Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Један дан дозове ови чоек цара на објед, и по обједу изиду гледати грађевине н џардине, да таке љепоте и дарила божијега није било ни у једнога цара или краља.
обрадује им се они господар, а још више кад види оне три ствари, које је рекао цар да их нема, пак одмах учини велики објед и дозове цара.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Цура је, међутим, имала пуне шаке посла. Имала је да готови објед, рањеника да надгледа, да доноси воду итд. Све је то она чинила лако и живо, као од шале.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један дан дозове ови чоек цара на објед, и по обједу изиду гледати грађевине и џардине, да таке љепоте и дарила Божјега није било ни у једнога цара или краља.
обрадује им се они господар, а још више кад види оне три ствари, које је рекао цар да их нема, пак одмах учини велики објед и дозове цара.
цареву сину однесе, а ови њега добро дарује и обесели се, па затвори струк босиока у камару, а сјутрадан учини велики објед и сазове многе своје пријатеље на пир да им покаже ови струк босиока.
Кад објед буде готов, пођу слуге те јаве господару да је све готово, али кад се врате, нађу све печење и вариво искотрљано кроз
Зачуде се слуге па и сами царев син, те нареди да се трећи дан трећи објед приправи, н постави страже да виде кроз врата ко то ради.
Пошто објед буде готов, изиду сви из камаре и стану вирјети ко ће доћи; кад ли тамо шта је! ђевојка златнијех коса, те они чувадури
Ћипико, Иво - Приповетке
У подне радници су отпуштени с посла да се заложе. Браћа су купила за објед, као и обично, хлеба; њима је доста њиме се заложити до вечере.
Цвијета доврши посао, пође у кухињу да стакне, а, повративши се, простре на трпезу и смјешта посуђе за објед. Домало, једно за другим, дође син господарев Никица, дијете, и кћи господарева, већ дјевојка за удају, па најпослије
—Ма ча је полудио? —Је и горе, — јави се с кућних врата Жижице жена и настави: — Ди си? Ча не греш на објед? Ваља да те ишћем... Изиђоше на улицу. Жижица у путу опази да га жена прати и окрене се према њој.
Ћипико, Иво - Пауци
— Нова? Не знам ... — Кажи, нека и ми у овој пустоши дознамо поштргод! Нећу ни да те зовем на објед... Биће те се твоји ужељели. —Хвала ти. —Дакле? — јави се наново жупник. —Шта ћеш? ...
Биће те се твоји ужељели. —Хвала ти. —Дакле? — јави се наново жупник. —Шта ћеш? ... идемо на објед, подне је прешло. — И растадоше се. Укућани бијаху већ сви посјели.
— узврпољи се дон Фране. — Не да штатут; све је по њему одређено...Питај оца! Збогом!... Идем на објед ,— и сврне у кућу. Свијет се већ бијаше разишао по селу и подне је дозвонило.
На улици ухвати начелников син Пиеро Ива под руку и позове га на објед. Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану. Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села.
— Крађа је крађа! — заврши замјеник државнога одвјетника. — Ма да пожуримо. На сат по подне иде Иво на објед. Уморан је и узбуђен; пред очима једнако му стоје обличја из суда и не може да их преко памети претури.