Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У прилог овом објашњењу говори и један табу који се односи на трудницу. Наиме, у Зети се верује да не ваља ударити трудницу преслицом, јер ће
³¹ (Овом објашњењу иде у прилог и једно предање српског народа у ђевђелијској кази према којем је среда некада била срећан дан, али
Овом објашњењу у прилог говори и обичај код банатских Хера који се састоји у уношењу тек крштеног детета кроз прозор. То се ради да
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
По томе, и сувише простом објашњењу, ту нема ничега ни атавистичког, ни мистериозног: оријентација је аутоматска и произлази од тога што се аутоматски и у
Разуме се да се при таквом објашњењу појаве не улази у питање о интимном механизму свега тога а што би једино могло дати интереса и значаја таквој врсти
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У објашњењу тога закона, да се дејства појединачних сила суперпонирају, садржано је и правило о паралелограму сила. Као трећи осно
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
21 Право изненађење долази тек на крају Ђурићеве антологије, где се у објашњењу другог дела песме каже „Сунцем главу повезала, месецом се опасала, а звездама накитила (ваљда се мисли да су на
Заметак Чарнојевићевог лика налазимо у објашњењу које је Црњански дао уз песму „Суматра“ 1920. године. Ту је први пут изложио своју поетику, нову и необичну.
Ту улогу је у нашем народу имао управо наведени пребацивач. То се лепо види у једном узгредном објашњењу које је Бранко Милетић дао у уџбенику из фонетике: „штоноријеч“, „што оно има ријеч“ = „пословица“.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Јер, нама познати свет - тврди се у објашњењу „Суматре” - и судбине наше у њему само су један вид стварности, будући да постоје и невидљиве „сад непосматране везе”,
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Сарбским начином....", а судећи по објашњењу које даје рибар Никола Зет - "Како меу дружином васда смо чинили", начином увелико уобичајеним за јавно извођење.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
»бога ми« и »богме« (Вук, Посл., 502; БВ, 10, 1895, 77; 16, 1901, 213 и др.). По једном објашњењу, тако људи говоре »као да имена Божијега не помињу узалуд« (Вук, 1. с.; упор. и старогрчки χήνα ‹= гуске ми› м.
По једном шаљивом етиолошком објашњењу, Бог је створио кромпир за љубав сиротиње — »да би и сиротиња имала коме да гули кожу« (чуо од Гђе Глигоријевић).
Кроз шупљи брест у Црковници провлаче се нероткиње. »Три бреста (који, по народном објашњењу, представљају три брата) више села Свирца, код језера, народ је поштовао и пазио да се не секу« (СЕЗ, 70, 1958, 569).
Пасуљ који падне са трпезе — веровали су стари Грци — не треба дизати, јер је то (по једном објашњењу које нам је сачувао Аристотел) храна за какву душу која је ту у близини.