Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— чуди се он. — По свој прилици ушли још с вечера. И није и’ било мало. Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници. — А шта би било да је који од нас изашâ — пита Брне.
Види се, види да су унапридак све знали и проштудијали, а то је могâ учинити човик који је подуже овдинак боравија. — Даклен, опет сујма мора пасти на Стипана! — вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор.
“ — А је ли комишијун још овдинак? — настави Бакоња. — Однија и’ враг зарана. Прије него шта смо принили мртво тило, били су у цркви и записали све...
Донес ракију, дите!... Посједаше на клупе. — Нема ти што ришћанин! — вели Бакоња у себи... — Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!... Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, кâ да је мали цар!...
Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге. То није дуго трајало. — Да је овдинак Букар, он би сигурно боље испричâ! — вели Дундак. — Он би сад почеја: „Је ли ја? Је ли?“ — дода Бељан.
А на то ће Срдарина опрхо: — А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!? Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат?
Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?... — Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило? Шта је стрицу? Шта је свим вратрима? А шта је и теби несритни синко?
Госпе ми, поштенији је ковач од... Ајде, ајде, не бој се, неће ме вратрине видити. Ја ћу спавати овдинак до ноћи. Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село у коме није био послије похаре.
— Ја то не знам — преузе Вртиреп — али сад чујте ову. Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак. То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво.