Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ма који спахија у земљи маџарској обрадовао би се овакој моби, али сад стрепљаше, јер то не беше гомила жетелаца, него чета дивљих осветника, која не тражаше богате њиве да их
Пошао сам још пре сванућа, а кад је зора зарудела, био сам насред Честобродице... Не знаш каква је то милина у овакој мрачној гори дочекати први зрачак румене зоре!
прегледали инвентарије наших покретних и непокретних добара, уверисмо се да имамо на расположењу толико пара колико овакој сорти људи треба да једно вече заборави беду и муку свакидашњега живота. Мој предлог беше, наравно, за швајцарски сир.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Јавим: како се Срби бију и добро успевају, но да би цар послао што новаца, да се сада у овакој нужди потпомогне. Недоба: „А коме би дао, кад у Србију нема човека коме би се воверили, све су неваљали.
Матавуљ, Симо - УСКОК
? Ту на томе пољицу, у тој котлини планинској, по свој прилици, у овакој кући имају два! Дође му пред очи стари Мргуд Шутов, у коме се оличило готово стотину година прошлости црногорске,
Кнежево се лице разведри, и рече: — Валај, Јошо, ријетко ме кад ко обрадовао, као ти сад, још у овакој жалости! Зато, Јошо, осим видарине, поклањам ти најбоље јуне које од мојих изабереш!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Станка још иде боса... Љубица задрхта. То јој је најмлађа и најмилија сестрица. — Боса !... узвикну она, по овакој лапавици. За Бога, тата, шта радите ?...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Па још видим, да и поред све муке и труда, опет остају погрјешке! У том нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања, готово послије тридесет година, поправио своју једну погрјешку, па још није погодио, како би требало.
Па још видим да и поред све муке и труда опет остају погрјешке! У томе нека ме правда Доситије, који је у овакој струци писања готово послије тридесет година поправио своју једну погрјешку, па још није погодио како би требало”.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али, сутрадан по овакој седељци, умре нам Бакућ Улија, изненада, напречац, неочекивано и угушен крвљу за својим столом, усред своје
Ћипико, Иво - Пауци
Старији замјеравају младићима што калаше при овакој невољи... — А ча ћемо? — одговори Цирило... — Овако ти је сада на увике— амен! Ваља се научити у липих...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Пење се на чардак. Бесно Салчету): Салче, стара ђидијо, мори! Видиш ли? А »наше« к’д беше? К’д ми овакој млади и убави бесмо? Свири, море, и пој, зашто ће те убијем? Ће те закољем, само да те не гледам тако стару и збрчкану.
— А мајка је мајка! (Плаче.) Слатка моја мајка, да ми је она жива, зар би дала, да ти овакој с’с мене... АРСА (узбуђено): Мито! МИТКА (бришући сузе): Ето тој! Расплака ме! Слатка моја мајка! (Полази.