Употреба речи овесели у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Или уђе у село. Ту види кућицу до кућице; уз кућу стаје, иза стаја бунар, иза бунара воће... Изнајпре га то овесели; али, мало-помало, та му једноликост додија, он сагиње главу и постаје зловољан... Таква је Мачва данас.

Бог нас слуша!... Чуо нас је!... Гледајте!... Шаље нам сина свога, јарко сунашце, да нас овесели и обасја... Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу...

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Био сам баш пред смрт да га обиђем. Сео ја тако на столицу, а он, кад ме виде, чисто се овесели: „Где си, забога, Агатоне, ја никог ближег од тебе немам!” ТРИФУН (накашљује се): Овај...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и дрхтаве ноге, и ужагрене, радознале очи опкољавају сестру Степхенсон која се труди да говори њиховим језиком и да их овесели.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Тако, жено! — А да, богме!... Окрени, Господе, на ону другу страну! Тако... Ево још по једну — дим у дим: овесели Боже, а здрав си, Мој Милоје!... — Шта?... Какав Милоје, жено?... — Такав, ако Бог да!... Но испиј је најприје!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

А ови клонули лугови били су празни и пусти, неми и жалосни; нигде тичице да прхне, да зацвркуће и овесели гај својом јутрењом песмом.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности