Употреба речи овако у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

О, веруј ми, драги пријатељу, да нема под небом јуначнијег народа од српскога... али ни несрећнијег!... Јер, гле, овако поцепани као што смо, свугде својом крвљу, својим грудима и својим животом служимо мекушне туђинце... Ал’ доћи ће дан.

се, зглади с мога чела ону густу неочешљану косу, помилова ме по образима, па ми тихо, чисто шапућући, рече: „Овако дивни образи не треба да буду тако бледи, увели... Одсад ћеш свако подне у овој соби ручати“.

“ Чича Марко ме милостиво поглади по глави, али ме не умеде ни једном реченицом утешити. А може ли за овако сироче и бити утехе? Капелан протин не беше тога дана код куће па је зато сâм прота дошао да је сахрани.

По самом изгледу његовом видела сам да му је неправо што овако јадној сиротици мора да очита последњу молитвицу. Затим се окрете чича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у

“ рече прота мећући петрахиљ на врат. А уствари није тако било. Наш кикиндски прота је толико богат да би могао на овако оскудној години и педесет породица исхранити па и да не осети...

Ја, видиш, да не пијем, бих умро, или бих полудео... А овако, ето, као што ме видиш, жив сам!...“ Нато је сасвим жалостиво ућутао; пили смо ракије, али нисмо ништа проговорили.

селу, истина, нико није могао шта да изнесе противу ње — штавише, људи су се чудили како је могла онако неваљала мати овако честито дете однеговати — али ја сам, поред свега тога, држао да је она потајна грешница...

Шта је у њему изгубио? Да ли стрица? Или брата старијега?... А он, кад би хтео, овако би вам одговорио: „Драги брате, изгубио сам пријатеља!...“ Тај човек беше странац, па је у туђој земљи нашао пријатеља!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кад виле дођу к очима, тешко оном ко не уме шеврднути. Мало је С о к р а т а и К а т о н а на свету који, у овако критическим окресностима, не би овог истога лисца себи за приклад узели.

Плутарх, за неку велику погрешку весма разгњеват на свога слугу: „Иди ми с очију”, рече му — „да нисам овако срдит, бих те здраво избио.” А Платон моли комшију да му протуче слугу. „Туци га сам”, вели му они.

А курјак остане јаучући и себи говорећи: „Досад си лагао, а сад си баш долагао!” Наравоученије Овако се најпосле свакому догоди ко се у неправду, лаж и превару узда.| 22 Лисице Једној лисици упадне реп у шкрипац.

Хајде да се право један другом исповедимо и да већ не тајимо да смо свакојаки и чудновати! Како то? Ево овако, слушајмо само.

е ц е н е, Августова првога министра, он који, да је хтео, могао је всегда с Августом живити и соцарствовати, не само овако је говорио, него ови исти живота начин за себе је изабрао.

” — „Ха, цију!“, вели му мати. — „Нећеш да слушаш, сврбе те леђа, нашао си ко ће те чешати“. Наравоученије Овако бива маленој деци кад оца и матер не слушају.

Упита га, пливајући, одакле је и ко је. Ови каже да је из Атине и пода племенита. Упита га делфин познаје ли Пиреј (овако се зове пристаниште атинејско). Мајмун, мислећи да је то некакав човек: „Како га ја не бих знао? Он је мој рођак.

Дâ бог те и други оздрави. Тада ти се обојица освесте, и начну овако између себе говорити: „Брате, није то шала, пустиња је ово! Ми смо овде један другом у невољи и отац и мајка.

Даје за пример Мојсеја, који овако говори молећи се богу за Јудеје: „Или прости и њима, или изглади и мене из књиге живота”; даје апостола Павла, који

ја мислим (а наће се јошт ко да овако дума): да нејмамо ништа него трбух, хвала ти лепо, боље би било да ни њега није!

Бог, праведни судија, види, у ови исти час кад ово пишем|срце моје, и зна зашто овако пишем, а хоће ли се ко овим ползовати, то стоји људма на вољи.

је не истерах да сам сторуки Вриареос, него бих само ово рад да ко хоће словесно да мудрује и да зна оно шта умствује, овако да мисли: срећа је то кад човеку његова претпријатија на добро и по његовој жељи излазе; и да су само они управ срећни

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

А и нас каткад хвата зебња пред сан: нисмо бесмртни, неће то дуго овако, доћи ће једном и нама крај, нећемо издржати, и умрећемо од смеха.

И свих је седам врхова побројао, и, побројавши их, описао их овако: први је налик на вишњи Јерусалим; а други, сличан Јерусалиму доњем, саграђен на двема од тридесет шест река

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Ја почнем учити у једном московском буквару кога су зачална слова сва црвена била; и учио сам овако: „аз, буке, веде, глагоље итд.” а срицао сам овако: буке-рци-бр, виде-рци-вр, глагоље-рци-гр итд.

” а срицао сам овако: буке-рци-бр, виде-рци-вр, глагоље-рци-гр итд. Од оно доба до данас јошт нигде нисам видио онаквог буквара.

— Но ове скупштине, које ја памтим, овако су бивале: сва три кнеза, мој отац Алекса, Никола Грбовић и Бирчанин Илија заједно по с неколико кметова дођу у Ваљево

Сад она три кнеза поделе порезу овако: ако је 100 хиљада, то мој отац носи 50 хиљада, то јесте пола на његову од Ваљева до Саве кнежину, јербо је у његовој

Али је велика мука и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију (Немачку) и сва ће царева земља пуста и празна остати...

” Ово ми је, децо, овако све да је било, мој отац казивао, а ја вама приповедам, и жао ми је што не могу да знам, које је године што бивало.

(Ово сам слушао кад моме оцу неки Муја алај-бег у Уровцима казује о томе овако: „Кад се — вели вратимо из Болеча, а ми од Батал-џамије натоваримо помало сена на коње, покријемо одозго са

Кнезови и паша тукли су се с јаничарима од 1795. године. — У манастиру Боговађи у једној књизи стоји овако написато: „Љета 1801. јануарија 26.

Помислите кад немачки добош залупа на Сави, а ви с децом побегнете на Дрину и хоћете у Босну, а Хаџи-бег, овако као сад, напуни шанчеве с војском и не да вам преко Дрине. Зашто не промислите куда ћете ви онда, а за мене је лако?

” Ја причекам, он ми каза да Турци посекоше кнезове. То је овако било: Турци свежу мога оца и Бирчанина, а Милована Грбовића пусте.

Најпре даде Фочић на српски једно писмо пред свима прочитати, које гласи овако: „Поздравље теби, господине мајору Митезеру у Земуну, од мене кнеза Алексе и од проте.

Али ово је овако било: када је Грбовић преко Колубаре врло доцкан од нас отишао по мраку, нађе турска сена и сламе и чардаке по сата

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Рога је страшна ствар! Ова се овако гради: осече се рачвасто дрво, али се гледа да врат може таман стати између оних рачава; онај крај у дну рачава остави

— Не знам ја шта ти је то — рече Сима — само не дао теби бог да ти моје дете овако истучеш, потражио бих ја ту твоју власт да питам сме ли то бити! — Ја не зовем никога да се меша у мој званични посао.

— Није, брате, јутрос, него још ноћас... Оне лоле Ђура и Спасоје... Никуд ти нисам пристао овако грдан!... Молим те, брате, ако бога знаш, скини ми ову беду! — Е, е...

Видиш и сам, ако им узмеш јабуку из руке, дигну на те вику, као на белу врану... Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!... Само ти буди паметан. А већ трећа пара твоја и божија! — Хвала, господине!

А не знају они, јадни, шта би било од нас! Ево, дошао би лепо Немац или Инглиз те нас све овако купио и одвео на море да лађе вучемо... Хоће републику, комуну?!... Виргаз њима треба — виргаз!

— Да ми дате пун овај вајат дуката — не бих вам ни погледао, само ако је мит... Овако за љубав и добро познанство могу понети деци то мало шећера...

Штета је што је она рђа открњи, а свуд бих је могао дати по три талира. — А пошто прође овако? — Једва по дукат. — А колико си их већ завезао? — Онолико колико смо села обишли.

— Ама, окани се ти спрдње, Дашо! Ражањ је — ражањ, зец је — зец; а нама сад, код овако лепа печења и вина, није стало ни до зеца ни до ражња, него до добоша и до тога како ћемо добити — ти ону ливаду, а ја

« 3. »Уговора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао: »Написао и сведоке као и уговораче потписао Видак Пецкаловић, општински писар из Н.

Рекли смо да ми даје коња ако ме пошаље куд подаље, па ни коња не да — већ жипчим овако пешке. У уговору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас

И он узе перо и на акту написа овако решење: »Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а слободно му стати где

— Ала је то големо, болан!... Ја сам гледао, што се тиче, па много мане колико кокош, није веће, па перје му није овако као у овога, на прилику. — То, попо, нису букавци, него совице; оне су мање. А букавац је сваки крупан.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Те су кућице биле врло просте, тек колико за то да човек има где заклопити главу од кише и зла времена. Грађене су овако: ударе се четири сојира (дирека) у четврт.

Овда им каже шта је то „важно”, па настави: — Па сам разговарао о томе с попом и Иваном, и мислимо да би овако најбоље било... Шта велите ви браћо?... — Па, добро, Јово! - веле старци. — Куд ћеш му боље! - веле сељаци.

Попа вели: — Ама, ја бих волео да је оп прави Турчин!... Овако је он опаснији. То је као лепа гуја: шарена, а пуна отрова. Што ми се улагује?...

Е, мој синко!... Још си ти жут око кљуна, па ништа не знаш!... А знаш ли Ти Шта бих ја овако сед урадио? — Шта? — Ја... ја бих га убио!... Лазару сенуше очи... Маринко је дарнуо где треба.

А сину Ивана Миражџића још је лакше!... Него, примири се!... Млад си ти још, мој синко!... То бих урадио ја, овако матор; а ти си настао тек да живиш, ти немој!... Шта ми је то: девојка?!... Таки момак од онаког оца и из онаке куће...

— Јаране, — рече Станко — ми се „чисто” рвемо!... Да сам ја тако хтео, ја бих тебе давно оборио!... — Ја се овако рвем! — рече он бесно. И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори...

Нема, синко крвави, то се главом плаћа!... И како је безочан, па ме још зове да му будем девер!... Будибокснама!... Овако ја тебе, па сада нека ти деверују хладне гује под земљом; ја ћу узети Јелицу и без твога деверства!...

— рече он кратко. — Причај нам, болан! — окупише га опет. — Не може да ми падне ништа лепо на памет, а овако... — А ти отпевај једну! И у часу гусле су биле пред њим. — Богами, не могу!... — Онда дајте мени гусле!

— Сад да се расподелимо — рече харамбаша. — Ово је место душу дано за бусију... И, овако ћемо!... Ти, Илија, ти ћеш стати тамо. На тебе ће прво Турци ударити, али ти их пропусти... Ти, Јоване, до Илије...

— Право је! — рече Суреп. — Заслужио је! — рекоше Јован и Јовица. — Ко овако пушком коље, заслужио је пашалук! — виче одушевљени Заврзан. — Јесте готови? — пита харамбаша. — Јесмо.

— виче одушевљени Заврзан. — Јесте готови? — пита харамбаша. — Јесмо. — Онда полази! — А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?... Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. — Таман! — рече Заврзан.

Зар је и њему тежак мој бог?... О, Творче милостиви! Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!... Па што ме овако мучиш, Господе?... Што ме не раставиш са овим црним животом?... Није много прошло, а попа дође.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Он је овако причао: Кад сам се вратио „озго” у Србију, добио сам место у министарству и живео сам с мајком од моје плате и њене

Нека, нека, узмите се, будите срећни, ето вам новаца, ево вам и мог благослова! Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст! Само што ми је нешто хладно по листовима. Гле!

Ево, да вас овако по старински благословим, овако као владика унакрст! Само што ми је нешто хладно по листовима. Гле! А ко ми је то метнуо порцуланско око на лист?

Чујеш ти, бре, ходи овамо! Обриши ово! Однекуд из мрачног угла довуче се једно прљаво створење. — А шта је ово овако масно? Је ли, магарче?

Је ли ти? Еј, момче! Ходи овамо! Оно прљаво створење помоли се опет. — Је ли се лађа још кад овако здраво задоцнила? — Не знам — рече створење. — Не знаш? Сметењаче! Па шта ти онда знаш? Шта имаш за пиће? — Свашта!

Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу. Он изви руку тако здраво, како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом.

Еј ти, пупавче! Кажи газда-Давиду да ја иштем ракије. „Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу! Ама ту требају руке! да пукну вукући!

„Добре!” кажи: „газдаБлагоје!”... Овако савије главу! Ама ту требају руке! да пукну вукући! Она кад трчи, па све овако — он тури главу међ' ноге, а ја држи, држи!

Али нико други није умео с њом као ја. Калфа Видак ишао једанпут по бакар на Саву, а она само овако — он опет тури главу међ' ноге и испружи браду као да му је ђем у устима.

— Какав је то коњ, управо кобила! Мајстор метнуо једанпут један сандук — овако оволики — не знам шта је хтео! А она: ђем на зуб, па овако! Па како је летела, онако у авлију!

Мајстор метнуо једанпут један сандук — овако оволики — не знам шта је хтео! А она: ђем на зуб, па овако! Па како је летела, онако у авлију!

— Ни ја, богами. — Богме је ово напаст и невоља! — Један нам бог само може помоћи! — Ово овако не може остати. Аја! — Да кажем баби, а она ће ћеди! — Па кажи ти, Селена! — А што ја?

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Мало који дан да не дође господин-попи, једноме или другоме, Аркадија црквењак, па не отпочне отприлике овако: — Господине... моле вас да дођете...

— Мој Проко — наставља Глиша, а глава му пала од жалости на груди, — да је среће да ти меникана овако пијеш за спокој душе, а не ја тебикана!

Та теби је бар било још дана записато, а не ја да се вучем по свету овако брез тебе, брез свога најближег, каз’ти, брата и пријатеља. Та и онај бог, боже ме прости, узима што је боље!

А то је било овако. Бануо једаред изненада Господин Владика у село, а баш је била недеља. Он право у цркву на јутрење, кад али још нема

— А ми чекали и чекали — вели поп Спира, — нећете ли се ви кренути овако к нама. Па кад вас нема код нас, ето нас код вас; па сад било вам право не било!

— Па пре сте опцигивали четир? — Тхе, пре онако, а од неког времена овако. Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп Ћира. — А што га не дате да се оправи? — вели поп Спира.

— Па пре сте опцигивали четир? — Тхе, пре онако, а од неког времена овако. Сад овако поч’о, па шта му знате? — вели поп Ћира. — А што га не дате да се оправи? — вели поп Спира.

Нека суди сада читалац: колико се њих морало родити, венчати и развенчати и умрети у селу па да се овако домаћинство подигне! И то су само крупније ствари које досад споменусмо, а где су тек оне ситније?! На пример живине!

— Не могу никако — вели поп Спира — да се научим на нож, брица па брица. Овако сам се научио; некако ми је слађе с федермесером.

— Ја се, додуше, не разумем баш много у вину, али вас уверавам — вели г. Пера — да овако што још нисам пио. Овако нисам! — А, то вам верујем, то вам верујем — смеје се задовољно поп Спира.

— Ја се, додуше, не разумем баш много у вину, али вас уверавам — вели г. Пера — да овако што још нисам пио. Овако нисам! — А, то вам верујем, то вам верујем — смеје се задовољно поп Спира. — Па ја вам говорим: чисто натурално...

! Доћи из Карловаца, из онаки’ романтиш предела у ову равницу без околине! — Ах, госпођице, овако лепа околина (па показа на њих две), коме да се не допадне!? — Ју, господине, та то би још врло рано било!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Била је сува, као спечена а још млада. И да јој није био спреда јако нарастао врат, гуша, била би и лепа. Па и овако, кад се повеже шамијом, пребаци је преко врата, те јој се не види та нарасла гуша, изгледала је доста лепа.

Он почне да муца. — Тако, снага ми не трпи. — Па како? — Тако. Не могу. — Правда се. — Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много!

— Овако кад ништа не једем и не пијем, миран сам. А чим месо, пиће... После хоћу све, и то много, много! Па боље овако ништа да не једем и миран сам.

— На, бре... на, сељо... Узми, једи... у твом веку овако што убаво, месено, ниси изео... и никад нећеш да изедеш... Једи, сељо...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

И сам Љуба признавао је ту своју слабост, али опет није се могао уздржати, па ма колико да су говорили да је карташ. Овако прођоше Љуби две три године дана; али пролази и кредит и имање.

што је то писмо писао, јер је већ прстен госпођице Анке са младим нотарошем прошао, и до две недеља Анка је удата. Овако је бар Љуба част своју спасао. ВИИИ Љуба се ни најмање није кајао што је тако са Белкићем поступао.

Ј-ка Кад је Чекмеџијић ово писмо прочитао, није му се допадало што Јулка тако дугачак термин даје, па јој одмах овако отпише: Љубезна фрајла Јулка! Ја сам, хвала богу, здрав, и молим се богу за ваше здравље.

сама у кући; јер премда је Марта целу кућу водила, опет је госпођа Евица хтела да се зна да је она свуд на врху; а овако, док је Марта ту, сваки каже да она кућу води. У кући је било све чисто и у реду.

Ту уђе госпођа Гледићка. — Опростите што сте нас овако нашли. Ноћас смо имале доста посла, па легле да се мало одморимо. — То смо ми онда рђаво дошли. — Боже сачувај!

— Како несигурно? — запита Марко. — Какво је ваше состојаније? — Состојаније? Ја стојим овако: свршио сам правне науке, био сам јурат, сад су ме избрисали, но таленат је остао.

добричина, па ће му само то споменути да он то чинити мора; а иначе могао би Марко ствар другом предати, па још горе; овако ће он гледати да повлачи ствар у корист Алке. Ћирковић ће му веровати. и Алку ће већ утишати.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Да могу некако да затворим разум овако као очи и савладам ову махниту своју осетљивост која ми раздире душу, па нека дође све што мора доћи и што већ мора

Све је то страшно заметно, а овако... цак, у чело или срце, и све је у реду и регулисано. Заиста све је то чудно и смешно.

карте, пију кафе, пуше и лармају, а он побија чиоде према томе како се фронт гтовија (а он се све повиј а у назад) и овако обично почиње да прича: „Кад сам ја пошао са фронта ситуација је била ова: Ја сам држао ову тачку“, (и убоде чиоду)

Бога им пешачког, мислим ја, па зашто ће онда пешадија и коњица? Каже мени командант армије овако: „Видите ли, Христићу, оно тамо гумасто дрво?“ Видим, кажем ја. И заиста видим гумасто дрво.

Само да ми нога преће, части ми, волим ја да сам тамо него овако да смрдим“. А дани пролазе, па јесење киша прска у прозоре и ветар носи жуто лишће и савија гране све до земље, док

— Дође прво гроб некога проте, па онда мога сина овако, — каже она јецавим гласом. — Па зашто га не оставите ту, стара? Шта ће боље него да лежи у цркви?

Шта ће боље него да лежи у цркви? — Е није тако, Душо. Мајка сам. Мајчином је срцу лакше овако. Пренећу јунака код нас. Ми имамо нашу гробницу, и ту ћемо, кад Бог рекне, лежати скупа.

Сваки треба да помаже отаџбини на свој начин, како може. Ја овако, јер сам неспособан, три сам прста изгубио у фабрици.

— Е, знате шта, госпа, вели она: да је тај бандист мој муж, не би га мајци никад више засвирао у његову кларинету. Овако би' ја њега. Па згрчи своје кошчате прсте у канџе, као да дави. — Не свира он у кларинет, он је тамбур мајстор.

— Пролазите! Пролазите! На зачељу се пушкарале патроле и парајући фијук зрна одјекивао је долином. — Зар овако да остане, господине пуковниче, неукопан? — Ни помислити. Зар нечујете за нама?

негде ка Солуну, одакле је, пошто је већ био измакао пуних тридесет километара скоро силом враћен натраг, ствар је овако текла: Јуришић је седео у својој земуници са лактовима између колена и укрштеним прстима, па је тако сагнут гледао у

Само што би сад такав исти ред требало и у глави направити. Све је у томе да се сав овај каламбур у глави једанпут овако рашчисти, па да човек онда тачно зна на чему је.

Африка

у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви заволели, па кад је дошао Божић, овако је обукли. Иначе, све су ове жене страховито брбљиве, уочљиве, горопадне.

чудни индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје њиног тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини да ви видите овако светле боје док би романтичарски сликари овде нашли једну много тамнију таму?

Пус-пус су колица на два точка која вуче по један урођеник. Све ово даје овако у ноћи апсолутно утисак пола наших македонских вароши на језерима, а пола кинеских вароши на филмовима.

Виђена где било, овако осенчена зеленилом, овако скривена по падинама, обојена земљом из које је изашла, и временом, ово би била једна од

Виђена где било, овако осенчена зеленилом, овако скривена по падинама, обојена земљом из које је изашла, и временом, ово би била једна од најлепших приморских вароши.

“ Вуије, на моје очајање, да би ме утешио, или што тако мисли, ову тврдњу овако преводи: Бој мора да је изврстан иначе га његов господар не би довео чак до мора; пријатељ господарев хтео је да га

Колибри, птице бљештаво зелене и црвене, ситне као инсекти, лете са цвета на цвет. После овако позног ручка треба продужити даљи пут пирогом низ брзак.

Ни са једним нисам везивао своју мисао. за нова неба и нове земље, и никада ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су прошли.

Погледајте ме, овако у ноћи још можда изгледам млад; у ствари ја сам за годину дана имао три аутомобилске несреће, ја имам на себи рана за

Требало је бити искасапљен као Н., бити горак и несрећан и циник као он, па овог дерана овако обући. Та ме је одећа, уосталом, веселила целога пута.

Замислити таква тела, рамена, бедра, ноге, у Европи, немогуће је. Груди овако хладне, чврсте, још увек у пупљењу, праве и крушкасте и тешке, а ипак вучене нечим увис, ниједно време и ниједно место

Два дана већ ја нисам пио ништа што би било свежије од врелих сунчевих зракова; и, овако у ноћи, моја су уста била сасвим испуцала од жеђи.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Забога, девојко, ево ти већ деветнаест година! КАТИЦА: Ах! Мица се јошт јесенас удала! ЈУЦА: Ако овако устраје, ти се нећеш ни удати. Ко ће тебе без новаца да узме? Ниси јошт ни оправљена као што ваља.

КАТИЦА (донесе огледало и проба): Је ли овако? ЈУЦА Мало само очи к носу. Тако! КАТИЦА (пољуби је): Слатка мамице, ви сте моја срећа ЈУЦА: Сад како ћеш кад се

ЈАЊА: Ох гром, ди си да га убиш! (Отрчи.) ЈУЦА: Добро нам је пошао напредак! Ако овако устраје, таман ћу до шешира доћи. ПОЗОРИЈЕ З.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Наслони се на мене! Вала ни ја више нећу остат код Гарсуле! Мислио сам да ћутим и трпим, ал’ овако се више не може. Можеш ли да проходаш? Та теже ми је ово гледати, него да је мене.

У постељи, брачној, она је, каткад, и сад још била онаква као некад, кад је усхићено, испрекидано, уздисала, али ето, овако, на дану, каква промена.

Куд би, њему, Георгију, била срећа, да је деда продужио до Беча, и Лајпцига. Овако, кад броји пару, и усред бела дана, мора да затвара поклопце на пенџерима, од завидљивих сународника.

Трандафил је понављао само да не би могао да га крије у кући још дуго, и, да га, и овако већ, комшије питају каквог је то госта добио. Сваки дан, сад, стрепи, да му жбири Плацкоманде у Будиму не бану у кућу.

А не овако, брижно, уз фењер, на туђем прагу. У башти господина Трандафила, под липама, било је, међутим, сасвим свануло и околне

Ако тамо цветају руже, па чује да им је добро, можда ће и он кренути, овако матор, за њима. Рођак је пуковника Хорвата.

Било је у Темишвару, оваквих, рано зрелих, упаљеница, али су се, овако, као ова млада девојка, понашале само оне, лорфе, које су кирасири доводили, из Вијене.

Иако је и он био видео свакојаке друштвене игре, омиљене у то доба – да се овако што може радити, јавно, пред родитељима, није ни сањао.

мећу женама, нарочито упаљеницама, и женама несретним у браку, али ниједна му се, никад дотле, није била понудила овако, без икаквог стида.

Истина, у његовом се национу говорило да, док кучка репом не вине, неће пас за њом потрчати, али ни кучке овако репом нису махале.

Кад би се овако, у ноћи, у Темишвару, кући враћао, увек је могао да рачуна на то да ће да га прате лојанице у прозору.

Исакович има право. Али шта ће бити, ако Србе, и у Росији, у пехоту буду одредили? За овако нешто, што је овде учинио, казна је тешка у Росији.

Теодосије - ЖИТИЈА

Који ће камен, која железна природа понети те жину такве вести коју ми носимо родитељима и браћи?! Овако и много слично плачу изговорише, и још Дуго плакаху, онај горе на кули, а ови доле на земљи, да би се и неосетљиви

Увек је ишао бос и стекао тврду кожу да се није бојао повреде од камена. Овако чинећи, био је као неки неми лостив и гневан непријатељ цвојему телу, да су с е игуман и сви дивили таквој ревности

Када је све ово тако свршио, написа писмо родитељима и браћи овако: „Вашим милосрдним писмом, због жалости за мном, душу моју из мене вадите, јер и мене то дира, и ја због тога болујем.

да је то била сама та пресвета Богородица Добротворка, која је то говорећи казала светоме, али свети из смерности овако измени виђење. И одмах приведоше многе који су тајну чували, узеше велику количину злата и пренесоше кући.

да си ме светим твојим молитвама ка Богу удостојио да небески и свети његови анђели дођу к мени, и твојом појавом да овако мени говоре, и да из унинија подигну и узвеселе душу моју? Сада си ми жив, господине мој.

од вас, и доћи ћу и ја“ — дивљаше се пророштву и вери и смелости мужа, и проричући будућу на њему обилну благодат, овако говораше: — Биће са многима водитељ ка богозвању, Добро ће пасти душе заблуделих жезлом вере, и на пашу благочашћа

језика и сили речи благодати Божје, која излази из уста млађега, и рече у себи: — Откуда је овоме дана премудрост да овако говори? Јасно је, дакле, да Дух дише где хоће и на кога хоће.

Као што рекосмо, његово весеље смрт беше човечја. Такав, овако је чинио, јер се у своју снагу и у тврђаву висока камена, каменоумни, уздао, а не у Бога.

,Господе сила, који судиш праведна дела̒, ,на тебе се уздах, да се не постидим!̒“. Овако, са сузама помоћ просећи помоли се, у помоћ призивајући пречисту Богородицу да буде услишан, и ка светоме своме оцу

И ово се неће сакрити од МНОгих, и неком борбом чудеса, макар и малима, покренyће их ка добродетељи. Овако или онако, тек — задржа се и не потече.

Сада је време, уз Божју ми помоћ, да извршим жељу срца својега за земљу отачаства мога, а да ,ли ће поцле овога бити овако згодно време, и да ли ћy опет овамо доћи? Ко зна да ли ћемо бити живи!

И моли се за нас! Овако се, дакле, удостоји свети отац наш божаствене власти учења, везивања и дрешења, апостолскога достојанства.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Често припада једној породици само један овако мали, управо мајушни, комад земљишта. Југозападно од Ветерника нема планина са испашама алпијског типа као у Рашкој.

је особита радост и нарочито задовољство повратити се са отетим стадом, и цело је племе славило јунака који је извршио овако опасан и користан подвиг.

Иако су били овако повлашћени, мухамеданци су се најзад окренули против Аустро-Угарске и у више прилика радили заједно са православнима.

Подјармљеност и робовање су свуда проузроковали исте последице. Али су и крај овако створеног менталитета кадшто избијала осећања праве племенитости.

Њихове лирске песме представљају ово душевно стање овако: Рисјанка сам се родила, Рисјанка пак ћу загинам, Турчинка жива не бидвам.

Ово је прави ранији мијачки тип. Живот се код Мијака овако развијао. До средине XИX века сточарство је било јако развијено и свака је кућа имала доста стоке.

Стапање је могло ићи овако. У великој давнини ово је била област насељена аромунским сточарима, који су живели у привременим летњим насељима.

Други су рудници у горњим токовима Криве реке и Прилепнице. Услед овако разноврсних извора за живот ово становништво, као и косовско, није било приморано да иде у печалбу.

Имају скоро сви славу, осим неких породица, као у селу Лабуништу, у Крапи итд. Због овако разноврсног етничког састава сусрећу се различити физички и психички типови и осим тога има и разлика обе врсте између

Откуда печалба једној овако плодној области? Један је од узрока, без сумње, у томе што је Полог за данашњи начин рада пренасељен услед прираштаја

Он даје живу представу о томе како су Срби посрбљавали балканске староседеоце у планинама. То се становништво морало овако исто повући у планинске котлине и периферијски бити начињато.

У овако једноликом рељефу привлачи пажњу тителска зараван која се диже на северозападу од Београда, у углу између Дунава и Тисе

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

На те ријечи мени се сва кожа најежи. Куку мени ако ме Жућо нађе овако у џаку! Одједном онај други зец пропишта најтишим шапатом: — Шшш, буразеру, ево једног џака!

— А и ти, драги пријатељу, не мрдај много њушкицом испред мог носа, јер, знаш како је, могу се ја овако у мраку заборавити — искрено признаде мачак.

Зар ти мислиш да ћемо ми пјевати у овако лоше освијетљеној дворани?! Једино је планина злослутно ћутала. Њезиним тамним стазама већ се шуњао и кукурузима се

Омастио је шапице, бркове, нос, уши и рамена, толико се трудио. — Не иде овако — рече он сав задуван. — Сад морам покушати да покренем Тошу.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

НА СУНЦУ Дивно је то сунчати се нага Ја никад нисам марила месо Ни мене нису те крпе завеле Лудим за тобом овако нагом Не дај сунце да те милује Боље да се волимо нас две Само не овде само не на сунцу Овде се све види кошчице

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Ил' ако би било истина, ја не знам, не умем да мислим. АНТА: А шта би тек било да нисам овако пажљиво и издалека саопштио? РИНА (дочепа нервозно телефон): Ало, ало! Господин Новаковић?

РИНА: Мени је наш рођак, господин Анта, донео вест. СПАСОЈЕ: Ти? АНТА: Ја. СПАСОЈЕ: Шта ти пијеш овако изјутра? АНТА: Не пијем ништа, али бих могао сад испипи цео мотор бензина, и не би ми ништа било.

Нисам дотле ни сањао зашто ме зовеш. АНТА: И ја сам га видео! НОВАКОВИЋ: Баш видео? АНТА: Овако као што вас гледам. СПАСОЈЕ: Па то значи, господо, не може човек ни у смрт веровати? И смрт се пролагала.

Он овако објашњава догађај: „Десио ми се судбоносни догађај; жена ми је учинила грубу неправду и то ми је нанело тежак бол.

Ја, верујте, немам рачуна да вам дајем овакав савет, јер, кад бих написао, ја бих вам много више наплатио; овако за савет морам се задовољити и са 1.000 динара. СПАСОЈЕ (згране се): Како? 1.000 динара за неписање?

СПАСОЈЕ: Кажите ви мени, кад смо већ овако у четири ока, би ли ви пристали да ми искрено и пријатељски разговарамо; онако отворено, лицем у лице?

ПАВЛЕ: И у том случају ви би признали да сам ја жив? СПАСОЈЕ: Да, у овако изузетном случају. ПАВЛЕ: Не разумем нешто само: ви нудите кћер која је верена?

Како и иначе немамо довољно времена за разговор, прећи ћемо одмах на ствар. МАРИЋ: А разговараћемо овако, јавно? СПАСОЈЕ: Да, пред свима присутнима.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

поновио је. Схватао сам. Без оног ,,млади пријатељу” цела ствар би се завршила опоменом разредног старешине. Овако ће, сигурно као што је сигурно да постојим, пасти укор.

Да она хитро, као што га је и ставила, није збацила мој длан, верујем да бих се онесвестио. Овако сам само стајао и зурио у њу као да први пут видим ту косу окупану светлошћу заласка и те очи као у дечкића.

Знали смо да не можемо ићи овако до бесконачности. Она се прва тргла. - Желим да данас дођеш кући на ручак! - рекла је а ја упитао којој кући и у том

- Рашида! Мој отац! - ухватих је за руку и повукох, а она, вративши ме на онај млаки камен, шапну да се не мичем: овако скупљене, можда, нас неће ни приметити! - Тај неће ни да се усправимо! - Па шта онда? Што дижеш толику галаму?

Да није било спуштања и дизања рампе, он би је вероватно стражарно доводио у школу. Овако ју је после часова сачекивао млађи брат. Њему је било довољно дати десетак бомбона да ћути, у почетку мислим.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

цела глава као да је у Месопотамији изникла, импозантна, но би требало да је за њу знатна дужина осталог тела, та овако је само контраст.

— То се разуме, и та кола морају бити са арњеви, — одговори Кречар. — Но, да се путни трошак исплати, то ће овако бити. у Пољској је вино скупо, па да понесемо једну петорку фина вина, не вина, него „ауспруха”, и то старог.

Кад је господар Софра кући дошао, поруча, па после ручка оде у собу и напише кратак тестаменат, који је овако гласио: „Душу своју предајем Богу створитељу, земљи тело, а све моје движимо и недвижимо имјеније остаје мојој супруги

Лако је било мом оцу покрај црни’ банака обогатити се; нек’ проба овако. Тако се Пера с коњма и живадма мучи, пак сав новац у њих утроши, па каткад с њима до такве нужде дође, да у штали

Рад сам што да накупујем. Како добијем новце, одмах ћу се вратити. Поздравите све. Адресирајте овако: Венезіа Сан Пауло Нр. 5008. У Венецији, 1 априла 18... љубећи вам десницу покорни син Шамика” Окупа се и обуче.

— Дало би се све то изгладити. — Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да

Писмо је овако гласило: „Благородни господине! Колико би ми мило било да се моја кћи за вас уда, и да дође у такву честиту кућу,

То ће рећи, ако нећеш да будеш католик, више не долази. Све је прекинуто. Чека који дан, па отпише Полачеку овако: „Поштовани господару! Вашег писма садржај јако ме коснуо.

Нешто друго предомисли. Писаће јој писмо да ће онамо доћи до осам дана. Писмо је овако гласило: „Љубазна Лујзо! Нисам још сасвим спреман, но чекај ме у тај исти дан и сат седмог априла, сигурно ћу доћи.

И Шамикине очи сузне. Продужи. — Кад умрем, нема који ће моје срце у спомену држати. Овако болесна би’ се удала, па би’ лакше умрла у тој мисли да ме ко искрено жали. Шамика замишљен.

арцаде, арцата) — ходник на сводове, сведен пролаз, полукружни отвор армада (шп. армада) — велика војска, флота; овако се у XВИ веку звала „непобедива“ флота Филипа ИИ, коју је 1588 г.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Мрате, јер овако поче да говори: – Поживе, моје православље слатко, многа љета у матери мојој, па ће во вјеки живет во вси моји потомци.

Тада бискуп скиде са њега своје хладне очи и најежен погледа у ноћ. Поноћ је била одавно прошла. „А кад се погледа овако у ноћ? Кад се стане, ево овде, у мрак, на вратима? Кад се погледају сва поља у месечини? Сва она брда у даљини...

Мучећи људе до сада, са насладом, реши се да их од сада остави на миру, осетив да и они седе овако уз жене и децу. Тад, први пут, усуди се и да је додирне.

Осим тога, да је она и овако скоро увек била сама и да је много проплакала. Затим је Земун дознао још и то да је Исакович много живео са женама,

Друго би било да је ма ко прошао кроз ту избу, споља, из Земуна. Овако, он јасно наслути да неће пропустити ово вече. Пламен жишка са пећи, осветљавао је велику избу, као са брега.

Није ни мислио да ће овако изненада, после тако дугог ценкања, да се реши. При томе, пре увек плашљив, беше сад потпуно самопоуздан.

Не само зато што су га у Печују онако вређали и мучили, већ и зато што му нису дали за потполковника, чему се, овако матор, свакако надао и што му беше, још у Варадину, обећано.

Сетивши се својих, осетио је колико припада другоме, некоме што га овако шареног и надодољеног води тамо‑амо, заједно са том војском, којој је само ноге видео, у облаку прашине, како иду,

А све то било је тако бесмислено, овако, издалека. Као нека сенка пратили су га та жена, која му беше досадила, и та деца, што су била његова, али увек негде

Надодољен и глават, овако, зар није припадао другоме, а не тој жени, ни тој деци што су за њим плакала; другоме, што је требао само да духне, па

Јер Аранђелу Исаковичу, заиста, никада још у животу ништа није ишло овако снеруке. То што је све тако непредвиђено дошло, поражавало га је и гушило.

Да тргује, није се родио! Боље да живи и са тим трговцима, него овако, скотски и узалуд! Да није био војник, давно би се био скрасио негде са женом и децом и жена му можда не би била ни

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Срему се то ради овако: „Девојка, како на Божић с јутрења иде, треба управо да иде на дрвљаник, па да понесе у кућу дрва, ако унесе цепанице

). Удавача из Скопске Црне Горе, да би дознала да ли ће се удати за богатог, средње имућног или сиромашног момка, гата овако: Испод јастука стави три прута: неољуштен, шарен и ољуштен (огољен), па који ујутру случајно извуче, такав ће јој и

³⁵ Гата се веома често још и овако: „Кад трудна жена изађе из собе напоље, онда нека комшика метне на клупу или кревет испод поњаве или ћилима на једно

Зато је лако објашњиво да се обреди којима једна култура одговара на овако важан догађај и којима покушава да регулише његов ток и повољан исход не могу произвољно мењати а да се не наруши

Веома је повољно за дете да се роди на овако срећан дан као што је то четвртак.³⁵ О петку се у народу мисли као о изузетно несрећном дану.

У ретким случајевима, међутим, дете се рађа обавијено плодовим овојцима које народ назива „кошуљицом“. Овако у кошуљици („кућици“, „марами“) рођено дете свакако да изазива страх код присутних и оставља мистичан утисак на

За овако рођену децу народ верује да имају нарочите моћи и натприродне особине. Вук пише: „Дијете које се роди у кошуљици, зове

“⁵⁸ У источној Херцеговини забележено је веровање да ће овако рођено дете бити јунак, односно да ће бити змајовито. Око саставака две Мораве сматра се да ће дете рођено у кошуљици

Он тада каже: „Нашло се дјетенце... дошао сам по зламење“ или овако: „Жена да простите пала у сламу.“³ Тада, када поп читањем молитве освети и благосиља воду, дете добија прво,

У Косову Пољу обред се обавља овако: жена из суседства која ће дете задојити „испече три зрна пасуља, па их стуче и с млеком из својих недара помеша у

Још је Фортис у свом класичном делу из 18. века овако описао овај древни обичај: „Пригодом порођаја, особито првога, сви рођаци и пријатељи шаљу родиљи на дар јела од којих

⁴⁹ Ако се дете роди уочи славе или Божића, одмах се зове кум да не би дете овако велики празник провело некрштено. Обред крштења увек се обавља пре подне, док је дан у напретку, да би дете добро

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Био бих први. Овако — ништа. Да сам само знао! 1950. У моје време четрнаестогодишњаци су имали само два пара панталона: једне кратке,

Није га нико видео сем мене. Чему путовати овако далеко када је све исто? Свугде је све исто. Само се кулисе мењају у овој старој драми: датум, градови и музика.

»Добро је овако...« мисли даље. »Овде је добро. Ништа се није догодило, нити се може догодити у овој досадној улици. Ако будем седео

то шта је све требало да ураде ти часни људи, колики пут да пређу да би се на завршетку породичног стабла нашао један овако отмен младић што тако вешто барата миксером на најотменијем месту у целој земљи, измењујући кратке реченице са гостима

Ако је, опет, оно била боља половина, каква ли је тек ова коју живим? Хоће ли овако бити све до краја? Шта ће се променити? Шта ми остаје још да чекам? Једну собу више? Два службеника више?

Неће схватити. Не вреди. То се увек догађа на различите начине, али нашем средовечном мушкарцу догодило се овако: једнога дана, када није знао куд пре да се окрене од посла у канцеларији, неки пријатељ му је послао једну девојку да

– Браво! — узвикну председник. — Ви сте рођена глумица! Заиста, изузетно... – Знате, овако шта се овде ретко дешава... — објасни козја брадица. – Јесам ли примљена? — упита млада жена. – Да ли сте примљени?

Све је наопачке! — Али, код мог деде се једе обрнуто? — чуди се Макијева ћерка. —Зар овако није лепше? —Шалабе! —Шта значи »шалабе«? —Кад је неко шашав. Одвозе се у Дечије позориште.

Град га је запањивао. Био му је потпуно непознат, гледан овако с тротоара. Могао га је опипати, напунити ноздрве његовим мирисом, додирнути ногама, није имао никакве везе с оним

— Ти као да си отишао по свету водицу! — викну шеф сале момку који је најзад донео шећер. — Дакле, овако: посути палачинку кристал-шећером, овакоооооо, па оставити у шерпи да се тесто са шећером, шта?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Ово су ти наши обичаји навече Божића. Овако ти је свуђ кроз Црну Гору, па и по Приморју, по Херцеговини, по Босни, по свој Србији и бог те пита докле, ђе гођ има

Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био овако изненађен, овако узрујан од милине! Да ти знаш шта сам је очекивао ноћас, на што сам био спреман!

Иако сам млад, са мном је било свакојаких чуда, али сумњам да сам кадгод био овако изненађен, овако узрујан од милине! Да ти знаш шта сам је очекивао ноћас, на што сам био спреман!

Ми обашка имамо и гувернадура. Ето ти! — Ма је ли владика као краљ њеки, као принцип? — Јест у вријеме рата, а овако, главари суде у племенима и без њега. — А шта је онда гувернадур? — Кâ највећи главар.

на грудњаку, скиде капу, што и сви учинише, те започе: — Синовче, крило наше, ево нас свијех твојих брата да те овако за њешто молимо! Кнез драго, веома изненађен, уста и рече: — Шта је, браћо, за име божје!?

? Што стојите гологлави преда мном, као пред владиком!? Кад је још то било!? А-ну, сједите, па зборите! — Нећемо но овако — поврну старац. — Ти знаш да се на вечерашњи вече не долази на посјед, но да има бити друга работа! Ми смо умолници!

Јер, што је њему бог дао весело срце, ни тога већ нема на свијету! Ако ћеш да се смије од сада до зоре, све овако... А-ну, љубави ти, Стијепо, удри у смијех.

Вјаземски узе главну команду над редовном војском, а владика над својима, те у зору летњег дана почне напад овако: од флоте одвоји се пет бродова под заповијешћу контраадмирала Сорокина, и примакну се што се могло ближе савезничкој

Што јест, јест. Је ли овако, браћо? Сви старији потврдише. — Прекидосмо Дубровнику воду, а Руси за дванаест дана намјестише на отетијем висовима

— Свршила, ја!... Ево овако, сад ћерај до горе, заковчавај... — И неће бити друге службе данас? — На што друга?! Напојали смо се бога од прије

Јанко спусти дрво и започе: — Имају два начина. Један је да се боримо овако с мјеста, да се ниједан не креће лијево или десно, напријед или натраг, осим што је слободно повијати се.

Грјешни Лабуд бјеше сав црвен као рак и крупне капи зноја избише му по лицу. Најзад баци палицу и викну: — Ласно је овако, али кад би се баш добро ражљутио, кад бих кидисао, не вјерујем да би му што помогла његова велика вјештина!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Него све се тешка, канда нема ни пребијене крајцаре. Ја сам се љутила, но видим да има право, јер се овако више чува. УГЛЕД 5.

КУМАЧА: Е, мани врагу, опет је боље кад си удата! Своја си госпођа и себи радиш. А овако код оца... ДЕВОЈКА: Сад како му је, тако му је! КУМАЧА: Море, кад ће бити свадба? ДЕВОЈКА: Ђаво га знао.

(Извуче, па чита.) „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА: А, није тако, ја треба да вучем. МЛАДОЖЕЊА: Засад нека остане овако пак ћете после ви. ДЕВОЈКА: Ајде, кад сам погрешила. (Вуче.) МЛАДОЖЕЊА: Дакле: „Перете ли зубе?

ПРОВОДАЏИЈА: Шта задовољна; треба да је најлепша од свију у вароши. Ја сам шездесет, то јест, усрећио; али овако добру прилику с обадве, то јест, стране, нисам никада имао.

ДЕВОЈКА: Службеница. (Проводаџија одлази.) ДЕВОЈКА (сама): Ју, благо мени! док седнем на каруце, па се извалим овако (седне небрижљиво на столицу), како ће ми друге завидити! А моја кумача и Ната Мишина пући ће од једа.

Него, знаш шта је? Од твоје свадбе неће, чини ми се, ништа бити. ДЕВОЈКА (жалостиво): Забога, мамо, зар да останем овако? Та ако вам није гриота, да вам је срамота од људи. МАТИ: Ћути, лудо, теби се друга срећа појавила.

МУЖ: Шта? ЖЕНА: Док си био младожења: „Господична, ја ћу вама ово, ја ћу с вама овако,“ а сад нећеш ни да ме погледиш. МУЖ: Ваљда ћу све у тебе да пиљим. ЖЕНА: Ти кад си мислио тако, да се ниси ни женио.

МУЖ: Ти си, ти си - луда! ЖЕНА: Знам да сам луда. Друга би ти се уплела за то у косе. МУЖ: Оћемо ли и даље овако? ЖЕНА: Шта даље! Мало што си ме преварио него да држиш жену као скота, да ми ни оно не купиш што и последња има.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Прилагођавање дечјој публици узима се као неопростив грех. Кроче (В. Сроце, 1866-1952)је то овако образложио: Уметност за децу никада неће бити истинска уметност (јер је) довољно и само позивање на дечју публику, као

предивним успоменама из детињства Марина Цветајева (1892—1941) је, пишући о првим сусретима са Пушкиновом поезијом, овако описала тај неспоразум између детета-читаоца и одраслих: „Гледајући уназад, ја сад видим да су Пушкинове песме, и

” То што аутор сугерише као објашњење Русоовог случаја вреди, овако или онако, и за преображаје озбиљних писаца у дечје.

) Истаћи, овако, специфичност дечје литературе не значи, ни у ком случају, умањити је. Напротив, то значи нагласити, још једном,

17 ВИ Кад се ствари овако поставе, могуће је установити прави однос који наивна песма према детету има. Знамо да му се често поименце обраћа, а

Селачка мука толика је да чак и просјаци од ње зазиру. Један просјак овако умује: Ајд, ајд, мучи, болан, боле је и вако нег о тежаклуку живити и своју крв пити.

Чашица чисте ракије насликана је, на пример, овако: Трепти у тој ребрастој чашици читава једна година, радна, марљиво урађена и склоњена под кров, у суво, мирише из ње

Деда Раде, та лепа праведничка душа, овако тугује за својом умрлом женом: И тако из дана у дан: дедове жалбе све су краће и безгласније, док се најзад не сведу

јазаваца, дуго после тога није имао мирна сна — био се навикао да скаче из постеље и виче на јазавце — али деда Раде овако тумачи његов немиран сан: Видиш ли да си огријешио душу, зато ти скачеш ноћу као вилен.

Један од дечакових рођака-сањара овако говори о тајнама земље и света око нас: Шта ти, болан, знаш што се може наћи овамо горе ...

Зато је понекад тешко разазнати да ли се то писац руга својим јунацима, или их жали, или их воли. Овако жандари спроводе сеоску цуру, иначе хајдучког доушника и посредника, заједно са похватаним одметницима: На крају

Та су поређења натегнута и механицистичка, а у бољем случају изгледају овако: Оловка је кројачица великих и малих слова и сејачица снова.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЛЕПРШИЋ: То иде мало даље, али родољубије све допушта. Зато ћемо овако учинити: испод аљине да се поставе кокарде српске, јер наша срца српски дишу, а споља метнућемо мрске кокарде

) Видите, овде лежи Сентомаш, овде Турија. МИЛЧИКА (матери лагано): Мами, аз иштенирт, политират астал! ЗЕЛЕНИЋКА: Овако стоје шанчеви. први, други, трећи. 4. ГАВРИЛОВИЋ, ПРЕЂАШЊИ ГАВРИЛОВИЋ: Слуга сам понизан. НАНЧИКА: Службеница.

НАНЧИКА: Шта је с Чивутима? ЖУТИЛОВ: Треба да се протерају, али немаш с ким. НАНЧИКА: Смрдић мисли да је боље овако да и цедите, него да им се добра секвестрирају, зашто би дошло у народну касу. ЖУТИЛОВ: Смрдић је магарац. Каква каса?

СМРДИЋ: Ми је чистимо колико је могуће; но што се Чивута тиче, овако је боље. ЖУТИЛОВ: Бадава, кад се људма не може доказати; па онда им је крив предсједатељ.

СМРДИЋ (ступи): Шта ви радите? ШЕРБУЛИЋ: Ето, већ се плаћа четири цванцика на пет форинти. Ако устраје овако, остаћемо просјаци. СМРДИЋ: Ја нисам мислио, да су Сервијанци такви људи. Ама чашу вина да ми је ко пружио.

ШЕРБУЛИЋ: То сам добио од једног Маџара што сам га искупио од Сербијанаца. Али ако овако јошт потраје, те се не вратимо кући, отићи ће бестрага и шмук и све. СМРДИЋ: Тај Рус као да на пужевима иде.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

јануара 1785. године.24 Његову смрт забележио је Јован Рајић овако: »1785, 19. јануарија умре љубезни мој брат Захарија Орфелин в Новом Садје в епископском мајурје пребједно...

Један од српских писаца тога доба, Др Данило Медаковић, 1852. године, у својој Повѣстници србског народа, овако констатује тај велики просветни и културни напредак Србије: »Има неколико година како је књижевни рад Срба у Аустрији

је певао: »Бог је теби гром у руке дао«, Васа Живковић га је назвао »преузвишени Србин«, Јаков Игњатовић је говорио: »Овако је само Шекспир писао.« У времену од 1830. до 1850.

Да ми није било ове моје штуле, ја бих одавна већ погинуо био од Турака, као што су сила другијех мојих вршњака, а овако ме штула моја натјерала да сједим с миром и на миру књиге читам, и на миру биљежим на хартији што су ми уши слушале и

као год они за нас жиром угојене свиње, набављали, за кратко време кудикамо иза њи’ у свачем оном изостати од чега овако притиснути и скучени потребе имати не смемо и не можемо.« Из дана у дан то се све више потврђивало.

Уколико је то могућно одређивати још данас, та књижевност овако изгледа. ПОЕЗИЈА Рад на поезији је врло жив и напредак очигледан.

Милићевић, Вук - Беспуће

Како би,он био срећан кад би се овако мокар и покисао могао да врати у кућу. Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши

Али овако кад му је умрла воља за све, кад не може да се снађе, кад нема снаге да се тражи ни смјелости да се држи, кад га је уко

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Једно му се надгробно слово још и сад памти у чаршији и почиње се овако: »Човек је тврђи од камена, а мекши од стакла, а ево зашто.« Затим следују примери, и похвале мртвом и утеха живим.

Јер Јова је био шаљивчина, волео је да задева; па кад се задева са Србином, онда бива свакојако, и овако и онако, час натовари, час буде натоварен, али кад Швабу Кристијана задева, онда му је извесна победа и тријумф.

И купио је. Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било. Изиђе Јова тога дана на пијацу и стаде пред једнога сељака. — Оклен си, пореска главо? — запитаће Јова.

Сто је већ био постављен и јело се доносило на сто, и они поседаше. — Стој! — викну Јова. — Не тако, него овако! Седи ти, прико, овде; ти, Кајо, ту, а ја ћу овде. Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!

Изгледам у њему к’о Талијан каменорезац. Чарале ми оплете и подштрикава. Да видиш само! Овако што само овај ђида носи.

— Шта је, прико — прекиде Јова паузу. — Шта си се замислио? Жао ти ваљда што није овако сваки дан Божић? А? Шта мислиш? — Па... мислим тако... И, доиста, пошто је мало прошло, г.

Једна тако бурска песма, сећам се, почиње се овако: У хиљаду и осмој стотини, Деведесет деветој години, Књигу пише јенглеска краљица, Главом млада дилбер-Викторија, Па

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори, вељи Боже, Ко овако јоште може!

Зинем дакле, па што могу дрекнем, А уз дреку овако набрекнем: Бре, овамо, ви момице младе, Не шал'те се, помозите саде!

Тако ето у прашину пљуну, Згради блато, па у њега дуну, Блато живну, ето ти човека, А Бог њега овако дочека: „Чу ли, чоче, чу ли, дете моје, Што год видиш, све је ово твоје, Ватај, руши, чупај, једи, пеци, Боди,

Тице поју: Благо ли си нама! Па се паре свуда по гранама, — Гледнем тамо, запевам овако: (Та ко б' онда певао инако?) Убав момак, гиздава девојка, Дивно ли јој напупила дојка!

Малко лежа, па с' онда помаче, Па још мало, па још мало јаче, Па с' протегли, па горе устаде, Па овако бумбарати стаде: „Благо мене, са мном музе раде, По ваздан су око мене младе, Зној ми тару, по челу милују, Својом

“ — „Змај Милутин — та Бога ти, сине! Кликну старац, мило му бејаше, Па овако даље бесеђаше: „Та ја и он кâ браћа смо били, Заједно смо некад Турке били.

стражу од Турака, И давно је како тамо крену, Њему Раде иде на измену, Радивоја побро Гојко прати, Па га моли и овако брати: „Хајде, брате, хајде, Радивоје, Да ти злато ја покажем своје.

жешће унапред се прима, Кâ од њега да би умакао — Спази Гојко, и беже му жао, Сети с' Цвете, па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Што је теби, брате Радивоје Откад злато ти угледа моје?

“ Још ослушну — да ли штогод чује? Је л' то топот што се приближује? Богме коњик — Бог му у помоћи! Што л' га гони овако по ноћи? Већ је близу, већ и пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!

„Та зашто да нас врази тако тлаче?“ Овако они једном говораше, Па кренуше се потражити маче, И снажно враге с њима удараше.

“ 8. Овако њојзи моја речца веља, Овако беше њезин молбен звук, Овака бија мога срца жеља. Од ока јој ми љупки паде лук, А

“ 8. Овако њојзи моја речца веља, Овако беше њезин молбен звук, Овака бија мога срца жеља. Од ока јој ми љупки паде лук, А њена рука још од снега бела Од

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Било је то у првом разреду основне школе. Негдје средином године учитељица нам је причала о вуку, те живи овако, те храни се онако, док ће ти одједном упитати: — Дјецо, ко зна какве је боје вук? Ја први дигох руку.

касније се испоставило да он умије само понешто око мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике, овако: — Још само колик за један нокат па ће подне.

Једне године и наша кућа доби сат. Било је то овако: Имао ти је дјед једног побратима и пријатеља, неког Петрака, самарџију по занимању.

Ево, већ се помињу и коњски табани, ту смо. — Их, парипина! — пријекорно каже самарџија. — Како само овако спретном коњчићу можеш рећи да је парипина ...Угађаћу му, јашта нег угађати. Ком би другом ако њему нећу.

— О, људи, шта ја ово јутрос чујем! Јесам ли ја пијан, шта ли? — Да шта си него пијан. Да ти ишта знаш, не би се овако љутио и пропињао као јарац. — Како се нећу љутити, никаква вјеро.

Вјери неће нашкодити, мислио је, а на поручиоца оставља добар утисак: ваљда ће и помоћи кад је овако наоружан. Ако се вук не боји крста, пуцаљке се, бели, плаши.

— Бјежим од пљуска! — гакну ногати баја. Варакам се овако с њим читавог божјег љета откад знам за се. — А који си ти? — опет ће дјед.

И шта би ми онда казао драги бог, а? Раде, Раде, рекао би пријекорно и дигао свој свети прст, зар ти у мој дом шаљеш овако једно бесловесно бравче које ни бекнути не зна?

На овако лијепу времену ни њега није држало мјесто, па дунуо од куће да тражи друштва и разговора. Стриц Ниџо већ дуже времена

путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти се, вала, тај зимски светац приказати људима овако рано у јесен, па макар се пила и боља ракија него што је ова, бирташка, трипут крштена.

Могли су, онако у незнању, налетјети на каквог ћошкастог и љутитог божјег угодника и замјерити му се, па зло по њих. Овако, Раде је њихов, па таман ако се и посветио, лакше ће се с њим изићи на крај.

— Их, пресвете моје виле! Срећа његова што је отишао. Куд га, овако жив, теглим на леђима по овој грешној земљи, туд ми је већ и као свецу одмах нашао посла, срам га било.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

СУЉО: Исти Хасанага! Поцрвенио, запенио, па му од беса и она гласина дошла некако пискава. Ево овако се устобочио, луд, кад ти кажем, па просто вришти: „Женско!

” ХУСО: Да хоће да се опкладимо ко ће брже богатији да сагради град! Па да се овако поделимо: њему најбољи цареви неимари, инџилири и хазнадари, њему сав камен, песак и јапија, сви чекићи и мистрије

Пита оћеш ли кафу, кажем оћу. Донесе она кафу. Попијем. О оном још ни речи, само је гледам. Погледам је овако, скрозирам је, видим, врућина јој. Погледам је овако, она цепти од зиме. АХМЕД: И онда?

Попијем. О оном још ни речи, само је гледам. Погледам је овако, скрозирам је, видим, врућина јој. Погледам је овако, она цепти од зиме. АХМЕД: И онда? СУЉО: Дише, ко да је трчала узбрдо. Ништа ја, ћутим.

МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Мораћеш да се отргнеш. Овако нећеш ваљати ни себи, ни Богу, ни људима. Треба мало да се притрпиш. Време је највећи лекар.

Треба о свему мислити! Лепо да се распаметиш... Што ли је ово јутрос овако ладно? Теби није? Не знам, можда сам постала зимогрожљива...

ХАСАНАГА: Једва си чеко да ме подсетиш! Десило се да си тачно предсказао, па сад у себи прослављаш што је овако! Ма немо да поричеш, почећеш да лажеш! Ко да ја не знам! Природно је да се радујеш! Сећаш се оног звездочатца?

И знаш ли шта ме је на крају смирило? Почела сам опет да сањам кадију... И мислила сам: добро, ово је овде, овако ми је суђено, тако се мора; али тамо, у џенету, тамо ћу кадији да будем супруга...

Наше је да оставимо утисак, — не знам ја какав; кад нас је ага овако облачио, ваљда је знао шта хоће. АХМЕД (за себе): А што баш ја да саопштим? Ионако ми не би веровали.

Да ме заблесне, да ме засени! Нема стида ни пред светом! Намерно прави овако скупу свадбу! А ди јој је младожења? Ефендијо, ја младожењу не видим... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Као да говорим зиду.

Пожури! (Суљо утрчава у кућу) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Јес ли ти присто да дођемо само зато да нас овако вређаш и лично омаловажаваш? Тако се нисмо договорили! ХАСАНАГА: Ја вређам?

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Преко овог ти нећу прећи! Да си ми рекао насамо, па да ти некако и прогледам кроз прсте! Али овако, пред светом! Ово ти никад нећу опростити! Ово нисам заслужио од тебе! Ово је чашу превршило! Овоме се нисам надао!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Да чекамо, док се наше матере, исплакане, с главобољом, врате с гробља. Је ли — да је овако било? ИИ А после? Мајка је моја желела, да ја постанем оно што мој отац не беше, да повратим изгубљено имање,

Сузе ми навреше. — Да ли ће икада бити душе која ће ме овако волети?! Одозго, са укрштаних грана густе врбе, паде капља на твој образ. Ти се трже уплашено.

Тада она не би као сада, овако, сва срећна, поставила софру, метнула хлеб, со, запаљену свећу на среди и онда остало; донела у саханчићу јела из

— Ваистину и с тобом, чедо моје! Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти... — И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо.

— И не казује свој бол, не говори о себи, већем о мени. — Да му је отац жив, друкчије би сад било, а овако... Али хвала ти, хвала што си се бар ти сетио и дошô нам. — Ја! — викне ч’а Јован увређено.

Али она опет окрете на шалу: — Јест. Такав ти посао. Само да си по механама. Место овде, овако, да седиш, веселиш се, а ти тамо. Па и да се ожениш. — А да знаш какво сам ти девојче изабрала?

Мита је благо задржа: — Нека, нано; боље ми је овако. Али се она не заустави, већ му је чак и преко главе навуче, говорећи: — Е, шта знаш, синко! Немој опет да назебеш.

“ Ништа, ништа, синко! Само тако ћути. Срамује се од нас и ништа, ништа неће нама да каже. Те морам другога, кад му овако дође, да питам, молим, да ако њему што није казао, потужио се, а он нама ништа неће да каже.

тада. А овако све су стрепили, као бојали се да се не пребаце, истроше, те осиромаше, изгубе и ово што су једва стекли.

и хотећи да му угоди, као погађајући шта он мисли, наднесе се над њега и, показујући на месечину, поче: — Мито, знаш, овако исто. Панталеј... сабор... — Мита се трже, окрете се њему и поче ишчекивати радознало.

Ништа да више за њу нема. А најмање да се преудаје. Ма да јој је мати, знајући да неће моћи свакад овако кришом, кријући од снахе и браће јој, да је потпомаже, доноси јој брашна и друго — почесто о томе, преудаји напомињала.

А она, дете, па још преудаја?... Ех, Аница би најрадије волела да се више не преудаје, већ да и даље остане овако. Покојник, усамљена, јад, плач, — толико се била навикла на то, да јој је то већ било као омилело.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

све би муке на ме селе. Ал' овако, све једнако, док се млађем пехар пени те му збори: „Жен' се, жени докле ти се свет зелени!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ђевојку у чело мећу очи да уједе; онда он притрчи па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да бог дâ да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке“, па онда похита да се натраг врати.

Путујући овако за дуго дође у једну варош, како уђе гледа тамо амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу,

пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га дâ у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и БашЧелика нађеш, а ти

Онда он у радости и у чуду рече царскоме сину: — Кад си ти мене овако обрадовао и ја ћу тебе обрадовати: она твоја обадва брата код мене су у животу, они се нису умели владати тако мудро

два старија брата, како би узели воду од свога најмлађега брата да се оцу умиле као да су је они нашли, и договоре се овако: да подмите његове момке да излију воду у њихове судове, а у његов суд да налију мора. Тако и ураде.

Она и њега шаком по образу, и одмах му искоче два зуба, па му онда рече: — Знаш ли што је? Овако ћеш поздравити свога оца: Ако ми не пошаље онога човека који је однео воду од мене, све ћу му царство разорити; него

Слуге овако учине, и јадна царица које од стида које од болести и од зиме до мало дана умре. Они сандучић са оно троје ђечице

Овај син рече једанпут оцу: — Бабо, шта ћемо радити? Ја овако не могу живети; него идем у свет да учим какав занат. Видиш како је данас: који зна најмање заната, тај сваки боље

Тако ти је он сао краву сваки дан, а кад је догонио увече кући, је весео. Хранећи се овако, боме поче ти он расти и напредовати тако да што га увече омркне, још га толико ујутро осване.

Онда ће анђео рећи: — Знате ли шта? Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде

НОВАЦ ДУШОГУБАЦ Ишао неки човек путем, па удари кроз једну шуму. Идући тако сам кроз шуму, говорио је на глас овако: — Боже мој, вољани! сиромах сам човек, па ти се молим да ми помогнеш у мојој тешкој невољи.

Кад је подигну и видеше шта има у њој, а они се јако обрадују, и овако се договоре: двојица од њих да узму нешто новаца из кесе, па да оду у град да купе меса и вина и да донесу овамо у

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: За бога, кад не кажеш управо како ти је воља; него час овако, час онако. МАКСИМ: Сад сам ја крив што ти не ваљаш. Шта сте дирали у оно буре?

Није ти по вољи од земље! СОФИЈА: Псујеш што се дрва троше, или кад се који суд разбије, пак сам мислила, да ће овако боље бити. МАКСИМ: А што се Новци издају? Ја сам баш несрећан човек, куд се год окренем, ту видим штету.

Е, секо, па то се већ покварило. МАГА: Шта говориш! СОФИЈА: Оно треба одма кувати, како се сложи. А овако мора прокиснути. МАГА: О, тешко си га мени, шта ћу сад да радим? 8.

МАКСИМ: А какав ти је тај нови лек? КУМ: Како уђеш у собу, а ти само овако (прети прстом); па онда (метне руке на ртењачу и ода ио соби), али ћути! НИКОЛА: Е, куме, па то ће она већма планути.

СВЕТОЗАР: Баш се онда чешљала. НИКОЛА (на страни): Еј, тешко си га мени! МАКСИМ: Ја л’ свака овако обучена, као моја Сока? СВЕТОЗАР: Заиста, тетице Софија, ви нисте ни најмање накићени.

СОФИЈА: Па кад сте научени, а ви ћутите. НИКОЛА: Право кажеш, снао. Него, Маго, гледај да те види писар овако обучену, не би ли ми коју кукавицу и ти привредила. МАГА: А како ћу, кад је, ето, отишао.

МАНОЈЛО: Јамачно узаврила наука, па тражи одушку! ИСАЈЛО: Кад овако дуго постоји, онда се обуче и иде у поод каквој пријатељској девојки или каквом ученом човеку. МАНОЈЛО: А ти?

Да нећете ви бити какав потомак Аристотелев? ДОКТОР: То није, јербо сам ја Србин. Него је то овако: познато је из списанија Аристотелесови да душе прелазе из једног тјела у друго, на пример из коња у човека, из човека

ДОКТОР (прође неколико пута по соби тарући чело): Не, ако ја овако оставим, јошт ће горе безобразници нападати на мене. Одговор морају добити, каки нису читали.

ПУТНИК (да му његову књигу): Ево, нек вас ова обавести. ДОКТОР: (преврће): Шта? Шта? Ко је мого овако што лудо написати? ПУТНИК: Погледајте наслов. ДОКТОР: Је л’ могуће? Моје име носи ова нагрда!

СТАНИЈА: Па што бије? ЉУБА: Не бије ништа, него се слегне, да се боље седи. Ето овако. (Седне.) Да видиш, како је добро. Оди само. СТАНИЈА (седне): Као у рупи. (Кад Љуба устане, она се опет тргне.

То је срамота. ЉУБА: Не шалим се, мајка, бога мн, него се тако игра валцер. Ето овако. (Дигне је, па јој покаже.) СТАНИЈА: И то једно мушко и једно женско? ЉУБА: Јесте.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

„Зашто, дакле, толико против нас пишете?“ Овако ме, фрајлице, једна ваша другарица запитала, и оно што сам њојзи одговорио, мислим да је нужно свима обзнанити.

Ето јој образ, ето јој нос, вештица, није се ни умила, него спава до десет сати, пак онда овако подбувена у скитњу. Чекај мало, научићу ја тебе памети. ТРИФИЋ: Срето, ја би рекао да је ово моја жена.

СУЛТАНА: Знам да ме је сан, кад сам ктела шупу поодити надвладао, али откуд овако тврд сан, ја не знам; опомињем се да друго нисам ништа пила осим лимунаде. (Гледи на Персиду.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Управо је дивно што сам с вама, само кад би наишао неко познат да ме види, неко ко ме не трпи, схватате? Овако, не вреди! Неће ми веровати. Ма, не! Не зезам вас, на часну реч! Да само знате колико сте популарни у нашој школи!

Хоћу да кажем: више волим да седим у некој кухињи где ме нико не види. Да седим с пријатељима и клатарим ногама, ево овако (не, нећу пасти, не плашите се), па да после десетке одвајам увце и слушам радио. Оне дивне, заборављене шлагере ...

Узмимо другу могућност! Ако неко може да вас отфура на једно овако максимално место, где сваки сто има лампу са абажуром, онда је он као по правилу „табу“, разменио је четврту банку

Коју? Ону тамо? Ха, па то је управо мој тип! Мој покусни кунић! Вежите се и престаните са пушењем — узлећемо! Пазите, овако: знате ли уопште која је то врста фолиранткиња?

Зове се кечуп, а у ствари личи на обичан сос од парадајза! И шта сад? Прелијем старог кечупа по бифтеку? Овако? Јао, опростите — просух вам старог кечупа по лонама! Баш ми жао! Стварно ми је жао!

Баш ми жао! Стварно ми је жао! У ствари, да ме вечерас нисте извели на једно овако фино место, умрла бих а да не бих никада дознала чему служи стари кечуп, на часну реч!

Мислим, да га видиш како хода улицом; човече, он једноставно удахне ваздух, ево овако, и издржи тако једно двеста метара, а онда утрчи у прву капију и издахне га.

Што се тиче кобности, ствар је стајала овако: шармирала сам једног финог типа из Финске на мртво име, али нисам умела с њиме ни да бекнем пошто не стојим баш

“ То би нас стварно запрепастило! Такав хепенинг, мислим. Овако, остајемо потпуно хладни док нас глумци макљају, пљују и газе ногама!

— Хоћеш ли да ти га ја опишем? — Мислиш да можеш? — Па ево, овако: требало би да буде висок метар и седамдесет и осам, тежина седамдесет и четири килограма, боја очију: светлосмеђа,

Миша ишчезао. Оставио само једно цедуљче: „АНЧИ, НИСАМ СЕ ОД РОЂЕЊА ОВАКО СЛАТКО НАСПАВАО КАО НОЋАС, БИО САМ ПРОШЛЕ НОЋИ НА СТРАЖИ, СХВАТАШ? ЉУБИ ТЕ ТВОЈ МИШЕЛИНО.

“ или нешто слично. Овако, боље ишта него ништа! Да би ме навео на танак , он саучеснички климну главом и рече: — Да, да, у праву сте...

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

што каза онај јагањце што пасе. Раздвоји склоп јој, Милости и Спасе, да махне, широм, вратима четворма. Овако шта ће јадник сиромашак: да слуша облак како коми грашак? а ипак „има нека васиона“.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Да има овде графова или барона, он би ишао к њима. А овако тражи опет који је најотменији. Јесте ли чули како је бединтер казао? МАРКО: Хм! Хм!

Ја добра Српкиња нисам. АЛЕКСА: А! То се сербски и не може изразити, него славенски, и то овако отприлике: мздопреимчивост. ЈЕЛИЦА: То је тешко. АЛЕКСА: Зато се француски језик и зове изображени дијалект.

МИТА: Ког си врага радио, те ниси задржао прстен; бар би поштено неколико дана поживили. АЛЕКСА: Ћути, дедаче, овако ће боље бити. Не видиш ли да су ово мáме? Она се ћурка заљубила у књиге, а отац блеји у њу, и чуди се шта га је снашло.

Нисам ли ти сто пута казивао да се оставиш ти будалаштина? Шта би било да се није случајно овако догодило? Фала ти, поштени Батићу, ти си заслужио да мој зет будеш.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Мачак је састав прекрасан дао, у друштво првих мудраца стао, овако не би ни лисац знао. Добар си, зече, добро ти име, оцену спремам још ове зиме, кад видиш торбу старога Симе.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

3атим скоро истога дана сви оду; али за то време имамо посла од ујутру до увече. — Ретко је одакле овако диван изглед на језеро. — Видите тамо ону кулу на обали, са вртешком?

Немојте тумачити рђаво, али ми је жао да је ваш вереник баш сада овде. Могли бисмо можда прошетати заједно: овако бих имао непријатно осећање да вам сметам. — О, не бисте нам сметали Ни најмање.

— Ви сте или новинар или песник, господине. — Можда; али ја не говорим ни као новинар, ни као песник. Цео свет овако мисли или осећа. Одједном видим да сам се одиста упустио у сувише апстрактно разлагање, можда сувише књижевно. Рат?

Тек мислим да кад би сви у свету радили просто на томе да се има што више за јело, било би доста за цео свет. Овако једни кажу: ми хоћемо да једемо највише! а онда други кажу: ми не смемо дати да поједете што припада нама!

Ићи ћемо у неко село где има доктора и школе. Не треба овако шта дочекати понова!“ Зидар је ћутао и ћутао, па онда рече сам: — И још смо увек на острву!

Међутим сам расејан; не започињем никако мисао. Истовремено осећам нелагодност што ћу врло брзо стићи, а овако погодан тренутак за сањање нећу имати све до сутра, или чак ни сутра.

Жена и деца ће вас чекати. — Не верујем да је могуће. Да нисам подузео занат, још бих и могао. Овако данас треба наловити рибу за ручак, и сутра за вечеру итд.

И који је онда дан кад могу поћи а да сви због мене не буду гладни тога дана! — Овако сте бар у својој земљи. Не волите своје село? — О, могао сам увек доћи доцније.

— Овако сте бар у својој земљи. Не волите своје село? — О, могао сам увек доћи доцније. Овако не волим ни њега, ни икога; ни мајку која је тражила девојку, ни оца, ни брата, ни децу. Мислим да не волим никога.

— Сигурно. И ја не желим рат; али, ако до њега дође, променићу свој живот. — Шта бисте тад чинили? — Не знам. Овако је мој живот завршен.

— Верујте да ми вас је искрено жао! Али како мислите да останете заувек девојка? Мислим да је то тешко у овако малом месту. То вам може донети много патње. — Удаћу се доцније, али сада још нећу. — Мислите ли да вас је волео?

Да се осврнула само једанпут потрчао бих, и после бих све заборавио; цела њена прича била би као предигра. Овако сам мислио: „док сам жив, остаће ми урезано до најмањих ситница ово њено силажење!“ Ја такође сиђох одмах ка језеру.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Та овако грожђе само овде роди! А већ свака од њих румени се пуста, Да ти сама вода удари на уста. Разлежу се песме миле, Од ми

То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

у мени ја сам хтео да вас поведем на сигурну страну уз мале жртве мени разуме се бог не може ништа ни данас кад овако стојим по страни у стању сам и да спасем неколико људи имам своју квоту избављења јавите се ви не знате шта је све

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

'Ајде, дајте му... ТРИФУН: Не знам зашто не? АГАТОН: Немој да те то врећа, али овако у фамилији можемо ваљда бити искрени.

Али откуд сад тај адвокат да га повери тетки на чување? ВИДА: И то све овако, отворено. ТАНАСИЈЕ: Да је све то пописано и запечаћено, па 'ајде, 'ајде, али погледај: све отворено...

ПОЈАВА В ПОРОДИЦА, ПРЕЂАШЊИ АГАТОН (испред осталих): А, а... кафа! Доцкан мало, али можемо и овако с ногу! (Узима шољу и у два гутљаја испије и настави пут.

АГАТОН: Па, како да вам кажем; у том погледу је закон врло растегљив; може да буде овако, а може да буде и онако. МИЋА: Ја то не могу да разумем, како закон може и овако и онако.

МИЋА: Ја то не могу да разумем, како закон може и овако и онако. АГАТОН: Има, има таквих закона! ПОЈАВА ВИИ ТАНАСИЈЕ, ВИДА, ПРЕЂАШЊИ ВИДА (тргне се): Ју, да није ово

ТАНАСИЈЕ: Због какве растегљивости? МИЋА: Због растегљивости закона, због којег може бити и овако и онако. Ето питајте пријатељ-Агатона. ТАНАСИЈЕ: Што не говориш, Агатоне? АГАТОН: Шта имам да говорим?

АДВОКАТ: Па зато га и не знам што сам га ја писао. Да га ја нисам писао, ја бих могао и рећи што, ал' овако..: АГАТОН: Ја, знате, полажем велике наде на тај тестамент. Оно, и сви остали полажу велике наде, ал' ја мислим...

него да одмах пређемо на ствар; да ми извршимо деобу наследства пријатељски и братски, као што и доликује једној овако отменој фамилији. ПРОКА: Па 'ајде реци како, де да те чујемо! АГАТОН: Ево, да почнемо од Сарке.

АГАТОН: Ама, не пребацујем ти ја, него велим: да имаш деце, могли би ти и што више дати, овако, ја мислим, доста ти је пет хиљада динара у новцу и све кујнско посуђе. САРКА: Ију, ију, ију, срам те било, Агатоне!

ВИШЕ ЊИХ: Е, то ћеш извинити! По чему то? АГАТОН: Добро, 'ајде онда овако: с обзиром на моје родбинске везе с покојником, с обзиром на то што сам ја шеф фамилије...

) ПРОКА (после извесне паузе): Мој брате, мој брате, ко се овоме надао? СИМКА: Овако изиграти фамилију! ТАНАСИЈЕ: Изиграти? Није изиграти, него подвалити. Ово је просто подвала са покојникове стране.

” Замислите, безобразник један, он мени да каже да сам девета рупа. МИЋА: Одиста, то је увреда! ПРОКА: Овако красну фамилију да опљачка за љубав једног ванбрачног детета. ГИНА: То му никад нећемо опростити!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Цео народ иде... Не вреди плакати, опет ће доћи. Да бих их утешио, причао сам како рат не може дуго трајати при овако усавршеној техници. Али моја мајка као да то није ни слушала.

Ту су били сви моји другови и познаници. А овако, идем у непознато место, међу туђ свет. Сељаци су пристизали у масама. Пописана кола закрчила улице.

Пискала је труба, упорно, тврдоглаво, као да неком тера инат. Уморан од пута, а ненавикнут на овако рано устајање, тешко сам се будио. Траило се већ обукао и дрмао ме.

— Наравно — обрати се потпоручник нареднику — овако је требало да одговори команданту дивизиона. — Као да је хтео рећи: па би се све сручило на нашу главу.

Облизујући папир, обрати се он мени: — Ама, господине наредниче, докле ћемо овако? — Ту смо, још мало... — Досади ми ово набијање друмова. Вала, да се сретнемо једном, па џа, или бу!

— Шваба је платио и заплатио, пси му коске разнели... А ти Милане Добрићу, липши сада над порушеном кућом, овако стар и јадан. Логика није догма, и свако доба има своје разлоге.

— Је ли био жив? — Јок, господин потпоручник, лежао је потрбушке, овако... Пипну га ја, а он ладан. Теке наједном чу, како нешто „цука“.

— Море ћути, богати, овако фино! Пристајем ја на овакву резерву до краја рата. Док ми стигнемо, а они завршили борбу, и тако покупимо само „шњур“!

Војници се загледаше унезверено. Назад се не може, напред се гине, али остати у бари, овако незаштићен, то је најочајније.

пунилац жалио што топовска зрна нису четвртаста, па да их наслаже на гомилу, где би могао и главу да стави, јер се овако стално котрљају. Онда додаде: — Бре, замисли да падне једна разорна међу ову муницију...

И да је Танасије био на домаку његове шаке, целога века би памтио када се ухватио за конопац звона. А овако, на одстојању, наредник га је само гледао бесно.

Ми се разузурили на сунцу и дремамо. Изгледа нам да сунце никада није овако пријатно грејало. — Да ме пусте сада, гарантујем да се не бих пробудио до сутра изјутра!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

с опуштеним ободом, извади из џепа прљаву мараму и обриса њоме ознојено чело, са кога падаху крупне капље зноја. Овако уморан, обучен у неке прљаве, затворене боје, панталоне и капут, са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он

»Овако... незгодно: сами обоје !« После стаде да мисли о школском одбору И осети да га обу зима његова обична бојажљивост.

како ћу рећи... ћорав или сакат. Море, знам ја: да ја нисам само привремени, да ви’ш како би облетала. А овако, баш ми је тешко.

Шта је то, кмете Ћиро, и ви људи! Прошлог љета пустисте ми ово дете да ме надгледа овако старог и да ме што послуша, а сад га опет тражите. Не грешите се, људи !

Па што је овде овако ?« Приђе јој Гојко, па прво лизну прст језиком и превуче њим преко табле, потом се насмеши и гле дајући опет у таблу,

стаде муцати пренеражен ћато. Јадно његово рањено срце!... На првом љубавном кораку мораде наићи на овако унижење... Кмет и ћата одоше, чудећи се белају што их снађе, а учитељи остадоше још у школи.

Он беше веома задовољан, што му овако лепо испадоше ово неколико речи. Љубица га погледа пажљиво. »Та он је красан човек, добричина, рече она у себи, али

не иде вам све као подмазано? — Ман’те се... Кад бих знала да ће овако ићи целе године, бацила бих све још сад. — Хе... а нисте још ништа ни почели. Полако!... Сваки је почетак тежак.

а нисте још ништа ни почели. Полако!... Сваки је почетак тежак. — Али, молим вас, ко може да се не љути кад види овако мало дете, а препредено и ширет к’о и чича Стојан.

Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло црвенило на Љубичину лицу, обори очи, али му лице засија великом радошћу.

гле како се живо и весело разговарају ! А ја... са овако живом природом, стварам војнике. Чудно !... Али знам, то је све она проклета моја суровост. Шта ћу, не могу друкчије !

А дечје очи, управљене на њега, горе, горе, као жеравице... »Боже, како је ово лепо! Што и ја не бих могла овако. Баш ћу да огледам... не, не да огледам, него да и ја окренем овако, сасвим да окренем...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Тад не би долазило до овако трагичних неспоразума! МАЈЦЕН: Овде пише и да окупљате народ на јавном месту! МИЛУН: Држали су говоре на Ракијској

ВАСИЛИЈЕ: Ви сте прво питали за дрвени мач! МАЈЦЕН: Можете да идете! ЈЕЛИСАВЕТА: Извините што смо вам упали овако, ненајављени! МАЈЦЕН: Чекајте мало, још једно питање! ВАСИЛИЈЕ: Само изволите!

СИМКА: Попи мало! ГИНА: Лакше би ми било кад би знала шта му, зликовци, раде у оним њиним крвавим подрумима! Овако не знам, па сама замишљам, а замишљам му горе и крвавије него што они, крвници, могу да измисле!

СОФИЈА: Немој да будеш смешна! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти немој да будеш тако безобразна! СОФИЈА: Овако више не може да се ради! ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам какав је ово репертоар!

И зато што наша публика, наш народ — са својим хајдучким, устаничким и слободарским традицијама, овако непокоран, непоткупљив, поносан, бунтован, — воли да гледа бунтовнике као што је Карл Мор!

Да не постоје ни јуче, ни сутра, ни људи, ни речи, ништа!... Кад овако гледам звезде, чини ми се да је овај свет само праг!... ВАСИЛИЈЕ: Није праг, него је обична боца!

БЛАГОЈЕ: Пушта се да је поваљује крвави Дробац! ГИНА: А ти мислиш да си бољи од Дропца? Ово би и он исто овако урадио! ДАРА: Замајавамо се овде, а Дробац одмаче! БЛАГОЈЕ: Наћи ћу га по трагу, неће нам побећи! ТОМАНИЈА: Даро!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ко зна шта би све са мном после било и куд бих све био стигао! Ко зна куда! Овако изиђох првих дана августа, у касарни К унд К. регименте бр. 29 у Бечкереку, пред ађутанта пука (мајор Таш).

Линиен“, ваљда, нека граматичка накарада – што је и била – телеграфиста је моју адресу, преко телефона, јавио у Иланчу овако: Бохнхоф Коммандо Сзегед. Моја мати је била дојурила у Сегедин и узалуд ме је тражила.

старих, израђених, претргнутих, како стоје на обали, међу конопљем, на сваком далматинском острву, и гледају исто овако, мирни и прокисли, некуд? Њине су капе црне, али они пуше исте луле, а лица стараца су на целом свету, свуд, једнака.

Уосталом, ово није искрено; ја не верујем у будућност. Пишем овако само зато што се поводим за модом, а сад је опет мода веровати у будућност...

Нигде на свету није овако дубока вода и овако широко небо. Велики вртови у којима цветају светиљке, зелене, жуте и црвене; њино светлуцање у

Нигде на свету није овако дубока вода и овако широко небо. Велики вртови у којима цветају светиљке, зелене, жуте и црвене; њино светлуцање у водама, полако диже цео

Тешко да је тај путујући глумац, после онолико неуспеха, чак и код жена, био овако ведар. Дон Жуан је једна велика, црна, ужасна сенка.

И та су поља била исто овако модра, увече, као ова земља. Све је у вези и све се слива. Све се слива у бескрајни видик и мир.

Ја сам покушавао тих дана да наплатим један чек, али то је ишло врло тешко. На чеку је моје име било овако писало: Тсерниански. А на пасошу, овако: Црњански. Чиновник ми рече да то није исто.

На чеку је моје име било овако писало: Тсерниански. А на пасошу, овако: Црњански. Чиновник ми рече да то није исто. Револвери су, у том тренутку, почели да пуцају.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Елем, писац те чудне приче, односно путних бележака, овако почиње: „Педесет година свога живота провео сам само у путовању по свету.

Где би шеф и остали чиновници кланцали по буџацима. Овако је лакше за нас, и прегледније. Завади се двоје и, ако хоће да се туку, дођу ту.

— Прекрасно, прекрасно!... Никад боље!... Ви ћете тек моћи савесно вршити овако светао задатак. Одмах идем министру, а за неколико дана можете поћи на пут!

“ Владин лист, опет, учтиво демантује те гласове овако: „Глупави опозициони листови, у својој шашавости, измишљају разне неистине и протурају кроза свет обеспокојавајуће

— опет ће први. — Какав такт према њима још хоћеш? Да се, ваљда, не замеримо тако ваљаним лудима, шта ли? Овако ти њима, па кад чита, да се стресе — опет ће други, а глас му дрхти од љутине.

Да нисам журио да ствар овако на време паметно упутим, могло би се десити вазда непријатних рђавих случајева. — Имате право!

Реферат овако почиње: „Главном просветном савету: Размотрили смо и проучили акт директора ....ске гимназије и имамо част поднети

Додуше, у овој сам земљи сад први пут, али нисам могао ни сањати да ћу као непознат ма где бити овако дочекан. Ја још држим да сањам. — Потписали сте, дакле, уговор? — викнуше сви у један глас, одушевљено. — Ево га!

— Докле ћемо се ми овако састајати и напразно разговарати? Стока нам полипса без 'ране, а још мало па ће нам и деца скапавати од глади заједно

да је најбоље да ми оставимо овај неродни крај, па да се кренемо у бели свет тражити болу и плоднију земљу, јер се овако не може живети. Тако је говорио некад, на неком збору, изнемоглим гласом један од становника неког неплодног краја.

— Браћо! — отпоче опет један говорити мало јачим гласом. — Ми морамо одмах послушати овај предлог, јер овако се више не може. Радили смо и мучили смо се, па све узалуд.

— Браћо! — истаче се одједном један јачи глас и надмаши остале промукле, тупе гласове. — Ми овако не можемо ништа учинити. Сви говоримо и нико никог не слуша. Бирамо вођу! Па кога би то између нас и могли изабрати?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Да није ларме, чуло би се зар што, ал' овако и боље. Не морамо ми баш све знати... Не тиче нас се ништа, к'о и то, што Јово све дршћући комиша корење, а Милица и

Тада се створио прелом у животу његову... Његов биограф није могао пронаћи узроке, којима би се могао објаснити овако одсечан прелом у његовим навикама и животу, али се дознало само толико, да му се у том мору раскалаша јавила идеја!..

Ко би могао тада помислити, да ће он до овога доба остати овако усамљен, као стари грм међу шибљем?... И он је некада дуго и много мислио о својој будућности, мислио је о својој

Чело му се намршти, очи јаче засијаше, цело лице доби сувише љутит израз. А мука у грудима мори и гњави, и да овако траја дуго — полудео би. Али мало затим, кад то стање достиже врхунац, наста, природно је, реакција, и њему би лакше.

Како то мора бити пријатно!... Па ето, увече, овако, неће бити ове клете самоће, од које се може полудети: она ће бити уз тебе, да те својом шалом, осмејком, разговором

»Ето, дошао човек да се одмори после мучнога посла, да отпочине, па му преседа. Бадава, опет овако боље: сам си госа и кадија; што не волиш да трпиш — не мораш...

Зна он све дужности према земљи, па само да му је Бог дао јуначније срце — чуда би починио. Овако, и он иде без воље или, још боље, од невоље.

Маса народна је као шумски пожар: куд се она крене на зло, ту остаје све уништено. Па ипак је многи њен појединац овако ништаван, као овај Ђокић...

Али ко сме заостати иза друштва!... Бар да срце не бије овако јако. И то смета ходу. Ноге се спотичу, али нико не осећа умор; сваки граби да је напоредо с друштвом, и има само

Прејурисмо овако два брда у Букуљину венцу. Скоро ћемо већ да прегазимо и чувени Ваган, за који се зна да је свакад најпоузданије

»Јустинијан!... зелени и плави!...« Како се то још јутрос није могао сетити, те се бар не би морао досад овако мучити. И то се још над књигом сањало!

»Што се мисли толико, — рече он у себи, — кад знам шта ме мора питати... Почећу овако: После Аркадија«... — Који је најзнатнији владалац из Луксембуршке династије?

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ПАВКА: Уселио би се, јест, ал' је могла да се усели каква фамилија. Овако... Јеси ли чула, нека попадају све саксије, нећу више да ми излазиш тамо!

Камо срећа, како седимо у истој кући, под истим кровом, да смо још и у истој партији, па да пријатељски разговарамо, а овако... ИВКОВИЋ: Па ми можемо пријатељски разговарати, а не бити у истој партији. ЈЕВРЕМ: Можемо, не кажем да не можемо.

(Јеврему.) Пролазим крај апотеке и гледам. Знате ону секретарицу... Ју, забога. Па оно је већ јавна ствар... Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник под прозором. Она, знате, њему све овако, овако, овако.

) Пролазим крај апотеке и гледам. Знате ону секретарицу... Ју, забога. Па оно је већ јавна ствар... Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник под прозором. Она, знате, њему све овако, овако, овако.

Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник под прозором. Она, знате, њему све овако, овако, овако. (Показује гестове рукама.) А он њој све овако... Као у позоришту. ПАВКА: Ју, ју, ју! (Крсти се.

Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник под прозором. Она, знате, њему све овако, овако, овако. (Показује гестове рукама.) А он њој све овако... Као у позоришту. ПАВКА: Ју, ју, ју! (Крсти се.

Виси овако, ево овако, на прозору, а онај ћосави потпоручник под прозором. Она, знате, њему све овако, овако, овако. (Показује гестове рукама.) А он њој све овако... Као у позоришту. ПАВКА: Ју, ју, ју! (Крсти се.

Она, знате, њему све овако, овако, овако. (Показује гестове рукама.) А он њој све овако... Као у позоришту. ПАВКА: Ју, ју, ју! (Крсти се.) Па кажу онда: није истина кад тако новине за понеку пишу.

Кажи ти мени најпре, како ти стојиш са начелником? ЈЕВРЕМ (трља два кажипрста један о други): Овако!... Јутрос баш идем ја тако чаршијом, а господин начелник спусти тек руку мени на раме, као на пример брату своме, па

Најбоље је да ухватиш писара Секулића; он је онако ватра човек за те ствари и овако обрће начелника око малога прста. ЈЕВРЕМ: Јест, то је истина, он је, кажу, ватра.

Али, сад сам се на лицу места уверио да је овако боље. ЈЕВРЕМ: Јес', боље је! СЕКУЛИЋ: Овако га држимо кô буву под ноктом... (Припаљује цигарету.

Али, сад сам се на лицу места уверио да је овако боље. ЈЕВРЕМ: Јес', боље је! СЕКУЛИЋ: Овако га држимо кô буву под ноктом... (Припаљује цигарету.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— И ово је у деветнаестом веку! После Амоса Коменског, Песталоција у Дистервега! У цивилизованој Европи! Овако није ни међу Хотентотима и Зулукафрима!

Нарочито су волели да му дирају шешир; један му затури на потиљак, а други дође па га набије на нос с речма: »Овако ћиде носе шешир«. И то су сви гости с њим радили.

— вели Милисав. — Тек, ја ка’ велим: лепо би било да си ти ондена с нама. — А, ми смо, знаш, од бир-земана овако научили! — Ост’о му тако адет! Али се Срета не даде ни осолити.

« Али се на крају дописа писац теши (јер да нема утехе, каква би смисла имала сва та његова борба!), па овако завршује допис: »Али није далеко дан када ће из политичког дремежа пробуђени и од реакционарског бунила освешћени

И само мало воље, умешности и, што је најглавније, истрајности — и Сретини напори биће крунисани успехом. А што се овако промучио, то му је баш и мило, јер шта је живот него борба; и кад је слађи одмор него после умора?!

Ама кмет несам, господине, па мука! — Па сâм си крив што ниси. Ето, реци само хоћеш, а за друго те не питам. Јер овако се више не може, баш не може! Треба ту човек, иницијатор, мислилац да заседне, а те реакционарне крнтије све доле!

Има их довољан број! — Е-да ли штогод, кумим те богом, господине? А овако се више не море! — вели му Максим. — Доста, к’и воде! — вели задовољно Срета, — упис једнако траје!

А сад, овако изневерен и, што је још главније, опљачкан, само се ушуњао и сео до првих врата, па нит вади табакеру, нит поручује

Све онако асли француски. А почиње се допис овако: »Знам да ће вас интересовати да чујете што одавде, с овога краја. И право је. А зар сме друкчије да буде?! Зар не?

Та он им се није ни пре ни наметао! А њему је и боље овако; шта ће му та главобоља кад, хвала богу, није спао на оно мало гроша ајлука код његова толика мâла.

Моли за тишину и чита даље: »Из Рио Жанеира јавља 4. новембра »Агенѕ Хаваѕ«: привремено министарство овако је састављено: Тодор Фонсека — председник без портфеља; Аристид Лобо — министар унутрашњих послова; К.

И кад га запиташе шта је то било, и зна ли он ко је тај Дон Педро, а он ти њима стаде овако причати, а направио се важан и компетентан. — Ама зар за њега ме питате?! — запита их Мића »Официр«.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Изгледа, нечега сећа се... Пре десет година предавао је алгебру у Сомбору... Поподне, исто овако... Часови, досадни, празни...

Да одем на Петлово брдо — постоји једна запрека: Оно је лепо само овако, издалека! ДА МИ ЈЕ... Не, не верујем да ћу икада Скупити милион и сто хиљада Долара, ал да ми је

Освета! Како је слатка освета... Она је ко сунце што сја из таме... Гледај, овако изгледа посета Не једне, него три старе даме! Освета духовни наш је ужитак! (Прегоресмо радост и срећу тела!

” „Да га бар нађох сама, и пре Звечана — ал усуд је овако хтео! Једном се живи, сто пута мре, Да је мени самој припао цео, Не бих се обазирала на ове две...

Једном се живи, сто пута мре, Да је мени самој припао цео, Не бих се обазирала на ове две... Овако, шта ће ми трећи део?” „Како је само ситан и бедан, Мршав као дрвце на градском скверу!

Треба га дати неком Турчину, А Турци ће знати шта с њим да учину!” УВРЕДЕ МАГДЕ КАЛАБЕ „Овако са створењима треба охолим! Ја тлачитеља свога тлачим! Педесет динара! Изволте! Молим!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

пр. јака стаклена боца), он стиже на дно непромењен. Што се тиче температуре воде у дубинама, ствар стоји овако. У близини екватора, на пример на дубини од 7000 метара, а где је површинска температура око 320 С.

Болеснику је баш било суђено да тога дана, овако или онако, напусти живот. XX. Шта се радило и сазнало у околини Азорских острва Воде око Азорских острва су једна

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

посла цара опакога, кога ђаво о свачему учи: „Црну Гору покорит не могу ма никако да је сасвим моја; с њима треба овако радити...“ Па им поче демонски месија лажне вјере пружат посластице.

ВЛАДИКА ДАНИЛО ВИЂЕ ДА СУ СЕ ОКУПИЛИ СВИ, ПА И ОН ИЗИДЕ МЕЂУ ЊИХ. ВУК МИЋУНОВИЋ Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства.

Боже драги, да га сан не вара тê овако старац узлетио? Срећа се је стара пробудила: у Каруче, на крају Црмнице, од петнаест хиљадах Тураках не пуштише жива

Не сложи се Бајрам са Божићем! Је л' овако, браћо Црногорци? СВИ ИЗ ГЛАСА: Тако, већ никако! МУСТАЈ-КАДИЈА Што зборите? Јесте ли при себи?

Каква вјера да се с овом мјери? Какав олтар ближе неба стоји? КНЕЗ ЈАНКО Ефендија, овако ти хвала! (подиже капу) Лијепу ни ишчита предику: што тражили, оно смо и нашли!

Да ли не знаш наше даваоце? ВУК МИЋУНОВИЋ Аманати, не наиједи се! А како им читаш летурђију кад овако у писмо затежеш? ПОП МИЋО Аманат ми, ја је и не читам, нити ми је књига за потребу, нит' је када у цркву отварам.

Је л' истина ê ово овако, ал' нас очи сопствене варају? Иште свијет неко дјеиствије, дужност рађа неко попечење, обрана је с животом скопчана.

Донесите, ђецо, оне гусле, душа ми их ваистину иште, да пропојем; одавно нијесам. Не прими ми, Боже, за грехоту, овако сам старац научио. (дају му ђаци гусле) ИГУМАН СТЕФАН (поје) Нема дана без очнога вида нити праве славе без Божића!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Ко зна чега? Да ли нечега непрежаљеног и ненађеног? Да ли што овако лепа Софка није мушко, његов наследник? Да ли што га њене танке уснице, детиње али црне очи и мало, тамно чело, са већ

се та несрећа није догодила, да, када том несрећом буду растављени и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре,

башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из | куће гласови и идење или матере или

више ње ово небо, а испод њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из | куће гласови и идење или матере или других, и саме речи,

или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је Овако било, постајало и овако се кретало.

жеље, нагласци, све то, чини јој се, некада, не зна када, у које време, али исто, исто је Овако било, постајало и овако се кретало.

И кад је овако лепа у свакидашњем оделу, каква ли је кад је обучена! Па како она пред њим сада стоји смерно и како бојажљиво распитуј

Софка је међутим сишла и овамо у кујни матер намештала. Чисто и Софки. мило што јој је маТи, сада овако обучена у ново, у тој свиленој антерији, лакованим папучама, скупоценом загаситом количету, које јој тако топло и

А међутим, пре, кад је отац овако долазио и одлазио, она је навлаш Магду задржавала, знајући како ће после два и више дана шврљајући по комшилуку, по

Него, овако, видевши тако окићену и намештену кућу, особито собе, по томе закључиће да су му кућу продали више што хоће да се селе,

И због овако намештене и искићене куће и сам купац биће горд што не купује од њих због сиротиње, већ онако. Изгледаће да они продају

Али одмах га разумеде. Ваљда да се то што боље сакрије, зато овако и чини? Магда преплашена устрча уз басамаке, да горњи бој осветли.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Ко ће још пеп’о срца сад да жари? Најбољи одмор још нас чека. Треба нам лећи, снови моји стари. Сви ћемо проћи овако; Сви ћемо брзо пребродити вâле Лудог живота, непојамно мале, А тешке за нас тако.

А овако, моћна биће ми и сêн. Па ипак ћу ти нешто тихо рећи, — Прву реч што икад од мене је пала: Знај да љубав треба нашој

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„Ко је оно?“ запита неко момче. „Оно је сердар Пејо Грубанов с Његуша.“ „А!“ рече момак; то „а“ изговори овако, како разумјети можеш и да се сјећа нечеса и да се чуди.

“ рече Петар, „ми смо, стрико, договорили се да те молимо е да зачнеш! Ела, овако те молим, потврди оно што пријед рече!“ Сва четир устадоше и скидоше капе.

„Па што!“ понови и он. „Ваистину, ако не умијем у пјесми, умијем овако да вам кажем шта је затијем било!“ „А да кажи!“ „Богме, ево што: „Гранајлије пушке дохватисте, „Пааа...

И Владика се подиже да се увјери. Прије свега, поштовани читаоче, посумњаћеш овако (отприлике): или је у свој Црној Гори био тада један једини игуман, или је тај о коме се говори тако „извјестан“ био

“ „Е ма лијепо ли збориш, Јанко! Не чух те тако до сад!“ прекиде га Спасоје. „А, мој брате, ћаше овако зимус у млађупници. Ми, перјаници, полијежи а он сједи међу нама па причај, е никад нам не досади слушати га.

Неће ли га дјевојка, што ли?“ „Стана, као паметна и честита цура, не говори од своје ни тако ни овако“, одговори момак. „Ја ћу чинити како је тати мило“, каже она.

иза ушију, не једном но стотину пута, док те сагнао не бих у погано гњездо, и узео бих ти десет брава за потрицу. Овако нећу, ваистину, но једнога ти узети, а не макну ли ми се с очију, брстина ће исто после имати...“ „Ха да вражије силе!

Нећу, Илија, рекох му, да ти врћем жао за срамоту, него овако те молим, кани ме се! Ти лијепо знаш, Илија, да ја никоговић нијесам, нити да би се од страха коме уклонио, но ме веже

— Какве кавге? Зар с тобом да се кавга замеће, балава погани? С људима се бој бије, а с такима се овако чини! — Па дохвати ону мотку, те мени по шији, неколика пута... Ја не знам даље што би...“ Младић умукну.

“ „Ајде ти, ајде! Мени се не једе, но ми је милије сунчати се. Кад је овако лијепи божији дан посједићу, да ми се старе кости утопле.“ „Немојте, Господару, молим ви се!

Ако преболи, биће наш, наш као да му је од Косова темељ овдје. Ако му би суђено да овако умре, није му ни тада криво, јер ред је мријети, а љепше овако но женски!“ Сви потврдише да је тако.

Ако му би суђено да овако умре, није му ни тада криво, јер ред је мријети, а љепше овако но женски!“ Сви потврдише да је тако.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ... 347 ПАУН И КОЛО 348 КОШНИЦЕ 350 ЂЕЛ-ЂЕВОЈКО... 352 ДЈЕВОЈЧИЦА И СТАРАЦ 354 ИИ МАСКЕ 356 А) ВЕРСКЕ

Пас рекô, пас одрекô итд.). Осим овако озбиљних клетви постоје и оне шаљиве (за пса: Газда ти се репом закитио!; леној мачки: Миши ти уши одгризли! итд.).

ИИ ПОСЛОВИЦЕ Назив „пословице“ није поникао у народу са творевинама које се под тим појмом разумеју. Овако им је име дао Вук Ст. Караџић, њихов најзаслужнији скупљач.

или стиховане, певане песмице прати мимика и гестикулација (Девојчица и старац) или читав сценски приказ какве радње („Овако се бибер сеје“, „Паун и коло“, „Жетелачка игра“, „Расцвета се жути дренак“ и тсл.

Уклони се ти мене а ја ћу тебе, па ћу родит’ и за тебе и за мене. — Овако је рекла лоза лози, јер што су ређе боље роде. О ЖИВОТИЊАМА Бјеше ми га давати докле могах жватати.

Пуче тријес из небес’, те мене поврх главе. — Кажу да је овако миш рекао кад га је љешник у главу удрио, — Овако се рече и ономе који се из боја мало рањен врати.

Пуче тријес из небес’, те мене поврх главе. — Кажу да је овако миш рекао кад га је љешник у главу удрио, — Овако се рече и ономе који се из боја мало рањен врати. Танкије’ је ушију као вук.

— Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све пет прста каже: „Ено онамо!

— Причају како је просило некакво циганско дијете, па дошло пред нечијом кућом, и овако га упитала домаћица, а оно одговорило: „Најволиј’ удробит’“ (тј. и једно и друго).

је однио у пећ да се испече“, а друго — мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста — „А ја бих је овако јео“. На то Циганин размахне шаком, те дијете по глави, говорећи: „Полако, враг ти матери!

— Кажу да рече калуђер кад ко каже да је туча побила или да ће побити — винограде. По пустој цркви и пси лају. — Овако је рекла попадија кад је видјела да други једу без њена попа поскурице у олтару.

Неко пољем — неко морем, неко водом — неко гором, неко у гроб — неко у дом! — Овако је казала баба куги, кад је неђе срела, а куга је питала: ђе су људи? Није кум хала, да сам поједе цијело јаје!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад св. Аранђел дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?“ А Бог му рече: „Ћути, не бојсе; ја ћу наредити, да сви људи имају тако на табану као малу долину.

док се не прекрстиш овако као и ја.” Међедовић гладан не имајући куд камо прекрсти се, па онда почну јести, и наједу се обојица и још им претече

А домаћин му стане овако приповиједати: „Једном пођемо нас десетак су тридесет коња у Дубровник по со. Идући тако нађемо једну ђевојку код

ЂАВО И ЊЕГОВ ШЕГРТ. Био један човек па имао јединца сина. Овај син рече један пут оцу: „Бабо, шта ћемо радити? Ја овако не могу живети; него идем у свет да учим какав занат.

” Онда ће анђео рећи: „Знате ли шта? Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде

Кад свети | Аранђел дође са сунцем онако рањен пред Бога, онда заплаче: „Што ћу, Боже, овако грдан?” А Бог му рече: „Ћути, не бој се; ја ћу наредити да сви људи имају тако на табану као малу долину.

” Сиромах отиде и овако цару рече. Цар видећи да је ђевојка много мудрија од њега, заповједи му да је доведе пред њега; а кад је доведе и

Ухвативши трећи дан трећу јегуљу, наиједи се и рече: „Враг узео и овако рибање, кад се ништа друго не ухвати него по једна јегуља.

Кад маћија види да јој овако досадити не може, отера је од куће кад јој је отац некуд на пут био отишао. Она ишла не знајући ни сама куда, најпосле

„Јеђи” стане викати дивљан, „јер ћу и тебе сјутра овако.” Пошто се дивљан наједе, легне крај огња, а ђак почне ђељати један мали шиљак. Упита га дивљан: „Шта ђељаш та шиљак?

јер их је он хтио још нешто поправити и боље за штампу дотјерати, но кад то не бјеше суђено нека их сваки ево прими овако на- | штампане како су се у рукопису нашле; па ако се у њима нађе што погрјешно, нека сваки опрости и помисли: да је

како су се у рукопису нашле; па ако се у њима нађе што погрјешно, нека сваки опрости и помисли: да је боље што су се и овако наштампале него никако. 1. БАШ-ЧЕЛИК. Бијаше један цар, и имађаше три сина и три ћерке.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Ово овако држимо када не појемо „Бог Господ“ на јутрењу. Ако ли је „Бог Господ“, ово треба чинити у цркви: три низа поклона и у

се оконча речена молитва и јереј изговори уобичајену молитву, тога часа сви падају па лице и слушају игумана, а он овако молитву да измоли од вас: „Молите се за мене у Господу, браћо, да се избавим од страсти и саблазни злога!

Потом, пак, клепа у велико клепало, а онда и у бронзано, и позива све вас на јутарње славословље, чији почетак овако треба чинити: после лупања звона, тадашњи дневни јереј благосиља Бога и кадионицом назначује лик часног крста пред

ставши пред свете двери, знаменује кадионицом лик часног крста и заједно са знамењем узашиље славу Пресветој Тројици, овако говорећи да сви чују: „Слава Светој, и једносушној, нераздељивој, животворној Тројици, и сада и увек!

И овоме је сведок божаствени Василије, који овако о овоме рече: „Треба онај ко се покорава, ако хоће да показује потребан напредак и да се навикава да живи по заповести

“ Овако чинећи, браћо, избављамо се не само својих грехова, него ћемо и убудуће бити тврђи. Јер рече Лествичник: „Ране које се

Надаље одважни смело потецимо ка њему. Наређујемо да свакодневно исповедање овако буде, то јест самом игуману или онима који би му се чинили да су погодни за примање мисли.

И ово треба да буде овако. А службе светих постова изложиће тачно синаксар, као што и јесте свагда у њима. ГЛАВА 8 О бденијима како треба

деси да некоме често нешто од овога треба, он да се подигне мало, веома учтиво и са побожношћу, и да замоли од игумана овако говорећи: „Благослови, оче, потребно ми је ово!“ Ако он одобри, прими лепо тражено.

Није ли вам тамно дело које се чини сакривено? Свакоме је познато и ово, а и од Јована божаствено јеванђеље објашњава овако говорећи: „Сваки који чини тајно, не излази на светлост, да се не разобличе од светлости дела лукава“, (Јн.

да окусе, то јест од сочива квашеног водом и сировог неког зеља и воћа, а пиће је врућа вода смешана са кимином. Овако је до петка, а у петак јести вариво и вина по чашу, због празника Светог и великог мученика Теодора.

Онда нека приклања игуману главу своју откривену, а игуман часним крстом знаменујући га, нека овако побожно говори: „Молитвама Пресвете Богородице и молитвама светих отаца постављају те за економа манастира!

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Седамсто. ЈАГОДА: Колко је народа! Треба се кроз ову масу пробити! МИЛЕ: Ја с човеком стојим овако! Ишли смо зајдно у занатлинску, шапто сам му „Отаџбину” од Ђуре Јакшића! „И овај камен земље Србије...

Стиго ме. Стего за руку. Страшно. Ко да је клештима. Ево. Још ми се познаје. Погледајте. Гледа ме. Ево овако! Избечено! ЦМИЉА: Немоте да ме препадате! ЈАГОДА: Види се лудило, ненормалан! Да сте му само очи видели!

Префригано је то! Здимио, и то негде Карађорђевом, па Сремском. Упамтила сам му лице за цео живот! Овако ми се урезо! Свака црта! Маркантан! Овај ме вињак сасвим повратио! ЦМИЉА: А зар се нисте нашли с вареником?

ЦМИЉА: Мора да је лепо, ја још нисам стигла на Калимегдан! Кажу да има и дивљих зверова, тигрова, не би смела овако сама, безаштите... АНЂЕЛКО: Није то ништа, држе их у кавезима...

(Излази) ЦМИЉА: Згодан овај! ИКОНИЈА: Није да га узмеш за пелцер! ЦМИЉА: Овако скинут, изгледа као анђео! ИКОНИЈА: Арханђео Анђама и Брадаило! Репоња крилати! ЦМИЉА: Нисам га виђала.

Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако! Касно, аутобус триес три, шофер уморан, а кондуктер придремкује, седиш, возиш се кући, а каква је то кућа кад је

АНЂЕЛКО: Слушај, мош ти то мало брже, оће ови шкембићи да ми се оладе! МИЛЕ: Са тим Илићем ја стојим ево овако! Могу да ти пролонгирам шта оћеш!

ЦМИЉА: Како она Госпава, онако изакана, издрндана, и матора, може да има на сваком прсту по десет, а ја, овако млада и очувана, здрава ко дрен, румена као јабука, не могу ни једног на десет прстију!

ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта ти то причаш? ПРОСЈАК: Слушај... Ево овако... (Њихов даљи разговор се не чује) ИКОНИЈА: Што ли он толико око Вилотијевића? ЦМИЉА: Мене питаш!

Овог ми момента синуло. СТАВРА: Па наравски да није страшно! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Сад ћу да ти кажем шта ћу! Ево овако: прво ћу да признам погрешке, самокритички! А и неке везе су ту, ваљда се нису све испрекидале! Је л тако?

ИКОНИЈА: Јеси ти сигурна да је то тај са станице? ЈАГОДА: Како да нисам, овако ми се урезо! ИКОНИЈА: Ја морам да седнем! ЦМИЉА: Манијаке сам сасвим друкче замишљала!

МИЛЕ: Много јоје грбава ситуација! ГОСПАВА: Иконија, кумим те Богом, пробуди ме! Не могу више овако страшно да сањам! Знаш ли ти како је то кад не знаш где од себе да се сакријеш?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И ти, да не знаш да си је ти родила, ти си јој мати, и да ја, због ње, морам да те трпим — не би ми се овако ти сада преда мном... нити би још смела да ми сада ту...

нити би још смела да ми сада ту... не би, јер би отишла и ти куда су отишле и оне друге, њихне матере. Али, овако, ну ми ти роди, њена мати постаде, и веза ми руке... МАРИЈА Не кажем ништа. Само није лепо.

СТОЈНА Не знам, газдо. Но знам само да се овако више не може да издржи. Ја бар не могу. Откад се она несрећа деси и он овамо код нас дође, ето и ноћ и дан све је

Кад дође, ти се чини невешта. Ради све као увек. Па кад он клоне већ и Циганке изиђу, наша брига. АРСА Не може се овако више, не може! СТОЈНА Не може, газда, ама... ТОМА Доста, а сад нас води и умири се, да он што не примети.

СТОЈНА (враћа се, умирена већ, подстиче ватру на огњишту, намешта грање): И боље, боље тако! Иначе се већ не може овако. Ваљда ће, после, и он за њима у свет. (Трза се на шушањ који чини Стојмен испевши се полако у чардаклију.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

| Може ко помислити да се ја сад кајем што сам се закалуђерио и зато овако пишем. Но, ја молим свакога ко буде читати ове моје случаје, нека не [х]ити пре судити и нека не чини никаква

Ево, каква жестока правила они сами на себе налажу; и овако су први монаси по египетским и по ливијским живили пустињама.

сасвим се заборави, сав се измени и промени — рекао би[х] као да га је моје говорење обајало и очарало - и почне ми овако беседити: „Како то? Сам си наумио поћи? А ја овде пра[х] да гутам разбијајући памук? Неће то Ника прпити!

Ко би при свем овом не помислио да ово бог овако не намешта? Ја се тада нимало о том нисам сумњао и све сам за јавне знаке узимао да ћу се набрзо посветити.

Ово смо овако били одредили за заметнути трагове. Моја мајсторица била уранила, да у цркву пође. Слажем њојзи да ћу с Ником цели дан

Силом би ме натеривао да ручам, називљући ме дивијим свецем, и често би ми овако говорио: „Упамти ти моје речи. Ти си сад лудо дете, зато гладујеш као сиромашки пас; мирски будући, нећеш меса да

Златоусти (мислио сам у себи) да се није учио, он, ако би [х]иљаду година дејанија и посланија апостолска читао, он овако прекрасно и слатко сверх њи[х] не би умео беседити.

” Уљеземо. А кад сватовом кажемо да смо поиздалека, „Хее, срића,” викне кум, „кад на овако весеље из далека гости долазе!” Рече нам сести, | јести, пити и веселити се.

Ту, дакле, преноћимо и сутрадан почасте нас и, како да смо им сродни, љубећи се и грлећи с нама љубезно отпусте нас. Овако смо лепо дочекивати бивали не само у време свадбе, нити на једном месту, но свуда прелазећи преко Славоније и

има бискупа влашкога колеђијум и да, чекајући ја прилику за поћи у армију, могао би[х], међутим, онде почети дијачки (овако зову латински) учити се.

Фенелона у његовом Телемаху описаније блаженога сеоског живота читао, всегда ми је срце играло од радости, мислећи, овако су мој Новаковић, овако Симић, овако Кричка живили! И мени овако дај, боже, провести живот!

описаније блаженога сеоског живота читао, всегда ми је срце играло од радости, мислећи, овако су мој Новаковић, овако Симић, овако Кричка живили! И мени овако дај, боже, провести живот!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

По вечери жена би започела: — Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у

Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: — Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!

Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: — Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!... Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)?

Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу док је не сузбијеш.

Кењо поблиједи. — У солдате, разумиш ли — настави Бакоња — јер је стриц највише на тебе киван. Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет

— Какву књигу? — запита кнез. — Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.

— пита фра-Брне. — Па то се зна! То се одма види! — вели Тетка. — О, боже! боже! па овако? Без исповисти и без причешћа! — Шта ћемо, де? Шта ти је, ту ти је!

— рече Лис кад бијаху на тратини према новој мађупници! — А ти, Бакоња, у памет се. Ми смо, јево овако чинили прије смрти Шкоранчине, кадгод рика нарасте, те нема у млину приковођана... Кад смо оно најприје...

још њеколико одломака из житијâ, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: — Душа је неумрла тило. Је умрло јање иђе. Тица лети стол је. Округао а кућа... — Добро, добро!

шта ви... Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите... А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце...

Ја ћу викнути фра-Јакову овако... Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга да не говори даље. Али их Грго не слушаше, но љутито

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

НА НЕВСКОМ ПРОСПЕКТУ На Невском проспекту: канали И мост са лавом као стражом. Ја никад са душом овако блажом Не стајах под небом горд, а мали. Гле: златно кубе сред ноћне воде. (То моје срце блешти у мраку.

Да је бар мира када нема речи И тиха пустош кад мисли неима: Па да се легне као кад се лечи. Овако: стојим још увек пред свима (Док слична стрмој води ил олуји Кроз моју главу сва празнина бруји).

О боље да си куд било Пошао и да је пала Ко друге — земљи у крило. Овако: о твојој нити Живеће тешка и мала Толико колико и ти. СА УСПОМЕНОМ НА ЈЕДНУ ПАНОНСКУ СОБУ Кревет у дуборезу.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Зашто нећеш за добро свога сина? — мала, забрађена, срдито му принесе лице под браду. — Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће. Имам ја још једног сина.

У Симкиним крупним зеницама пламсају две мале свеће. Слутња му се згусну у страх. Припали и другу цигару. Никад овако. У овој соби, у којој се само једанпут у години вечера, кад Вукашин дође.

За школовање сам ти дао више од пет стотина... Много, Вукашине. Једна нас мајка родила и сад овако. Ти знаш, на свету ближег од тебе немам. Ионако ће све твоје бити. Твоја ће деца... Ја сам, брате, највећи мученик.

у покорном ћутању, и, одоздо, са даљине од петнаест година, без љутње се загледа у жену која је тада имала исто овако сурово лице и немилосрдне очи. Гледала га је искоса, као да се чуди и љути, овако као сада.

Гледала га је искоса, као да се чуди и љути, овако као сада. Рекао је оцу да му се допада због других, због села и његових вршњака.

Можда је она одувек оваква, само се претварала пред њим и обмањивала га? Можда је она с неким другим овако... Научио је неко. Затрпан пословима, он није видео; није је познавао. Пола њиховог живота он је провео у путовању.

“ Није подизао глас. „А Ти си најгори међу њима. Јесте. Кад би паметан човек и поштен отац због странке и политике овако поступао са сином? Кажи! Срамота те је. Ти ниси никакав отац.

Ми смо одувек волели да дижемо буне. Мислило се овако: горе него што је сада не може бити, а ако дође боле, чист је ћар. Ако се главе погубе, никад нису ни биле наше.

Заплакаће од једа. Пре погибије под брестом, он не би смео овако да уједе Аћима Катића. Као разапет и обешен о апсанџијину наредбу, ошамућен, спотичући се о људе што леже, једва изиђе

окретала ка западу, сунце се запретало у пожар порушених кула; ни сада, ни вечерас неће бити ништа, она више не може овако, данас се то мора догодити, а он жури да упласти сено пре мрака, он, слепац, није мушко, не види.

Био је на сунцу. Не чује српове, не осећа у ваздуху последње дахове сваљених кукуруза. А оно у Београду наставило се овако: Зора је пришла, узела дна дуката, загледала се у њих стиснутих усана, па их брзо испустила као што се жар из руке

Нека затрудни с Толом. Он је веран. Чуваће тајну, а добро ћу му и платити. Ја му и овако храним децу. Даћу му једну њиву да је ради без кирије... Тола је крупан, леп... Све синове рађа.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зашишта, запрашта огањ, а градске оце захвати ужас. Шта сада? — Ако овако потраје, ускоро неће бити ни града! — рекоше они. Сазван би Савет Мудраца. Без успеха. — Можда ће Ђисара знати?

Да је риба, отпливао би! Да је галеб, одлетео би! Овако, остаје му само да чека. Узалуд га је старац звао да извуку мрежу, упале светионик.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

То је, обично, изгледало овако: на коњима а под оружјем, Стојан и његов противник иду у сусрет један другом. Сцена је, дакле, позната.

Или праштај, или убијај; овако се више не може!... Али Милан Ђ. Милићевић није забележио, нити је могао да забележи, оно што ни очевици нису видели:

бити од оних који се, са временом, само продубљују јер га је Доситеј, два месеца касније, у новембру исте године, овако сажео у свом писму карловачком живописцу Стефану Гавриловићу: ...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Будалама кад би вјеровали, поете су покољење лудо. Нашу сферу да ноћ не полази, би л' овако лице неба сјало? Без остријех зубах ледне зиме, би л' топлоте благост познавали?

Иза овог те сам исказао, ја допирем до границе мраках, мраках мећем колико свјетлости; ја овако простор разумијем.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Но теби ћу казати голу истину. „То је било овако. Јуче имадосмо добар пијачни дан и пазарисмо сто драхми за рибу. Моја дружина се избезуми.

„Е, па лепо! Тај терет нека изгледа овако: Један танак чврст штапић, који нема своје властите тежине, а чија је дужина једнака дужини полуге, нека носи на оба

Нисам је одмах препознао, јер ми је, овако нова, изгледала друкчија но стотине година доцније, а окружена маленим кућама, и много већа.

Тек мало по мало увидео сам да није тако. То сам показао овако. Узео сам све шупље металне лопте, од којих је свака имала своју славину; једну од њих сам евакуисао колико год сам

Погледах Герикеа са дивљењем и поштовањем, па му рекох: „Овако говори прави проналазач! Радост над новим сазнањем већа је и виша но над стеченом славом.

Ћерка се насмеши. „Али драга мајчице, то није потребно; он ће нам, веруј ми, и овако добро пријати“. „Да, ви Смитови увек сте гладни, али мој сиромах Исак увек се скањера при јелу, јер размишља без

„Но таман се он придиже, морадох се раставити од њега“. „Како? - Зашто?“, запиташе њена деца. „То је било овако, слатки моји. Кад ваш браца уђе у своју трећу годину, удадох се ја за вашег оца и дођох с њиме у Норт-Уитем.

„Ти обичан сељак!“ „Како је то могућно?“ „А први ђак у разреду“. „Чујте, пилићи моји“, рече им мајка, „овако је то било. Онда је умро и мој други муж, ваш отац“. „Зашто је умро?“, запиташе они.

„Сарађивао сам, ал’ не главом већ својим ногама“. „Ногама?“ „Јошта како! То је било овако. Њутново дело штампано је овде у Лондону под надзором Едмонда Халеја, садашњег управника гриничке астрономске

“ „Како да не!“ „Он ме исхранио зарадом својих вредних руку“. „Честити човек!“ „И храбрио ме речима: Овако не може дуго трајати, ускоро се мора све из основа изменити“. „И погодио је!“ „Да, 9 термидора, тј.

„Да“, рече он, „онда сам овако мислио: када се бориш, мораш добро да измахнеш, иначе ћеш бити претучен. Сада тек увиђам да сам могао победити и без

Обратих, дакле, пажњу на тај простор и расуђивах овако: Кад укључим примарно коло и пустим кроза њ електричну струју, дешавају се и у том околном простору извесне промене,

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Пре рата, памтим, није било овако. Онда, ако бих нерасположен био, то је ипак трајало доста дуго; исто тако ако бих, на прилику, био добре воље.

Повремено чуо се бат задоцнелих пролазника, иначе владао је потпун мир заспале паланке. Ја се сећам добро да сам овако отпочео разговор.

— А синоћ си имао напад? — Јест, и то је због чега сам те звао. Дошао си баш кад треба. Па пошто седосмо он отпоче овако: — Болестан сам ти; тешко спавам, сваки час будим се. Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава...

Али шта ћу после? Његов глас очајног бола цепао ми је срце и озлојеђен на овако свирепу, незаслужену судбину која га гони као дивљу звер, у непријатном положају у коме сам се налазио слушајући га,

Али по сваку цену требало ми је подићи свој углед и ја отпочех здравицу: — Господо, срећан сам што се налазим у овако одличном... дакле, друштву. Као што вам је познато ја сам допутовао вечерас, брзим возом...

— Па јес' право каже човек: да није мутав, и да му је ћаћа Крсмановић, и он би био министар или генерал. Овако цркавај од глади и пружај руку целог века. — И још да нема добри' људи, браћо! — Пих!

— На страну то. Али све сам учинио да се оправдам. А кад сам видео да ништа не помаже, ја сам јој овако одговорио, дубоко убеђен, уосталом, да ћете ме похвалити.

фронту Соме узвикнуо на једном месту свога дневника: „Отаџбино, чиме си ме тако задужила да од мене захтеваш оволике и овако грозне патње?“ Сећаш ли се?... Пита се човек, него шта! Нема ту само: дај живот.

Док је младо љуби се с ђаци, па зар половно да га узмем на цел век? Други нека га узме, од мен' далеко ги лепа кућа. Овако... гледај гу, молим те... Чисто патријархално, што кажу научевњаци. Знам гу од оволицно.

А витло бесни, поманитало, сасвим поманитало. „Xоће ли ово проћи? Докле овако? Боже, Боже свети, велики! Смилуј ми се! Сажали се на ме. Спаси ме! Спаси ме! Спаси ме!

„Погледај, погледај“, кажем, „умрећу, нема шта, заиста. Овако, скрстићу руке, овај прстен биће ту, ево овако, заклопити очи, закопаће ме у земљу, дубоко доле, и ти мораш бацити

„Погледај, погледај“, кажем, „умрећу, нема шта, заиста. Овако, скрстићу руке, овај прстен биће ту, ево овако, заклопити очи, закопаће ме у земљу, дубоко доле, и ти мораш бацити земље на сандук, на мене, на твога тату, бар

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

у какву стручну књигу, рјечник, лексикон, свео бих ту птицу и тај цвијет на одређену зоолошку или ботаничку врсту; овако, они у мени фантастично живе, као птице и цвјетови са источњачких сагова.

Ту је моја умјетност увијек праћена помишљу и уздахом слушалаца: што би тек било да човјек није овако унесрећен! А ја, наравно, нисам такав полтрон да бих се тим задовољно користио и то без поговора примао, већ увијек

И по свој прилици ово је први пут што сам и самом себи ту ствар овако изричито и докраја признао. Снагу пуне искрености добивамо тек пред лицем нечег далеко важнијег, далеко пресуднијег од

То је њихово. Они се тиме бране. Сви смо ми најогорченији онда кад бранимо једну невриједност у нама. Кад сам овако разлагао, често сам наилазио на њихово противљење, па и на њихово негодовање. „Ма'ни! То је метафизика!

Дуго сам гледао у та бијела врата која су се за њом заклопила. XВИИИ Кад је овако лијеп и ведар дан, он као да ме узме за руку и поведе натраг на изворе мог дјетињства.

— Не знам. Знам само да је то одувијек била алфа и омега мог живота. Кад год је овако лијеп и ведар дан, он као да ме узме за руку и поведе на изворе мог дјетињства.

У тим мојим религијско-хисторијским екскурзима некад сам негдје читао да је бог у људима настао отприлике овако: праснуо је гром; унезвјерени људождер пао је ничице — и бог је био рођен.

је имао — рекли су доктори — био би поживио у најмању руку три или шест мјесеци, а можда чак и коју годиницу дуље него овако. Овако, завршио је одмах. Али што је уопће важно да ли је имао рак или га није имао?

— рекли су доктори — био би поживио у најмању руку три или шест мјесеци, а можда чак и коју годиницу дуље него овако. Овако, завршио је одмах. Али што је уопће важно да ли је имао рак или га није имао?

није ни пука произвољност: оно што се има да догоди мора се догодити, не може да се догоди или не догоди, да се догоди овако или онако. Ту је то чак строже него у правој стварности.

— Но, што кажете? Није ли боље овако? И испружи чекић према слици своје мајке. Нешто језиво оцоубилачко било је у тој гести. — О, боље, боље!...

— Не чуди се што ти овако без увијања говорим — наставио је „Ментор помодрелих усана”. — Нема смисла да замуцкујемо.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

око цркве или, кад је црква далеко, око суднице гомилицу оваквих стајица испуњених веселим народом, који се сабрао да, овако у скупу, проведе благ дан... Ђурица не имађаше ни совре ни племена.

Јад и немаштина били би му вечити другови... А овако, зар је боље?... О, тешко ли је то!... И баш се мора, баш нема другог излаза, до у гору? Нема, јамачно нема.

А овако ни због чега!... Јест, али сутра почиње испит, а на ноћ — оно... — Синовче, говори! — поче Вујо, пошто га је нарочито

и мени се нешто предсказивала нека граја, — наставља Мирков сусед, Цветко опанчар — једнако ми сепија пуцка: окрени овако, она — цак! окрени с друге стране, опет — цак ! О, веру му, мислим се ја...

Али само док се докопам пушке и добра оружја... Овако, брате, шта ћеш с голом душом... кâ и сваки зец!...« У такву стању, после непрекиднога јурења целога часа, стиже

— Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату. То је поштено и право. — Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити. А сад седите сви. Поседаше сви, као по команди, а кмет још подви ноге пода се.

Он није заборављао ни то, да је ова послушност из чистога страха, али тек њему мило беше видети да му се овако безусловно људи потчињавају.

— рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде. Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе. Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге...

Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан. То није обичан човек...

— Па... видиш сам... Зло је, не може бити горе. — То знам, ал’ опет... ваљада нећу ни ја до века овако. — Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? — Ни једнога нисам мојом руком дирнуо.

— Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. — То знам ја, али не зна закон. — Па шта ћу сад ?... Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан... умрећу кô и сваки. — Оно, јест... Али тај живот ?... — Па то те баш и питам.

— Па... сигурнији смо овако. Мене чувају моји сељани, њега његови — одговори Ђурица. — Вала, мени је право, како хоће побратим.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ту ти је он неко вријеме с матером у изобиљу живио, па се једном присјети и рече: — Што бих ја живио у овако тијесној кућици? — па принесе прстен к ватри, а два Арапа па преда њ: — Заповиједај, господару!

„Кад је, вели, нама бог дао, нека и сиротиња живи.“ Једне вечери овако сједећи, рећи ће сам себи: — А кад је мени овако бог дао, зашто се ја не бих и оженио, да нијесам сам?

„Кад је, вели, нама бог дао, нека и сиротиња живи.“ Једне вечери овако сједећи, рећи ће сам себи: — А кад је мени овако бог дао, зашто се ја не бих и оженио, да нијесам сам?

— Зло и наопако, — одговори он — никад се више нећемо моћи нашој кући повратити! — Па мажемо се ми и овдје овако тајно састајати и лијепо живљети. Тако је и било. Он ти прео дан у ашчиницу, а прео ноћ к султанији.

Он цару све исприча по реду ко је и оклен је и шта је доживио — овако као ја вама па му најпослије рече: — Честити господару, мене је бог досада чувао, а твоја кћи колико је мени мила

Онда он притрчи, па повади мали нож, и прибоде змију у чело уз дувар, па онда овако проговори: „Да бог да да се овај мој ножић не да ником извадити без моје руке!” па онда похита да се натраг врати.

Путујући овако задуго, дође у једну варош. Како уђе, гледа тамо-амо, док наједанпут повиче једна ђевојка с чардака: — Е, царевићу,

а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га даде у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш—Челика нађеш, а ти

макар обишли сав свијет, они би се сложили па у свијет те нашли мој трс, и онда би ми, бокцу, било срце на мјесту. Овако сам јадан прејадан, тужан претужан. Доћи ће велики свеци, а ја ни божје капце вина у своме дому.

Шта да ради, богац, узмучио се, не зна шта би почео. — Ха, овако ћу! — рече. — Ја ћу скочити на коња и очас скинути златну орму, па бјеж̓!

Ухвативши трећи дан трећу јегуљу, наиједи се и рече: — Враг узео и овако рибање, кад се ништа друго не ухвати него по једна јегуља!

Тако ти је он сао краву сваки дан, а кад је догонио увече кући, био је весео. Хранећи се овако, боме поче ти он расти и напредовати тако да што га увече омркне још га толико ујутро осване.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И док сунце греје Велику Србију, На Калемегдану док цвеће мирише, Српче стоји тако, сузе му се лију, И његово срце овако уздише: “О велике земље, о Српски Народе, Када ће и за те доћи живот прави? Што судбина крије буктињу слободе?

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Што се тиче апарата, други су ме предупредили а метод је био оригиналан. То се овако догодило. Један од другова са којима сам се играо, дошао је до прибора за пецање, што је изазвало право узбуђење у

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Ни Будимпешта, ни Праг ни Хамбург нису били ни налик на овако нешто. Моја збуњеност и заплашеност и црвени фес на мојој глави, мора да су привукли велику пажњу, јер одједном сам

- Овако ружан какав сам, не могу играти улогу твоје ”виле” додаде он, мислећи на своје обогаљене прсте и тетурав ход, - али ћу

Једне вечери мајка се присетила једног догађаја из мога детињства којег сам се и ја добро сећао. Колико се сећам овако ми је говорила: - Сећаш ли се када се подизао Буковалов млин са високим купастим кровом?

Знао сам да је близу час када ћу моћи тражити право грађанства у великој земљи која се зове наука. Мислећи овако, кренуо сам у своју другу посету Тиндалу.

А овако нешто Максвел није никад мислио, а то није било ни мишљење Тиндала у оно време. Тиндал је био једини физичар кога сам и

су ми први доказали да Фарадеј заузима истакнуто место међу бесмртницима као што су Архимед, Галилеј, Њутн и Ерстед. Овако гласи последњи пасус Максвеловог кратког приказа Фарадеја у ВИИИ тому часописа ”Природа”, о коме сам раније говорио:

- Пупине, узвикнуо је Рајвс - ако ви овако обучавате и студенте као што сте обучили коње, ви сте највећи професор у Америци!

излагање Нетлетон, најстарији бирач у месту, устаде, упери своје тамне наочаре у правцу мене и обрати ми се од прилике овако: - Наши путеви су таман онолико добри колико су увек били.

Проблем је био апстрактан и односио се на замишљен, имагинаран, а не на реалан случај. Могао бих га објаснити овако: Конац без тежине разапне се између два ослонца као жица на виолини.

Новинари воле да слушају бајке. Једина добра страна овако стечене популарности било је та, што ми је помогла да продам моја открића електричног подешавања и исправљања

Колико је задовољство да овако говори један адвокат и да се његово мишљење тако добро слаже са мишљењем сваког научника у Сједињеним Државама!

Ћипико, Иво - Приповетке

Било је умора и смеха, уздисања и певања. Цвета се веселила: „Ако овако потраје, биће зараде!” — и већ је у глави срицала колико ће новаца донети болесном човеку.

Да се ова невоља десила код куће, лако би. Лечила би га како је у селу обичај, али овако се ваљало силом пустити у туђе руке, па што бог да.

Додуше, за бродарину било би доста и нешто би претекло, али јој рекоше да брод по овако ружном времену неће отићи. А она је напремила да пође. Ко зна кад ће време умекшаш.

Живјела би овако до смрти, и не би се ни с ким мијењала... Али гдје су сада они што их се са слашћу сјећа? Оно чобанче што се најрадије

Знала си што те чека! — Удају се и друге! — рече она као за се. —Тако је у свијету... Ма пусти ме још мало овако! Марко се збије до ње на трупић и не пушта јој руку из своје, већ је јаче стиска. Тако часом ћутке сједе.

— опазим ја под утиском пошљедњих ријечи, осјетивши тугу у звуку гласа старичина: . — Да ми није жао? Нека ме овако старе, само да ми је живјети! Да је могуће увијек живјети!.. .

Старица доврши и гледа ме као да очекује од мене да продужим разговор, но ја се подадох својим мислима. Овако у самоћи, пред отвореном пучином, снажно и схватљиво утјецаше на ме њено причање.

— Људи божји, — вели им благо, — ја сам ваш пастир, а овако нећемо ништа учинити, но изаберите два човјека нека дођу к мени, па ћемо се лијепо поразговарати, да се нађе свему

Његови оброци умјерени су, јер се томе од малена научио. Док дрруча, запуши лулу. Овако ситу, у самоћи, у присјенци, за њ је врхунац среће: не осјећа ни страсти ни чежња, ништа га не дражи, па кад га у селу

Чини му се да увијек ово великих дана, на успомену мука Исуса Назаренина, југо овако силно дува. И поред покајничких мисли, силно га потреса ово „си россо пассионато” и љуто се каје.

— Морача! — издавши га глас, једва шапну. —Иди! —Зар ћеш ме овако пустити од себе?... Растанимо се барем у миру! Чујеш ли звоно? —Иди кажем ти! —Кад хоћеш, идем...

А овако, не мили му се ни лећи. Биће му хладно. Сам како ће дочекати зимњу зору? Ђаво би знао што је то да не може без ње!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

есеји, чланци и разговори И КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРА САВРЕМЕНА ПОЕЗИЈА И НАЦИОНАЛНА КУЛТУРА Кад се човек нађе пред овако озбиљном и, очигледно, одговорном темом као што је улога књижевности и уметности уопште у прожимању националних

Чим је поезија пристала на овако проведену и велику шизму у језику и све док буде пристајала на њу, она је морала да се нађе и налазиће се у сфери

Лепа песма која се о Велигдану у колу пева овако гласи: Долете челка од Бога, Казује лето богато: Велигдан шарен, прешарен, Ђурђевдан травком и шумом,

Само поређење трмке и цркве Лаза Костић засебно издваја, да би га овако прокоментарисао: „Сретна, веома згодна поредба између кошњице – трмке – и цркве, као да се сама каже, као да си је чуо

].“12 Подвучена неправилност у реторици се зове метабола. Код Станковића она изгледа овако: „И уселивши се ту, она, тамо, истина накрај вароши али у својој кући, као да одахну.

у првом стиху дванаесте главе Апокалипсе, тумачење које би данас, сагласно с непрекинутом црквеном традицијом, могло овако да гласи: жена обучена у сунце је црква обучена у реч или логос божији, логос који исијава као сунце; месец под ногама

Откривали смо и Дучића. И сваки пут с једнаким узбуђењем пред оним што смо открили. Међутим, кад овако, у један мах, и сасвим кратко, поређамо етапе кроз које је његова поезија прошла, остаје скривено какво је место и

И сам је Дучић, уосталом, који је имао високу критичку самосвест, овако одредио извор поезије: она се, каже он, „јавља у судару двеју супротности, у додиру двају полова“, па онда додаје да

На пример, касније, кад је мост већ саграђен и Јусуф посматра хронограм који треба урезати на задужбини, време се овако прецизира: „Прошле су, још летос, две године од његова пада и заточења“.

То су „Јади јунакови“ из романа о богу грома Перуна. Она има дванаест строфа. А по строфама стихови су овако распоређени према броју слогова: И 13, ИИ 10, ИИИ 8, ИВ 4, В 2, ВИ 1, ВИИ 2, ВИИИ4, ИX 8 (9/7), X 10, XИ 13, XИИ 21.

Кад искључимо завршну, дванаесту строфу, која има улогу каденце/поенте, чист распоред изгледа овако: 131084212481013. Слично је и понављање исте речи по строфама: од троструког до нуле и од нуле до троструког.

А где је понављање било учесталије, испред ове је јединице говорни низ обавезно разломљен на стих. Међутим, овако настала песма има бар један значајан недостатак, који је Матићу свакако био јаснији и који је Матић свакако боље

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

) В ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (тетки): Ето, па сад изиђи ти ту на крај, кад ти сваки дан дође овако поцепан. САВКА: 'Ајде и ја идем, за послом сам. А видим и тебе ометам. (Устаје.) ЖИВКА: Па како си решила за оно?

ДАРА: Послала бих Раку да је опет зове. (Оде.) ВИИИ ЖИВКА, ЧЕДА ЧЕДА (припаљује цигарету): Бадава, овако више не иде! ЖИВКА: Па не иде, али, право да ти кажем, не би ти ни та једна класа много помогла.

ДАРА (увређено): Боже, мајка, какав је то разговор! ЖИВКА: Па не, ал' кажем. ДАРА: Мени ни овако ништа не фали. ЖИВКА: Теби не фали, него њему. ДАРА: Њему? ЖИВКА: Па дабоме...

ЧЕДА: Али чекајте, да вам кажем све по реду. ЖИВКА: Па говори, не отежи! ЧЕДА: Дакле, враћајући се овамо, овако сам мислио... ЖИВКА (шчепа га за гушу): Говори: је ли, или није? Је ли, или није, разумеш ли? ЧЕДА: Ама, чекајте!

ЖИВКА (шчепа га за гушу): Говори: је ли, или није? Је ли, или није, разумеш ли? ЧЕДА: Ама, чекајте! Дакле, овако сам смислио. Отац да мени изради један зајам код Класне лутрије на привредне циљеве, и то да му буде место мираза.

Убио га бог, да га убије, и кад га родих овако проклета! ПОПОВИЋ: Но, но, Живка, уздржи се, забога! XXВ ПРЕЂАШЊИ, ПЕРА ПЕРА (уђе, и кад спази Поповића, збуни

ЖИВКА: Па ти, ако си паметан човек, и ако зрело размислиш, увидећеш и сам да је овако за тебе боље. Мгао би чак да добијеш класу, ако се лепо и фамилијарно споразумемо.

ЖИВКА: Бога ми, право да ти кажем, нећу ја за твоју љубав да испустим овако лепу прилику. ЧЕДА: Гле'те, молим вас! А сме ли се бар знати ко је тај будући зет? ЖИВКА: Почасни конзул.

Изволите седите! (Старији седну, а млађи остају на ногама.) Опростите, бога ми, што вас овако све заједно примам. Ја видим и сама да није ред, али не можете просто веровати колико сам заузета.

Хтела бих да замолим, Живка, да наредиш да јој се призна испит и да се прими дете натраг у школу, јер овако је остало на пола пута.

СВИ (буне се): А не, како смо ми! Јавно, јавно! ДАЦА (издваја се гласом од осталих): Кад смо могли сви овако јавно, може ваљда... ВАСА (пресече је погледом). СОЈА: Напослетку, шта да кријем, не иштем што ми не приличи.

Па дабоме да сам морала изгубити парницу, кад мене овако младу... ДАЦА (искашљује се). СОЈА: ...дали поповима у руке, па ме цела Конзисторија разроко гледа.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Текст, наиме, не гласи како је малочас написан, него овако: „Јер, забога, - говорила би јој тада мати, сва срећна - откуда она сме допустити да Софка ма каква изађе. Таман!

Штавише, метаболички се низ може - под условима о којима ће се касније говорити увеличавати овако: „он, отац јој, ефенди Мита” или „он, покојник, муж, његов отац ”.

Тодорино он, али пошто је Митин говор управан, аутор са своје стране додаје у загради жене, па реченица стварно гласи овако: „- [. . . ] А ви (жене) сада, тамо по кући, спремајте и удешавајте”.

Конкретно би то овако изгледало: они, који гледају на варош и ови, који гледају на поље. И заиста, када у Нечистој крви, у ВИ глави,

Углавном овако: (ВП) у средини цркве осети целу цркву око себе, сву њену ширину, висину, високе сводове, чак у небо; (МП) овамо

Кад је овако реконструишемо, слика је заиста морала изгледати чудно. Али и поред свега не би, разуме се, та и таква инверзија

чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не

чукунунука, која ће се можда звати и Софком, биће сигурно онако лепа, бујна, као што она беше, а овако ће и свршити, овако ће за све њих платити главом и њу, Софку, бабу своју, проклињати и кости јој у гробу на миру не остављати”.

Други се пример налази у тој истој, Х глави. Софки се овако саопштава ко јој је младожења, одакле је, какав је: тетка - „као што је ред и обичај” - уопште се њој не обраћа, него

Разуме се да је, у целини узевши, овако уређен простор саображен са животом у једној балканској вароши; животом који је претежним делом протицао у затвореним

Ни у једном српском роману није се раније овако дубоко захватало у психички живот ликова, свесни и несвесни. Пажљив читалац доста лако запажа да има нечега

године. У оба случаја приповедач. Коста обраћа се на „ти”. Прва реченица у верзији из 1898. године гласи овако: „Ти не знаш како је удобно тамо живовање!

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

најмио мамушке Цигане, али је после неколико дана пошла ругалица уз ораховачке крше, која је у преводу са арнаутскога, овако почињала: Благо вама, мамушки јеђупи, Кад вас Хамза, паша силни, За вечером смерно двори!..

Али су и ти прости сељаци који овако наивно мишљаху брзо својим очима уверили се да је истина што су луди на тргу причали.

Причекај... Затвори врата... Разговорићемо... Дај ми да погледам своје дијете! — Куку мени, што нас овако ојади! — још једанпут хукну несретна жена, па спусти ожег и пресечена у снази приђе те затвори врата.

Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако тврдо срце покаже. Али такође ти људи не беху навикли ни на једно друго изне– нађење.

Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако држи, нити овако тврдо срце покаже. Али такође ти људи не беху навикли ни на једно друго изне– нађење.

Ја сам моју бабовину уватија зубима, ете овако, и жив од ње не се одвајам. И сад... и сад... не плачите, а да нађемо некога ко ће као ја да легне снажно на њу, да је

Као да су се здоговорили и тврдо затекли Аустријанци, Арнаути и месец новембар. Да овако прође овај свима њима мрски бегунац.

Тада му се скаменило срце и смрзла душа. Може бити да његове жене неће овако тражити да иду по месечини на мобе чак у друга села, али ће то сутра радити његове кћери и његове снахе, ако их буде

И тако даље што је потом било. Све излази пред очи. Још једном проклињем Косово, још једном му овако са седла шаљем млаз крваве мржње, па нагло окрећем коња к планини, као да хоћу да бежим у њене гудуре, као да сам још

Оставио их у добру. Сад нека куће без мене. Ако им ваља!.. — И овако сам? — Сам. Горе сам оставио керове, распасао оружје и обесио га о клин. „Сад отпусти слугу својега, Господе!..

Сам себе сам распопио. Хоћу да умрем као човек. А пре сам служио и у крвавим хаљинама. Сад не могу и нећу, јер овако као дервиш, као обичан раб господњи, служим ноћу на месечини другу службу, скидам проклетство с Косова и онога Бабуша

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Хај, наше се виле к нама ретко крећу, Ретко нас облећу, Јер су ретки дани који српске сине Овако једине. Зато, браћо мила, не кидајмо кола Што се данас хвата на гробу сокола.

С кима те веза веже, тима си рекô љут: Овако с’ даље не сме, то није српски пут! Збориш им коме шкоди страначке страсти зор, Показујеш куд води захукан неразбор.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ни толико не можеш да расудиш да он мој брат бити не може. Ко је јошт видио да ја овако у бело обучена пођем с њиме издртим, и јадним; црне му се руке, никаква резона не зна,...

Све о њему мислим, пак у другом морам да фалим. (Придене сат.) Анчицкен, може и овако поднети, док се онај позлати, је ли, Анчицема? АНЧА: Јесте, милостива госпоја. (Забележи.

Дух оставља своје блатно тело, пак се у облаке диже да се наслаждава. САРА: Мон фрер, у облаку нема овако лепог сата и бурмутице.

САРА: Право, право зато се он замислио. Видите, мадам де Мирич, шта мислите сада? ФЕМА (клекне пред њим): Ја морам овако да га почитујем. САРА: Охо, охо! Шта је то, мадам де Мирич? Мушки пред женскима клече.

САРА: Охо, охо! Шта је то, мадам де Мирич? Мушки пред женскима клече. ФЕМА: Ово није човек, ово је вилозов; овако слагати речи. САРА: Мон фрер!

дванаест иљада форинти! Јеси ли чула? Дванаест иљада, то ће бити живот, то ће бити грљење, ево овако, ево овако. (Грли је). ЕВИЦА: Ја не знам ништа, гди су ти новци, и откуда су ВАСИЛИЈЕ: Гди су ми, откуда су ми?

дванаест иљада форинти! Јеси ли чула? Дванаест иљада, то ће бити живот, то ће бити грљење, ево овако, ево овако. (Грли је). ЕВИЦА: Ја не знам ништа, гди су ти новци, и откуда су ВАСИЛИЈЕ: Гди су ми, откуда су ми?

Краков, Станислав - КРИЛА

Тада је он оплете зналачким рукама као омамљивом мрежом. — Меѕѕіеурѕ... припремте дланове... овако... почните... такт пазите... један, два... брже... тако.. Дланови су под тактом ударали.

Сви ћуте, само што оружје звечи. Колона одједном стаде. Уморни су војници, али би ипак радије напред, јер је овако некако неугодно, тешко. Куршуми су све чешћи.. Опет јаукну неко. Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде?

Петровић, Растко - АФРИКА

у којима се говори како је црнкиња постала дадиља код гувернера, како је у кући сви заволели, па кад је дошао Божић, овако је обукли. Иначе, све су ове жене страховито брбљиве, уочљиве, горопадне.

чудни индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје њиног тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини да ви видите овако светле боје док би романтичарски сликари овде нашли једну много тамнију таму?

Пус-пус су колица на два точка која вуче по један урођеник. Све ово даје овако у ноћи апсолутно утисак пола наших македонских вароши на језерима, а пола кинеских вароши на филмовима.

Виђена где било, овако осенчена зеленилом, овако скривена по падинама, обојена земљом из које је изашла, и временом, ово би била једна од

Виђена где било, овако осенчена зеленилом, овако скривена по падинама, обојена земљом из које је изашла, и временом, ово би била једна од најлепших приморских вароши.

“ Вуије, на моје очајање, да би ме утешио, или што тако мисли, ову тврдњу овако преводи: Бој мора да је изврстан иначе га његов господар не би довео чак до мора; пријатељ господарев хтео је да га

Колибри, птице бљештаво зелене и црвене, ситне као инсекти, лете са цвета на цвет. После овако позног ручка треба продужити даљи пут пирогом низ брзак.

Ни са једним нисам везивао своју мисао. за нова неба и нове земље, и никада ме нико није оставио овако насред друма по чијој се ситној црвеној прашини јасно види траг пантера који су прошли.

Погледајте ме, овако у ноћи још можда изгледам млад; у ствари ја сам за годину дана имао три аутомобилске несреће, ја имам на себи рана за

Требало је бити искасапљен као Н., бити горак и несрећан и циник као он, па овог дерана овако обући. Та ме је одећа, уосталом, веселила целога пута.

Замислити таква тела, рамена, бедра, ноге, у Европи, немогуће је. Груди овако хладне, чврсте, још увек у пупљењу, праве и крушкасте и тешке, а ипак вучене нечим увис, ниједно време и ниједно место

Два дана већ ја нисам пио ништа што би било свежије од врелих сунчевих зракова; и, овако у ноћи, моја су уста била сасвим испуцала од жеђи.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(гледа у Спасенију.) Шта велиш, душо? Има л’ у цара и најмоћнијег Овако харем да је намештен? Далеко тамо брда, планине, Кроз њих се хучне реке ваљају, Те даље носе тешке бродове С

Неколико Турака, затим Стана. ПРВИ ТУРЧИН: Ал’ је и била ноћ! ДРУГИ ТУРЧИН: Тако ми браде Пророкове, овако нијесам доживио!... Баш као она кара-боја којом наша ханума прогрушане витице бојадише. ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па онај вјетар!

Да те није старац напустио?... ДРУГИ ТУРЧИН: Или си се, овако стара, у другога неког загледала?... Можда у коншију? СТАНА: Смејте се, децо!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Та почивка трајала је више од половине месеца јула. Српска војска на тимочкој линији била је тада раздељена углавном овако: у Зајечару цтојао је са својим кором (до 20.

Док је Књажевац овако пао и Хрватовић се повукао Бањи, код Зајечара це дешавало ово: 16 јула потисне Осман паша Лешјанинова предња одељења

000! Да ли би Лешјанин и Хрватовић, поред све потпоре из Делиграда и Алексинца, могли одолети овако великој нападној турској војсци — то је питање на које је мучно одговорити са да.

грдних душмана, богородица их посекла! Погледајте, господине, шта га села гори. Еј јадна Мораво; јазук (штета) за овако лепа села!« Ја дигнем главу и имао сам шта видети.

— Лепо, дакле, ви сте, оче прото, српски дервиш, па хајдете да учинимо овако: ја ћу узети сабљу, а ви крст у руку, па кад она војска, што маршира за нама, стигне у Алексинац и пође у бој, ми да

Кукавни деда Стојане мој! Ти си само један од стотине, од хиљаде оних, који данас овако исто цвиле горко уцвељени, као и ти... Пред подне Турци обновише напад на Тешицу.

Турски ланац спочетка беше заустављен у своме напредовању али се наскоро опет крете. То кретање ишло је овако. Прво поче један по један Турчин да се издваја из ланца и да истрчава напред: истрчи, па прилегне земљи и одатле пуца

мени се чини да не стоји зло. — Али не стоји ни добро, је л' те? — Управо овако стоји: Турци се помало помичу напред али наши не одступају; између бојних линија све је мање растојање, али наши не

Дим! Виктор Иго вели о диму на једном месту отприлике овако: »Нема ништа пријатније и ништа страшније од дима. Има мирнога дима, и дима који те доводи у ужас.

Кад сам овако на згоди да опишем шта се одјутрос десило. Пошто се јутрос с пуковником Комаровом одвојисмо од ђенерала, и у пратњи

Зар би Турци напустили овако леп друм до саме Тешице, па се косом провлачили до над сами Житковац спрам Алексинца? Та то је апсурд.

у војничким стварима ништа не разумете, а уз то имате још врло живу фантазију; никад вац више нећу повести са собом. Овако укорен, ја покуњим нос и повучем се мало даље. Једио сам се на самога себе: зашто да се мешам у ствари које не разумем.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

XXИВ Љуби мене, љубованко, Нећеш се кајати, Јер ће моја силна љубав Вечно трајати. Љубићу те, све овако — Бог ми срца дао — Као голуб, ил’ као соко, Кад би љубит’ знао.

Анђели би хтели Срећу смртних људи, Они би отели Љубав нам из груди. Овако нам лепе Среће и не слуте. — Нека срца стрепе! Нека срца ћуте!

XВИ Листај, горо, листала Тужнима рад лека! Блистај, зоро, блистала Овако довека! Шапћи, луже тихани, Мири, липо, мири, А лахоре лагани, Ти јој мирис шири!

Ноћ је била. Зором рано Зраци сунца засинуше; Жарко сјају и певају: „Овако се сузе суше!“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет веле топли зраци: Овако се сузе суше!

“ Друге ноћи: опет сузе На остатку мртве руже; Опет веле топли зраци: Овако се сузе суше!“ Тако било цела лета, Сузне капи сунце суши; Лето прође, јесен дође, И зима се запенуши.

И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се сузе леде!“ Следише се росне капи Да се с њима ружа кити. То последње сузе беху, — Престало је срце бити.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Тамо је подстрек у мојим рукама. Знам од кога треба да се чувам. А овако... Све зависи од случаја. Ја не знам куда смо ишли, и како изгледа та планина. Али је нешто високо и напорно.

Лежао сам поребарке и рукама одмеравао дубину и ширину. Чудио сам се како су могли опстати у овако плитким рововима... Над нама је звездано небо. Изван рова напипаш неко камење.

Нико пушку да опали. Светислав уздахну и запали цигарету. — Сад, лежећи овако на мекој постељи, кад се свега тога сетим, чудим се самоме себи.

— То ћемо тек да видимо — упаде Предраг. — Нема шта да се види. Овако како сам испричао, тако је било. — Полако... полако. Он је пажљиво слушао тебе. Да слушамо сад њега.

А после, знајте, упамтите, разумејте, ја немам ни маказа за сечење жица. Ако бих овако пошао, можемо још лако да упропастимо наш успех, да нас одбију и најашу нам за врат.

онда поглед ми је случајно пао на прљаве ноге, па се та слика веза са представом једнога леша чије су ноге биле исто овако блатњаве, и наједном сам осетио неко узнемирење.

Али осећам како нешто неумољиво притискује из позадине, као да им је задовољство да изгинемо данас. Овако насумице не можемо прелазити. Договорили смо се да се привучемо обали и осмотримо.

Неко викну „Ура“ — и маса потрча. Гранате нам препречише пут. Опет смо прилегли. „Побиће нас овако. Напред!“ — Полетесмо. Неки налетеше на сноп митраљеских зрна и скотурише се по земљи. Привлачим један камен уз главу.

А доцније ће добити одликовање за овај наш страх, и смрт толиких људи. А биће то њихова генијална замисао, што смо се овако испреплетали у овој ноћи и кољемо се међусобно... Знаш, друже, волим војску, али не марим за теорију. Све, све...

И да смо се случајно срели у животу, били бисмо сигурно добри пријатељи... Овако, убио сам га... Или би он убио мене.

— Овако се више не може... Тим балавцима треба сатерати памет у главу — чујемо да су тако говорили пуковници реуматичари управн

Душа се скупља, а тело грчи. Али, као стокраки одјек, непрестано бруји у нашим душама: докле овако... докле? Дуго година честитали смо један другом Ускрс, са жељом да следећи дочекамо у миру.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ту, у томе овако издвојеном стиху, један је прелом, и једна међа, и завет. Песници ове Антологије, у своме непосредноме осећању живе

кроз читав XИX век; боље их је и не знати, јер често лажу: једна од њих, срочена у мрачној редакцији Српског народа, овако је, године 1873, каљала једнога од песника ове Антологије, Јована Суботића, тада милетићевца: Црн ђаво, а црн враг

су изобличени, отприлике као они панађурски музикантски шлагери шабачких цицварића, који познати Бранков стих певају у овако смело примакнутом извитоперењу: а клеца ми шабачко колено — док једну другу, познату кафанску песму Кад сам био

извитоперењу: а клеца ми шабачко колено — док једну другу, познату кафанску песму Кад сам био млађан ловац ја, овако отресито локализују: Кад сам био Младеновац ја...

Најзад, још је једна околност у вези са грађанским песништвом важна; она се не сме мимоићи ни у овако збијеном упозоравању пред читање ове Антологије.

И тко грли и цјелује своју лепу снашу! Овако седећи, мислећи о зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо

буду неизвјесни гласи ми и р'јечи, Кад далеко свирјел буде, хоћу да јој јечи; Нећу да зна уречене ни часе ни дане, — Овако се мисли лове, воде нас незване.

Нека заспи с пјесном мојом, доста за крат први, Овако ћу задјети јој мрежа мојих врви; Те дај данас, те дај сутра, — серце ми се нада, Неће проћи ни пет дана да се мном

Но внезапу, кад овако сјетујућ разбира, Давни суди недвижиме судбине су мира! Внезапу јој друг предстане у одличној ризи, Кога истом стазом

близо убјежиште желити без труса, Имену ће пјесан мојих разићи се гласи, Читаћу се од множајих нег' на глави власи... Овако се, небог, тјешим кад се Срећа м'јења, К'о, кад зима на њих ступи, безлисна корења: Кад одлазим с мјеста кога, и страх

Сваки отчић то је дужан, ко се на њу нада. Прочно жели да се спасе и већ не пострада. Овако се негда, браћо, пуст из Вавилона У, прадједња поздн' Израиљ ханаанска лона; Радов'о се Спаситељу, но свом прашт'о

О, кад би увек младим у прсима Овако пламен к лепоме буктио! Кад бих до гроба твоје сласти, Мајко, уживао у овој мери! 1830. Јован Ст.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

бритких бисер сићани, Да ме на груд’ма свију милина Кроз тиху румен зрака сунчевих С песмама чилих гондолијера Овако сетну тихо проводи. Чека ме? — Али ко — не каза? Премда ме радост неће чекати — Сахрањена је — нема је, не!

) Је л’ добар глас?... Шта носиш? Реци! Жалост ме неће ожалостити, А радошћу ме не мо’ш убити; Мањ да овако почнеш: „Госпођо! С колевком твојом, са Венецијом, Океана се бурни валови У своме гневу бесно играју...

“ Разумела сам све, — Леонардо, све! И овако ћеш дужда поздравит: „Кћи твоја, дужде, кћи крви твоје, Венецијански ваздух сисајућ Упозната је с срцем човечјим.

буди бог с нама... Радоша он да прогони!... (Вуксан одлази.) РАДОШ: Е срам те било, седа старости! Кад те овако лудо дериште Овако грозно може мучити. Да ме прогони?... Да ме мушкета?... Је ли то Иван-бегов син... тај Ђурђе?...

Радоша он да прогони!... (Вуксан одлази.) РАДОШ: Е срам те било, седа старости! Кад те овако лудо дериште Овако грозно може мучити. Да ме прогони?... Да ме мушкета?... Је ли то Иван-бегов син... тај Ђурђе?...

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: И ти га отворио? ЈЕРОТИЈЕ: Отворио, дабоме. АНЂА: Боље да ниси: боље, бога ми, него овако што ми преседе. И како ћу да јој кажем да си јој отворио писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Ето ти сад! Чудо божје!

Није то да кажете хајдук, на пример, па да се дигнемо, сви овако, те 'ајд' на вечеру код председника општине у ово село.

ЖИКА: Па ја бих могао... само... ЈЕРОТИЈЕ: Само би заспао у првој општини и онда ко зна кад би се пробудио. Овако, кад спаваш овде у вароши, можемо те и пробудити ако затребаш.

Где је он? ТАСА: Ево га чека. ВИЋА: Он је процуњао кроз варош, мора да је наишао на какав траг, чим се овако брзо вратио. ЈЕРОТИЈЕ (издере се на Јосу): Па шта чекаш, брате, пусти га нека уђе. ЈОСА (оде).

) ЈЕРОТИЈЕ (имитира га): „Онај што га тражимо!” „Онај што га тражимо!”... Па зар ти, мајку му, у овако озбиљним моментима, не умеш ништа више да кажеш? АЛЕКСА: Па ето то, шта имам друго да кажем? ЈЕРОТИЈЕ: Где је?

МИЛИСАВ (размишља најпре, затим узме штап од Алексе и казујући план повлачи штапом по поду): Ја мислим овако: да господин Вића са Ристом пандуром прими на себе десно крило и да крене одавде, кроз Милићево сокаче, па кроз

Ако ко гунђа штогод, забележи му само име, јер грађанство треба да зна да држава не трпи гунђање у овако озбиљним тренуцима. (осталима.) Е, па 'ајде сад, господо, само храбро и паметно. Тасо, причекај ме на капији!

Ако већ мора бити, прочитајте га ви сами! КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно! Немам ја с тобом ништа па да насамо читам твоја писма. Овако јавно, сви да чују.

КАПЕТАН: А, не! Овако, јавно! Немам ја с тобом ништа па да насамо читам твоја писма. Овако јавно, сви да чују. Не слушај га, господине Вићо, него читај! Слушајте!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И зато још када су овако мали за тај њихов будући терет, бригу што ће они имати, били су и старији од њих, матера својих, једнаки са оцевима

је тада баба само да га прекори, ма шта да му опоро каже, одмах би од куће отишао и никада не би се више вратио. Овако, само би болно лежао. Баба се увек чинила невешта, као да није знала зашта је болестан.

оца у радњи и у кући и, што је ред, да буде бољи него отац, да радњу више развија, кућу више обогати, да све буде овако мирно, сигурно, пријатно, и ноћу, кад све прође, наступи мрак, остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би

остане се насамо, усамљено, да нема ништа што би реметило, изазивало страх, сумњу, бригу да сутра можда неће бити овако, да ће се штогод изгубити, нестати.

тако остане сам, у постељи, може ако не заспи, мирно да мисли на сутрашњицу, како сутра да ради, пазари, па увече исто овако да лежи, одмара се; ето, зато је Младен био као што треба, свакад умерен, тачан, паметан.

Тако му је тада била мила она топлота, загушљивост у дућану, а знао је да се зато тако осећа што он није као они, већ овако у реду, као што треба да је.

Нестаје их. Сасвим се губе. Као да је увек овако било лепо, свеже, мирно, и по улици, и по кућама, чаршији, свуда. Као увек, тада би се већ на капијама дуж целе улице

Диже се. Знао је да су већ до сад код куће вечерали, легли, те он сад може исто овако у самоћи и тамо код куће да је. Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма.

заборавило, не могући да као допусти нити дâ да је то заиста била шала, ништа, мали занос и будалаштина — јер не би овако и даље продужили да живе једни с другим чак и више, усрдније — стрепела је, није могла да појми.

продају имања и тако се чула, видела њихова сиротиња, како с године у годину по једно парче земље продаје се, губи; а овако, то се не би приметило, и кад би ко случајно спазио Младенове раднике на тој њиви, овај би одговарао: »Па наш Младен

Он га је, истина, виђао али не баш тако изблиза, још мање да му је он овако, насамо, излазио, да га је он звао. Био је питом и пун неке свежине, оне пољске, а међутим лица као у девојке.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

То се ради овако. Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п. и кришом њоме измери чељадету

Народ верује да г. има толику силу да би два прста, кад би се 40 дана овако привијала, срасла један за други (Вук, Рјечник, ѕ. в., цф. и Љ. Ненадовић... Од г.

Ко би нашао четворолисну д. на Ивањдан, разумео би животињски језик (ЗНЖОЈС, 6, 319). Таква детелина може се наћи овако: огради се корњачино гнездо прутовима; корњача кад дође и види да не може унутра, оде некуд и под језиком донесе д.

У венце уплићу и бели лук, који је после лековит. Плетући те венце, певају овако: »Ивањско цвеће, петровско, Иван га бере те бере, Мајци га меће у крило, А мајка Петру на главу« (ЖСС, 133; Беговић,

Један старац из Смољана (Босна) овако описује исповедање и причешћивање л.: »Сушим уочи Ускрса, скинем капу, метанишем код лијеске и кажем све лијесци што

ГНЧ ‹41, 168 идд›, и горе, чланак Пшеница). У Самобору понеки сејач сеје овако: прекрсти се, и баци једну шаку семена иза себе, говорећи: ово шицама!

торбу, а у семе обарено јаје«; по завршеној сетви жена баци увис празну торбу — говорећи: »Да Бог дâ да кудеља буде овако висока! «а с том жељом и полажеников опанак на Божић диже се на таван (ГЕМ, 27, 1964, 356). После сетве, да би к.

Ако је неко много болестан, овако ће молити самовиле 39 дана, а четрдесетог ће га врачара, пре сунца, (»у туђем синору«) направивши круг, посипати водом

Ћипико, Иво - Пауци

Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду. Наговара сина Раду да му спомене како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна кому

Па, отрвши руком уста, и погладивши мрке на уснице, пољуби је: — Је ли ти мило?... Љуби ли те овако нестрпљиво твој Марко? — И, говорећи плахо, расијано, насрће на њу. — Је ли нам лијепо?... Што велиш?

Дигоше се. Раде сручи све у торбу и, упртивши се, обујми је око паса и вели јој: —Овако ћемо планином! И обгрљени газе цвијетну траву.

Помало би радио, и штедио, и стицао. Што му се мари за друго! Доста је да крај с крајем може да завеже. „Али овако, нећеш никада крају; гдје је то?

—Пусти је, — јави се мајка, казаће сама... А ти дијете, умири се, лези! — Пусти ме, мајко, овако ... Сјутрадан у кући је као да се није ништа догодило.

Али да је на моју, вјера ти и бог, не би ти овако јашио на нама! Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и неколико комада

— Ето, хвала богу, све се лијепо свршило, — мисли Илија, — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни шију, па мирно зиму чекај!

на махове гледа некамо неодређено, на махове загледа се у њу и, наједном обгрливши је, вели: — Машо, ја бих с тобом овако до на крај свијета! Би ли ти пошла са мном? Да некамо побјегнемо... Хоћеш ли? —Што говорите?

Хоћеш ли? —Што говорите? — зачуди се Маша и хтједе да се истргне из загрљаја. — Остани, Машо, још остани! ... Овако ми је лијело ... Фала ти! Ово ти нећу никада заборавити ... И све страсније је милује...

И све је то он весело радио, као за се и за своју земљу, и нека би сав живот дао кад има зашта. „Али овако”, помисли, гледајући пред собом празна коња, „радим за другога. Ко ће онолики дуг подмирити?

а што друго?.... — Немој тако, болан, Ждрале! Не видиш уоколо голети и крш, а гледај ограду! Што није уоколо овако? Ко је овај подмладак чувао и одгојио? — Ми, брате, вели Ждрале — ми што не сјекосмо, а могли смо ... .

Газда не издржа дуго погледа Радина, и сјети се да су овако, као у Раде, ужагрене очи биле у покојнога Илије, кад оно к њему дође да прекупи баштину покојнога синовца Нике.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Осећам се већ мало боље. Бол у утроби ми је уминуо. Ако овако потраје, смоћи ћу снаге да се дигнем из постеље, па можда и да изађем из ове мемле у којој се гушим.

Ја сам ту Јању виђао неколико пута и ово овако говорим не по чувењу, него по виђењу. Нисам склон претеривању, забога, па зар нисам монах коме је забрањено свако

А не, како је то Јакос урадио, обадва призора која се никако нису могли догодити у исто време, стрпати у једну слику. Овако је испало неразумљиво.

Завирио сам данас у своју душу. Видео сам себе, али не овако хромог и чакарастог каквим ме је бог створио, него расног и полетног, у војничкој опреми.

У реду је то, знам ја да нећу изаћи на бедем овако кљаст и скврчен, а и да сам способнији, неприлично би било за једног калуђера да јури унаоколо у широкој црној мантији

Наредио сам да се прекине сваки покрет у Кули. Да влада потпуна тишина. Намеравао сам да их збуним. Мислио сам овако: ако се ниједан од мојих људи не помоли на бедему и ако никакав звук с ове стране до њих не допре, учиниће се тим

Да сам и сам био снажан или макар обичан човек, да ме Свевишњи није овако унаказио још у мајчиној утроби, вероватно би моје занимање за војску и моје дивљење према војницима и њиховим ратним

Шетам рубом јужног бедема, погледам с времена на време низ литицу и понекад ухватим себе како помишљам да бих могао овако из чиста мира скочити доле. Та мисао ме најпре плаши, а онда се на њу навикавам јер немам избора.

Слатка дрхтавица хвата твоје поданике, те податљиве и колебљиве љигавце. Ти исти људи су још јуче пред тобом исто овако подрхтавали. Они чезну за слепом снагом, а не за дремљивом мудрошћу. Наравно, оглашује се и Никанор, ко би други.

Оно што можемо да учинимо, овако ситни и немоћни, јесте да се бринемо о душама живих и да повећамо добро а смањимо зло у њима. Доротеј је крив.

Све то гледам кроз трепавице. Тешко ми је да по цели дан лежим непокретан, да бунцам и јечим. Ако овако наставим, збиља ћу се разболети. Одужило се то Никанорово бављење у пећини.

Пожуриће да се врати и видеће да је то учинио прерано, јер ја нисам још умро. Наравно, ја ћу морати још дуго лежати овако непокретан, јер кад бих устао одмах по Никаноровом повратку, ови би смутљивци рекли да је то учинак његових молитава:

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује. А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле.

затвори врата, па слушај шта ћу ти рећи: Дође ли познаник какав да моју маленкост тражи, А ти га учтиво прими, па онда овако кажи: „Господин на дому није, и тек ће увече стићи, Па, да вам не буде дуго - можете слободно ићи.

Та то није тешко то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља перо. Аја, то не иде.

Он се нагло из сна трже, Отуривши чибук свој, Па на срце руку врже, И овако рече њој: „Алах знаде шта је стварô. Његова је света моћ! Ја те љубим, ох Тамаро! Буди моја једну ноћ.

И, ето, у овој шуми, што мирно граничи село, И баш овога јутра, чудо се десило цело. А то је овако било. Кô свакад чинио што је, Кравар окрете главу и очи обрати своје Пут густе зелене шуме.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Ја Вас позивам на такав пут, пун доживљаја. За овако такво путовање можете се, по Вашем укусу, оденути и окитити. Путујући и посматрајући, нећемо изгубити сами себе у

малој Земљиној кугли, виде он и Александрију, једну тачкицу; и њу веза у мислима са Сунцем, па поче расуђивати овако: Троугао чији врхови леже у Александрији, Сијени и у центру Сунца, чудног је облика.

најправилнија од свих кретања у природи, и она нам даје најсавршенији сат по којем се регулишу сви остали, а то овако. Време за које се наша Земља обрне око своје осе зове се звездани дан.

Но томе сад није време. Ја сам данас изасланик цркве, па се и овако бојим да сам о теби причао више но што је било потребно. А и ви, драти Александријци, и са вама се опраштам.

Тако је радио све даље догод није исцрпео временски интервал Тихових посматрања. Онда је расуђивао овако: Сунце стоји - у то не сумњам - на миру.

при решењу тога проблема засновао била и праскозорје више математике, да је у сретнијим временима била објављена. Овако је остала незапажена.

Оно изгледа, отприлике, овако. Црна плоча нашега Месеца, који је заклонио Сунчев лик, као да лебди, тешка, у простору.

То је почело овако. Пре много година, седела су, једнога вечера, два пријатеља, млади један научник и један, још млађи, песник, у једној

Ја сам онда размишљао, отприлике, овако. Кад би ми пошло за руком да тај проблем заиста решим, и створим теорију помоћу које могу да пратим ефекте Сунчевих

Било би заморно када бих продужио и са овако сумарном реконструкцијом резултата мојих рачуна. Цифре замарају увек. Зато ћу покушати да Вам оно што о њима желим

Рис, а они таласи који су тој периоди претходили поклапају се са прва два ледена доба, која се зову Гинц и Миндел. Овако подударање астрономских рачуна са свима досада утврђеним климатским променама квартерног доба показало је несумњиво да

бацио бих без сумње давно у ватру или у запећак, кад је не би штитио њен фини повез и на њему име славнога аутора. Овако је узимам кадгод у руке у часовима одмора, и читам као путну лектиру при мојим лутањима у магли прошлости и у етеру

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако јоште може!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

по амбарима, шталама, са момцима, чивчијама, а ја сама овде по кући, по пустим собама, нико да дише поред мене а овако од страха да... КАТА (у чуду): Луда ли си? ТАШАНА (горко, с насладом): Јест луда, да!

КАТА (милује је): Па кажи, чедо, кажи нани својој! ТАШАНА Не знам. Само знам да не могу више. Не могу више да овако издржим. Ох, излудећу од страха. КАТА (сасвим преплашена од Ташанина изгледа, појури вратима): Како страх?

бесно уноси се матери у лице): Чујеш, ти, ево ја теби сада кажем, а ти свима: оцу, хаџијама, и коме хоћеш, да ја више овако и овде нећу и не могу. Или да ме одавде водите, склоните некуд, или ћу ја сама... Ја ћу, ја...

Хоћу све да ти кажем, само не знам како ћу. Знам само то да ми је тешко, да не могу више овако, и да ме је страх... страх... Ох, чекај, дедо... Не знам како да кажем.

И ако, не жалим! Не жалим што ме је љубио. Јер да њега није било, шта би сада било од мене? Била би сељанка. И сад, овако стара, тамо у селу, док би моји синови и снахе орали и копали, ја бих морала по брдима ситну стоку да чувам и пасем.

ХАЏИ РИСТА (пола увређен): Грешиш, дедо. Треба покаткада и то, да овако с нама, заједно, као и ми сви... Бога ми, сећам се, са покојним деда-Митром, Бог да га прости, док радимо црквене,

Ваш деда само код себе вас води. (Досетивши се, Младену): А сад, Младене, овако: ти и ја са децом, па код мене. МЛАДЕН (нећка се): Ама... ХАЏИ РИСТА А не; овако мора!

МЛАДЕН (нећка се): Ама... ХАЏИ РИСТА А не; овако мора! Ти и ја с децом па код мене, код моје куће! МИРОН (Младену): Иди, иди, Младене.

(Узима децу у наручје): Охо, охо, ха! Сад ми је овако мило, драго. Сад можемо да идемо. (Мирону понизно): Ти, дедо, пошто идемо кроз чаршију, нећеш с нама?

Не може да се надише од задовољства): Ох, ала је лепо кад може човек добра да чини! Како је сада овако лепо! Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша.

Не може да се надише од задовољства): Ох, ала је лепо кад може човек добра да чини! Како је сада овако лепо! Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша. Сигурно је он.

Како је сада овако лепо! Ох, овако да је увек светло, овако весело! Улази Стана. СТАНА (показује напоље): Снашке, ево Сароша. Сигурно је он. Познајем га по гласу, по кораку.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

дан радим као стока, с једним момком; пред вече просто претргнем, легнем на онај мој креветац и изјаучем се у себи, овако слаб и грозничав. Нико не зна какав је мој живот, али пакост тера своје...

Крстише је Јулиана, и прозваше одмах, мати, на туђинску, Лиетом, а Нола, на српску, Јулицом, а Бошко час овако, час онако, како је већ њему било дато да у згодан час стане на праву страну.

Ноћу, стражар кућни обилази зграде и дува у рог ако му се неки шум учини сумњив. Овако су изгледале куће по свима великим имањима, и то је донекле био и стил и обележје господства и богатства.

Разговори се дакле подгрејаше. Једни су бранили Јулицу овако: „Откуда одједаред каприси, кад их до удадбе није никада имала?

Једни су бранили Јулицу овако: „Откуда одједаред каприси, кад их до удадбе није никада имала? А други овако: А ко под госпа Нолином командом може имати каприса!” Сви су респектовали доктора Мирка. Крива је дакле Лазарићка.

Сва деца око мене била би друкчије вођена и упућивана, и срећнија, него овако. То чудно време паланачко, дугачко и кратко, тако се двојако јављало и над двојицом васпитаника госпа Нолиних.

Имање му се множило ваљда зато, што је Богу мила била његова доброта. Узе мене овако грубу и ружну, а да сам хтела, држао би ме као краљицу... „Волим те, Ноло, овај, као жито! да знадеш!” — тек ми рекне.

Раскинуше се најзад, наста тишина, госпа Нола уђе у своју собу. Прекрсти се пред иконом и помоли Богу овако: — Господе, дај мир души Тодоровој и Бошковој...

А кад буде много дуката, мама ће ти отворити кутију, и даће ти да овако вучеш прсте по злату, знаш, дукати су танки као „филтер”, и топли су увек; само је сребро хладно.

Све се нешто каје и кара. Међутим, има много вере у себе. Не овако као ја. — Павле поче да се смеје. — Овај живот ти је циркус.

„Беда ме знала шта ми је. Једнога јутра бих заплакао што не могу овако наставити док не научим све што се на овом свету може научити; другог дана бих плакао што ми се отац погрбио од брига

То још нисам видео код млада човека. На њему сам се ја, овако матор, поучио: да можда ниједна амбиција не ваља, и да нема такозваних племенитих амбиција.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Призиваније гласи овако: Ти, која си код Чивута од Ноја, код Грка од Бахуса, код Римљана од Силена, а код Србаља од Краљевића Марка пофаљена и

Сад ајд’мо повести, која следом старог рукописа овако гласи: Роксанда видевши себе мушким чедом одарену, отиде месном свештенику, који је за своју доброту оглашен био, и од

»Љубезни Романе« — овако му стане једном после вечере говорити — »мановеније је божје тело да ти у моје руке дођеш, и ја сам те као моје рођено

Роман се сам зачуди видећи себе овако еквипирата, и сумњати почне да л’ је то онај исти Роман који је малопре с расцветаним туром по сокаку одио; но кад се

Она се задовољи, дакле, што је руку на њега метнула, скупи све силе и овако почне говорити: »Романе, ти си љубимац вила и волшебница!

Поменуте од овако силне волшебнице изговорене речи, притом мложество непријатеља, морало је, наравно, особито дејствовати на воображеније

) Она заиста оштри усна, и с неким смешењем које ми није баш ласкало, овако почне перорирати: »Г. списатељ, ви баш сасвим оћете да сте особити човек и да се од други разликујете.

Но наша лепотица не задржавајући га дуго у недоумјенију, овако, искашљавши се најпре, започне перорирати: »Незнани јуначе, твоја је судбина већ целој вароши позната. ОД 20.

да се њена судбина с Аријадном согласује, узме њен концепт што се код Овидија налази и, аплицирајући га на себе, овако започне: »Љубезни несуђениче, здравствуј на многаја љета!

Сад питам моје читатељке шта би оне радиле кад би им овако стран човек у непознатој пустињи искрснуо? »Ја би се уплашила«. »Ја ба вриснула«. »Ја би побегла«.

дакле, у будуште подобне незгоде, надам се да ћу женском полу услугу учинити што сам наумио овде ставити кључ којим се овако, па и најружније име полепшати може.

»Почитајеми г. гимнософист (овако почне на то Чимпеприч у највећем срца движенију говорити), Ваша ова система тако ми се душе моје, која само за

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Та је епизода у биографији („Успомене на покојног Н. Н.“) гласила овако: „Једног јутра, срео сам га суморна и брижна; чело му је било мутно, а очи — оне очи којима је он тако дубоко понирао

вероватно бих био и плодна жена, те би у том случају досад већ имао комплетно издање својих целокупних дела, док их овако као писац, још немам. Бабица је том приликом констатовала и то да сам са рођењем задоцнио пуних седам дана.

дана банкротирао, што значи: да нисам имао задоцњење од седам дана, ја сам се још могао родити као богатога оца син. Овако изгледам себи као онај који, позван на богат и раскошан ручак, стигне читав сат касније, кад је сав ручак поједен, па

ја бих, разуме се, на себе примио ту тешку бригу да управљам министарством без портфеља, без ресора и без канцеларије. Овако сам примио на себе спољне послове, с обзиром на то што сам био „дете из боље куће“ и врло сам рђаво учио стране

Листа моје владе овако је отприлике изгледала: спољних послова, као што рекосмо, ја; за министра просвете узео сам неког Чеду Матића стога

И ту, крај мога кревета, отпочела је комисијска полемика о питању: да ли ме треба овако у сну истући или треба ствар одложити за сутра ујутру.

Не напуштајући овако светле традиције, ја сам се кроз основну школу провукао некако, благодарећи не толико мојој приљежности колико очевој

Када сам срећно пао на испиту, стао сам пред гимназијска врата и овако размишљао: — Батине ми не гину, а дукат нећу добити, то су две штете. Како би било кад бих ја то свео на једну штету.

син не би знао лекцију а донео му је данас, јуче или тих дана, двадесет главица купуса и три венца лука, онда би га овако саветовао: — Видиш, синко, ти имаш честита и ваљана оца, па би требало на њега да се угледаш.

Поздрави оца! А ако гробарев син не би знао лекцију, онда би учитељев прекор овако гласио: — Од тебе, синко, неће никад ништа бити.

Иначе смо азбуку доста лако савладали, благодарећи методи којом нас је њој учитељ привикао. Он би почео овако: — Милане, јеси ли видео који пут жабу? — Јесам, господине! — Јеси ли је упамтио? — Јесам!

— Јесам, господине! — Јеси ли је упамтио? — Јесам! — Је л' има овако: горе главу, доле реп, а са стране четири ноге, две унапред пружене а две уназад? — Јесте. — Ето овако!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Ордонанса нисам повео. Да се повратим, изгубио бих у времену. А овако сâм у ноћи, не познајући ни пут, почео сам зазирати од сваког дрвета...

Зажалио сам тренутно што и моје мамузе не праве ларму. Али, и они што остадоше нису у бољем положају, тешио сам се. Овако ћу преко прве ограде у ноћ. Неки пас лану. Ордонанс нешто пропрмља, као да опсова.

Паде ми тада на памет слика коју сам некада видео у једној галерији слика у Русији. Батерији је исто овако пресечен пут.

Ви сте потребни земљи — говорио је ађутант. — Кад могу да гину моји млади војници, није велика штета за мене, овако старог. Унапред је јављено оном пуку у резерви да ће их посетити Краљ.

Тада сви они почеше говорити Краљу како је опасно ићи овако у групи. — Немојте ви мени објашњавати... знам ваљда да се у ров не иде са коњима.

После мале паузе проговори Краљ: — Како бих срећан био, када би се овако старали и о војницима... Тешко ми је што народ толико гине.

— Биће боље, биће боље — рекох, тек да нешто кажем. — Ама, је л’те, молим вас — убрза пешак — докле ћемо овако?... Дотерасмо цара до дувара! Кажем му да ћемо сигурно наићи на савезнике, и да ће нас они одменити.

Гледао сам га како наслоњен на дрво, у стојећем ставу, спава. А ноћ одмиче и страх ме хвата да нас овако отворено не затекне зора. Они пешаци који су носили муницију, изгубише се у ноћи са гранатама...

Ухватише је. Али, шта вреди! Да смо имали једну дивизију у резерви, терали бисмо их до границе. А овако... Морали смо да застанемо. Ипак, добили смо мало ваздуха, бар за неколико дана.

Али, тешка је реч — издајник! Ах, кад би могли да обухвате све рукама својим. Овако се мисли растежу, војници седе ћутећи поред ватре и повијају се као дим на ветру.

Да бих га некако извукао из незгодног положаја, ја затражих једну столицу. — Не, брате, мој, овако народскије. Ђе ти је стулица на вронту? Подметнуше му једно јастуче и командант се свали поребарке.

Иду људи од места до места, намамљени причама о хлебу и топлом сунцу Јадранског мора. Прича се већ да ћемо ићи овако до мора, а онда ће нас пребацити негде, да се одморимо. Неки веле у Француску, други у Африку.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Пред њиме, његов га соко разговара: ”Не буди тужан, господару; нисмо ни на небу, ни на земљи. ”И пловићемо дуго овако; видиш ли!“ И тако увек река носи један леш И душа би могла, али зар би имала снаге да га напусти...! ...

Авај овако, топографски, нека сте само здраво По суморним просторијама својих болова Где, даљим пределима умрљане, сисате своје

Авај овако, топографски, нека сте само здраво, Прилазећи женама увече да их љубите. Бацивши поглед на икону и на карту света Вама

Ево овако ћемо умрети: Без гласа, тихо, мирно, Кроз тиху ноћ сребрну, А по језеру заспалу, Отпловиће Смрти чун; Искрадем ли се

Једном пре смрти погинуо је био као херој на Церу. То се догодило овако: Пред вече напусти дом, А имао је тада година шеснаест, И упутио се најближим путем којим се ловци веру.

Ко? Декамерон! Али то није ништа, О баш то није ништа; Горе је овако увек везан, као кокош у пилићару: Сељанка носи у руци живину и смеши се жандару, Жандар зазвижди песму стару Пркосећи

Гледам те храбро, одлучно, Први пут овде, под правим углом, са родне груде. Да ли ће те ико погледати овако после мене, Да ли си заборавио оно чиме си се огрешио, Обећао си, ниси одржао.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

узвикну и загледа у своје радосно лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно! — и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак.

у своје радосно лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно! — и не дорече она своју мисао до краја, а разлеже се оштар, танани писак.

Ах, како би кликнуо да му у устима није било воде! Овако, с брега кошуљицу хитну, и узмаче. За трен Златокоса постаде бела змијица, сукну ка Варалици.

Наслаге прљавштине таложиле су се једна на другу и наочиглед људи расле. — Ако се овако настави — закључили су грађани и градски оци — ђубре ће нарасти до кровова и затрпати нас.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Чифлуци, виногради, њиве, ливаде... Да јаше — бег да је! И мени да је мило. За кога ја течем? За кога овако стар седим тамо у брдима, у хану?...

Што ми се кућа раскућила, те не смем да погледам у очи човека, домаћина; што ме... А да га немам, бар знам. Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца! Нека се зна, да је Хаџи Тома хаџија, а не да храни и чува...

ТОМА (стресе се): Ах, синко! Зар овакав Божји, мили, свети дан, и ја овако да га дочекујем. Не, синко! Нећеш га ни ти да заиграш и да запеваш! (Одлази и виче): Хата ми седлај! Улази Ката.

СТОЈАН (Магди): Дадо, Христос воскресе и срећан ти дан! Али, да се ти не љутиш што ја овако долазим? МАГДА (грли га): Чедо моје! Па ти си нам газда, синко, шта ми против имамо.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Дршћем и горим кô жар сред огњишта, И бацам кисто, јер не видим ништа — Овако близу кад пред сунцем стојим. 1907.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Бој се догоди на месту које се зове Косово, и би овако. Војни људи су наступали један против другога са својим заставама.

краја XВ века, којега су Турци при узећу Новога Брда (1454) као младића заробили и у јаничаре одвели, прича углавноме овако исто, само додаје да се на Косову с кнезом Лазаром нису борили сви подједнако, него да су неки „гледали кроз прсте“,

Глад, жеђ, хладноћа, све је било лакше него служење Турчину. Једна жена, која се одметнула због турског насиља, овако описује своје мучење у шуми: Ходих млада по гори зеленој, пасох траву за петнаест дана, пасох траву каконо и срна, и

Када своја питања завршава овако: Је ли Ђорђа цару оправио? Је л' Јакова на колац набио? Је ли Луку жива огулио? Је л' Цинцара на ватри испекô?

Маретић је духовито приметио да би уобичајену у нашим песмама компарацију: „Закукаше кано кукавице“ Хомер овако развио: „Као кад кукавица у прољеће закука у шуми на зеленој грани и кукањем својим развесели срце ратару и, овчару,

Тада је гдјекоји к другу окренув се реко овако: „Ао, Хектора сад опипават је дакако лакше неголи кад је лађе запалио жаркијем огњем!

о турској сили, он каже: Немој тако кнезу казивати, јер ће нам се кнеже забринути, и сва ће се војска поплашити, већ овако нашем кнезу кажи: има доста војске у Турака, ал' с' можемо с њима ударити, и ласно их придобит можемо.

А Јаков Ненадовић овако грди Ћурчију харамбашу: Ти Ћурчија, један пржибабо, ни стари ти четовали нису, већ чували краве по Сријему.

308—363), Зоговић овако спомиње своју вулгаризацију из времена пре рата: „... Н. Кравцов, из чије је младићке студије о српском епосу и писац

Ако мене до невоље буде, ја ћу ласно копље окренути; ако ли ми не буде невоље, донети га могу и овако“. Па отиде низ поље леђанско. Гледале га Латинке ђевојке, гледале га, пак су говориле: „Боже мили, чуда великога!

граду Пирлитору, Пирлитору према Дурмитору, Видосави, љуби Момчиловој; тајно пише, а тајно јој шаље, у књизи јој овако бесједи: „Видосава, Момчилова љубо, шта ћеш у том леду и снијегу?

ситна књига дође, и он виђе што му књига каже, ону гледа, другу ситну пише, те је шаље господи латинској, у књизи им овако бесједи: „Чујете ли, господо латинска!

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

солидна грађевина која би могла одољети вјетру, киши, и свакој другој непогоди чак да се налазила и на отвореном пољу. Овако, заштићена буковом шумом, укривена у долини и с моћном крошњом над собом, она је била права тврђава, која може

западу, њима би њихова грађевина личила на колибу неког трапера ловца на медвједе, или на маскиран индијански шатор, а овако...

— Хајде, де! — сложи се Мачак. — А шта ћемо у логору казати осталима кад нас виде да овако утроје долазимо? — Рећи ћемо да нам је Луња повјерила шта ће јутрос у школи закувати, па смо ишли у љескар близу

Према томе, имао је потребно искуство и спрему и за хватање једне овако малобројне и слабо наоружане групе као што је била Јованчетова дружина.

— А овако? — Овако се бар можемо разбјежати на све стране по шуми, па нек нас лове. Бар ће неко побјећи. — Ту имаш право — слож

— А овако? — Овако се бар можемо разбјежати на све стране по шуми, па нек нас лове. Бар ће неко побјећи. — Ту имаш право — сложи се

Хајде, развезујте! Пољар Лијан једва дочека да се прихвати ослобађања дјечака. Није више могао да их гледа овако везане.

и свог чукундједа Јованчета неустрашивог хајдука, на кога су морали вући топ, гарав турски топ и он би уздахнуо: — Овако би и он пролазио: опасан и с пушком о рамену.

— Па она и Николетина начинили су читав овај план и мени га синоћ испричали — признаде Јованче. — Зато смо се овако изненада и састали. — И баш је рекла ко ће гдје стражарити и ко ће с ким ићи? — неповјерљиво упита Стриц.

Да је била пуна, хајде де, још би се од ње могло и чути нешто паметно, а овако — вирнем унутра као у неки празан зелени бунар, а одоздо као да неко шапне: — Ху нема ништа, натраг весеље!

— забрза Јованче, уплашен и збуњен, и прихвати дјечака за рамена, али се Стриц љутито отресе: — Остави ме на миру. Овако ми је сасвим добро.

Провлачећи се одмах за Стрицем и вукући за собом кују, Николица је гунђао: — Зашто су ово начинили овако мрачно? — Правили су га по ноћи па је зато тако испало! — објешењачки дочека Ђоко Потрк.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

говорећи ти: »Тко ће ми дати крила кано голубиња«, каде си и сама голубица господинова, којино је свагдар с тобом. Овако те молимо: »Прими оружје и штит, те устани ми у помоћ« ШЕТЊА ПО ГРОБЉУ Да изађемо пошетати се по гробљу, Те с

Он је исказао за њу јер ће се на небу у једно доби указати једна нека чудна звезда, овако говорећи му: »Засјати ће звезда од Јакова и тадар ће се дигнути човек од Израиља, те ће исећи кнезове моавске и

РИСАЊЕ ЈЕЗЕКИЉЕВО У неко доби заказа Бог пророку Језекилу; рече му овако: »Нађи једну ћерамиду и узми је к себи, пак метни је проћу себе, те изриси ти на њој град Јерусалим са свим начином,

Ама, Александар овако им на то одговор даде: »Охо, рече, ама та је кокош већ умрла, што је Дарију златна јајца носила.

« МУДРИ АРИСТОТЕЛ УЧИТЕЉ ЈЕЛИНСКИ Мудри Аристотел, јелински учитељ, овако казује са шта се земља затреса. Каде, вели, где духајући јаки ветар зађе у које пуклотине, ил’ му пештерине земљане,

И њега свети Антоније често га је посећивао рад његове слепоте скрбнога. Овако га утешиваше: »Ништа о том — рече — да не скрбиш, нити да се смућујеш, о, Дидиме, што нејмаш телесних очију; ако и

Доведоше га пред фелмаршала и сам они хрсуз Ахар, поче на се исказивати што је учинио. Овако рече Исусу: »Господине војвода, доиста ево, ја сам тај човек што сам згрешио пред господином Богом Израиљевим!

Тако и овако јесам то учинио; смотрех онде у плену једну красну нову шарену хаљину и нађох јоште двеста драма којекакве сребруштине

Зато учеником и каза се да им сав страх сними са срдца и обрадује их, ка да би се овако исказивао по целој натури му говорећи: »Ја сам тај који но свашто могу и кадар сам упословати кано Бог, премештати и

Одговори му игуман са свом браћом те овако му рече: — Како бог узхоће, тако да и буде — и запита их сву тројицу хоће ли остати на конаку онде, или ће се вратити

дарове од њих прими себи, а после љуто се осече на њих пак, по сланике ружно празне и с прећњом оправи их на траг. Овако заказа им казати грађаном: »Не будалите се ви, нит се варајте уздајући вам се на вашега бога, што ви у њега верујете!

И овако они к мученику проговорише: »Повелевајет цар твојој екселенцији, да речемо светлости, да оставите тај град и к њему да

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају. И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју.

И он осећа да не може више овако остати! Укратко, чуди се како то може и једног дана бити без „домаћице“! Налази да је то најлепша женска и да просто

Али овако није могао то, него се морао задовољити тим што му је у пролазу, онако као случајно, избио лактом цигару из муштикле

нешто да га добро запамти, — а за то је, опет, морало доћи ово што је дошло, и приповетка се морала свршити само овако како ће се и свршити. После неколико дана Мане је ишао опет поносито и ведра чела.

своју корист: обесиће му се о врат и употребити догађај у своју корист, или тако нешто учинити што би упропастило ову овако лепо замишљену ствар.

Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и

Нема што ти данас, кад овако пљушти овај божји благослов, не би’ дао — вели, па прича расположен даље. да му, вели, неко каже: „Шта би волео,

Е, али је то чорбаџијска, богаташка ћерка, њен отац и начелник овако и ту метну један кажипрст крај другога, да покаже како се Замфир и начелник слажу — и онда, то не сме тако остати!

Ама неће се офајдити тиме! Остаде то — беше му! Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би’ уз’о, па ни

Говори се двојако, и овако обично, а и у стиховима. На оно прво могли су нешто и одговорити, али на ово у песми ништа: морали су слушати и

!— А Зона јој одговара: „Мори, глај си посла, нане, — ја ли ћу се зар удам?! Ба! Мени ми стига и овако!“ — „Леле“, плаче Ташана, „истин’ ли зар искаш девојка да останеш!?

Али овако није остало хаџи-Замфиру ништа него да дува на нос, па да сам потруди своје чудо и господство и да сам тражи лека томе