Употреба речи овим у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Бајрона нисам никад читао — али ово је страшна тамница!... Шта значе ови гвоздени колути на овим мрачним стубовима?

— За тих пет гвоздених колута беху њих петоро браће повезани: њих четворо млађих овде је у овим мрачним зидовима у мукама живот скончало — за веру...

Све ми се чини да бих у овим нашим планинама блејање овцино пре разумео него њихов разговор... Па сам онде видео и Шваба и Маџара — какви су то,

Ја сам примио понуду, а на лицу путникову приметио сам израз задовољства. — Није баш пробитачно по овим планинама без друга пролазити, — додаде, задовољан што је у мени нашао другара, — има овуда свакојаких људи; планина

нека вам је срећно и ајир!“ Са овим би се могла свршити приповетка о једној обичној женидби; човек дође, запрости девојку, прстенује, венча се и живи с

— Метите га до после подне у хапсу! А ти, Лазо, отиди до моје куће, подај коњу зоби и спреми га, после подне ћемо са овим несрећником пред г. капетана у Рековац; а Марку Ћосићу кажи нека се и он спреми да заједно с пријатељ-Николом идемо.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Кажу да су се својих ствари за љубов божју одрекли, пак за исту љубов божју туђе искали и узимали. Овим противоречијам сад се људи чуде, нити хоћеду да их којеко за будале држи, да их за нос вуче и да их вара.

Бог, праведни судија, види, у ови исти час кад ово пишем|срце моје, и зна зашто овако пишем, а хоће ли се ко овим ползовати, то стоји људма на вољи.

Исократ: „Старај се да си телом трудољубив, а душом мудрољубив; да с оним исполњавати можеш што за добро находиш, а с овим да предвиђаш што ти је полезно.

Но засад нека настрану што о нами други мисле и говоре; размотримо паче што ми сами о себи мислимо и мудрујемо; за овим весма много стоји, а кад се ово у пристојни поредак положи, и друго ће боље сљедовати.

Ти оживљавај срца наша и одушевљавај душу нашу, да смо благодарни један другому и сви скупа вечному Творцу, с овим свештеним сродством соједињени и овде благополучно да живимо и вечног живота достајни да се покажемо.

домаћин дом свој, старе клисуре и кулетине даје разваљивати, и на њихова места воздвиже училишта, фабрике, хоспитале и овим подобна општеполезна зданија, не марећи шта зановетају и мумлају врапци и совуљаге.

и нек не излази из куће, она је за какав турски сарај, а не за свободне људе, гди се памет и разум гледа и изискује. Овим дакле подобне пороке остроумни и премудри Лесинг представља под символом, илити знаком магарета, о којима ко би што

Види је завист, зашкрипи зубма од муке, но с овим се утеши, говорећи: он је не би ни оваку кадар био здјелати да му није било оном првога мајстора бакара.

144 Дете и змија Дете упази змију, узме штап и рече јој: „Не приступај к мени, јер ћу те с овим посред главе. Ја сам чуо како је нека од вас једно дете ујела и смерти предала.

Природно свак жели и иште своје благополучије, к којему се овим путем долази: гди се зли под страшном уздом и љутим бичем, а добри с мудрим совјетом и с чистом науком воде,

Кад ћеду сматрати на нагу и гладну дечицу трудољубивога и неуморенога земљеделца с овим благородним чувствованијем: ових је тело као и моје, у њима кров тече како и у мени, имаду душу словесну подобну мојеј

Сјединимо, дакле, с добротом срца и честност срца, и дајмо овим његовим благородним својствам здрави и просвештени разум за управитеља и пу|теводитеља, пак ћемо онда заисто наћи у

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Је ли ово из мочвари захваћено? Слично киши! Да га пије, повратило би и море! Е ако смо с овим у прошевине ишли, лепе смо невесте доводили у дворе! Па зар овим да се посвете Дечани?

Да га пије, повратило би и море! Е ако смо с овим у прошевине ишли, лепе смо невесте доводили у дворе! Па зар овим да се посвете Дечани? Овим би се и але и гује плашиле! Па зар си ово пио, Стефане Првовенчани?

Е ако смо с овим у прошевине ишли, лепе смо невесте доводили у дворе! Па зар овим да се посвете Дечани? Овим би се и але и гује плашиле! Па зар си ово пио, Стефане Првовенчани? Зар ово, деспоте Угљеша? Ово, краљу Вукашине?

Ако смо ово пред Косово пили, како смо могли - добро смо и прошли! Боље да су нам браде осмудили но с овим што нам рекоше: добродошли! Боље и гуја да пљуне у лице! Боље и шлем с више рупа него у свирали!

Куцајте се, ако хоћете, и кулама! А мене, пошто изведем из чамца, истимарим и напојим, и нахраним овим коњским чичком ову рагу, оставите Београду на прагу! 3. Отворисмо сва врата патријарху!

ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и моћније сад, кад је све занемело, гласи овим треном кога испуњава сунцем упаљен мирис мирођије?

Да се овим именом не изражава нека сиња суштина, сињавина? Шта ја видим кад чујем Сињајевина? Сиње море или сиње иње?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Потом одем у кућу, кажем Јерићу, поп Леон тију и Дел-Амету: „Сеците ви овде, и у овим селима купите војске што више можете; шаљите у села: који није пошао нека вришко иде.

зулумћаре, и волимо, и заклели смо се пређе сви изгинути и утаманити се, да се српско име не чује, него покорити се овим Турцима.

и од бегунаца скупи се војска; решисмо се и заклесмо се да волимо сви изгинути и име српско утаманити, него се овим зулумћарима подложити; зато се молимо да царство аустријско пружи руку и овај невини народ каквим начином зна избави

године) на конак. Нађемо росијскога конзула и јавимо се тајно њему куда идемо; он нас советује и каже: „Овим књажеством ништа се не бојте, но у Молдавији гледајте да је што брже пређете”.

Будите спокојни и одморите се, а свагда се и сваком под овим именом молдовански купци казујте. А много дањом и не ходајте у тизим хаљинама, да не паднете коме у подозреније: овде

А ти, војвода поцерски, ако моје заповести не испуњаваш, овим ћеш трагом проћи.” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке, но се у образ пољубише.

А што ми берате и кнештво паша обећава, знајте да ја волим над овим крајем комендант српски бити, него бератом над свим пашалуком кнез бити. А Афизу преко Пожаревачке проћи не дам”.

То сва војска веће дознаде, и као громом поражена оно вече сва побеже низ Саву. Овим начином останемо ја и капетан Јовица Милутиновић, садањи член суда ваљевског, у нашем шанцу са 18 момака, пунећи

) Као што сам казао, мој отац судећи ваљевском нахијом и овим крајем, док једанпут Црни Ђорђе са педесет, шесет ли момака пређе Колубару на Маломе Борку, на Кршу, и пође од села до

Питао сам: ваља ли с овим писмом да одем и сам до Булгакова? На то Недоба: „Ваља, ваља, но отиђи.” 17. јануара. Ујутру рано у 8 сати у

” 5. маја (17.) одем ја и г. Давидовић код г. Врбне, замолимо га за совет и милост, која нам је сада најнужнија у овим опстојатељствама, и да нам аудијенцију опет исходатајствује код Јего Величества Императора.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Паја само клима преко бусења, па тек и он покоји пут викне: — Уша! уша! — Та макни се сад ћу те овим коцем! — цикну на њ Рака. — Што се гигаш као да су ти јаја у недрима!

један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: — Овим, овим, бре! Баци ту маљицу!... Опали сад!

пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: — Овим, овим, бре! Баци ту маљицу!... Опали сад!

на овај; па ти се измакне, а чича Мрчикур остане или гдегод на трњу или на плоту, или ако ни једно ни друго, а он под овим... — О, ви'те, молим вас!

— Ја сам га баш сахранио пре десет година ту са овим мојим пријатељима — бог да га прости! — Ама то је старина, ја ћу да носим! — упео се путник.

А онако се, болан, лепо живели!... Учитељ Грујица, није, да рекнеш, од оних старих, што још не могу да оваришу у овим новим букварима и читанкама, него човек од млађег света; учи ти он ђаке све по новом правилу.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Убио сам га!... Убио!... Добро сам гађао!... Куршум је ударио у главу!... Он је поцпнyо и пао. То сам видео овим мојим рођеним очима! Па, опет, опет!... Чинило му се неверица: он није био уверен да је Станко пао!...

И, пун задовољства, извали се на диван, пуштајући густе димове... И у овим плаветникастим колу тима он виде дивне и красне слике, виде своје лепе наде остварене...

Тек само чујем пуцањ... То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. — Али ти лажеш, скоте турски!

И кажу људи да не може срце потеглити!... Педесет домаћина стајаху бледи и неми пред овим призором... И свих педесет срца потеглише Алекси: жеља свију беше да се ништа не нађе!... Сима је чепркао.

Станку се чинило да би преко света отишао за овим човеком!... Уми се харамбаша, поумиваше се и хајдуци, па, као и у каком дому, окретоше се сунчевом рођају те се

Ти знаш душу моју, ти знаш да ја ништа нисам крив!... Па што ме овако мучиш, Господе?... Што ме не раставиш са овим црним животом?... Није много прошло, а попа дође. Прекорачи праг и назва Бога. — Коме треба молитва? — упита он.

Ја никад не верујем у добро од Турчина... И кад бих видео овим својим старим очима — ја опет не бих веровао! Рекао бих: старе очи, па ме варају!...

Опрости и ти за онолике твоје муке и невоље!... А који је то родитељ што мрзи своје дете? Има ли игде, под овим божјим покровом, таког чудовишта?... Разуме се да је давно опростио. Он је већ и заборавио своје муке у овој радости..

Чим их навезу, ви сваки узмите по једну и бушите овим сврдловима. Заврзан се слатко насмеја. — Ја душевна човека, бого милостиви! Сад, ето, хоће и рибе да храни!...

И ноћ овлада... Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама, нагони још већу сету на душу... Јелица је спавала тврдо после дневног умора.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Знам, некад кô дете, у свитање зоре, Истим овим путем силажах на море, И свагда ме срео нестрпљив шум вала. Чујем и сад: хуји испод оштрих жала Исти стих, још

Прићи ће ми нежно у данима овим, Као илузија добра, нека жена; И радосно тада по звездама новим Тражићу свој усуд за нова времена.

И као ја некад у данима овим, У вечерњој немој агонији мора, Да донесе, мрачну, као песму бора, Стару песму туге међ људима новим?

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Моја мати узе ону хартију некако само с два прста, као кад диже прљаву дечју пелену. — А шта ћу — каже сестри — с овим новцима? Ово је проклето!... Ово је ђаволско!... Ово ће ђаво однети како је и донео!...

Имају једног попенду који је још с два-три капиталиста притиснуо пола села, а све благочастивим намјештањем. Он с овим капиталистима експлоатише сељака — подржава га све јаче у глупости — а сам ништа не ради!...

Дођосмо већ у прво село. Преметнусмо школу, јер се наш учитељ са овим пазио; преметнусмо механу; питасмо узбуњене сељаке; не видје ли ко шта? — нико нам ништа не умједе казати.

Тако и моје сестре чешљају своју децу — може бити стога јој лепо стоји, што ми у овим годинама у којима је, ипак изгледа као дете. Тога дана чинила је све што сам је молио.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

ти, ти брате и ти сестро или: Србине брате, а свакој госпођици: Српкињо селе, а то ни једном попу није ишло у главу. Овим се умирио и помислио у себи: »Благообразан младић! Исти ја!« А затим продужи гласно: — Мило ми је...

А и јесте било чудо и изненађење! Са овим изненађењем могло би се поредити само оно пре годину и више дана, пре оних великих ексера на капији, кад је једном

Зар би мање поезије било у речима Јулиним него у овим готовим стиховима, сад после поноћи, кад све село, па и сам Нића боктер, спава, кад је ноћ тако лепа, звезде тако лепо

— А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самим Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу! Али, шта је ту је; фала богу кад није и горе! — Ха-аааа! — зева и наставља.

— Да се нисте и ви тукли с ким гођ? — запита је гђа Габриела. — Нисам, слатка,... него с овим шегртима: сâм један јед кад није мајстор ту... — А, тако штогођ!

»Свако чудо за три дана«, вели наша пословица; па тако је било и са овим догађајем. Село је два-три дана говорило, па се и уморило, жељно, наравно, новијих новости.

боље знам и цигурније него и онај ветар што свуд завирује и забада свој нос, и нег’ онај месец што блене по сву ноћ по овим свету; ди ја стигнем, ту не може ни месец ни ветар! Што ја знам чуда по селу, — то мало ко зна!

код Бућкалови’ месе сутра ујутру ’леб, тамо ћу сврнути ујутру на врућу лепињу, а и да им кажем да сам нацуњ’о траг њи’овим вранцима, оним украђенима. А сад: лаку вам ноћ свима, па и теби, Ракила, диндушманине мој један. — Лаку ноћ, чâ-Нићо.

своје силе за даље путовање пешке, и узицом му прекрпити свој »пинтл«, и продужити свој пут даље све поред дудова, овим истим путем којим данас не сретају наши путници ни живе душе.

С овим ми је баш споможено. Па кад вам гођ устреба, а ви извол’те... а ја сам ту, а моје терање и, што кажу, један мој каракте

»цâнарцт«, јербо има, знате, лаку и сигурну руку, па су му совјетовали да је гријота да свој таленат закопа овде у овим каљавим селу — вели фрау Габриела. Ту гђа Перса заћута сасвим. Ваљда се сад и сама уверила да може и то да буде.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Татијана неће доћи. — Зашто неће? — Ја знам зашто. — Па реци. — Мене мрзи пред овим господарима да кажем. — Та реци слободно пред нама, неће ти ништа бити, — упадне чика-Гавра.

Једно јутро добије Белкић писмо на пошти и чита га. Поштенородни господару! Опростите што вам са овим писмом досађивати морам.

Остајем ваш искрени Љуба Чекмеџијић Са овим писмом, дакле, осветио се Љуба у један мах и Редићу и Белкићу. И врло је паметно учинио Љуба што је то писмо писао,

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Тако је мислио Јуришић док је нервозно и без реда бацао ствари у онај свој прописни војнички сандук, а кад је и са овим био готов он опаса сабљу и револвер и тада понова осети како оно његово самопоуздање порасте још више.

Дакле има једна ствар пре свега. Ту у овим жилама кључа неко наследно убојиштво ту је нешто давно посејано и то је оно главно из чега се ова крв састоји основица

Дакле, чувај се, а ако се не вратиш: значи да си био будала. Е добро, то је један део крви у овим жилама и он је састављен од бакалнице, од ,,шлаге'', од криве мере и од интереса на интерес.

И много од те крви струји у овим мојим жилама. Али има и оне друге: „Иди, вели, синко, и Бог нек' те чува, а ти чувај образ и буди јунак“.

Ето, стешњен сам ја овде међу овим стењем и пећинама, те све мање могу да видим јер и неба довољно немам. И скучен тако без неба и ваздуха магловито

Африка

„Дакар није Африка!“ понавља мој пријатељ, који ми тако забрањује да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представници скоро свих племена екваторске и западне Африке.

Утолико ме више узбуђује сусрет са овим женама, овнујских очију И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим

И то је прва чежња пред овим облама. Што више пловимо крај њих, склоп распореда овог острвља све је чаробнији. Сада је то једна бескрајна ривијера,

“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.

Кад се сетим да сам од детињства сањао поћи и залутати овим крајевима, без икакве спреме, без икаквих удобности, сам са дивљацима, делећи с њима њину храну и воће, спавајући на

Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином,

У средини села су дворови племенских шефова, саграђени од набијене земље. За овим селима долазе села чије су колибе, да би биле заштићене од зверова, везане полукружним зидовима.

Очигледно је да он свој утицај у овим крајевима хоће, представљајући лажно мој долазак, да утврди на мој рачун. Отуда краљу идеја да ми отвара очи Или да ми

Ја сам чекао да се вратимо у колибу, да вечерамо, и да ме поново пита како сам задовољан овим виђењем са једним поглавицом, па да му кажем колико не желим да у очима било чијим изгледам нешто друго но што сам.

су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама. Већ неколико дана да се ја јутром више не осећам онако оран као првих дана у Африци.

Други племенски фетиш је она риба „силкес“, тонгуавана, која се свуда у овим крајевима, где је већи део године савана покривена кишом и водом, налази жива и под сасвим сасушеним тлом.

Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет стотина километара.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Но овде нека нико не помисли да је моје намјереније хвалити се (премда су гдикоји баш овим поводом то исто напомињали), но из тога највише узрока ово наводим да се види какве је наша литература среће, гди

дајте ми того човеку кои можи да изгуби толики новци на овим временом, дајте ми, де! Сиромах Јања, твоју је срећу црно!

Црњански, Милош - Сеобе 2

Први, прави, францески театар, појавио се тек идућих година, и у Бечу. Међу овим комедијантима у Темишвару, затекла се и једна плавуша – госпожица Бергхамер – коју је из Беча, где је оставио жену,

Теодосије - ЖИТИЈА

А написа и посланицу ипарху солунске области, да га отргне и из саме Свете Горе, и да га нему врати. „И ако овим, мили мој, утешиш срце моје, многе почасти од нас даром и љубављу примићеш; ако ли ппезпеш нашу молбу, знај да ћемо ти

А божаствени младић, каква ли благодарења Богу због овога није говорио што је овим призором тако узвеселио душу његову!

А од прота измолише запустеле ћелије, маслињаке и винограде што беху око Хиландара, са овим и Светог Георгија Имологите и Светога Николу у Милејама.

и запустели царски манастир, звани Зиг, да дâ и њега овоме са сваким достојанством што га је имао испрва, уводећи овим добијањем у заједницу са собом и цара као ктитора.

Штавише, овим што је туђе заповеђено нам је да тражимо своје, трајно и небеско, јер нам је живот на небесима, рече апостол.

видеше очи моје спасене твоје, којим си и после смрти прославио слугу твојега, оца мојега, пред лицем свију народа у овим крајевима, светлости на откровење наше, да тобом познају да смо и ми истинске твоје слуге и верни поклоници Тројице и

Да ли по гресима нашим, не знамо, или је Бог и овим хтео прославити своје свете угоднике, и да свима објави колику љубав има према њима, а колику смелост и они према њему

од овога као од јаме или замки, а више љубљаше пустињачки постом страдални и ћутањем анђелски живот, и љубављу за овим цепаше душу своју. И опет се одрицаше цару и патријарху, као да неће успети.

долазити у царствујући град на освећење, или опет због неке мржње да цар и патријарх држе цркву; расудивши о свима овим невољама и хотећи устројити нашу западну цркву слободном од свега овога и у Богу самовласном и ничим неподложним

И тако целовавши цара, из палате изиђе. Цар му даде што му је потребно за пут, а са овим и много злата, говорећи: — Прими ово да као новопостављен дајеш онима који од тебе моле. И моли се за нас!

Бога мојега, који влада живима и мртвима, и који нама јавља колику смелост према њему свети стекоше, и прослављаше овим знамењима и чудесима оне који цy це много пута двоумили о православној вепи, да буду покорни и послушни њихову учењу о

О овим јересима Павле велики васељенски учитељ Духом Светим предсказа: „Ја знам да ће после одласка мојега ући међу вас вуци љ

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Неке јужнословенске групе имају много мање песама него друге, а и међу овим групама има таквих које имају бољих песама. Осим тога су у разним временима исте етничке групе певале више или мање.

Али ако се хоће да послуже овим студијама, антрополошка мерења треба да су извршена рационално и у довољном броју. Велики број антрополошких мерења

Она се још више приближавала овим земљама својим етничким саставом, јер је обухватала српске групе које су у току турске епохе насељавале јужнословенске

Са овим се инспирацијама мешају расни инстинкт, инстинкт за животом и за развијањем, инстинкт да се извојује своје место у свет

У овим динарским задругама најбоље су изражене њихове особине које смо већ поменули. По њима је утврђен тип јужнословенске зад

Под овим именом он разуме сву ону своју браћу, која не живи у границама Србије и према томе немају потпуну моралну и интелектуал

Српске народне песме, створене у овим областима, распрострле су се чак и у области које нису припадале старим српским државама.

У овим се песмама изражава национални морал, нарочито у онима које се односе на српску историју из доба Немањића и Косова.

Босну и Херцеговину Аустро-Угарска је опколила Србију и покушала је да јој пресече прилаз европским тржиштима и мору. Овим и другим средствима Аустро-Угарска је изазивала тајним начином многе кризе у Србији.

Песма вели: „Нека буде свеколика кавга на онога Срдана Илију, и нек буде срећа Срданова.“ Овим смо дошли до разматрања једне друге особине Шумадинаца: ведрине и веселости, које су се испољавале у току целог XИX

У овим земљама у које су се досељавали, Ере су често примиле особине, обичаје и навике становништва међу које су се доселиле.

Неке су ерске особине у вези са овим вековним занимањима: нарочито спорост у кретањима. Али каравани, који су ишли попречним путевима, унели су склоност за

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Уз пут се Шаров сваки час задржавао читајући помоћу носа зечје трагове. „Иди овим трагом — писало је мирисавим зечјим шапама — и тачно гдје он престаје, тамо почиње зец.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Док је била сама, мучила се па хтела жена да збрине себе. И лепо је живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Профе су говориле да се са овим разредом завршава један значајан период нашег живота и школовања и да ћемо за две године бити матуранти.

- Мислиш ли да ћеш наставити школовање, Рашида? упитао сам је, јер је с овим разредом њено обавезно школовање завршено.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје”. — Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће се чак чути и у Пољској, доћи ће све то у новине,

Механу је очистио од ноћних блудника, карташа, и сваког је лађара позорним начинио да се са овим или оним не карта. Господар Софра на платну што је из Кракове донео јако профитира; жао му је што још двапут толико

Црњански, Милош - Сеобе 1

Као и те њихове црне сенке што се виде на зиду, они су међу овим зидовима слободни и невидљиви. Унутра је било топло. Ватра је хуктала. Напољу је завијао ветар.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ако овим поступцима човек и не постиже стварни успех, он макар субјективно осећа олакшање и то му помаже да сачува своју менталн

Ђорђевић, „кад сватови с младом сретну волујска кола, онај чија су треба да испрегне једног вола док сватови прођу“. Овим се избегава опасност „да младожења не буде ’врзан’ (везан, немоћан), па да брак остане без деце.

Један од најпознатијих и најчешће коришћених мушких симбола у овим обредима јесте свитњак (гатњак). На свадби у Рисну је, каже Вук, „од прије био обичај да...

У овим обичајима и магијским радњама често важну улогу игра и десна страна, која се у традицијској култури поистовећује са муш

⁶⁴ У свим овим до сада описаним поступцима заједничко је пребројавање извесних предмета и редњи, а његов смисао је да на магијски

“⁷³ Ако, на крају, размотримо обичаје и веровања за плодност и неплодност са становишта учесника у овим обредима, запазићемо занимљиву разлику.

⁸ (Широка употреба јајета у овим обичајима објашњава се веровањем да ће се жена породити брзо, као што кокошка брзо снесе јаје.

“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори: „Отвори Боже!“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене чарапе и шарену торбу!

Али ова ирационалност, односно непознавање разлога да се нешто чини или не чини, често и дају овим правилима неку свету, неприкосновену моћ, тако да им се трудне жене готово слепо покоравају.

Било какав контакт труднице са овим опасним, „нечистим“ животињама могао би имати за последицу преношење њихових негативних својстава на дете.

⁸³ Оно што је заједничко свим овим „опасним“, „штетним“ редњама јесте то да изазивају незгодне асоцијације, односно да, по принципу имитативне магије,

У тесној вези са свим овим табуисаним емоцијама јесте и забрана ометања труднице да испуни своје жеље, будући да осујећење и доводи до љутње,

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Знате када бих пожалио за овим ћошком? Никада! Фуцк офф! КАРТА ЗА ВАВИЛОН Дошло је време кад већ могу мирно рећи да неког нисам видео пуних

« »Добро је што сам ту, са свим овим светом који се лети сели на Терасу, а зими у ,Голф' на Бледу —јесењи фестивали и пролетње свечаности...

Светло се распрскавало над овим чудесним призором дечака који прстима кида затегнуте конопце и сам верујући да музицира, очаран сопственом лажном

таванице на тужном гајтану без штитника, осветљавајући једва саме себе и пукотине на зиду – дотрајао намештај који под овим жмиркавим, штедљивим светлом изгледа још бедније.

излази из полутаме, види њену светлу косу и зна: само њих две дишу истим ритмом, једино њих две међу овом светином, овим олошем што звецка виљушкама и ждере месо.

с осећањем понижења и беспомоћности, која је у Нини с времена на време развијала кривицу што је жена, што се бави овим тешким занатом путујућег продавца књига, што је уз то још довољно млада да буде привлачна мушкарцима, што друкчије

Мада се на овим путовањима трудила да изгледа што неупадљивије и не изазива ничију пажњу, па је због тога скратила чак и своју

Погледа га са занимањем и стави мирно у свој џеп. Избачена овим последњим гестом из равнотеже, коју је безуспешно покушавала да поврати, Нина преклињући погледа милиционере, који су

Зар је читав тај напор дуг хиљаде година био узалудан, безвредан, овде, на овој мокрој шљаци, под овим истим европским небом и звездама, које су гледали мислиоци, чије је животе и дела вукла преко ове несрећне земље; зар

Рећи ће да сте их сами изазивали. — Ја их изазивала? — Знате, у овим крајевима још се верује да ниједна жена не може бити силована против своје воље.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

У овим стиховима из XВИ века, сроченим на новолатинском, већ се осећа нота дечје песме. Мој препев је слободна парафраза живах

Политичка терминологија, „сећања” на непроживљене ратне дане,- „мржња” према гнусном окупатору — све то у овим саставима поприма чудовишне и жалосне облике, а идејно исповедање се своди на лакрдију.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

) СМРДИЋ: И ја умем осећати шта је Српство. (То исто учини.) ЖУТИЛОВ (тако исто): С овим се одричем сваке маџарштине! ШЕРБУЛИЋ: Јесте ли задовољни, госпоја Зеленићке?

Милићевић, Вук - Беспуће

Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом који не трпи живота.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

заједничких непријатеља, завидљиваца којекаквих, којима је цјел била да помути нашу брачну срећу и фамилијаран живот. Овим ја сада позивам речену моју супругу Катарину, тј.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

орлове и вугу, Створи раста, језеро и море, Створи ружу, долине и горе, И магарца, па јоште и јарца, С оним уши, с овим створи браду, И даде им траву и ливаду, Па да онде добро виде јести, Јарко сунце на небо намести.

кошницу загледа, Кад ал' у њој ни трага од меда, Диго другу, диго све и редом, Погледа и жељнијем погледом, Ал' у овим кâно и у прве, Нигде меда ни најмање мрве! Шта је ово, зар се тако ради?

Насмеја се ја овоме здраво, Па му одо говорити право: Ој соколе над свим соколовим', Шта ти мислиш, море, с послом овим, Што магарци њему се радују, Чкаља твога што они благују, Па ти вичу: здраво, мили побро, Мислиш да је и за људе

Ја и виде де право ка Саве Удесили дугоуве главе, Па повика дичним соколовим': Акобогда са трицама овим? Ал' најстариј' уши нарогуши, Окрете се да ме ногом бије: „Знаш да носим ја просвѢщениє?

Ама слабо очију бејаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим неко момче Тале, Красан јунак, сви га Турци хвале. Ја сад не знам како с' надесило, Ал' је једном Туре припазило,

Ох Ајкуна, кано вила бела, Ко је виде, срце му понела; Али слабо очију бијаше Што дивоту ову сагледаше, А међ овим Хаџиманић Тале, Дивно момче, сви га Турци вале.

“ Мало било, ето још двојице, А за овим опет четворице, И свак виче: „Ето нам Турака. У збегове слаба и нејака!...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пази ти ње! Ја се с вуцима родио и одрастао, читавог вијека с њима муку мучим, а она ти ту... о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети.

— Раде, брате и побратиме, а је л икада коњ отео жену свом најбољем другу? ...Шта је мене некад окренуло овим путем?

Дјед само подиже руке задивљен овим блаженим говеђим незнањем. Ваљда је једино оно могло да сачува момка од свега што се види и не види, и од бога и од

— Бестрага им глава и овим старијима! — умовао сам буљећи у месингани крстић на дну букаре. — Е, јест ми неко велико задовољство напити се.

— весело дочека самарџија. — Па, болан, људи — то ни попу казао не би! — толико сам пута сањао како са истим овим својим злосрећним Савом идем некуд у крађу волова. Огранула пуста мјесечина баш као вечерас, а нас двојица . . .

— избечи се бркати наредник Мунижаба. — Сјећаш ли се само колику је узбуну по свим овим селима дигао онај чича с Међеђег брда који је, тобож, устао из мртвих и пророковао свијету.

Пјесма и жандари, хех! Већ одавна је обичај у овим крајевима око личко-босанске границе да сваког лопова пазарним даном јавно протјерају кроз варош.

Није још ни ујахо у господство, а већ удара по нама, овим, да кажемо, простим људима. Читав рат му сељак надура и на својим леђима изнесе, а кад све буде готово, опет по нама

Није лако кутлачу бацити, синко мој, то сам ја ноћас видио преврћући се под овим ћебенцетом. — Не бој се, неће ни њима лако бити да се дочепају Грмеча — натмурено добаци један из групе која се

А оне сам коње видио таман толико колико и ти. Затекли ме у пољу с овим мамузама на ногама. Шта ће ти, вели, мамузе, на босе ноге ако идеш поштеним послом?

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

ХАСАНАГА: Била и на то мислити. ЈУСУФ: Ко и ти сад? Богами, аго, ово је велики грех! Како мислиш са овим пред Алаха? АХМЕД: И коњ би ти реко, да си га питао: превише је ага до Алаха!

Што њему већа вајда, теби штета. Толико ваљда знаш. Не бавиш се овим послом од јуче. Тражи он добар камен за свој темељ. Просце одбија, чека велику зверку. ХАСАНАГА: Мислиш?

Не вреди да објашњаваш, она је ко на другом свету... БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Све ми је овим доведено у питање... (Кратка пауза) МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: А лепо је говорио покојни отац: „Каткад и оно што чујеш из

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Она паде. Целу ноћ није знала за себе. Од тога дана до свадбе Стојана никако није видела. И удаде се. Пође за овим Јованом, човеком истина не сиротим, али удовцем, тврдицом и преким до зла Бога...

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

боже 'сељене и сваког кутка! И овим кутом грешнога света да кадгод зађе стопа ти света! Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

И као што је радио са оним добијеним од Вука чобанина, чинио је то и са овим другим: размишљао и речи намештао, поправљао им стил и језик, прерађивао их, али опет не по своме вкусу него по

Берберин се десио шаљивчина, па шће мало нашалити се с овим младићем, и запита га: — Отклен си ти, момче? — Из Сарајева, — одговори му.

“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове: „Помоз бог, дјевојко!“, а она не спазећи се да јој је каблић млијека на

поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: „Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим женама“, па онда кад им се прикуче рече: — Помоз бог, зла жено!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Ако нисам добра у овим аљинама, нећу бити добра ни накићена. МАКСИМ: Ено се тамо потукоше вичући да теби припада награда.

ШАЉИВАЦ: Тако је, кад у кућу дође нов газда. ПУТНИК: И тјело канда није с овим газдом задовољно. ПОЗОРИЈЕ 7. (ДОКТОР ВРАТИ СЕ, ПРЕЂАШЊИ) ДОКТОР (Путнику): Је ли то благодарност што сам вас са

— Шта је симпатија? Наклоност коју два лица к једној истој ствари осећају. Мој комша дакле има наклоности к овим талирима: то исто осећам и ја, следователно, ми се у симпатији наодимо, која нама, као сусједима, на сваки начин

ЈАКОВ: Ја сам твој магарац. СЕЉАК: Слаб си, пребићу ти леђа. Него, чу ли, дечко, овде сам ја везао једно магаре, с овим истим уларом, што је теби о врату. Куд се он део? ЈАКОВ: О, чича, теби су вечити путови непознати.

ЈАКОВ: Магарац. СЕЉАК: Јеси ли ти он? ЈАКОВ: Ја сам ја, ти си он. Ко је сад магарац? СЕЉАК: Јеси ли ти био везан овим уларом? ЈАКОВ: Јесам. Него будући да си ме јако кињио, створио ми је волшебник јошт једног магарца.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Да ме нешто види Срета, кад станем пити кафу, како би вртио главом!... Ала баш идем код њега у овим аљинама, да видим оће ли ме познати. Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином? Охо, милостиву госпођу батином?

ТРИФИЋ (Пели): Молим те, извести ме управо. ПЕЛА (покаже му руке): Ево, милостиви господине, по овим се познаје да сам ја Пела. СРЕТА: Да ти ђаво носи и такав посô и такав ред. (Пели.) Чекај ти, вештицо!

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

кроз ваш живот, док вам ваш рођени муж спава испод растворених новина преко лица, а ви не знате шта бисте учинили са овим суботњим, тако дуго очекиваним изласком који се претвара у ништа, у прах и пепео, у досаду, у један величанствено

Умало да нисмо умрли од смеха пред овим дирљивим призором док је бакута спомињала нека чудна имена, све бивше дворске даме краљице Наталије и као неке своје

смо се од лове и матори се церекао као луд кад је у коверти пронашао само по један долар: — Шта је хтео да каже са овим доларом? Као да си рибара старог кћи! — То су ти њихови обичаји — објашњавала је тада маман.

А слово н на крају, упитаћете се свакако? Н се нотује, и обратно! Додамо ли свим овим научним радовима и неколико зрнаца мудрости, која су у међувремену постала толико популарна да су већ ушла у народ, па

И могу да вам кажем да ће та деца о којој је реч бити сигурно пристојнија и од мене и вас који седите овде, у овим клупама .. . Јер, шта смо ми учинили са нашим најближим, милим и драгим?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: Всјачески. Обаче ја мислим да би нужно било продужити свадбу докле ми новци не присну; ја се бо у овим хаљинама и у оваковој оправи отњуд венчати не могу.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Откуда прича о томе кружи, ко ли ме тако свирепо тужи? СОВИН ОГЛАС Птицама добрим овим се нуди одличан тумач снова. Долази ноћу у свако доба. Чаробњак мудри, Сова.

Прикане драги, мајка ти здрава, је ли ти жао што ниси крава, под овим сунцем најлепша справа? МАГАРАЦ: Мени се јесен допала јако па сам пред црквом јуче зањакȏ, три су ме сата јурили

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— О, видећете је сигурно. — Онда ћу се пети овим уличицама? — Боље је да узмете овај пут са стране. Ићи ћете благим нагибом између маслињака и винограда, све до куле.

Можда мржња која настаје између људи неће никада бити избрисана. Свакако је глупо говорити о томе са овим добрим људима које збуњује што треба да имају о томе своје мишљење. Желим да променим разговор.

Трамонтана ме је тукла у лице и било је хладније но икада у овим крајевима, али ја сам ишао и ишао. Требало ми је три сата док сам начинио три километра до Белмонтехе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— викнуше војници сложно углас и одјекну једновремено: шљап, шљап. И као да се онај мој живот у кадру слепи са овим садашњим, све ми се учини познато и блиско, а све оно што се збивало у међувремену као да ишчезну Намах, одједном.

Бранићемо се до последњег човека. Јесте ли разумели? — Разумели смо! — грмнуше једногласно војници. Овим ускликом слише се све оне појединачне мисли у једно заједничко осећање, изражено у појму: Отаџбина.

Заслуга је ваша велика. Али је исто тако значајна улога и оних који су нас водили. И у овим великим данима, на овом светом месту, на домаку погледа и слуха непријатељевог, узвикнимо сложно, једногласно, да наш

Или, брајко мој, када се нама нареди покрет у четири часа, а ево сад је девет часова, и ми заједно са овим коњима дремамо или коњошемо. — Рок службе, господине капетане! — добаци наредник Милан. — Боље бити жив, него мртав.

Метак се зари негде позади, у риту. — У заклон! — зачу се команда и људи се сручише у дубоку јаму. Запањени овим догађајем, били смо неми и дрхтали смо при помисли шта све може сада наступити.

У даљини негде одјекује потмула топовска паљба, од које други сада гину и леже исто онако мртви... и пред овим крстом и смиреном молитвом, људи као да полажу рачуна сами себи и невољно им се намеће мисао: зашто... зашто?

зашто? — Јешче молим сја о упокојенији души раб твојих, за вјеру и отечество погибшим... Као да је овим речима дат одговор на постављено питање. Војници мрским очима гледају оне плаве униформе...

Ми смо се утврдили тако као да ћемо на овим узораним њивама да векујемо. Послужиоци на сваком топу имали су своју земуницу с једне стране, а са друге стране топа

Неприметно се повукох. Ваљда знају шта раде, тешио сам се. Осећао сам се мален пред овим великим и непомичним приликама „мртве“ страже.

Прозебли и прокисли, прибили се уза земљу и чекали... Било је нечег великог у овим малим људима. Зора се тешко рађала. Притисли су облаци земљу као да је даве, а киша лије у крупним капима.

Запитах Александра за Јелу и да ли је и она међу овим народом. — А, да ти причам! — рече Александар брзо, као да му је та прича била наврх језика. — Дакле, ти знаш...

— За први вод: три хиљаде пет стотина... за други: три хиљаде седам стотина! Г-ррру!... Ваздух се проломи. За овим други, трећи, четврти... Шрапнели парају ваздух, чује се неко пригушено хучање...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Бадава, мора тако да иде, кад смо бачени на милост овим безјацима!... Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...

трепери, сија се и прелива под јасним небесним сводом, који се, и сâм осветљен жарком руменом светлошћу, наднео над овим китњастим пространством, па га, као оно свемоћни дух, задише својом величанственом бескрајном вечношћу...

Љубица и Гојко стајаху неми, зачуђени пред овим ретким призором, очи им лутаху с једног краја на други, а по лицу се разлило усхићено чуђење.

— Голаверија смо, брате, сви па то ти је, при дружи им се ћата овим фамилијарним тоном. Љубица плану и намршти се. Писар то опази, па се обрте ћати : — Баш си права гејачка цепаница;

О... а ја сам тако мало желела!... Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно... и кад нам затреба одмора, да га нађемо у нашем гнезду...

— Знате шта! узвикну он : урачунајте све до краја године, да се не мучите са овим лудацима. Ја ћу то са њима за час наредити.

— Баш вам хвала! Не знате како сте ми добро овим учинили, проговори Љубица, јер не би лепо било да му се не захвали на услузи. — Молим вас, не треба речи да трошите.

ако је дан, владаше велика тишина у целом селу; тек по негде залаје беспослен пас, или гракне врана, тражећи хране под овим густим белим покривачем.

Беше га срамота, тешка га срамота обузе... Какав ће изгледати пред овим искреним другом овако са масницом на образу!... Али се осећаше усамљен, без игде икога, без помоћи и саучешћа...

знам... друштво не прашта лако непажњу према себи. О, тешко мени!... Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...

сласт у овом новом чаробном стању душе, и она се не смири док не осети, да јој је сваки делић тела, као и душа, прожет овим заносним сећањем... Па зар она сама да сруши ову, муком озидану зграду своје среће!...

Та она је цео живот спојила и уплела са овим осећањем, и кад би нестало њега, нестало би и свака смисла за живот. И ко би се опет могао врнути оној бесциљној,

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

256. Нисам знала, зелене ми траве, Да мој дика има очи плаве. 257. Овим шором шаке блата нема, све швалери на чизма разнели. 258.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Погледајте, заборавио је волујску жилу! ГИНА: Значи, вратиће се! Мораћу још једном да перем иза њега! ВАСИЛИЈЕ: Овим их туче? ГИНА: Туче чим стигне! И тољагама, и ногама! Ал овом жилом највише! Од ње највише и боли, усеца се до коске!

ГИНА: Него носим мушке ципеле, мушки капут, ринтам, радим, опасујем се конопцем! Боље да сам се овим конопцем око врата опасала, него што живим поштено! БЛАГОЈЕ: Лако је бити поштен с таквом лепотом!

ВАСИЛИЈЕ: Зовнуће га Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА: А ко би други! (Одлази према реци) СОФИЈА: Како се снабдевате у овим ратним временима? СИМКА: Лети икако, зими никако! Лети скуваш крушку, испечеш паприку...

ВАСИЛИЈЕ: Шта се сад правите луди, какву дозволу! Дозволу за представе, коју сам вам дао пред овим људима! МИЛУН: Ти мени дао? ВАСИЛИЈЕ: А ви сте је поцепали и појели! МИЛУН: Ја? Шта ти то говориш?

Како се само не умори! ВАСИЛИЈЕ: Гледај ти своја посла! ЈЕЛИСАВЕТА: Шта мислиш о овим крвавим траговима? ВАСИЛИЈЕ: Кажем ти, да гледаш своја посла!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И, тако, већ слутим да ћу, скоро, душу сасвим да помутим. И, тако, већ живим, збуњен, над рекама овим, голубијски сивим.

Безмерно је свитало и ја, неизвесна сен, за острвом овим, осунчаним вукодлаком, још у мутном сну, у вале и пене разнесен, поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком.

Дрво се товарило страшно примитивно, са голим телом и погрбљеним ртењачама, ропски. Вечан бол и вечна патња на овим сивим, каменитим обалама. У врху брода, покривено крпама, једно мало псето.

Мени се то више не чини ствар са, овим сигурна. Ја сам се те зиме крио у својој кући и нисам желео да видим никога, нити да мене ма ко види.

Шта још да јавим о Аустрији? То је све. Сутра одлазим даље. Шта ћу ту? Немамо више посла са овим градом. Уосталом, све је по старом.

Ипак, ја сам овде, уморан и прокисао, само зато да вам јавим да се, већ једном, опет сетите вечности. У огромним овим вртовима и ширинама, под грањем мокрим, које знам да је почело да пупи, овде где је Париз најлепши, застајем да вам

камења, опрана морем, нашао, које је било глатко и тврдо, као слепоочница моје девојке; а кад се загледам, над свим овим кућама у зрак, видим будућност моју и вечити мир.

А чим се, у зору, пробудим, и отворим прозор, над овим непознатим градићима, ја, опет, све више, осећам да све ове куће лебде у зраку, и певам.

Па, ето, ипак, трагом се њиним купи чемер и у зорама овим, кад више окован, наг нико не клечи. И душа загледана, невесела, покрива дим, пруге радости и плеса, што у бескрају

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

да не бисте сматрали да вас овим наговарам на читање, ево одмах, у самом почетку, најискреније изјављујем да није вредно читати, и да чича (тај писац,

— Тако је, имате право! — рекох изненађен овим одговором министровим. — Све може да се учини, господине, само кад се хоће, и кад има слоге.

Разбијен овим чудним утисцима, не могох целе ноћи заспати, и тек пред зору што ме, обучена, с наслоњеном главом на сто, занесе сан;

— а стрепим да ли ћу и с овим познатим патриотом још горе проћи него са осталима. И он ме погледа презриво, па згушеним гласом, пуним срџбе и

Ваше, како ми изгледа по свему, мишљење о овим стварима није оригинално; тако, на жалост, мисле и наши официри и наша војска; али ми, чланови данашњег кабинета,

Да бисмо ствар боле и прегледније извели, то ћемо се служити овим редом: И Општи део 1. Говор и његов постанак 2. Порекло данашњих језика 3. Заједнички корени (санскрит) 4.

да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом крају и да живимо по овим уџерицама?” А и они би сами чисто хтели да цео тај проклети крај и оне бедне кућице понесу, да се може како, собом.

Што се мене тиче, ја ћу за овим мудрим вођом ићи док ме траје. — Сви ћемо, сви за њим док нас траје. Вођ је ћутао.

Неки чак почеше бежати. — Станите, куда сте нагли, браћо! Зар се тако држи задата реч? Ми морамо напред за овим мудрим човеком, јер он зна шта ради; није ваљда луд да себе упропасти. Напред за њим!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Зар то није његова заветна жеља, његов идеал од најраније младости? Зар није он сâм, ето овде, међу овим суморним зидовима, толико пута седео наслоњен на овај прашљиви сто и мислио: да ли ће се наћи која добра, ваљана душа,

Он познаје ту појаву. Сећа је се из свога детињства, али није мислио да се може у овим његовим годинама јавити.. »Како ли би било да паднем као проштац пред њих?« — помисли он. — »Ето овако, ниже... ниже..

Размисли се, па пођи напред!...« Ми се овим предлозима свагда слатко смејемо, али нам и улице остадоше какве су и биле.

— У овим женским гимназијама, а потом на универзитету. — Па? — Па ништа... Све те дужности врши сад наш женски пол, који сте

То је оно, што сам ја навалио као луд: дођи, па дођи! Требају ми деца за нову годину.« »А ако случајно нису пошли овим возом? А депеша !...« И он се пипну по џепу где му стојаше депеша, у ко јој жена јавља да долази вечерас.

Сад је већ јасно... Изгубљена је позиција. Други је заузео њено место у тетину срцу. Али шта ће сад она? Шта ће са овим необичним болом, што је непрестано гризе, гризе ?... Чија ће милошта то залечити ?

Најтеже је што се на њу, у овим боним тренуцима, срушила бескрајна, страшна самоћа. Толики народ око ње, а она је тако усамљена, тако далека од тога

(онда га већ неће смети звати ч’а Глишо, или брат’ Глишо, или просто Глишо као сад), будите ми на руци: судим се са овим мојим комшијом, па гледајте молим вас нек испадне повољно за мене, бићу вам благодаран цела века« и т. д.

среза Ј. округа С. Т.. М.... за начелника среза Н. окр. Н-ског... Сад се зачуше разни узвици: неки жалише за овим капетаном, а неки се радоваше што одлази — како коме иђаше у рачун. Но Каја и Јула?...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

СЕКУЛИЋ: Е, па хајде сад и ја на посао. А овај, и ти се, газда-Јевреме, упути, нпођу мало кроз кафане; седни с овим и с оним, обећај овом ово а оном оно; поздрави се и с оним с ким се и не познајеш.

(Он сад тек види да држи још под пазухом црвене плакате.) О, господе боже, где ћу с овим? (Тражи где би их сакрио, па кад не налази, он их трпа у џеп од капута.) МЛАДЕН (уноси једно писмо): Писмо, газда!

Говорите јасно: с ким прекинуо? Шта прекинуо? СПИРИНИЦА (показује руком на Ивковићеву собу): С овим твојим! СПИРА: Са господином Ивковићем! ДАНИЦА (престрављено): Како прекинуо? СПИРА: Тако, отказао му квартир.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.

Журио се са овим (то јест са правом гласања), докле нас није Америка у том претекла. Писао је даље: о ђерзонкама кошницама, о

Он је зове и овим нашим именом, али кад је нежније расположен, он је зове и старим, и то у неколико варијаната, као: Гизела, Ђизела, а

Гизела, односно Љубица, аклиматисала се сасвим и саобразила овим приликама. Носи памуклију, навлачи обрве и меће к’ну; прави добру капаму и папрено ђувече и иде са газда-Ђорђем свуда,

И у овој глави има парче дописа. Дан по дан пролажаше тако у селу у овим ситним и крупним пословима — па дође и давно жељени дан избора. Срета спаде с ногу радећи.

Дакле, слушајте! Свак зна и познаје у селу Мићу »Официра«. Има он и друго презиме, али под овим је много познатији.

Изброја речи и израчуна и опет му изађе: триста шездесет динара. С овим се може изаћи пред ћир-Ђорђа, помисли Срета и пође, али се с пола пута врати.

законита мужа Љубице или Ђузеле, која је раније онако опширно приказана читаоцима, и чија би се улога показала тек у овим следећим главама, и дела њена оправдала онолики опис њен у глави четвртој.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Да л би нас у овим прњама, јао, Уопште, као потомке, препознао? Његово потомство данас пије Соса-Солу испред Стамбол-капије, А

” Он бабе познаје из Подграђа: „Здраво да сте Вуко, Магдо и Јошко! Ма... шта се с овим старцем догађа? Па... није ваљда... дотле дошло?” „Где сам то, међ зверима или људима?

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Они ту, у тим хладним дубинама, налазе услове за живот сличне онима у вишим слојевима поларних вода. Исто тако, у овим последњим водама дубоко морско дно је сиромашно у кречном материјалу; животиње што живе у тим поларним дубинама немају

тешка око 250 килограма, која се са непријатељем и препрекама бори својим дугим, јаким и оштрим кљуном, ударила је овим снажно у рибарски брод, пробушила му бок, продрла до половине ширине брода и оборила два рибара у воду.

Ти су фактори подложни овим законима: 1˚ Температура опада са дубином океана. Средња температура на дубини од 4000 метара је блиска температури

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

њега, око вароши, они врхови од планина, и сама она, Софка, у исто овако одело обучена, исто овако седећи, пред истим овим цвећем, па чак и сама кућа, из | куће гласови и идење или матере или других, и саме речи, жеље, нагласци, све то, чини

И тада би јој и сам њен сопствени бол и јад, украшен овим пожртвовањем, сигурно био лакши, блажи, и слађе би га подносила... | А овако? Али ипак још није доцкан.

Чисто раздрагано, као сећајући се, кад су оне биле тако најмлађе у фамилији, па тако на овим веселима, свадбама бивале од свих мушких највише јурене, миловане и љубљене, на сав глас, раздрагано, дирале су

Па не само да им је ово сада као први пут што се тако изопијали и сасвим заборавили, него да је то њихов обичај на овим њиховим свадбама. У томе се и састојала њихова весеља.

Излазећи и пролазећи кујну, чу она за собом ашчикин још строжији глас овим Циганима у кујни: — Хајде и ви, бре... И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи,

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак; Не знају дражи са животом новим, Љубави наше неумрле знак. ...Гле!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ гракну сердар, да је свијем у ушима зазвонило. „Сједајте љуђи! Камо ви женске? Јоке, остави причање сад, намјести овим људима да посиједају! Петре овдје ти! Лука, Марко, ти Чевљанине сједи, сједајте. Што ћу вам ја, кућа мала, а вас много.

У то посједаше и замукоше, јер Милица бјеше донијела ракију. У оно доба није се за каву ни чујало у овим крајевима. Сердар, пошто потоњи испи своју, а видећи е су сви прегли да кидишу Цуци, па да им сврне мисли, каза свој

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Не ретко оне из озбиљног, узвишеног тона могу да склизну и пређу у шалу, подсмех, па чак и заједљиво ругање. У овим случајевима здравица је за народног човека саставни део његовог начина живљења.

поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: „Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим женама;“ па онда кад им се прикуче рече: „Помоз’ бог, зла жено!

Зато она јасику прокуне овим речима: — Трептала до века, ни од ветра ни од кише, него од страха божијега! ПАПРАД (БУЈАД) Док је још свети Сава

На смрти својој он им подели све своје благо, рекавши им том приликом: „Ћери моје, овим новцем треба да учините какво добро своме народу“. Па онда умре.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу, како је и овога цара кћи била тако болесна, па

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Пошто, дакле, многи почеше повести стварати о познатим овим стварима, догоди се и мени најхуђем од свих, више него грешном, да вам испишем по реду, (Лк.

молим се падајући на колена и вапим говорећи: У Христу љубљена и духовна браћо моја и оци, уподобимо се прекрасним овим трговцима који купише себи предивну ову куповину, јер сва своја имања дадоше и купише једини бесцени бисер Христа. (Мт.

4, 18-21; 5, 1-4) вера, нада, кротост, трпљење, пост, мољење топло са сузама, а најпре над свим овим анђеоска лепота, смерноумно послушање и љубав, ради које сиђе к нама Син Божији, а ка овоме прилажући и незлобивост.

А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин. Треба над овим веома бдети, ум чувајући, знајући да је противном лако на њих наићи и до пада довести, што не мора да буде, и исто је

27, 25); да се приброји њима. Јер он је трипут јадан и трипут проклет, ма ко био ако преступи ову заповест. Зато овим заповедамо како би се све неизмењено испунило и сачувало. ГЛАВА 13 О постављењу игумана.

уместо себе господина и ктитора, да буде осветитељ и чувар овог светог манастира, и просто речено, има да бди над овим светим местом.

и у цркви написано на зиду, и са клетвом и са обавезом да нико не измени његова предања, као што слушате и у књигама овим напред о томе реч. И Божијом помоћу и својим трудом то све стече.

Зато, чеда моја љубљена, пустите ме брзо, да идем видети утехе Израиљеве!“ (Лк. 2, 25) И овим поукама поучи их добри господин и добри пастир.

Почетак премудрости је страх Господњи и савет светих је разум, а разумети закон мисао је добра. Јер овим добрим обичајем много ћеш поживети и продужиће ти се године живота'“.

Јер ово је дивно било са мужем овим: када је младенац био, два крштења прими, и, опет, када је примио свети анђелски лик, и ту два благослова прими — мали

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Да нису склонили ону предикаоницу, мого би у њој да преспавам... Не знам шта је то с овим народом! Сви се деру као чувари у логору.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Не знам је ли то његова милост к мени била или мајсторија моје слатке матере, која је два посла с овим измишљењем исправила: мене сиреч у веће познанство и љубов с[а] старцем мештером довела и мом брату Илији узрок

Не знам за који узрок Чаковци чинили су доћи наместо старца Добре некога Стефана Микашиновића. С овим мој тетак Никола учинио [је] особито познанство; казао му је да је наумио, кад се добро изучим, оженити ме и запопити,

Ово је највеће благодејаније које се може учинити јуности; на овим благородним чувствованијам основа-вају се и назиђавају све друге богоугодне добродетељи.

Ево, браћо, с хиљаду хиљада оваких бас[а]на пуна су житија светих. Ово сам веровао и над овим сам горке сузе проливао. Глупи и најсујевернији египетски дервиши би ли могли смешнију и луђу басну измислити?

” Ја сам међу множеством у сали негде у бужаку стајао и слушао ово говорење. Нисам се могао начудити што је овим људма. И митрополит исте памети мога старца! Бог ми ш њима! Како би мене читање из [Х]опова отерало?

Но, благодареније буди благому небесному промислу, у овим просвештеним земљама, ја се тога не имам бојати. А најпаче, познавајући мужествени характер и поштено срце свију

Узмем и за се два учитеља, једнога - за францески, а другога - за латински језик. У овим мени драгим и слатким упражњенијам проведем у Бечу око седам година.

свуда има множество, само да човек са своје стране гледа да је поштен, некористољубив, добар и разуман, и следујући овим качествам да се с људма влада, пак онда умерено добри њему ће бити сасвим добри.

и високопочитаније само један коракљај потребује за преобратити се у љубимаго и високопочитајемаго предмета обоженије. Овим природним; и кратким путем долазили су људи к идолослуженију и к свим сујеверијам кад год просвештен разум с њима није

Нађем при њему једног свештеника из вароши, у јелинском весма искусна; с овим пођем у сад, гди ходајући и разговарајући се, покаже ми се чловек љубезан и благопријатан. Зовну на обед.

Ништа ти не дам потрошити до Галаца и до Јаша, само да ми помажеш с овим људма беседише.” Овај је млађега свога попа с откупљени робови оправио био по суву, и, за убећи великог труда,

Како живу! Шта ли се и у њи[х]овим на[х]оди књигама. [Х]оћеш Инглитеру? Ево ти је; ’ајде сад говори с људ’ма! Душа человеческа има ово у себи добро

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јозица, које твоја богољубнос може усрићити.“ — Шта је то?

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Још увек си под мојим негама: Проносим стазом воду кофама И квасим зелен хум у жегама. Нек јекне бар у овим строфама Где је реч свака скоро појана Твоје сад страшно име Бојана.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Дуго стоји. Ово је последњи ноћ у очевој кући, у којој је доживео неке ситне среће. Под овим истим кровом проводе ноћ у очајању брат и снаја. Они не спавају. „Вукашин тражи пола имања.

Рат су неком објавили... Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију! — Викну и показа руком на луде у кафани. — Нек пију док могу!

Аћиму је мати више пута причала: под овим багремом, Василије, први њен домаћин, оштрио је ножеве. Био им је старешина, али је свим Преровцима који су полазили

Аћим ћути. Хоће ли се овог јутра Преровци скупити око њега, као што су се некад у заранке скупљали око Василија под овим багремом?

а завиди Василију што су га луди слушали и што је могао да шамара оне који му се не покоравају, одједном растужен овим тренутком кад треба њему најкрупније да се догоди. Обојица мисле на исту, увек живу преровску причу.

Обојица мисле на исту, увек живу преровску причу. Ту, под овим багремом, где су оштрили ножеве пред полазак, делили би, кад се врате, оно што би нашли у турским бисагама.

Магла надолази да скрије Прерово. Изгореће данас. Ако је оно као некад, кад је Василије под овим багремом скупљао сељаке. И могао да убије. А ако нико не дође пред општину, ако сâм сачека војску?

— У кући нема војника. Ваљда ће отићи из села. Сутра ће поп Величко промукнути од Вјечнаја памјат. Ако овим слепцима наплати опело, обесићу га о мантију пред његовим дућаном. — Хајде, не булазни! Зна ли Аћим да сам...

— Тешка ти? — Није. Кажи, шта си хтео? — Зашто ме мрзиш? — Не мрзим те. Спава ми се. Све су жене спављиве у овим данима. — Добро.

Жене и паре треба отимати. Али то је друга прича и за другу прилику. Ноћас, под овим мрклим облацима што мокре мрак и моје образе, једино она крвари, а жиће је то, распрскава се, ломи, разваљује, то је

И њега је други оцем учинио... Али шта ће он да ради пред овим што га је ноћас други оцем учинио, а њега дедом? Нека опомена мути му свест, ионако мутну и немоћну иједну одлуку да

на његову главу само зато што је он очима подупирао и држао; хтео је да викне, да глас не престане и увек траје у овим ћелијама, да Преровци више никад не заспе од тог гласа: „И ја имам сина!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Тог поподнева све је било могуће, а живот му се отварао. Под кожом, младост му је опет надолазила са овим светлуцавим јуном.

Други, да овим уверавањима одложе или, чак, и сасвим отклоне напад турске силе. Све је било лепо замишљено, јер и Турци су желели

Отуда су о овим призорима остала многа усмена сведочанства која су се памтила кроз деценије. Нека од њих су допрла и до Филипа

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

И гледају нас зато што идемо У кошуљама белим парком овим, Где болнички се мирис шири јак. Не знају дражи са животом новим Љубави наше неумрле знак. ...

Попа, Васко - КОРА

које вуку Погледи наши луди Између очних капака Стежем ти наги поглед Бол у њему да здробим 10 Како дугмадима овим Тучаним да гледамо Смеје нам се тама Косама нас бичује Како језиком овим Папирнатим да говоримо Речи нам га

у њему да здробим 10 Како дугмадима овим Тучаним да гледамо Смеје нам се тама Косама нас бичује Како језиком овим Папирнатим да говоримо Речи нам га сувог Под непцима запале Како са телом овим Од живог песка да

тама Косама нас бичује Како језиком овим Папирнатим да говоримо Речи нам га сувог Под непцима запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се

запале Како са телом овим Од живог песка да опстанемо Разуларене кашике Односе нам зрно по зрно Како дрвеним рукама овим Лишеним лишћа да се грлимо Гину нам каранфили са усана Гину нам у вреломе песку 11 Куће су изврнуле Горке џепове

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Пошто је своје младе ученике упознао са овим звезданим јатом, одвојио их је у две подједнаке половине, једној од њих је наредио да гледа нетремице према источном

Између тих кула смештен је био портал, а пред овим уздизала су се, небу под облаке, два витка стуба, окићена заставама.

Троугао, оличен овим бројевима, је, према томе, правоугаон. Размера катета тог троугла је 171 према 140 или, мал’ те не, 17 према 14.

ћуташе, размишљајући, вероватно, о процедури своје нове мисије, али кад стигоше на пијацу зеља, он се обрати Хипократу овим речима: „Пошто си ми, мудри научниче и стручњаче наше републике, указао велику част да примиш мој позив на вечеру у

„Зашто да очајавам? Будућност стоји још преда мном, а ја сам још млад као роса!“ При овим лепим речима, његово се лице преобрази.

Са овим видљивим знацима краљевске милости упутих се Платону“. Аристотелес слушаше нетремице, а Никија причаше. „Кад изађеш

На главном његовом улазу стоје исписане ове речи: Нека не улази ко није упућен у геометрију!“ При овим речима Никијиним Аристотелес пребледе као крпа. „То стоји онде написано?“, упита он застрашеним гласом.

У првој од тих слика стоје та три лоптаста тела, поређана од лева на десно, овим редом дуж једне праве. Ова зелено обојена кружна плоча представља Земљину лопту, ова црна Месец, а ова жута Сунце.

Троугао, ограничен овим телима, правоугаон је, а његов прави угао лежи на Месецу“. „Сада је јасно ово: измерим ли онај угао тог троугла који

Своје предавање завршио је овим саопштењем. „Моји рачуни казују да је пречник Земљине кугле 24/5 пута толики колики је пречник Месеца, а пречник

При овим речима управи Клејтомахос своје очи према краљици, а она му добаци један дискретан, али од целог аудиторијума запажен

Зато резултат својих испитивања изрази овим речима: Сфера звезда некретница, у чијем центру лебди Сунце, толика је, да круг што га у току године оцрта Земља стоји

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

“ И подсећајући се тога утиска, помилован овим дахом детињства, ја се повратих. — Побратиме, — рекох одлучно — ни помислити нисам могао да си таква слаботиња.

расејано прелазио мора, збуњен лутао између маслина, луд корачао по усијаном Халкидику, тако сам се годинама верао по овим гадним чукама и чамио у овој влажној земуници, као жив мртвац, све док ме ова карта није отрезнила.

Оста млада попадија. Па се зацерека и цмокну у прсте. — Шта ти је побратиме? — шапнух згранут овим одговорима. — Ја те, Бога ми, не познајем.

Ја и не помишљам ма шта да спорим, само кажем: како ови знају да инсистирају на овим тврђењима, како хоће да ово улију свима, те да цео свет то научи напамет.

— Он је наш савезник и није лепо... — О њему као савезнику могла би се написати књига, коју би требало завршити овим речима: Сваки је његов савезник дужан два пута више мрзети Грка него ли свога непријатеља. — Скандал!

За онај секунд напрегнутога вида ја сам се уверио да су се деца, пред овим бесмисленим ужасом, била разлетела на све стране и далеко побегла од витла.

О благо њима! О благо њима! Излишан, баш као сасвим излишан на свету, чудио сам се, завидио, дивио сам се овим моћним, активним и смелим личностима, јунацима овим што све смеју и што су јаки, пркосни, храбри, насилни.

као сасвим излишан на свету, чудио сам се, завидио, дивио сам се овим моћним, активним и смелим личностима, јунацима овим што све смеју и што су јаки, пркосни, храбри, насилни.

решен бајаги да размислим о најлепшем начину да свршим са животом, који више не волим, који више и нема смисла под овим околностима, и који не могу да издржим.

Али заклињем вам се, ево заклињем вам се овде у овим каруцама у којима сте ме великодушно и сасвим бесплатно повезли, и да не говорим о пилетини којом сте ме услужили, ја

Тада је његовим лицем прелетело једно гордо осећање висине и смелости. Са овим изразом он је погледао, и збунио се. Онда је хтео сакрити ту непријатну забуну, и то вероватно покретом који му се

Ентрез, Монѕиеур!) Да се човек истопи! Но како ја тамо (иако господин — Монѕіеур) могу једнога дана умрети, то овим целокупно своје, како кретно, тако и некретно имање, завештавам сиротињи.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

далеке шимере или утјехом ко зна какве неизвјесне наде, сваки пут сам помишљао: ево се несмиљена рука демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на лицу, заварава им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са свог

Било како узели и судили ствар, чини ми се недвојбено, да, ма колико овим мојим поимањем живота и свијета на једној страни поткопавао реалност реалнога, толико на другој страни утврђујем

У овим дугим доконим данима овдје у болници размишљао сам и о томе, и питао се: Јеси ли ти баш наиван, као што си увијек и дос

— Код нас је друкчија ствар. Ја сам с овим задовољан: ја сам и желио управ ово. Село, природа, слободни зрак, кретање на отворену, то мени одговара.

” И смјеста би никао порив да јој то признам. А тад бих опет помислио: „Сад ти се чини да си овим признањем чак и преплатио! Искреност је нека твоја универзална валута којом све подмирујеш!

А према исказу најближих, нестали је носио управ такав огртач. Пошли су тим трагом и заређали по „Козмополис”-овим продавницама.

и чисто нестварно, да је прије самих неколико дана био у овој истој соби, ту, поред мене, да сам му се дотицао чела овим истим рукама... Значи, издржао је и овог пута. Издржао је, али га више нема. Нема више Радивоја.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.

Беше толико претоварен овим неочекиваним и тешким ударцима, да је већ занемео сав, и душом и телом. Само му беше једна мисао у глави: »Да је само

Збуњен, уплашен, изненађен свим овим што се са њим догодило, Ђурица ни у прво време па ни доцније не знађаше шта да мисли, нити беше у могућности да ма

Капетан одмах појми, да се, овим кораком, Ђурица одметнуо, али му беше веома загонетно, зашто се морао проваљивати зид, кад Ђурица није још био окован

— Ја сам ти извршио што си хтео: он ти се више не сме суду враћати, јер је овим зарадио куршум. Сад ти знаш како ћеш... — Не бригај. Играће ми без свирале. Но не рече ми шта нађосте у кеси?

неочекивано, те одједном умекша своју љутњу, заборави стару срџбу на кмета, и осети неодољиву жељу да разговара с овим лудима. — Правите ко пуши — рече он, пруживши дувањару. Биров му приђе бојажљиво, узе дувањару и предаде је кмету.

Неки пут је и сам бивао принуђен да примамљује жене својим работницима, а овим му је бар заштеђен труд, па и расходи који су спојени са тим послом. Развесели се и он, па стаде да дира Пантовца.

Ђурица хтеде да плане, али се сети да ће се и сам моћи доцније послужити овим одговором, па се уздржа и запита: — Баш увек тако раде? — Па...

се у дуга и широка повесма, а ветар дува снажно, те увећава оно усамљено шуштање и брујање шуме, која се склопила над овим тихим самостаном. Хајдуци поскакаше у кола и одјурише кроз кланац брзим касом...

прочита оба писма, сави их, запечати и диже се да пробуди успавана ђака, који је требао сад одмах да трчи у варош с овим журним извешћем.

Постепеним током догађаја Ђурица се већ навикао на свој положај, а озбиљне прилике наведоше га на мисао: да овим положајем осигура себи и своме другу будућност.

Сад идите, па причајте какву сте уцену добили за главу Ђуричину. За овим се обртоше и он и Пантовац и полагано се удаљише низ равне ливаде, а повезани косачи, не двоумећи много, разбегоше се

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

где им је сто стајао, и ту нађе један велики камен положен, па онда помисли у себи: — Боже мој, шта мора бити под овим каменом? Сигурно је мој отац мени нешто оставио под њим, кад се вратим да нађем и узмем.

има под њиме; али чим га одиже, а смрт испод камена проговори: — А, мој Петре, одавно ја већ на тебе чекам овде под овим каменом.

— Па онда и опет нисам нашô правду, — сад се опет ражалости вилиштањац. — Овако је неш ни наћи: док ти с овим вилиштаном млатиш, ти ̓ш увик неправду наћи, ал̓ ја ћу ти помоћи, само ако ме послушаш. — Оће он, све ће послушати.

рече: — Јеси јунак, али не тако велики, него кад си дошао, ето сада је један делија отео старцу што веје жито кћер, а овим људима сестру, појури за њим, па ако отмеш девојку, узми је за жену.

— упита Ера. — Ама, вала, не води ме срећа никуд. Да ме води срећа, не би ме водила овим путем. — А што? — упита Ера. А калуђер настави: — Ама, прој̓ се, само своје ноге ломим за невољу.

“ Многи сељани почну плаћати, а многи одоше да из дома донесу, и међу овим посљедњим ево ђе иде некакав одрпан сељак и носи врећу окрпљену про рамена и упита: — Што сте ме звали?

поред много жена које су у друштву сјеђеле, један од њих рече шале ради: — Сад ћу ја познати која је зла жена међу овим женама; — па онда, кад им се прикуче, рече: — Помоз̓ бог, зла жено!

“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун. У овим мислима срете је кнез Јово, па јој назове: — Помоз̓ бог, дјевојко!

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

О моје руке, што да нису гробом Постале твојим: на рукама овим, У дану, ноћи, без земље и стеге, Ти би трунула: са мислима новим, Пољупцем, сузом, твоје лице снежно Ја бих

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

ИИ. Моји први изумитељски напори Задржаћу се кратко на овим необичним искуствима, јер би она могла да буду интересантна студентима психологије и физиологије, као и због тога што

Ту сам упознао неколицину Американаца, који су ме заволели због моје вештине у игрању билијара. Овим људима сам објаснио свој изум и један од њих, господин Д. Канингем (Д.

Међу мојим новим пријатељима био је бивши градоначелник, господин Бозен (Баузин) кога сам ја већ донекле упознао са овим и осталим својим изумима и чију сам помоћ настојао да придобијем.

на коришћењу струја ниских фреквенција, а стручњаци у Вестингхаусу прихватили су 133 периоде уз напомену да се овим обезбеђују предности у трансформацији.

хтели да напусте стандардне облике својих машина, па сам своје напоре морао да усредсредим на прилагођење свога мотора овим условима.

Користећи се овим запажањем, одлучио сам да употребим високонапонске проводнике са калемом великог пречника а довољно раздвојеним да би

Испричаћу једно своје необично искуство у вези са овим које може да буде интересантно студентима психологије. Својим уземљеним предајником сам произвео изненађујућу појаву и

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Неки од стараца, присутних на овим скуповима, били су у Наполеоновим ратовима и добро су се сећали прича које су слушали од својих очева о аустријским

мајци, знао напамет, а који је у свом детињству такође био пастир, изразио у свом деветнаестом псалму моје мисли овим речима: ”Небеса казују славу божију.. “ ”Нема језика, нити има говора где се не би чуо глас њихов.

Читаве легенде су биле испредане у Идвору о овим дивним стварима. Али оно што сам видео са брода, превазишло је сва моја очекивања.

Замислио сам се над овим саветом и индиректним упозорењем. Палацки је био нежан старац, глатко избријан, и изгледао ми је као човек који све

После нешто више од једног сата сви смо стајали пред овим вратима. Исељенички брод ”Вестфалија” пристао је у Хобокену, а онда нас је један мањи брод превезао у Касл Гарден.

Испричао сам му тада шта сам осећао при првом сусрету са овим градом. Био је добре воље па је приметио: “Каква штета што нисте подлегли првом утиску црквених звона у Балтимору;

Књига је почињала овим Милтоновим стиховима: “Како је заносна божанствена филозофија! Нити на њој што штрчи, нити шкрипи као што

Али, уколико сам се више дружио са овим људима који су живели у скромној Принс стрит улици, недалеко од Бауериа, утолико сам више увиђао своје недостатке које

Све задовољство што сам могао понудити својим колегама, у првом тренутку састојало се у овим рецитацијама грчких и латинских текстова без и једне грешке у ритму.

Али ја сам то знао боле. Осећао сам да дружење са овим изванредним младићима и девојкама и са професором Вебстером, доприноси много више мојим припремама за Колумбију него

Све је то у многоме допринело да ми живот у Колеџу буде потпунији. Питам се да ли је под овим утицајем дато и званично име овој школској установи: “Колумбија колеџ града Њујорка”, када је 1787.

Студирање и размишљање о овим двема цивилизацијама, старој цивилизацији Грчке и новој англосаксонској, што су ми се чиниле као две највеће

Ћипико, Иво - Приповетке

А није ни чудо! Толико страхота чули су причати још из младости о овим школићима. Од кољена до кољена преносе се приче о сломљеним бродовима о ове суре хриди: овдје море напада своје жртве

— повика изнебуха у сав глас проповједник и дохвати сребрно распеће. — Неће ти бити опроштено док се овдје, пред овим израњеним распећем, живим богом, не одречеш својих гријеха. — И повика: — Одричеш ли се? Кажи: одричеш ли се?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

О митолошким песмама Видо Латковић између осталог каже: „Небеска тела схваћена су у овим песмама као нека велика породица“.24 Она се међусобно орођују, жене се и удају, имају брата или сестру.

Песник враћа постојању ону меру коју смо му ми у својој сазнајној охолости били одузели. Има у овим песмама нешто од класичне лирике, и у исти мах нешто неочекивано ново.

сматра да би дадаисти већ излизану фразу „коњ иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37.

Рецимо у овим стиховима из песме „Путовање“: То Јерменка око нагих рамена увија свилени вео Као да од чауре хоризонта отцепљује

Али ако сада овим огољеним схемама почнемо да враћамо изостављене делове, готово да бисмо могли тврдити како се на наше очи поново рађа

Овде више не говори и твори сам песник: како ће касније Споредно небо показати, са овим призорима несумњиво кореспондира оно у природноме језику сачувано стародревно и изоморфично пројектовање човечијег

да одговори на питање зашто се управо у поезији готово систематски крше наведене забране, али се мало шта може рећи о овим прекршајима као о књижевним поступцима помоћу којих се конституише чисто поетски предмет. А нас управо то и интересује.

И да само с времена на време блесне изузетном поетском сугестивношћу, као у овим стиховима из песме „Сентандреја“: Помирисала си цвет перунике Затворила се у небеску круницу И заћутала.

Већ 1955. године Зоран Мишић је овим реским речима одбио дневну полемику: „Позивима да се ступи у арену и суделује у борби петлова коју зову дискусијама и

чини ми се, могућој аналогији схвата као развој било кога другог знаковног система, а у првоме реду природнојезичкога. Овим се путем, да и то споменемо, сасвим прикладно може објаснити зашто је извесна стилска формација, мада је у другим

: кроз фолклорне све до митских наслага слика и значења. Ко год није кадар да заједно с овим песницима понире у језик, њему њихове песме изгледају херметичке и статичне.

У свету веома заступљена, код нас су поетичка проучавања, у систематском виду, започела тек овим пројектом. Откуда толико закашњење и како надокнадити оно што је претходних деценија (да не говоримо о вековима) није

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

(Одлази.) ИИИ ЖИВКА, САВКА ЖИВКА (пошто је Анка отишла): Ето, видиш ли је! Дође ми, бога ми, да потегнем овим маказама па да јој разбијем главу. Али шта ћу, морам да трпим. Дужна сам јој три месеца, па морам да трпим.

УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! Пфуј! Шокинг?!... ЖИВКА: Шта је, забога?!... УЧИТЕЉИЦА: Немогуће, немогуће, госпођо, радити са овим човеком. То је тако неваспитано и безобразно дериште, да ја просто не могу више да поднесем.

ЖИВКА: Па разграбио се, дабоме, кад ви нисте били вредни. ВАСА: Ех, нисмо били вредни! Ето, са овим што сам донео, купио сам сто и седамдесет бројева. ПЕРА: А ја триста и шест. ВАСА: Ето!

Задавићу га, разумеш ли, ево овим ћу га рукама задавити. ВАСА: Де, де, де! Опет си пала у ватру. ЖИВКА: Па како да не паднем у ватру, него у шта хоћеш

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Између Станковићевог романа и романа Милоша Црњанског постоје извесне занимљиве сродности, на које се у овим студијама, понекад, изричито указује.

200 Пажња која се поклања овим и њима сличним, једва ухватљивим доживљајима, већ је сама по себи занимљива и не може бити случајна.

Многи су се и пре и касније овим поступком служили. Али је зато нова функција коју је поступак добио у роману Милоша Црњанског.

Пошто се код Црњанског на овим местима налази прелазак између јаве и сна, томе се мора посветити пажња, и ваља помно испиташ могуће последице.

Очи његове мале ћерке такође су жуте, и такође с црним тачкицама. И Аранђел Исакович има жуте очи. Са свим овим жутим очима опониране су Дафинине модре, које „имају боју зимског неба, хладног и чистог”; односно, њене су „очи

Милош Црњански се радо и често овим поступком служи. Утисак је, међутим, у примеру који анализирамо појачан и стога што је јунакиња ограђена зидом,

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Постојмо дуго над гробом овим И вратимо се с уздањем новим! — Мален је камен, — баш према срећи: Срећније Српство шат дигне већи.

С овим рупцем отари ми Хладан с чела зној. Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал

Ко послуша неће јести Ни јаја ни кокошака. * * * Многи савет који чујеш Овим истим духом дише: Штеди ово, штеди оно — Да остане баби више.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ВАСИЛИЈЕ: Али забога, колико сте ме пута назвали вашим зетом? ФЕМА: Ти мој зет, с овим издртим лактовима? Сад ће ме сместа грозница уватити. ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице...

ФЕМА: Коми фо! Ја не знам шта ви с овим желите казати. САРА: Ах, гледајте како сте срећни, како сте алобонер. Господин филозоф, мој рођак, који се у Паризу

Краков, Станислав - КРИЛА

Лутали су без циља међу овим сплетом од сивих камењара као растурени мрави. А потом отпоче да грми. Данас се имало да реши.

Петровић, Растко - АФРИКА

„Дакар није Африка!“ понавља мој пријатељ, који ми тако забрањује да се одушевљавам овим урођеницима што су ту као представници скоро свих племена екваторске и западне Африке.

Утолико ме више узбуђује сусрет са овим женама, овнујских очију И дебелих усана, што оне одговарају тачно гравурама које сам налазио као дечак у старим

И то је прва чежња пред овим облама. Што више пловимо крај њих, склоп распореда овог острвља све је чаробнији. Сада је то једна бескрајна ривијера,

“ Влажна, тешка запара као да се пуши око нас; светлеће мушице на неколико метара трепере неодређено растопљене у овим испарењима као у меду.

Кад се сетим да сам од детињства сањао поћи и залутати овим крајевима, без икакве спреме, без икаквих удобности, сам са дивљацима, делећи с њима њину храну и воће, спавајући на

Црнци скупљени на уласку били су овим необично забављени. Смејали су се гласно од свег срца. Н. их погледа мрко и лаганим гласом који се пунио горчином,

У средини села су дворови племенских шефова, саграђени од набијене земље. За овим селима долазе села чије су колибе, да би биле заштићене од зверова, везане полукружним зидовима.

Очигледно је да он свој утицај у овим крајевима хоће, представљајући лажно мој долазак, да утврди на мој рачун. Отуда краљу идеја да ми отвара очи Или да ми

Ја сам чекао да се вратимо у колибу, да вечерамо, и да ме поново пита како сам задовољан овим виђењем са једним поглавицом, па да му кажем колико не желим да у очима било чијим изгледам нешто друго но што сам.

су рукама шибали по звездама; али у свима њима жеља, луда жеља, да буду у исти мах и на небу и на земљи, вукла их је овим дивним женама. Већ неколико дана да се ја јутром више не осећам онако оран као првих дана у Африци.

Други племенски фетиш је она риба „силкес“, тонгуавана, која се свуда у овим крајевима, где је већи део године савана покривена кишом и водом, налази жива и под сасвим сасушеним тлом.

Царство Саморија било је уистину огромна држава чији је пречник у овим крајевима износио преко лет стотина километара.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Па куд ћеш онда?... Још да си сама! Ал’ шта ћеш под ноћ с овим дететом? СТАНА: Ваљда ћу доспет до Смедерева? ГЛАВАШ: Па онда? СТАНА: Са зором даље.

Све гушћи дим!... Више пламена! Исаче, збогом!... Ти скачи тамо! Ја ћу кроз ова врата скочити, Овим ћу путем крвцу точити! ИСАК: Збогом, Станоје!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Колико их има који жуде за овим местом, и који би на њему можда боље послужили но ја, и њих не нађоше, већ баш мене! И то готово насилно!

преко Лукова до Кривог Вира, где се сједињује са друмом који иде од Бање на Параћин и који горе споменух, те се тако и овим путем од Зајечара може доћи Параћину.

За овим првима ево још и других, то овде притрчи један, то тамо један, док се напослетку не помакне напред цео ланац.

За овим батаљонима, расутим у стрелце, ишла је једна наша батерија, а за овом још један батаљон у четним колонама, као потпора

Док сам ја на једном крају шанца био заузет овим призором с коњицом, на другој се страни шанца зачуше гласови: — Ено их, ено, вичите ове наше нека се уклањају с

Ђенерал опази ове погледе, опет застаде и окрете се мени: »Реците овим војницима коју одушевљавајyћy реч. Кажите им да одлазим да им помоћ пошљем«.

Под овим се несрећником распрсла двадесетчетири-фунтова граната, те и њега и одећу му рашчупала у комаде. Још мало даље лежи пол

Турци су с почетка били овим неочекиваним нападом с бока и леђа јако изненађени и запрепашћени. Држали су да ће одмах за овим Хрватовићевим нападом

Држали су да ће одмах за овим Хрватовићевим нападом на њино лево крило и позадност следовати и снажан напад Черњајева с фронта и деснога бока, што

Глава му откинута и откотрљала се далеко од трупа... Тако ће бити и са овим влаком што сад јури поред мене. Ал' да, ово није влак, ово пролазе батаљони.

и то није далеко, то је ето ту... сад ће... сад ће! И неко страшно ишчекивање обузе ми душу. Ца овим осећајем можда би се једино могао упоредити осећај осуђеника на смрт, у тренутку кад привезан за колац чека кад ће

Таласан овим осећајима наш се ланац живо провлачио кроз густо шибље, расплећући рукама сплетено грање и павитњак. Нико није говорио

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Ха — осмејак тај ме сећа, Шта је чудно овим људма — То је ова кита цвећа, Што ј’ на мојим виде грудма. Ох, опрос’те страни људи, Опрости ми, ледно доба, Ево

Сећам те се као виле Која стоји сама На извору најбистријем Српских нам песама. Ти си мене запојила, Овим светим пићем, — Ти си тајно управљала Мојим целим бићем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— О, брате, ти поче као песник — дира га Светислав, нестрпљив већ да он настави своје причање. — Хоћу да објасним овим људима како изгледа тамо. А сад, да запитам тебе нешто, о чему сигурно појма немаш.

Па шта буде. Чекали смо поноћ. На фронту се тренутно све утиша. — Хајд’ сад! — викнем овим мојим. Јаој, људи кад је грунуло... Можете да замислите: тридесет бомби готово у исти мах...

А овде је живот стално у смртној опасности. Чудим се овим људима како они не зазиру много од смрти. Да ли је код њих урођена храброст, или висока свест о дужности?... — Лезите!

— Шта мислите, господине потпоручниче — запита ме Станко — када ће се завршити овај рат? Две године гинемо на овим положајима, и ни маћи. Објашњавам му да исход рата не зависи од нас, већ од наших савезника. А они су моћни и силни.

Из онога што нам је испричао капетан Радослав, и што смо доцније од других сазнали, догађај је текао овим редом. Капетан Бора, командир четврте брдске батерије, после дужег времена, једва је добио дозволу да сиђе са

Слушао га капетан Бора, и наједном је закукало његових двадесет девет година. — Јаој, скршисмо младост на овим планинама. Слушај — говорио је живо — у будућем рату при Врховној команди мора постојати одељење за набавку женских...

— Припрема се увелико. Чујемо да се спрема офанзива. А и крајње је време. Трећа је година како смо на овим положајима. Попуне нема... Последњи је час. — А морал?... Како се држе војници? — Како?... Душа је замрла.

Истина, оваква су зарицања бесмислена. Има нечег нагонског, неодољивог у нама, у овим узаврелим годинама, када нека подсвесна радња обујми тело, помрачи ум...

Али људи су ме вијали као неког прогнаника. Ви сте се овде саживели са овим мучним животом... Али мени изгледао је рат сасвим другојаче те снежне ноћи са висине Савојских Алпа, када су ме они из

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

нечега што је већ давно а заслужено мртво, час као ташта забава са склоностима за бизарно, куриозно и прециозно у овим временима најмање приличним таквим тенденцијама, а час можда баш и као заједљива антитеза и јетка упадица сред

читав низ других писаца, у разним степенима заинтересованости, све до наших дана, али нико паметан међу њима није хтео овим стварима придавати значај већи но што оваква доколица, или вежба, или скривалица, може имати.

Овоме се клања, на оног гледи, А с овим се љуби, с оним беседи, Дању-ноћу по шпацири куда не ходи, Компаније свакојаке к себи доводи, Безопасно љубов с'

Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу. С овим богом које чудо да природу блазне, Да по свјету проклијају злобе многоразне?

Нигда ли вам није доста нит' шта овде света! Мила чувства продају се — ту већ нема зајма —, Земља мора сва пропасти с овим обичај'ма. Слуга би рад бит господар, овај иште власти, А властелин да до цара пружа своје страсти.

Птичар ја нисам Дјеци да бих сам Ловом у пољу Добио коју Птичицу. Воду не гацам, Мреже не бацам, Да им ја овим Малу уловим Рибицу. Врт ја не градим, Цв'јеће не садим, Нит' је пролећа, Да им дам цв'јећа Китицу. Ха!

Раич архимандрит, биви тогда у Новом Саду учитељ, једному својему пријатељу ко утјешенију о смерти сочини. И к овим приложи му у њеколико рјечи на њега писмо, сљедујушчаго седержанија: „Дражајши!

— Биће да је Трлајић у писмима пријатељима у завичај послао више песама сличних овим двема, што се види и по неким штампаним одломцима његових стихова које је Г. Магарашевић објавио у Летопису (1830, ч.

Пред песмом, Видаковић даје овакво објашњење о њеном постанку: „Следујушчу песницу овим поводом... сочиним. Полазећи ја из Титела 1813. г.

Да је песма превод с мађарског, тврдио је већ А. Арнот; у вези с овим питањем в. чланак Лазара Чурчића, Око ауторства једне песме из грађанске лирике, Прилози за књижевност XXВ, 1959,

није ни знао да је Стеријина, пошто је песма у њега непотписана —, па је тако од пет строфа штампао само четири, и то овим испретураним редом: ИВ, ИИИ, И, ИИ.

Чланак у целини гласи: АУСТРИСКИ МУЦИУС СЦЕВОЛА Под овим именом стои у Аустриско-гражданском у Бечу изданом календару за т. г.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Какви савези?... Куда нам децу мислиш шиљати? Зад нас још није доста пропало По висовима овим каменим, Већ и авети сиње пучине Зар нашом крвљу мислиш појити?

“ РАДОШ: Е подла глумца, попа лажљива? Ал’ нека, иди, лажи вечито! Него кад умреш, попе матори, Размрскаћу ти овим прсима Христове вере тврди споменик...

Ал’ и по чему ће ме познати? Кад и сâм видим да сам нестао „Да мене нема више у мени —“ По овим мојим гадним ритама Сердар се стари не да познати — По оку ваљда?... У оку ми је Невоље горке чемер и јад.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Шта ћу му ја? Ништа му ја не знам, да простите, кô нека ствар кантару. — Да нијеси ти, Симеуне, почем вјешт овим швапским лумерами? — Бјежи, чоче, какве лумере, каква ли... На ли-де, Мићане, једну чашу, па додај 'вамо.

Проклете те твоје ћуди! Не прођоше ни двије неђеље, ето ти Симеуна ђе иде: — Нема, вели, сложна и једина друштва. С овим се народом не мере ништа почети. Понеси, Мићане, по Богу брате, ако иђе кап имаш! Наставише јопе' пити.

! Немојте, господини моји, гледати што сам ја чојек сирома' сељак, већ судите по правди и закону. Ми смо сељаци с овим судом досад задовољни били, па би жељели и одсад.

земљи и Окружни Суд, има наша премилостива Земљана Влада, а овај исти Давид, с овом истом својом блентавом главом, и с овим истим лоповом, могô би једног јутра и у Бечу осванути. Немој те ви мислити шта мислите!

четрдесет гради будала, већ сам ја вами зато чудноват што у мени има милиіун срца и милијун језика, јер сам данас пред овим судом плакô испред милијуна душа које су се од силног добра и милине умртвиле, па једва дишу!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА: Сами сте ви наредили. КАПЕТАН (сети се): А јест, боме! А јеси л' ти, господине Вићо, казао овим грађанима да држе језик за зубе? ВИЋА: Рекао сам им!

Куда ћу и шта ћу с овим Ђоком? ЖИКА: Ја бих као рекао... КАПЕТАН: Говори! ЖИКА: Па ви сте стари полицајац, знате већ како се у таквим

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Караџићев ијекавски говор као темељ свога књижевног језика, иако је тим идиомом говорио веома мали део Хрвата. Овим потезом постигнуто је књижевнојезичко уједињење Хрвата, који су се дотада служили регионалним књижевним језицима.

у оквиру обредних врста - ванобредни садржаји, у систему створеном за верске потребе изражава се свака нова садржина. Овим системом књижевних жанрова нису се могла изразити индивидуална људска осећања и световне теме, те су жанрови усмене

И остале песме које с овим својеврсним епом чине целину обликују хронику устанка. Оне верно бележе топографију бојева и њихов ток, представљају

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

у плоду, ил’ иза пламена гар јадовно голотињом у небо, једно је, о једина: до у беспуће, знај, путем је овим грење. И дубље ли нас нема, дубље се отвори спасење. МИРОВАЊЕ ДРВЕЋА Све боли. Мили друзи, рад мене мирујете.

ВИ Лепота јер заслепи ме, и нем. Дубље то, болније тим, животом бих те, муклим овим неспокојем рећи, јер смаку до у корен смем. Ал’ мук тобом сам све већи. Глухо те у ноћи ове, у дневи бдим.

Издаји то, муклије се увуче. В Закити, намерниче, пест окрвави, бравама овим по крваву ружу. Негостопримљу крвљу нек запечати рђу сустали Бог.

Поклецни, ного, посрни — узлет је у недостижно што зову овде пад. 4 Паркама ходом овим разоравам прело. Радосно, у погреб себи, запојем опело. Мрењем све живљи, старошћу све дубље млад.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Отуда је разумљиво да овим именом наш народ може означавати различите биљке. — В. Митско биље. В. се баје преко крављих леђа, да би крава имала

Манипулације са клином, међутим, у противуречности су са свим овим, јер је њима смер да болест прикују за дрво (како су то радили још Римљани).

Трн (ѕінг.); трње (цоллецт.); драча (ѕінг. и цоллецт.) ‹и драч, в. РСА; драч и девесиљ драч, в. ЗНЖОЈС, 23, 56›. Овим именима одговарају латински називи: діпѕацуѕ, ѕпіна алба, цратаегуѕ моногyна (»бели« трн или »бела« драча); паліуруѕ

, 3430) постала је у овим асоцијацијама, с обзиром на негативну магичну моћ гране, моћ сметања и задржавања. Исто тако, можда, и пословица:

Брест), али ти чланци недостају. У замену за њих, у следећем осврту указује се на неке податке из обимне грађе о овим темама. Бадњак. Кратак чланак о б.

Ово треба да не виде копачи, па чак и да не знају из чије је њиве. Овим се као бајаги краде и преноси род са туђе у своју њиву. Овај струк краде домаћин или његов син, а никад жена или кћи.

Ћипико, Иво - Пауци

— Што и од осталих, одговори племештак. — Кијамет! . —Казуј, болан! —Казивао сам овим добрим људима што знадох... Али, ево никако — преврну разговор — да ми се угрију ова два прста на руци!

И сада му бјеше жао што се толико мучи и кињи, а могао би и с овим што је досада стекао лијепо и спокојно живјети. Напокон се шјор Лука диже и пође по дућану, па, уставивши се на

Осушила им се уста, па им се не да говорити. Једва након неколико времена јави се Јуре к'о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ' ћемо мој сад, а и вруће је!

При тој помисли стегну га у грудима; бијаше му као да су се они срасли с овим крајем и да их, ево, силом кидају од мајке им земље. Тако узбуђен стиже у варош.

— Ипак, лијеп је живот! — јави се Иво, осјетивши у себи сласт ноћи. — Зар ти није мила ова силна ноћ, са овим шумом? — Мила?! Па да и је! — насмија се доктор. — Колико ће та милина трајати? ... А сврха свега? А конац?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Кога је то Прохор порекао — Бога или човека? Пред овим питањем посустајем, нем и узнемирен. Мучим се да осветлим ону ноћ као да баш ја морам да је прођем корак по корак,

Њему храну доноси лично господарица Вратимља, Јелена, наша добра хранитељка. Не, ја се овим што сам сада рекао никако не придружујем злобним гласинама које иначе свакодневно слушам. Таман посла.

Поново ће у овом грешном људском стаду, међу овим народом који је танушном пређом везан за Христа, а чворугавом павитином за Перуна, завладати закони шуме и дивљине.

Нарочито би се наслађивале оне мршаве мрцине из штала. Зато сам се повукао. Ћутаћу и чекаћу. У овим временима победник је онај ко преживи.

ако би ми монаси клечали около по калдрми док ти чупави разбојници секу главе нашим браниоцима, али се не слажем ни са овим што Макарије од нас захтева. Свако треба да ради свој посао.

али он се овде у овој помахниталој кошници, у овом проклетом орловском гнезду, не може наћи Шта се забога дешава са овим људима? Крећу се као муве откинутих глава, на лицима им непрестано титра неко отужно усхићење.

Сирота моја Анчица се приказала овим згранутим тикванима као ала којој на мегдан ваља извести достојног противника. Избор је одмах пао на Мијата Видића,

ја осећам сада као свету дужност да кажем неколико речи на овом суђењу, јер ме на то нагоне душе оних који су умрли на овим бедемима. Они ми се у сну привиђају.

Макарије Смрт је озбиљна ствар. Живот је озбиљнији. Добро, знам, не би требало да се у овим годинама шегачим са животом и смрћу, да од свега тога правим спрдњу. Грешим? У реду, грешим, па шта?

Упутио сам се онамо и видео да су кочеви од глоговог дрвета. Ако Никанор настави да влада овим манастиром, на три дана хода унаоколо неће остати ни једног проклетог глоговог дрвета ни џбуна, јер ће, да би истерао

Најзад сам му рекао: „Доротеју, ако из овог твог дрекала потече једна једина кап ракије, носићу те као коњ на овим мојим грбавим леђима од зоре до подне куда год ти хтеднеш. Ако не потекне, носићеш ти мене.

Зар је морао и он (питома њушкица, питоме очи), зар и он? Шта се ово догађа с овим светом? Али није. Мало му је било што се и сам закликтао (шта је ког врага било толико смешно), него је и легао на

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Да суморне мисли и тугу одстраним, Хоћу, драги друже, с тобом да диваним. Згода ми се дала да те, путем овим, Као дивљу зверку или зеца ловим. Бадава се молиш... са песмама својим... Рашчупан и страшан ја пред тобом стојим. 2.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

XИ ЦАРИГРАД. У ФАНАРУ Цариград Моје перо стоји унезверено и не зна чим да почне. У овим првим данима мога боравка у Цариграду сваки је моменат по један велики доживљај.

Ја сам више посматрао но говорио, а мој, први утисак о личности патријарховој скицирао у дневнику овим речима. Мелетиус ИВ средњега је стаса, али га његово достојанствено држање, отмен гест и звонки глас чине знатно

„С тога, по једногласној синодалној одлуци, изјављујемо драге воље овим нашим честитим писмом нарочиту похвалу и захвалност Вашој Великоучености за такву просвећену и корисну сарадњу њену.

Шта је онде сагледао, то ћемо и ми, драга пријатељице, да видимо овим догледом мога прадеде, који се не разликује много од Галилејева.

путања има полупречник од тридесет девет метара, па сам је једва могао сместити у мој врт; сам Јупитер претстављен је овим зрном ћилибара, дебелим седам милиметара. Његов пречник је, дакле преко једанаест пута већи од Земљина.

канапом један део његове путање; остатак морате надопунити у мислима, а то није тешко: Сама планета претстављена је овим зрном рубина од шест милиметара дебљине.

Те године открио је славни Хершел једну нову планету, Уранус. Њена величина претстављена је овим зрном бисера од два и по милиметра дебљине; и она је куд и камо већа од Земље.

О томе важном догађају још ћемо говорити. Њена величина претстављена је у нашем моделу овим зрном граната које је малко веће од бисера којим сам претставио Уранус.

Шта мислите, драга пријатељице, где бисмо морали ставити ову куглу? Морали бисмо оставити мој врт, поћи овим путем што води у винограде, попети се на онај брежуљак, спустити се оданде ка Дунаву, пребродити ту реку, па проћи

Замислимо њихове моделе поразмештане по простору далеко око наше Земље. Сада нам је јасно да, када са овим зрнцем које нам претставља Земљу обилазим око овог малог баштенског павиљона, да то неће изазвати промену слике коју

“ Кеплер климну главом, човечина диже своју чашу у вис: „Па да се побратимо!“ Тихо је незадовољан овим интермецом. Он баци прекоран поглед свом асистенту, па настави: „Истина је. Кажу: свако је своје среће ковач.

И центре осталих путања планетских ваља померити из средине стола у разним правцима. Ја сам те центре означио овим црвеним значкама. Центар Венерине путање удаљен је у моме моделу само 4 сантиметра од средине Сунца.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Птичар ја нисам, дјеци да би сам ловом у пољу добио коју птичицу. Воду не гацам, Мреже не бацам, да им ја овим малу уловим рибицу. Врт ја не градим цвјеће да садим: нит је прол'ећа, да им дам цвјећа китицу. Ха!

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Клисару): Што му ово не повади? АРСЕНИЈЕ Не смем, дедо. Убиће ме овим камењем. Ти знаш, да му само ти можеш узети. МИРОН (чисти Парапуту од земље): И где оволико земље и блата нађе?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Паланка је такво решење примила, прво, уз ироничан осмех, са овим додатком: „Наравно да ти разлози духовном суду не би ваљали у другом случају брачног спора; али ваљао је госпа Нолин

Очас, ту пред огледалом, научио је Милан неки нов, блед осмејак, час сетан, час мало арогантан. Са овим последњим осмејком на лицу запитао се сутрадан у себи: „Математика? то је повратак у гимназију, у сиротињу? Дакле, не.

а стварно, изгубио сам моју ведрину, Павле, моју способност, неоцењиву, да будем задовољан увек са свачим, па и са овим што је сад ту! Да је од Бога дошло, ја бих био ведар и задовољан; али је од оца дошло! Страшно!

Бранку је објаснио: — Да будем с мамом колико још могу, али и да не изгубим везе с овим крајем и људима, ни пословне везе, ни пријатељске везе.

Мимић је без протествовања слушао шта му пријатељ говори; и смислио да заврши разговор овим речима: — Такво моје држање, чини ми се једини пут да нађем коначну резигнацију и тоталну резигнацију, и да се смирим,

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Мајмуни, наравно, овим позорјем узнемирени, почну ретерирати, али Роман ово видећи: »Шта, то ли је ваша фаљена храброст?« викне.

страом, или природним нагоном (које је од ова два, остављам филозофима на дистинкцију), пођу шумом, али се Роман није овим оладнити дао; с јуначким кораком следоваше он својим непријатељма, као младић у мазуру пркосећој девојки, и намисли од

најпосле пути млада невеста обећа послушаније своме супругу, ал’ чим месец протече, гледи да га под папучу притисне! Овим, дакле, поткрепљен, наш ирој устане, очита: віно д’іл анно, донне ді qуіндіці, и тако оставивши своју несуђеницу

Зато ови по правилу ретко и иду, но понајвише седе и седећи гледају како им главе седе. К овим и ја принадлежим, желећи прво читатељма моје високоученије (неки мисле: учен-није) показати, а второ, папир навалице

правимо, гди напротив жене, у соби седећи, не само што би желудац поквариле и с тим болест на себе навукле, но учмањем овим и лепоти би својој, коју ми тражимо и уважавамо, велики уштрб нанеле.

« Али овим средством не само жена него и људи тајне могу се докучити. »Ја би желила какво средство којим само мушке тајне на

Ког врага, одговори магарац, та ја нисам ништа будаласто учинио.) Као прибавленије к овим памтења достојним житијима долази да, следом неки новина, један магарац сада страшно вниманије у Паризу подиже.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

“ И на то је биограф надовезао свој опширан коментар, објашњавајући дубину мисли у овим речима покојниковим. У биографији једног сликара читао сам како је у животу имао тешких неприлика услед сукоба

Ја сам овим хтео само сам пред собом да оправдам онај понос који сам осећао када су ми први пут навукли панталоне. Међутим, нисам

осећање које сам имао када сам изишао од берберина било је то: да сам обријан и да имам докуменат о зрелости у џепу. Овим довде нисам казао све о школовању.

Но ни о ономе школовању у средњој школи, где човек скрха најлепше своје године, ја овим нисам казао ни све ни довољно.

Ми смо се овим поређењима необично лепо користили, јер кад би нас учитељ извео на таблу и рекао, рецимо, да напишемо 70, ми смо се

Уосталом, ја ни дан-данас не разумем чега у свима овим мојим одговорима има смешнога и чему се управо председавајући професор тада онако слатко смејао?

који се никад у животу није дружио са тачкама и запетама и, могло би се рећи, био чак и њихов противник, дошао је овим командантовим захтевом у велику забуну.

да научимо ова краљевска имена, заменили смо у игри оне непознате речи новим и врло милозвучним речима и дали прилике овим силним краљевима да се и од њих може каква корист видети.

Разуме се да овим дивним стиховима нисам успео одушевити професора. Али је то тако ишло само са лекцијама које су се односиле на

Сви они који су пропустили да овај предмет савладају у школи служе се овим корисним књигама, из којих се могу сазнати не само границе држава, величине градова, брда, реке, но и многа друга

Сва та знања, међутим, недостају географији коју учимо у гимназији. Али, да се човек може правилно користити овим лепим књигама, ваља му изнети из гимназије бар она прва, основна знања, која ће му служити као основа за разумевање

Лекару се мути чело бригом и обраћа се родитељима, као човек који је већ поставио дијагнозу, овим саветом: — Дајте му да једе куване суве шљиве, упишите га у какав спортски клуб и будите измирени с тим да ове године

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Јављају, да је поручник Јанко тешко рањен — извештава телефониста. Гр-р-рууу! Ни броја се не зна овим експлозијама. Дрхтавица обузима тело. Лукине уснице су помодреле. Гру-у!

А знао сам да свуда около гамижу војници. Можда и због њих, јер се људи у овим мрачним ноћима убијају без претходне обзнане. На путу се нешто испречило... Као човек!... Застадох.

И тешко команданту јужне војске, ако за главну базу одбране није изабрао багрдански положај. На овим положајима јужна војска је сачекивала северну и обично је до ноге тукла.

— Докторе... много си плашљив... И још се срамотиш пред овим људима. — Ваше Величанство, нама није место овде. Ја никада коња нисам узјахао, а сад под старе дане се ломим.

— Пазите ви шта радите! Ви хоћете да нам прекинете колону и никад се не бисмо састали у овим беспутним крајевима. Као старешина, ја то не могу дозволити!

— И један ауто, да ме не мучи више ова ћорава џукела. И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим планинама црногорским.

Каже нам потпуковник Петар: — Слушао сам раније како жене у овим крајевима обрађују земљу, док људи носе оружје и „наджиравају“. Па наравно... У три корака да прескочиш ово имање.

Човек је онда утрапио мотику жени. То је њој разонода, а он је узео пушку, и „јуначи“ се по овим кршевима. Жена га тако више цени и уважава. Али ни увече, на преноћишту, не нађосмо хлеба.

— Ни једно, ни друго вели поручник Протић — већ само примитивци... Вековима су живели у овим кршевима издвојени од целога света.

овога пука, однегован старим војничким традицијама, у команданту пука гледао сам одувек високог старешину, а сада у овим тешким данима народне трагедије и свога оца. — Ово има да остане у архиви пука — прекиде читање Душан.

— Море, никад у цркву није ишао... ... и у свештенику овога пука, нарочито у овим тешким данима нашега страдања, гледам једину утеху. — Честитам! — пружи Живадин руку Момчилу.

Војници су већ пронашли забаву са овим појасевима. Надимају их што могу више и, уместо да заврну завртањ они оставе цев отворену, онда притисну мишицама, а

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Има ствари које не знам или на које никад нећу моћи одговорити. Је ли могуће да завршавам овим једну мисао коју сам имао до скора, а која мије ево сада скоро већ страна!

без чувства и без ужитака, Без везе, скоро глуп, скоро идиот, Драги камен испали са небеског прстена, Откотрљан по овим пространствима Битиније, По овој Малој Азији и Олимпу, Као да је било где другде; Са небескога прстена којим сваку

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Сав збуњен дође Дрвосеча до своје куће, још са улице викну: — Шта је овим људима, жено? Жена одшкрину врата, затим их брзо залупи. — Шта ти је, жено? — викну Дрвосеча. — Гледај!

Већ је и Цар некако мутно осетио да нешто није у реду, па за доручком упита свог Првог Доглавника: — Шта је овим људима, за име света? Доглавник само рече: — Микики-Мики-Но!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У моме оку, ево, суза сија, И моје ране постају све веће. Твој златни поход и убогу годи, И види Бога у часима овим; Нада мном само мрак студени броди, И душу бије немирима новим.

39 Момак девојку љуби, Но ова другом је склона; Тај други воли другу И с овим венча се она. За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Заједно с овим слојем ступила је у борбу против турског феудализма и црквена организација, јер се она на тај слој ослањала, јер су

У свим овим акцијама Вукашин се понашао као потпуно самосталан владар, који нимало не зависи од цара Уроша. Мрњавчевић Јован

С великим симпатијама у овим песмама говори се само о неколицини личности: о Милошу Војиновићу, војводи Момчилу, младој Гојковици.

Можда су и ови људи стварно постојали — под овим или под неким другим именом. А можда их је народ и измислио — у жељи да прослави што већи број бораца за слободу.

се речи којима Грчић и Ђерзелез изражавају своју надмоћност над Новаком и његовом дружином, а то и јесте најважније у овим песмама.

И баш зато што су делови такве трагедије, туга у овим песмама осећа се као немерљиво дубока, а догађаји и личности у њима имају општенародне (и општељудске) размере.

Не постоје ту никакви слојеви који се могу — на Кравцовљев начин — експлоатисати као млађи и старији. Одузмите овим личностима њихова народна обележја, и оне ће бити потпуно уништене.

народа. Судећи само по овим стиховима, овде се оштро испољавају две непријатељске класе. Али судећи према целој песми, изгледа вам да је народни

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

су га, првог школског дана, ђаци угледали онако неиспаваног, мрког и зловољног, настао је бојажљив шапат: — У-ух, с овим неће бити лако. Боме ћемо се пожељети наше добре учитељице Лане. — Види му само носа, као паприка.

— Шта да сад радим с овим чудом? — забрину се дјечак. — Лазаре, ти си мајстор, дај помози. Кад си знао поправити земаљску куглу, умјећеш и овај

— Ропство је тешко и каквој шашавој птичици, а камоли неће бити овим бистрим стођаволима — гунђао је он срећан што ће се већ кроз који тренутак ови весели бјесови разлетјети селом као

О тој бруци наредник Дане Накарада извјештавао је вишу власт, између осталог, и овим ријечима: ... „А затим, у неозначени сат исте ноћи, ове три пијане фигуре извукоше се помоћу својих ногу и

— Наврати некад и овим крајем. Ту ћеш увијек наћи мене и стрица Лијана. Ја ћу те сваки дан чекати. XXИИ Крајем јесени од четири омладинске

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Тко за поуздано ка стојеће? Ко ће разделити ова и она, што се напред указују и помиљају се? И овим ето, устопце да иде, а на ове да и не гледа? Тко мртву живу ли реч прима?

РАТОБОРЦИМА Радуј се Источе и Западе и сва северња страно, роде и породе христјански и ратоборци по Христу врагом и с овим светом супроћ носци се!

У ухо немучно дочувено да може бити на слатко скоро послушљиво! Попре него устом и устнима и језику, — овим ето, отворити се и привући у себе духа!

И заради оваквога посла то се је пронашло онда, каде су Римљани свим овим светом владали; то месеца септемврија првога дна почетак новом лету узаконише и његов број у петнајст година доконање

И ти си — рече — то учинио тајем да нит ко зна ни види, а ево тако ти се каже од господа Бога: — Пред овим сунцем свим људма на видело твоје ће покарање бити и разјагмит се све твоје добро, и твоје жене млађи на твоје очи

те посла шњоме свога му везира Сарвара, да одонуд ону земљу источну што се назива Азија до западње амо земље сву за овим цароградским морем, под владу персијску покори, цело грчко царство. Дигоше се туштени они ка шашке и град с неба.

Те како они с оним састаљају и праве своје дранголије тако и ми с овим наше душе попраљамо и развраћено састаљамо, маторо понављамо, криво испраљамо, сакато припојавамо, помрљато глеђешемо.

С овим ја, убоги ваш пастир, уређујем целу бити паству ми, којој но радујући се у мирноме здрављу честиту уједно с добром се р

К свима ујдисато изборли пристало доносити са закусивано залажањем смока, ваљало сказивања по реду. Јерно овим ваљаде за потребу млека и слатке варенике давати; просто и по светски учити их, којино јоште детињску ћуд и памет

Јерно овим ваља само свирала и прегуднице, а овим бич, ил' му замашна тојага. Неким само узда, више ништа, а једним остен шилом

Јерно овим ваља само свирала и прегуднице, а овим бич, ил' му замашна тојага. Неким само узда, више ништа, а једним остен шилом обости, кроштоно једни су лењи ка биволи

Неким и дичено хваљење хвајдише, а овим приговор. Али све с временом по удесу, јерно без времена, с незгоде или узједит ће се за реч, ја ли протера се и почне

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

“ па иде даље другим сокаком, где опет тако нешто викне или вели: „Овим шором, Лазо, еј, девојака нема!“ А побратим Пајица му одговара: „За кога, море, газимо ово блато, а побратиме?!...

и мирном свом гнезданцу, моћи одахнути мало и утешити се; да ће му кућна ноћна тишина и благи санак бити мелем овим новим ранама његовим...

Али и овако, у овим тешким приликама, сачувао је стару своју веселу ћуд и још је увек готов на сваку, па и најдрскију лудорију и

— Па тако је с овим сад. Она је одбегла, или отета, — то не мења много ствар; главно је да је то факат, непобитни факат који се више ничим

Ни за милион мираза не бих је ја — ја, овако како ме сад видиш, који сем части и интелигенције ништа под овим небом немам, — ја је, ев’ видиш, не би’ уз’о, па ни за све оне куће, дућане, чифлуке, воденице и винограде!...