорђијева од године 1804. до 1814.
до смрти написао је још само шест приповедака — с времена на време објавио је по неку приповетку по разним часописима и календарима. 1891.
Поред докторске дисертације Еxперіментале Беітрäге зур Wіркунг деѕ Qуецкѕілберѕ (Берлин, 1879), објавио је неколико популарних медицинских списа и реферата по српским листовима. ОСНОВНЕ ДУШЕВНЕ ОСОБИНЕ.
у Српском прегледу. Охрабрен тим великим успехом, он је стао живо радити, и за десетак година објавио знатан број радова, неколико романа и цео један низ хумористичних и сатиричних приповедака.
студија, чланака, оцена, растурених по часописима, нарочито у Српском књижевном гласнику [између којих је 1914. објавио прву књигу својих Огледа из књижевности и уметности].
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Те године, почев од 8 новембра, Вук је у Додацима за четири броја Давидовићевих Новина Србских у Виени, објавио дванаест народних приповедака, а у додацима за два броја 166 загонетки и одговора на њих.
Обично се мисли, и пише, да је Вук прво штампао приповетке у Давидовићевим новинама, па онда их објавио у посебној књизи. У библиографији Вукових радова од Љубе Стојановића (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, стр.
Истина, међутим, нешто друкчије стоји. Свој први прилог народних приповедака Вук је објавио у 89-ом броју Давидовићевих новина и то тако што је тај додатак преломљен у облику књиге од осам страница на следећи
Том приликом Вук је од Механџића добио још седам приповедака. Ову је Вук објавио у свом другом издању народних приповедака, 1853. 4.
10. ГРБО И КРАЉ ЂАВОЛСКИ: Забележио учитељ Милан Шутвић (Поцрње, Херцеговина) и објавио у Босанској вили за 1899 г., стр. 216, под насловом „Смрт ђаволског краља“ (наслов изменио др.
20. ВЕЗЕНА МАРАМА: Забележио Душан С. Трипковић из Београда и објавио у Босанској вили за год. 1909, стр. 214. 21. ДВАНАЕСТ МРВА: За професора Андру Гавриловића записао деветнаестогодишњи
24. ПЕПЕЉУГА: По сећању из детињства, како је упамтио да се причала у Тршићу (Јадар), написао је Вук Ст. Караџић и објавио у свом издању од 1853. 25.
Објављена у Караџићевом издању народних приповедака од 1853. 28. СРЕЋА И НЕСРЕЋА: Забележио Светозар Мл. Бајић и објавио први пут у Јавору за год 1876, стр. 473.
29. УСУД: Од две верзије ове приповетке, Грује Механџића и Лазара Марјановића, В. Караџић се одлучио за прву и објавио је у свом издању од 1853. 30.
СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ: По сећању из детињства, како је упамтио да се причала у Тршићу, написао је Вук Ст. Караџић и објавио прво у Додатку Српских новина (число 91, 15 нов. 1821) а потом у књигама нар. приповедака од 1821 и 1853. 31.
32. НЕ УЗАЈМЉУЈ ЗЛА, ЈЕР ЋЕ ТИ СЕ ВРАТИТИ: По причању Милоша Зеленовића забележио Никола Т. Кашиковић и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 106. 33.
106. 33. НОВАЦ ДУШОГУБАЦ: Забележио по причању Мише Попова Скорупова из Ђале (Банат) скупљач Светозар Мл. Бајић и објавио у својој збирци српских народних приповедака, 1905. 34.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
— него је Орест објавио грађанима Арголиде да је убио своју мајку и Егиста! ЈЕЛИСАВЕТА: Је ли то могуће? СОФИЈА: Али зашто баш Електра да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Изволите погледати јануарски број. Дешковић је, ускоро затим, дошао у кафану и објавио да ће га поклонити Бугарима, јер је он био „хрватски, антидржавни елемент“.
Затим је чек исплатио. Омогућио ми је да напишем Љубав у Тоскани. Првих дана августа, у Дубровнику, објавио сам своју веридбу, у листу Политика, у Београду. Код моје, покојне, таште телефон је цео дан звонио.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Побогу људи, зар нико ништа не зна? Ама, зар може то да буде да нико ништа не зна? Зар председник није објавио кроз прозор, као пре? СПИРА: Није! ЈЕВРЕМ: Како би било, Спиро брате, кад би тркнуо донде да видиш у чему је ствар?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Јевремовом противљењу упркос, Милош је наредио да се забрани растурање књиге коју је Сима Милутиновић Сарајлија објавио у Лајпцигу. Та књига, Историја Срба од почетка 1813. године до краја 1815.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Он је у свом сувише разгранатом раду објавио и учења која су била погрешна, а која су се, заштићена његовим ауторитетом, одржала вековима у науци, на велику њену
Ја сам спремио и објавио прво критично издање Хомерових спевова. - Реците сами! Не беше ли то значајан посао?“ „Како да не!
Овим једноставним речима Аристархос са Самоса обухватио је и објавио бесконачност васионе. Човечанству је требало две хиљаде година да те његове речи потпуно схвати и њихову истинитост
Од списа, којим је Аристархос поставио, објаснио и објавио свој хелиоцентрични систем, није нам се очувао ни сам наслов, већ само неколико извештаја других писаца о садржају
Ток и резултат тих својих расуђивања објавио сам, заједно са оним двема сликама и математичким обрасцима, прво на страни, а онда и у мојој српски писаној „Небеској
То је, данас и сваком гимназијалцу познати Архимедов закон што га је он објавио у својој расправи „О пловећим телима“, којом је створио науку хидростатике.
најзанимљивије је што је то исто правило доказао александриски геометричар Папос пуних тринаест векова пре Гулдина и објавио га у својем спису „Синагоге“. „Шта кажете?
Тиме су ти експерименти постали познати у научном свету, иако ја сам нисам о њима ништа објавио“. „Ви нисте ништа објавили о својим опитима?“ „Нисам“, одговори он поносито, „то учинише други.
О томе сам, вративши се кући, објавио три засебна дела. „Други један проблем на који сам наишао у Пацифику и Индиском Океану, а којим сам се позабавио и
у Пацифику и Индиском Океану, а којим сам се позабавио и решио га већ на путу па га одмах по повратку у отаџбину објавио у свом дневнику пута, односио се на постанак и изградњу прстенастих коралних острва, тако званих атола“.
Обојица ударисмо у смех. Он прича даље. „Тек када сам, крајем 1859, објавио своје дело о постанку врста, наступи нагао преокрет; прво издање тога дела разграбљено је за један дан, а и друго
То сам учинио у свом делу о пореклу човека које сам објавио године 1871. У том делу сматрам човека за последњег потомка великог једног низа предака, а мајмуна за његовог
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
сам неке апарате у Централној станици, и усавршио телефонски понављач или појачало који никада нисам патентирао нити објавио, али би ми и данас то служило на част.
У једној од мојих биографских цртица, које је објавио ”Елецтрицал Еxпериментер” бавио сам се догађајима из своје младости и поменуо невољу, која ме је приморала да
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када је 1847. године објавио тај принцип, готово сви научници су га прихватили као неку истину која је сама по себи јасна.
Онда је, на њему својствен начин, објавио прелиминарни извештај који му је Херц послао, указујући на веома јасан начин, повезаност ових експеримената и
О томе сам објавио два рада у Америкен џоурнал ов сајанс. Ускоро сам открио да је већину истих резултата раније добио професор Џ. Џ.
Он би вероватно постигао и коначан циљ да Рентген није објавио децембра 1895. године да је, експериментишући са Ленардовим вакумским цевима, открио Х-зраке.
Џ. Томсону из Кембриџа и да само будем посматрач. Када је Рентген објавио своје откриће, изгледа да сам ја био боље припремљен од било кога у овој земљи да успешно поновим његове експерименте,
у скраћивању времена експозиције десет до двадесет пута.“ Приказ овог побољшања који сам у коначној форми објавио у часопису ”Елецтрицитy”, 15. априла 1896.
Председник Вилсон написао је најбољи животопис о Џорџу Вашингтону, а објавио је једну сјајну расправу у уставној владавини у Сједињеним Државама.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
лепо види и у зборнику радова које је под насловом Резептионсäстхетик унд Литератургесцхицхте у засебној свесци објавио 1977.
можда и не – сва потиче из записа које је Иван Јастребов, тај велики пријатељ нашега народа, крајем прошлог века објавио у Петрограду.
године објавио у изврсној Мишићевој библиотеци „Орфеј“ под насловом Од злата јабука.15 Умотворине су овде размештене по малим колима,
О томе смо сазнали када је, 1975. године, Владан Недић објавио критичко издање прве књиге Српских народних пјесама. Док у поговору описује Вуково неуморно прикупљање песама, он
Караџића. Књига прва. Различне женске пјесме. Наводимо и њих: „Песму Анђа капиџија (И, 468), коју је први пут објавио 1824. г. (И, 249), записао је Вук у хитњи оловком на полеђини возне карте за поштанска кола која су 3. јула 1820. г.
Вук ју је као љубавну објавио у петој књизи под насловом „Момче и Мара капиџија“, а у државном издању из 1898. године налази се под бројем 388.
А „Програм хипнизма“ који је Драинац објавио 1922. уопште нема теоријску подлогу. О томе је коју годину касније и он сам посведочио у есеју „Пред обновом српске
и 1921. био објавио две збирке песама, прешао је у хипостазу Рада Драинца, који 1922. покреће Хипнос и наредне године издаје збирку
Одмах сам књигу превео, али су Нолит и СКЗ одбили да је објаве. Објавио ју је идуће, 1970. године, мој сарајевски пријатељ Сава Пујић, који је због ње покренуо и нову библиотеку „Лингвистика
Богдан Поповић је познату студију „Теорија редапоред“ објавио 1910. Данас ми се чини да је најбољи њен део посвећен књижевној терминологији.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
” У Газда-Младену, у верзији коју је писац објавио, звездица се налази баш после прве реченице, која је гласила нешто одсечније: „Увек, једино, целог живота, само је оно
Тако је, на пример, хрватски експресионист Антун Бранко Шимић објавио 1923. године значајан текст о слободном стиху под насловом Техника пјесме,280 где су дата образложења слична онима
]”. 361 Трећи лик, Аранђел Исакович, чим му се у неутаженој жудњи за снахом изненада објавио један посве нов свет, где „треперило је све од звезданих облика догађаја, који су били изванредни и за тело и за
Ево шта његово око запажа кад у заносу размишља о „другом животу” који му се у љубави за тренутак био објавио: „Постојао је пак један други живот, невидљив и несхватљив изгледа, у коме он није могао да уреди ни најмање ситнице,
Из нешто мало објављене преписке Милоша Црњанског може се закључити колико се он 20-их година - и када је Сеобе већ објавио, али се припремао да их продужи - интересовао за такве текстове.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Би!... И сам је Турчин већ... Гочеви бију. Суљ-капетан је објавио своју одлуку за Сина, те му навалише Горани на весеље. И они су као остали свет.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
000 стихова, док то ни близу није све што је он објавио? Књига је његова чворнаста прем и наказна, — како је карактерише сам песник, али је одиста непроучена, а
Магарашевић објавио у Летопису (1830, ч. 21, стр. 117—21); рукописи неких нештампаних његових песама, а неизвесно је да ли одиста само
Овде усвојени наслов песми дао је Милош Црњански када ју је објавио у часопису Мисао, 1. јануара 1923, књ. XИ, ср. 1, стр. 23—4.
Песма је била веома позната у првој половини XИX века па и доцније; да ли ју је, када и где, Видаковић објавио и пре 1841, нисам могао утврдити, али је извесно да је она и пре тога датума (1841) била добро позната, док ју је П.
Ту бугарску „верзију” Видаковићеве песме ја сам објавио у чланку Милован Видаковић и бугарска „народна” песма, Прилози за књижевност XВИ, 1936, 313—5.
и слободном реализму а у нас у то рано доба иначе неуобичајеном хумору и мирној подругљивости занимљиву јадиковку објавио сам ја год. 1937.
Рајковић је у Вечерњачи 1881, 139—40, објавио и једну његову на немачком писану песму из год. 1836. коју му је из Беча послао Змај, у то доба још страстан читач
Од две верзије очевидно је боља она коју сам ја објавио год. 1937; но питање ауторства ове занимљиве песме остаје још увек отворено.
САСТАВЉЕНО КАД У ГОРЊОКАРЛОВАЧКУ БОЛОВАОНИЦУ ДОСПЕДОХ ПОБЕЂЕН И ОСТАВЉЕН ОД СВЕГА СВЕТА (стр. 163). Први пут објавио др Владан Недић у чланку Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београдски Универзитет, Бгд
То је закључак Мркаљев.” ЈЕЛЕНИ ДИЈАКОВИЋ ЗА НОВУ ГОДИНУ (стр. 164). И ову песму је први објавио др В. Недић у чланку Необјављене песме Саве Мркаља, Зборник Филозофског факултета, Београдски Универзитет, Бгд 1959,
Н. Боројевић је у год. 1839. и 1840. објавио неколико песама у Даніці ілірѕкој, од којих две у потпуно илирским идејама, са додатком уз име Илир из Лике (данас
(по једном његовом аутографу, где има аутобиографских података а који сам, под насловом Документи о Николи Боројевићу, објавио у Зборнику МС за књижевност и језик И, 1954, 181—4, излази да се он први пут јавио 1837.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
велики углед у иностранству, па и међу Србима, највише захваљујући збиркама српских народних песама које је сабрао и објавио. У домовини је у четрдесетим годинама 19.
Од рукописних зборника из друге половине 17. и почетка 18. века објавио је познати српски правни историчар Валтазар Богишић збирку под насловом Пјесме из старијих, највише приморских записа
века, непознати аустријски официр, на пределима Војне границе, тада под аустријском управом. Објавио га је 1925. године, под насловом Ерлангенски рукопис, немачки славист Герхард Геземан. Почетком и средином 19.
године, шест народних песама изванредне лепоте, током тродневног излета по мору и објавио их у свом стиховном путопису Рибање и рибарско приговарање (Венеција, 1568).
Као историчар описао је све важније догађаје и личности Првог и Другог српског устанка, објавио на немачком књигу о Црној Гори, сарађивао с немачким историчарем Леополдом Ранкеом у раду на делу Дие сербисцхе
Као песник, Стерија се остварио у последњим годинама живота, када је објавио књигу Даворје (1854). Његова поезија - рефлексивна, песимистичка, интелектуална - садржи размишљања разочараног и
али је зато та два стиха довео до ритмичког савршенства. Мање разнолик, он је и мање плодан: објавио је свега две свеске песама у кратком размаку (Песме, 1903, 1912).
Он је сразмерно касно објавио романе који су му донели брз успех не само код домаћих него и код страних читалаца. Његов оријентални миље мрачнији је
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Бадњак. Кратак чланак о б. објавио је Чајкановић 1928: »Бадњак је церова главња која се на Бадњи дан (обично ујутру, пре сунца) сече по строгом пропису
Запис. О з. Чајкановић је објавио кратак чланак 1928: »Сеновито дрво, фетиш, које се налази у пољу, и у коме је урезан крст.
Колач. Чајкановић је о к. објавио чланак 1928: »Колач је врло често жртва прецима (божићни к., славски и крсни к., младенчићи и Др.). К.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За три године написао сам и објавио у „Летопису Матице Српске“ тридесетак својих писама која су, са још неколико њих, отштампана 1928 године као засебно
Но, он је несумњиво утврђен. Године 1866 пронашао је и објавио немачки египтолог Лепсиус један камени натпис који, на три разна језика, објављује ову календарску одредбу, и који је
научника, ја сам на темељу теорије, изложене у моме делу, и промирене једном важном расправом коју сам у међувремену објавио у нашој Академији, извршио врло детаљне рачуне о томе како се распоред Сунчеве топлоте мењао на Земљиној површини у
Два месеца пошто је он тај резултат објавио, изашло је и Кепен-Вегенерово дело и у њему моје криве. Када их је Сергел упоредио са својим налазима на терену, био
Тако су то, заиста, замишљали неки астрономи, али рачуни које сам недавно објавио разоравају такву претпоставку. Огртач Јупитров, састављен из лаких газова и водене паре, не би могао, по тим рачунима,
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
је, такође, заслужан што је Змај почео да се бави поезијом за децу, пошто је на његов подстицај Змај написао и објавио песме прво у Школском листу, а затим и у Пријатељу српске младежи, српском листу за децу (Сомбор 1966, уредници
Био је уредник календара Орлић у Цетињској читаоници и председник друштва Славјански дом. У Загребу је објавио Изабране пјесме 1889.
Покретач је листа Шумадинка који уређује од 1850. до 1857. и алманаха Шумадинче у коме је објавио своје басне у стиху. Објавио је и Изабране песме за школску омладину, а најпознатије су књиге његових путописа: Писма
до 1857. и алманаха Шумадинче у коме је објавио своје басне у стиху. Објавио је и Изабране песме за школску омладину, а најпознатије су књиге његових путописа: Писма из Грајфсвалда (1850), Писма
Између осталог, за децу је објавио збирку песама Дар доброј деци (1867) и превео Кампеову књигу Млади Робинсон (1874). Милан Кујунџић Абердар
У Пешти је, између осталог, објавио дело Школа и живот, уређивао педагошки лист Српска народна школа (1870–72) и Радован (1876. у Новом Саду).
у Новом Саду). Поповић је издавао збирке и антологије песама и прича за децу. Своје радове за децу (своје песме објавио је у збиркама Венац песама, Слике и прилике и Полаженик) често није потписивао или их је објављивао под псеудонимом
1. Ђорђе Натошевић покренуо Школски лист; у првом броју Ј. Јовановић Змај је објавио своју прву песму за децу „Лењи Гаша“, у ствари прераду једне Левенштајнове песме 1860.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Жупник је давао извештаје, тачне и заиста ванредне. Жупник је такође објавио да Ханс мора већ сутра натраг, због конгреса, где ће прочитати један свој научни рад.
— Локалне новине су недавно забележиле: да је угледни суграђанин, који живи на страни, г. Павле Чајновић, објавио две књиге: једну на француском језику, о важном економском проблему којим се сад баве сви стручни економски листови у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Прве десетерачке песме записане су тек у XВИИИ веку на почетку тога века у Дубровнику и Боки (објавио их 1878. године В.
Он је тај посао радио боље него ико пре и после њега. Мањи број јуначких песама (уз женске) објавио је 1814. и 1815. године. Друго издање његових Српских народних пјесама изишло је у Лајпцигу и Бечу од 1824. до 1833.
Велику збирку јуначких песама издала је Матица хрватска (почев од 1896, у више књига). Бугарштице је објавио (поред Богишића) Миклошић у књизи Волкѕепік дер Кроатен, 1870.