Јакшић, Ђура - ПРОЗА
је време за свако злочинство, — помислио сам у себи, — љубав не може никад бити злочинство, и то сам мислио; али овака као ова његова, можда и стога што је била необична чинила ми се страшна; изгледао сам сâм себи као неки саучесник у
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Хоће да га изе, не може, није за јело. Тада почне говорити: „Штета, овака лепа ствар, а ништа не ваља! Волио бих ја наћи једно зрно јечма него хиљаду оваких блистајућих камења.
Ко не признаје овака дела за безбожна, погана и проклета? Ово, браћо моја, у церковној историји овако од слова до слова стоји.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Рецимо чујеш или дође овака депеша преко општине: капетан друге класе Ђорђе В. Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског
Тако је, свака ми се капља крви буни кад помислим: да је овака иста моја младост отишла негде у неповрат. Зашто је она отишла у неповрат? Коме сам је поклонио? Коме?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
што су Срби називали „суви зулум“), средства којима су органи монархије покушавали да убију дух појединаца и народа. Овака владавина је само потпиривала мржњу разних народних слојева, утолико пре што је познато начело дівіде ет імпера
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али кад кнез сједе до њих узвикујући: „А-ха-ха! Дивне ноћи, да бог помогне! Бого мој, је ли овака била уочи Косова?“ онда се мало зачудише наглој промјени у њему.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
»Ја сам сад у највећем очајанију, писао је он у Земуну у пролеће 1832: овака гоњенија, на врату жена и четворо ђеце, а сувише слабо здравље и сиромаштво!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 8. Овако њојзи моја речца веља, Овако беше њезин молбен звук, Овака бија мога срца жеља. Од ока јој ми љупки паде лук, А њена рука још од снега бела Од мене узе узабрани струк, На
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Па да, петнаест, уврх главе осам банки. — Ех, што ти је Циганин! — кивно се закида Рожљика. — Та овака је граната, болан, разнијела читаву моју појату, није ни сламке остало. Еј, појата је то, није твоја циганска черга!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „Говоре људи: од како је овога града, још оваке галије није било ни овака трга“. То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она види.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица је гута, гута погледом, сажиже врелим очима... Шта је ово ?!... Је ли могућно да овака жена има овако невин, овако детињи израз лица?... О, то су јој лице морали набавити сви демони из пакла!...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Резилак, море — вели ћир Ђорђе — што се чини. У село овака механа под план, бре брате, за сваки удобнос’ сам се постарао, па он, како на пример један што се каже чиновник и
Опет стаде преправљати депешу. Преправљао је неколико пута и напослетку испаде овака и оволика: »Рио де Женеиро-Бразилија.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
тресао се од страха, при помисли да од свега неће ништа бити; да Софка, каква је, сигурно неће пристати, испустиће се овака прилика, неће се доћи до новаца, и то оваквог, великог, многог новца, какав се зна да само он, тај газда Марко, има,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „„Говоре људи: од како је овога града, још оваке галије није било ни овака трга. То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она ви- | ди.
Насмије се отац пут њега, но и уздахне говорећи: „Јадно дијете! што ћу за овака мала два јаја ухватити?” Но оно му одговори да ће много и много ухватити.
Тек што бабу види, упита је што је ова гора овака, а она му | рече да приступи напријед пак ће знати. Он приступи и баба га уведе у некаку авлију ограђену костима
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и [Х]ерцеговином, уздисао сам и често горке проливао сузе, сам с собом говорећи: „Кад ће у оним прекрасним земљама овака училишта бити? Кад ће се и она младеж с оваковим наукам напојавати? Милиони народа!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
она рећи, држећи да је то све обична шала, али чувши њен озбиљан и одлучан одговор, нађе се изненађен и зачуђен. ...Овака варошка, згодна као молована, пристаје да иде за њим, куд год је он поведе (само не у село) и да живи само за њега!...
»Мајка... откуд она ту?...« мисли он, обрће главу и види слабу, суху, погурену старицу где му прилази... »Што је овака?... Ово није она... Какво је ово лице, страшно , необично!« — Ђуро, ојађениче мој !... — чује он загушен глас, јецање.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тек што бабу види, упита је што је ова гора овака, а она му рече да приступи напријед пак ће знати. Он приступи и баба та уведе у некакву авлију ограђену костима
се, а девојке које дођу по воду, говориће по граду: „Говоре људи: откако је овога града, још оваке галије није било ни овака трга.“ То ће зачути и царева девојка, па ће се искати у оца да је пусти да и она види.
Ја потегнем из џепа јаје мислећи: ево овака је земља, а он комад сира, бива така је кад снијег пада. Изиђе Француз, и цар зовне Насрадина, па га похвали и упита
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
И виде да је свему крај. Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће.
јој као огањ обу– зимље жеља да не омекша, да не попусти, да не увреди векове који су у њеној крви утврдили реч за овака догађања: — О, шта би у животу остало још од образа, од бурније, од чојства, кад би га само оваки Каримани бранили!..
Ћипико, Иво - Пауци
—Попустила је жега, — рече онако замишљен. —Ух, да је овака хладовина, кад се копа! — село одврати Јуре. Они пођоше даље, полагано, ћутке, уз цвиљење попаца, па кад бијаху близу
— Ваљало би провидит', — изусти једва чујно. — Провидит'! А окле? ... Увик су овака моја дица, озва се она нагло и отресито. — Јемају правищу!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Ја мислим да су овака имена довољан разлог да у народу клоне чак и династичко одушевљење, — још кад се узме у обзир да није био само један,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ал’ беседи Ђурађ Сенковићу: „Драго чедо, Сенковићу Иво, јесу досад књиге долазиле, ал’ овака нигда дошла није; ако ли је кад и дошла ’вака, а баба је онда млађи био, па се није од књига плашио: ово ј’ књига аге