Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ | 18. ЖЕЂА И ВИНО. Спопане тешка жеђа једнога сељака пошто је био на покладе месне обједовао, а не имајући од куда да купи, срећом види једнога свога сусједа ђе носи пунану боцу вина из једне крчме дома за
Ћипико, Иво - Пауци
зимњега јутра нагло је дочитао писмо, није пошао на предавање и, узбуђен, пожури да изиђе из бучних градских улица. Обједовао је у крчми на путу. Пред њим пружало се огољело поље, а далеко расула се густа магла као море.
— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! — Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. — Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. — И надам се!