Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
А кад ујутру, нема слике на њезину мјесту. — Еј, жено, овамоде, шта сте урадили с Вилсоном ? Изгалами се домаћин на жену, извика на дјецу, паде и нека ћушка, преметну се читава
— Дај види, вјере ти, да се мало разговорим. Душан се диже на ноге и виче у отворена врата: — Еј, Балаћ, Гончине, овамоде!
Двориштем се чује коњски бакит. Ђурајица и Милорад стижу пред канцеларију јашући на голу ђогату. — Овамоде, ашигџије. Зар се тако оставља војно задужење, а? — Купали смо парипа, друже командиру.