Употреба речи ових у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Французи и Немци поштују играчицу, и хиљаду уста говори о умилно лакоме покрету те и те, ове ил’ оне играчице која се ових дана у Бечу ил’ у Паризу показивала... А ми?

„Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не! Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“.

Коса седа, а пре три године беше врана. Од радена човека постаде нерадан; каткад ће само узети пушку, прејуриће преко ових планина, или уловити ил’ не уловити што, све му је једно, не тиче га се ништа!...

— Ти пиши што ти ја заповедам... — Ја, кнеже, нит’ имам пера, ни хартије, — извињаваше се сиромах учитељ, — баш сам ових дана наумио да одем мало до Крагујевца, те да купим те ствари... Ал’ ево шта се догоди!...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Серафим, ових прошастих година цариградски патријарх, у време свога митрополитства у великом Трнаву, распродао је четрдесет хиљада

незлобивим и непорочним благонаравијем, с разумом и мудростију соједињене, онда су миле и пријатне богу и људма; а без ових добродјетељи, и с противним њима злобама, сва лепота и красота и пријатности ништа нису него ругоба, срамота и несрећа.

Кажу за Шпањоле да ако ће ко од њих и просјак бити, опет је поносит и високоуман. Један од ових заиште од неког господина да му што да, а он га почне увештавати да здрав човек не ваља да проси, него с трудом руку

” Но ваља знати да од ових вишеречених неки имаду право а неки криво, и у овоме стоји сва различност. Да су се Димостен и Цицерон и њима

своја изабрао, за умалити непоредак, варварство, кугу, мрак сујеверија и невјежества, и сва злополучија која се из ових рађају с временом истребити из человеческога рода.

Нек нико из ових речи не закључава да свак ваља да остаје такав какав је; не, ово је за магаре, а не за човека. Него надлежи добро

Кад ћеду сматрати на нагу и гладну дечицу трудољубивога и неуморенога земљеделца с овим благородним чувствованијем: ових је тело као и моје, у њима кров тече како и у мени, имаду душу словесну подобну мојеј и чувствују, чувствују и зло и

Знамо чије су ове речи: чувствујмо сву сладост њихову ако желимо синови Оца небеснога бити. Ово што ћу рећи управ из ових Спаситељевих речи сљедује, то јест: „О к а ј а н и н е м и р о т|в о р ц и, ј а к о т и с и н о в е д и ј а в о л

У Сербији, у Босни, у Славонији, у Далмацији и Херцеговини, свуда је у сељани ових краљевства характер воопште једнак, као да су, како и јесу, једна фамилија.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

капут, засучи рукаве, узми ашов, будак ил мотику, и, засуканих рукава, гологлав и бос, под којом хоћеш од ових букава копај, ископаћеш: иструнулу чизму, зарђалу цев, шуноглу, пређицу, табакеру, или људску кост.

Широм ових шума и ливада, по јаругама и по јендецима, Нико не зна колико хиљада и хиљада погинулих има. Ал зна се да нема

Ал зна се да нема Ни једног од ових које трава крије ко од руке кума, оца, сина, или брата, погинуо није. ЗАПЕВКА НА ГРОБУ КАПЕТАНА ШУЉАГИЋА Већ смо

Па шта ако су нестали Анди и Алпи? Види ли се с врхова планина даље него с врхова ових мрва? АУТОПОРТРЕТ СА ГЛАВОМ НА СТОЛУ Расту ми на прагу, расту ми у олуку, расту на крову, по свим собама расту

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Не могу само за атер ових поштених људи а не бих ти дао ни зрнца, па макар се терали по свима судовима!... Али нека!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Требало је, рецимо, свршити какав посао сеоски. Кмет Јова то одмах каже попи, а попа му рекне те позове по неког од ових домаћина, па се о свему разговоре.

Нису ти лоше казали!... Тражиш хајдуке... Знаш ли где је Суви грм? — Знам. — Тамо... Из ових стопа крени се тамо!... Наћи ћеш их на окупу. Јави им се.

— Не брини, харамбашо!... — Ако вам до зорова дође, хајте к Церу. Ако вам штогод устреба, јавите се коме од ових људи: Бановцу у Бановом Полу, Катићу у Глоговцу, Чоњаги у Салашу, Иванку у Клењу, поп-Теши у Бадовинцима, Илији Срдану

Нема већег гријеха него раставити мило и драго!... То мораш учинити... И кад нијеси учинио ове јесени... — Та ја ћу ових месојеђа — свеједно!... — рече Иван. — А баш бих желео знати да ли је Лазар милује! — рече Крушка.

Па кад ћеш разговарати са Севићем? — Колико данас. — Али иди одмах. Немој оклијевати... — Добро. Идем из ових стопа — рече Иван. Па се диже и оде Севића кући... Тамо га дочекаше лепо.

— Видим, али зашто? Јесте ли дошли мене да хватате? — Нисмо! — рече поп озбиљно. — Нисмо дошли тебе ради него ради ових старих гробова... Попине речи разбудише Алексу. Оне падоше на његову душу као блага дажда на суву земљу...

Нема тога блага које би могло купити мира души. Ивана су жмарци пролазили од ових страшних речи попиних; он осети сву тежину нове дужности на својој души... — Попо! — рече он.

Јаук рањеника и вриска коња надмашиваше грмљавину пушака. То беше покољ каквог није било. Нико од ових што у шанцу беху не виде на једном месту толико мртвих и рањених... Турци опет одступише.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ова иста поља што крв једних зали, Уродиће другим причешћем и хлебом; И траг ових истих што су данас пали, Видеће се сутра како светле небом.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Тада — али с муком и болом се сећам ових тешких успомена — тада мога оца здрпи једна ужасна грозница. Он паде у кревет, залепи негде везикатор и — умре!

Казанџија! Ех, да видите како тај ради. У њега рука, видите, овде дебља него у мене нога овде. Ја сам због ових оскудних времена продао све што сам имао — шта ће ми? — само сам алат оставио.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки. А, сто му заверака његових! Пишу ми оданде да је први момак у Талијанској!

« Но како свака ствар на овом божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео да се треба изображавати. Навикао се на школу и на учитеља.

Кола стадоше пред Великом биртијом, тамо где само господа и Жиде свраћају, а од ових из села одлази тамо само господин попа, и један и други, али врло, врло ретко; даље: господин нотарош, апотекар,

Кажем ти: ни дањом ни ноћом нисмо били мирни од њи’ових безобразлука. Таман једно престане, кад ал’ ето ти друго се почне... па тако фурт.

са далеке висине над тобом тужно кликтање ждралова, и они нас остављају као лажни пријатељи у несрећи, и бегају од ових суморних дана, и траже ведрије небо и блаже поднебље.

А Пера Тоцилов пуши и преко камиша се разговара с коњима. Задовољан је, па обећава и Шарги и Пирошу нове чизме од ових зарађених двадесет сребра.

Колико је лепша слика у поп-Спирином дому. Колико је више хришћанске скрушености и помирљивости показала гђа Сида ових дана! Још пре поласка попина била је, као што је врло природно, јако узнемирена и забринута.

« тако би благо рекла кад је наређивала што Жужи. Ових дана је поваздан шапутала тихо молитве, па чак и онда кад је у кујни помагала Јули и Жужи, и љуштила кромпире с њима

А Јула јој помаже у послу, и кришом погледа у забринуто мамино лице. И Јула је трпела ових дана. Пола јој је мисли било овамо код куће, око шпорхерта, а пола чак у трећем сокаку око оног дућана тамо где виси

Ту гђа Перса заћута сасвим. Ваљда се сад и сама уверила да може и то да буде. А сем тога, после ових података добивених од фрау-Габриеле, беше јој, кад доведе у везу с оним што је пре неки дан чула, све јасно.

Обојица живе сад у варошима. Шаца у Б. у Бачкој, а Пера у В. у Банату. Пери је то већ друга варош за ових шест година откако је обукао мантију. И у оној првој вароши било му је добро.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Код ових је Љуба до неке рафинерије трговачке дошао. Ишао је често по вашарима. Ту је искусио сву романтику трговачког живота.

Љуба неће први да улази у собу, учтив је. — Та изволите! — Та изволите ви први! — Та ви сте гост! Поред ових речи ухвати господар-Љубу за десну мишицу, па га увлачи; Љуба се још мало отима, па у забуни заборави да се улази низ

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Ето слушам ја и мучим се. Свакога од ових овде распиње по нека тешка и велика лична несрећа, и само ја не бих имао никакве нарочите историје да испричам, а

Ужасно смешно!... Гле, каква чар ових благих срца! А ја их мрзим и крв би им пио. И све ове женске шалове и шешире и ове бунде и калочне и шубаре и оне пуне

Гле, каква чар ових благих срца, а цело моје биће немоћно и у најдубљим понорима његовим плете се нешто болесно, неразмрсиво и ужасно...

Африка

Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје њиног тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини да ви видите овако светле боје док би

И поред тропскога у изгледу ових зграда, кроз чије се прозирне зидове јасно види све што се у њима догађа, Конакри је провинцијски град, пун грања,

Швајцарац управља на њих свој рефлектор и онда угледамо бубњаре и њихове пратиоце засењених очију. Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга.

девојчица, на чему сам му бескрајно захвалан, јер је он тежак, неспретан, ружан, а оне су оваплоћење ове горе и ових планина. Оне су младо звериње, у истих мах.

Даље иницијирања ће их тамо учинити великим фетишерима, врачевима, вешцима и пантерима. У извесно доба ноћи за време ових година, недалеко у планини и под засеоцима, чуло се страховито крештање њамуа, фетишера који обучавају младиће.

Издао је пантерску кожу у коју се облачио, и нокте које је намицао на прсте од ногу. И да није ових сведочанстава о људожерству у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај тела једног тамошњег црнца

То је, седећи тесно, све што може и стати. Крај ногу Н-ових, као закачен, и као само што не испадне, стари Мејов отац, кога Н. непрестано грди што му својим леђима греје ногу.

Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева. од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати.

Црнцу би чак било немогуће и изразити на прост начин да је земља само његова; језик ових племена уопште не располаже присвојним генитивом; сам појам толико им је стран да чак, и кад науче наше језике,

Док се чекају играчице, цртам један брз кроки ових уметника што свирају са правом френезијом један луди ритам у коме уопште нема мелодије.

Рат се водио пре наше Косовске битке, од ових крајева па све до Нигера, и легенде о том поразу још увек узбуђују тамне народе не само у Африци већ и по свим

Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Кривицом Терцинија, тај славонски официр може однети у иностранство многе тајне ових, пограничних крајева, и фортификација у овом крају. Зна добро и наоружање.

Помисли, како су они, тамо, на турској граници, различити, од ових његових сународника, који су фамилија богатих воскара у Будиму, а допрли и у велики свет, у Вијени.

То што она говори, све је последица овог загушљивог ваздуха, на путу, баруштина, које се испаравају на дну ових башта, где се жабе чују. Замор, немир, који обузима путнике на путовању.

Ту је дакле био стигао на свом путу у Росију? Ту ће му се дакле решити судбина, ових дана? Ту ће дакле умрети, кад га буде пронашла Бургваха?

Богат. Обесан. А говори се да ће, ових дана, изићи из затвора. Тако Божич поручује. Други кажу да му је одзвонило. Завршиће, на Шлосбергу.

Вели, његова ћерка одлази код његовог пријатеља, ди Ронкалија, у Беч, ових дана, за собарицу. Ди Ронкали, каже, узео му је био Францл, али је та мала собарица била шашава, па је затруднела у

Ако капетан хоће, само мало, да њеном савету удовољи, могу јесен, лепо, у њеној кући провести. У љубави. Божич, ових дана, одлази, са ђенералом Монтенуово. А њена кћи, Текла, није у кући.

Он, каже, ових дана, заувек, из Вијене одлази, па ће онда све бити свршено; жели јој сваку срећу, а не верује да ће је у животу, икад

Усамљен је човек. Нема ни правих пријатеља. Бог ником не помаже, ако се не помогне сам. Ових дана, каже, очекује производство. Сам је себи израдио, и платио положај. Слава Богу!

Скоро сви су окупљени око цркве у Мошорину, и крећу. Више од две стотине полази, ових дана, у Тителу. Иду – алле мит Фамилиен – у Бечеју. Иду и они, који су уписани, у Мартоношу и Нађлаку.

прича Ђурђу, шта треба да каже Вишњевском, а упознао га је и са својом теоријом, да намерава да пође преко Карпата, не ових дана, него кад снегови падну. Уверен је, каже, да ће путовати, и удобније, и брже, тако.

Није имао ни хране довољно, ни новца. Тај транспорт је пошао био, насумце, тако рећи, према писмима и причама, ових, који су отишли.

Теодосије - ЖИТИЈА

“ А Господ, који је близу ових што га призивају ваистину и слуша њихову молитву, послуша и њихова мољења као и осталих праведника.

Одморивши се мало времена с њима, замоли од игумана благослов да га пусти како би се поклонио и видео манастире, и из ових да се попне на врх Атона, и да види како живе самотници и да га благослове.

осетивши шта се догађа, начинише заједничко веће, и међу собом говораху: — Од много година колика нам добра знамо од ових за њихова пребивања, и до сада су нам били са Богом хранитељи, и сада, зар да са гневом од нас оду?

Јер ради тога му се и јавила као оном који добро дели, јер у свему беше извршилац јеванђелских речи, и нарочито се ових веома срамио, када Бог кори нашу неситост и говори: „Када у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?

самодршцу брату свој долазак к њему са светим очевим и мироточивим моштима, и рече да се достојно спреме у сретање ових.

оца појући, са сузама и радошћу клањајући се, са љубављу целиваху их, и хотећи очима и лицима осветити се дотицаху се ових, и на својим рукама уздижући их ношаху.

Али, нити је свети за ово крив, нити сам ја што ово приповедам зазоран. Иначе Илија и Јелисеј, и пре ових Мојсије, нису нам у овом за похвалу.

Али цве ово чини реч господа мојега Исуса Христа: „Ко верује у мене, дела која ја чиним и он ће учинити, и већа од ових ће учинити.“ „Девојко, устани“; „Лазаре, изиђи ван“, — рече Господ, и реч извршаваше.

Али Бог, који је својим доласком утолио сузе Марти и Марији, и доласком светога архиепископа жалост свију ових у радост измени.

Јер уздам се у Бога да вас се неће коснути ниједно од ових зала које рекосте. А они ће њему: — Послушај нас, оче свети: мало што окусивши, развесели душе наше да ти се не би,

воле, вршњаци његови на игралишта и позоришта исхођени покушаваху да и њега силом са собом поведу, али би се он од ових истргнуо говопећи да у тим стварима са њима неће друговати. И тамо не хтеде ићи.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

особина становништва у разним природним областима и истицање учешћа које су имали географски узроци у формирању ових психичких особина.

боље се запази цео значај једног проматрања о психичким особинама неког народа ако се посматра географски распоред ових особина у целој области тога народа.

Поред ових општих метода посматрања, често сам примењивао у проучавању психичких особина две специјалне методе. Прва је метода

Идући једним од ових праваца испитивач ће утолико боље запазити разлике између становништва, уколико се буде више удаљавао од полазне тачке.

Али између ових крајњих тачака постоји низ мање осетних разлика, нпр. између становника Боке Которске и црногорских племена, између

између становника Боке Которске и црногорских племена, између ових и становника Брда, Рашке, Шумадије, све до Шопова на истоку.

Изгледа ипак да би резултати ових испитивања били у стању дати обавештења о неким дубљим разликама између народа; бар би могли бити од исте толике

Ове сличности падају утолико више у очи, уколико је историја ових племена била различна а развитак свакога од њих потпуно независан: Бугари, на крајњем истоку, нису имали скоро никакве

Врло је вероватно, да се заједничке особине свих ових народа нису развиле после њихова настањивања на Полуострву. Оне су морале бити донете из пређашње закарпатске

Изван ових крајева, у којима се чакавски дијалекат одржао услед географске усамљености, сви Србо-Хрвати говоре штокавски.

Творци ових догађаја, који су постали историјски, били су очевидно надахнути примером талијанског ризорђимента. Чим је плануо

И други су утицаји исто тако допринели да се формира темперамент ових народа: претапање балканских старинаца, историјски догађаји, утицаји разних цивилизација.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ЉУБОМИР: Молим! ПАВЛЕ (вади из портфеља пасош): Да пођете из ових стопа и да ми визирате пасош за иностранство. (Прелиставајући пасош.) Гле, каква срећна околност!

Отићи ћете, дакле, и запитаћете га: може ли ових дванаест кашичица претопити и израдити ми нове. АНА: Молим! (Дотле је све скупила на служавник и оде.

СПАСОЈЕ: Добар дан! (Рукује се.) Откуд ви тако изненада? РИНА: Нимало изненадно. Обећала сам госпођици Вукици да ћу ових дана доћи да заједно обићемо извесне радње. СПАСОЈЕ: Ах, да, она много полаже на ваш укус; само...

(Вади писмо из џепа.) Слушај шта ми пише одјутрос. (Чита.) „Поштовани господине, сазнао сам поуздано да ће ових дана све новине писати надугачко и нашироко по оној ствари. Материјал им даје сам онај који по вашем уверењу није жив.

СПАСОЈЕ: Имамо, бога ми, да запнемо. Ја ћу да примим на себе суд, а ти прими на себе новине. Из ових стопа потрчи, прођи све редакције, иди од уредника па до онога што савија новине, реци им нека се стрпе, само двадесет

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

По начину на који је ћутао схватио сам да очекује причу о Рашиди, али ја нисам имао шта да причам. - Лудирали смо се ових дана - рекао сам. - Само то?

- Ако не стигне, тешко теби! Шта си јој јутрос написао? почињала је инквизиторски, као и увек ових дана. Сада сам био принуђен да правим и дупликате тих писама. - Прочитај!

- А ти, шта ти намераваш, Рашида? - упитах. Ништа. У току ових неколико дана спремићемо се и клиснути. На острвима Јужнога мора не постоје техничке школе, нити било каква друга чуда

Црњански, Милош - Сеобе 1

дат на сијасет места, његов понос, чињаше му се, сад, потпуно излишан и без вредности за њега, који се вози даље, крај ових усахлих, плитких баруштина што још светле.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Као последица ових промена она магијски постаје атрактивнија за супротни пол. Девојка из Плашког, на пример, да би била лепа и за момка

за удајом и жудње за породом открива подударност између средстава и поступака којима се магијски потпомаже остварење ових жеља.

“¹⁴ У справљању ових напитака за плодност жене често се користе и одређене лековите, спасоносне биљке. У Банату нероткиња између Велике и

Будући да се најчешће сумња да је неко бацио чини на жену или мужа, врше се бројни поступци да се они ослободе ових чини.

Зато је и разумљиво што постоји читав један разгранат систем магијске заштите од ових замишљених опасних утицаја. Један од главних узрока несреће младенаца јесу уроци и, посебно, зле очи.

Избор ових средстава, видећемо, није нимало случајан, односно у њиховом одабиру има извесног система. Од предмета, као што смо

Сада можемо да пређемо на разматрање конкретних поступака у оквиру ових подгрупа. (1) Привремена контрацепција пре порођаја.

(3) Трајна контрацепција пре порођаја. Ових поступака којима се жели спречити зачеће пре него што је жена родила иједно дете, а који се често изводе већ на самом

У многим од ових поступака се таквом акцијом или извесним речима представља нешто што је или немогућно, неизводљиво или што је трајно

⁹) Трудницама су многобројним веровањима табуисане многе активности и поступци. Циљ ових магијских забрана често је тај да се олакша порођај.

Избегавањем ових „опасних“ поступака трудна жена на магијски начин, по начелу имитативне магије, предупређује тешкоће и компликације

¹¹ Многи од ових обреда који се изводе са породиљом заправо симболишу лакоћу изласка новорођенчета на свет и тако, путем имитативне

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Пре свега, треба да знате да се игре мирнодопске деце много разликују од ових ратних игара. Како само пасторално звучи она дивна мелодична реченица — позив: »Царе, царе, кол 'ко има сати?

Плашио се пада, а сваки од ових предмета га је избезумљивао својом бесмисленошћу. Био је дубоко уверен да је свет свакако потпуно полудео када узима

Матавуљ, Симо - УСКОК

Што не кажете просто: шта траже Црногорци? Ивановић му одговори: — То нијесу Црногорци, него наши поданици, из ових горњих крајева!

Тим би се угодило и већини грађана, који су исте вјере. Ми смо тај обичај смели с ума, јер се бјеше изобичајио ових пошљедњих година, у свакојаким мијенама и трзавицама, кад се ни о чем другом није могло мислити до о одбрани!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

За њ ништа још није речено, и све се, при самом именовању, мора поетски осмишљавати. Особина ових песама - не циљ, не задатак јесте да су доступне и деци. Садржајем и техником, те су песме, у начелу, блиске детету.

Важно је да се ниједно од ових искушења не претвори у трајну обузетост, да не постане превише свесно себе. Хумор је стална склоност дечје песме;

Деца уче где се родила и шта је објавила Лала Лалићева. Такву непримерену част, доживљава и писац ових редова, само зато што се, кад га је била воља, огледао и у дечјој поезији. Све се то не догађа случајно.

Применљивост Ниједном се од ових особина наша модерна поезија не може подичити, а применљивост се, без двоумљења, сматра неопростивим грехом.

Радовић је први наш песник који је умео да се прилагоди условима стварања за радио и телевизију. Он није презао од ових техничких посредника, нити се, у времену продора аудио-визуелних средстава, уљуљкивао у илузији о вечној супериорности

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Интиман тон, непосредност осећања, топлота која све то загрева, чини велику драж ових интимних и истинитих песама. Читалац губи осећање да је у литератури, и чини му се као да слуша исповест једног старог

1911, у предговору збирке Крај мора, Ћипико пише о својим првим радовима: »Најраније од ових прича писане су импресивно, нагонски, са потребом да пишем — оне су чисто моје.

Милићевић, Вук - Беспуће

Па иако није отишао да се с њом састане, он мишљаше на њу цијелог дана. Можда никад толико до тада, као ових дана, Гавре Ђаковић није осјећао да је у његовом животу недостајало нечега што би му можда дало други правац и другу

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Не смем ни да га ословим онда! Џаба ти, велим, и тих учених људи!« А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Сељачак се опет печално загледа у широка Вачкоњина леђа пред собом и потихо ми се пожали: — Бојим се, брате, ових разних ...Није још ни ујахо у господство, а већ удара по нама, овим, да кажемо, простим људима.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

(Застане, очекујући да Хасанага нешто каже. Како Хасанага ћути, бег наставља.) На жалост, ових дана удајем сестру. Ваљда си чуо. ХАСАНАГА: Начуо сам понешто, прича се. Нисам се распитивао.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

објављен личе светога ми сна, међ женама ти једна делијо, из ових руку не пуштам те ја!” Колико беше милостив му вик, толико страшан говорников лик: с постоља, мислиш, Дагон сиђе

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.

Онда јој он рече: — А ко си ти да ја не бих добио ни ових опанака? А она му одговори: — Ја сам твоја срећа. Кад он то чује стаде се бусати: — И ти ли си моја срећа, бог те

Кад је у магазу дошао, хаџија га запита: — Шта ћеш? Он му онда одговори да га моли нека му ових сто дуката на сачување код себе остави, док кући пође, „које сам — вели — са тешком муком заслужио, па што буде право

Лалић, Иван В. - ПИСМО

Гле, она ми се нагињу над раме, Изразе шапу додиром што вређа; А љубав их је зазвала из таме Што дуби сенку испод ових веђа — Љубав што слепа је за последице, Видовита за све што наставља је: Л'амор цхе мове іл ѕоле е л'алтре ѕтелле.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и

“ Описала бих све њене мане и врлине, и то како нас је отхранила редом без мушке главе у кући „с ево ових десет прстију“, и како смо јој после рекли хвала, и како је јако млада остала удовица, није још имала ни седамдесет и

трицикла (одувек смо у фамилији обожавали да мажњавамо којекуда пепељаре, па данас вероватно имамо најбогатију збирку ових предмета у североисточном делу земље), поред зимских капута који извирују на све стране, поред рингли од шпорета које

— Још нешто! — упозорава нас матори — Можда ћете ме виђати ових дана, а можда и нећете: у сваком случају не прилазите ми ако ме негде угледате, не ословљавајте ме и ништа не питајте!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Идем даље, успомене будим, свог путника већ сам смео с ума, овдје негдје вољено дјевојче крије ми се украј ових шума. Обзирем се, нигдје мале нема, а мој путник под орахом дријема.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

зализан и леп попут глумца женама још машту дражим тела остављам на миру јер плодност више нема перспективу због ових суманутих реакционарних сила зар све да оде из свог зглоба уместо да се напредак настави?

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СВИ: Кад? АГАТОН: И ту поче да врда: па добро, господине Агатоне, можемо ових дана. Не, боме, подвикнем ти ја њему, него ја захтевам још сутра. СВИ: Још сутра! АГАТОН: Него шта!

374 среских становника, па да нам Агатон подвикне: „Мирно!”, а ми да станемо у фронт и да трепћемо. (Од ових Трифунових речи па до свршетка сцене, дијалог тече врло нагло и живо, упада се у реч, говори се једновремено,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Иако се смрт кесери готово иза сваког жбуна има ипак нечег језивог у равнодушном изразу ових људи... Или су се можда навикли на помисао да то исто и њих може снаћи, па је утрнуо сваки осећај саучешћа и самилости.

да се испред нас збива нешто страшно, али тако брзо и изненадно да нисмо у стању да се приберемо, нити схватимо замах ових догађаја. На насипу, готово изнад наших глава, војници шесте батерије извлаче на рукама топове. — Што не гађате?

Не тиче нас се више позадина, већ бранимо место на коме смо и, преко ових топова, животе наше. Збуњени пред навалом челика, непријатељски војници су у паничном страху бежали у село.

— Мој вод је прикривен и ступа у дејство само ако крену на јуриш. Мислим, онда, како су скромне жеље и прохтеви ових људи.

— поче командир дрхтавим гласом. — Непријатељ је пробио наш фронт лево од нас и ми у први сумрак морамо одступити са ових положаја. Наше одступање мора се извршити у највећој тајности.

Мало после наиђе и хаубичка батерија са воловском запрегом. — Сигурно ћемо одступати и са ових положаја, и командант хоће прво да склони оруђа са воловском запрегом — рече ми командир хаубичар капетан Сава.

Колико да скину одговорност са себе. Али сам и сам увиђао, колико се много тражи од ових јадних људи, јер ће сви изгинути пре но што их и узму на одговорност.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Јаднице !«... Беше јој жао ових глупих ширета — жена, јер она не познаваше њихово стање ни намере. Она им одговори пријатељски: — Ваши људи тамо

Љубицу одједном, поспе ових злослутих речи Вељиних о тешком учитељском животу, обузе нека плашња, у душу се увуче нека суморност, и она задрхта.

Ипак осећаше неку пријатност од ових смелих речи, и ако је добро знала да су то само речи, да се то говори у другом смислу. Ко ће разумети женску душу!...

непрекидном, заморном раду тражила је утехе; у послу је угушивала онај стални страх од некакве несреће, који је обузе ових дана.

Нема више никакве зараде. Ове цене да те Бог сачува: данас једна, сутра — друга. Још да није ових кожа, не би се имало шта јести.

некако тако... ових дана. После пола часа за Гојком се затворише апсанска врата и зарђала реза шкрипну оштро... Гојко се осврташе око

Он притрча и узе је за раме. — Треба се договорити... Данас-сутра... ових дана морамо ићи на испит... требаће твоја крштеница... Па после...

— А, ево нам младожење, прекиде Веља живахан разговор, и рукова се с Гојком. — Шта сањаш ових дана, голубане ?... Гојко, онако збуњен, још више се ушепртља од овога узвика, па стаде само зверати по лицима, која

После настаде објашњење и разговор. — И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе... Гојко ми јадни једнако пред очима.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: Не мирише сваки. ДРОБАЦ: Чини ти се. А и видно је, видиш колика је мјесечина! СОФИЈА: И ти свакој од ових биљчица знаш име? ДРОБАЦ: Ваљда свакој. СОФИЈА: Сигурно си травар! ДРОБАЦ: Травар?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

То је био онај лепи епископ Богдановић кога је читалац упознао у почетку ових коментара, у Темишвару. Био је извршио самоубиство.

Кад би се оне пресвлачиле да иду у шетњу, гледао је кроз кључаоницу. Од ових наших вршњака, само је мени дозволио да и ја гледам кроз кључаоницу.

Док полазим у Париз, сусрећем, последњих дана, на калдрми Београда, и оног Биримца, кога је читалац познао на почетку ових коментара, у Бечу. Дошао је, сиромах, да регулише пензију.

Небо је исцртано правим, ампирским, подгрејано грчким, рубовима. Ширина и мир ових поља и правих, богатих кровова доводи до смеха.

Али о њима при крају. Код Јесењег салона могу споменути и нашег скулптора Дешковића, који је, ових дана, однет у лудницу. Излагао је свога Краљевића Марка, и он му је дошао главе. Он је лош ђак Мештровићев.

Техничка моћ ових нових неограничена је. Могу још коју реч – о скулптури. Опет да поделим. О онима који праве: Правду, генерале, Клио

Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све зелено, као трава. Знам да непомично лежи један тежак, љубичаст камен.

Уморне очи доводе до визија. Сав горки немир и охолост, који бију од ових цркава, које као да су махнити зидали, пада на душу, и гласове са улице, који једва допиру кроз тешка, црквена врата,

БЛАГОВЕСТИ Љубав што беше није више. Судба ми блуди по небу ових дана, блага и мирна, кишом опрана, као рука некад по телу драгана.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

“ Око хотела где сам одсео, после ових чланчића по новинама, поче се окупљати свет. Стану, гледају, блену, па једни одлазе, други дођу, и тако у свако доба

Нехотице уздахнем. Иако сам мислио да прво идем министру просвете, ипак, због ових последњих немилих догађаја, зажелим да чујем шта о томе мисли министар војни, те се још истог дана упутим њему.

Ја то чиним увек кад год седам за посао, а нарочито сада молитва има много више смисла због ових последњих немилих догађаја на југу наше миле земље. — Ако они продуже своје упаде, то још може доћи до рата? — упитам.

на управу земаљску, јер је сваки тврдо убеђен да сте Ви са вашим друговима једини у стању да земљу нашу изведете из ових мучних и тешких прилика, из ове беде у коју је бацише рђавим и непатриотским радом Ваши претходници.

Ћуте као и вођа, и иду. Чак и онај ватрени говорник маје очајно главом. Тежак је то пут био. Из дана у дан се и од ових поче број смањивати, и остаде десетак друга.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

И мисли га одведоше тако далеко, преко ових горостасних шумадијских брда, у она китњаста сеоца на доглед голом Космају, под којим је угледао свет...

Резултат свију ових покушаја било је страховање од самих зликоваца, које се, после неуспеха, још више ширило и увећавало у народу, а

Како би му то испало? Хајде баш да проба!... — Поче да се сећа. Знао је шта треба рећи о Светој Земљи и поводу ових ратова. Сећа се да је Готфрид Буљонски душа првог рата, али се не сећа ни једнога од осталих учесника у рату...

Како се живело код њих, тако смо продужили и ми. Рек'о бих да су се у самом нашем темпераменту легли узроци ових појава: нама је било немило све, што је доносило собом какву промену.

Почесмо о данашњој врућини, па изређасмо све њене добре и рђаве стране, ма ових првих беше више, те донесмо решење да је врућина корисна, али, у себи, нико не жељаше да се она и сутра понови.

Отад журно изађе из собе, а дете остаде опет само. »Шта је ово ?« — чудило се оно и домишљало узроку ових необичних поступака својих родитеља. Њега обоје воле, у то није сумњало, али шта ово они чине?

и не сачекавши да се очитају часови, трчим на пијацу И прелазим од корита кориту, мерећи вичним оком који би од ових белотрбаца био понајподеснији за мог проту... Што ?... Млађи сам, па нек носим!... Чудна ми чуда!...

Он отимље очи од ових суморних призора, али је све пред њим црно, суморно, страшно... И као да из целе ове мешавине веје оштри самртни дах...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

а ја сам пребројавала по вашим зидовима мушке главе и мислила у себи: ето, мој сестрић, уз жену, добиће као мираз и ових тридесет гласова. ЈЕВРЕМ (изненађен): Ама, уз какву жену?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Марко Бочарис, управо из млађаних година, а да је, међутим, на три дана пред погибију имао бркове двапут веће од ових на зиду намаланих.

Навикли се на дописе, па им мило кад им се прочитају њихова имена наштампана у новинама. А од свију ових, најмилије је било Жики Шљивићу кад би читали који његов допис, а он ту међу њима.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Али, истрајним и пажљивим испитивањима од 1877 године Јакоби је дошао до ових закључака: 1˚ да је јегуљи апсолутно потребна морска вода за расплођавање; кад дође за то време, она напушта реке и

На острву Тахити Шмит је наишао на нове врсте јегуља. Између ових наишао је на једну врсту много крупнију од европских јегуља, која достиже дужину од два метра, дебљину од 17

и значај радова Јоханеса Шмита После Шмитових истраживања циклус живота европске јегуље је познат и он се састоји из ових узастопних фаза: 1˚ рађање јегуље на светскоме плодишту у Атлантском Океану; 2˚ радијално растурање јегуљиних ларви

па нешто северније од Рта Хатераса почне нагло скретати на северо-исток, ка Енглеској и Норвешкој, текући поред ових скоро паралелно њиховим обалама.

природњака: да су јегуљине ларве, које имају најмању величину над тим местима, све веће у колико се хватају даље од ових, или обрнуто да су све мање у колико се приближује таквим местима.

Пошто ту нема биљног света, ти створови немају за храну ништа друго до опет живе организме, или остатке од ових који им, као мана с неба, падају из виших морских слојева.

Ту се већ од које стотине метара дубине показало велико сиромаштво у морским организмима. Ових је било све мање што је дубина била већа и нашло се да ту постоји једна дубинска граница преко које више нема живота.

које живе ту међу алгама и, добивши боју ових, крију се од нападача. Експедиција на броду »Хасслер« нарочито је значајна по томе што је она до данас најбоље

са бродом »Гауѕѕ«. Експедиција, са којом је писац ових редова 1935 године ишао у јужну поларну област, у проласку од Мадагаскара до Кергеленских острва, наишла је на пустоме

Таква једна експедиција, која је радила на лицу места прошлога лета 1938 године, а у којој је учествовао и писац ових редака, покушала је такође ловити таквом великом мрежом на дубинама од 1000—1200 метара, пошто је мрежа била нешто

За писца ових редака то је била прилика да сазна понешто што му дотле није било довољно познато и да допуни своје познавање романа

тада играју улогу препреке, зида који се ставља насупрот топлим и покретљивијим водама високог салинитета, а удари ових у те препоне тако су јаки да изгледа као да, ако не потисну, они раздробљавају ту препреку, остављајући местимице

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А да је то сигурно, да ђе ове суботе ко од њих доћи, зна и по томе што је он тобож чуо како су ових дана имали тамо много посла, многе муштерије, и све су истрошили од еспапа.

Знала је да то за њом иду њени: тетке, стрине, а иза ових њихни мужеви, сви у дугим чоханим колијама а плитким ципелама, кратких ногавица од чакшира, да би им се око чланака

А највише их је било иза куће, до самих прозора велике собе, јер ту су сасвим одвојени од ових варошана и од долазећих и могли слободни, неопажени, да хукћу, убијени и згрчени: — Ох, бре, бато!

Све је пропадало. Она је сасвим пропадала, умирала. | Ње, Софке, оне Софке нестајало је. После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Добро ми дош’о, тренуте радости! Знај, моје срце за звезду је сваку Везано златним концем и кроз таму Облака ових, кад мис’о на раку Не пада ни уз воњу земље саму. Ноћ. Ко чује Како ноћних сени Сетна песма тужи им на лири?

БЕЗ МОТИВА О, ових дана, кад нас слабо слуша И Бог, и нада, и разум очајан; О, ових дана, кад се запенуша Дубином душе гнев скривен и

БЕЗ МОТИВА О, ових дана, кад нас слабо слуша И Бог, и нада, и разум очајан; О, ових дана, кад се запенуша Дубином душе гнев скривен и тајан; Када нас опет, као у сну мучном, Загрли Беда велика и

и спомена благих У јесени мутној мојих жеља драгих, Кад спомени редом, к’о лишће са грана, Падају уз тужни шумор ових дана Што јад и пропаст и заборав сеју; Кад спомен по спомен, сваки час однесен, Пада у блато. Јесен... Свуда јесен!

Али све прође, простије но када Лист ових бреза, у дубоку јесен, За неколико тренутака пада, И бива жут, и труо, и однесен.

Ја осетим инстинкт изумрлих рâса, Свирепост спрам слабих, спрам деце и жене; У гордости ових кратких, бурних чâса Све сатрапске тежње пројуре кроз мене.

И не створимо л’ ништа сами собом, Завршићемо бар јад ових дана: Бићемо, ипак, темељ својим гробом Новом животу, без данашњих мéна, Бољем животу што бар нечем води: Ако не

Зато нека тама, дубока и верна, Заштитница ових остатака буде Што чекају да се наше душе врате Са мрачнога пута времена безмерна.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Од ових и оваквих говорних творевина истичу се као експресивне и као стилске, чак и као поетске целине: клетве, заклетве и благ

Г) ОСТАЛЕ ВРСТЕ ГОВОРНИХ ИЗРАЗА Осим ових основних и најкарактеристичнијих врста говорних израза дословног и пренесеног значења, у нашој говорној употреби

произашле су из оне исте ковнице у којој су се остварили обрасци великих и значајних књижевних творевина; преко ових творевина са ознакама малих и незнатних остварења ишао је пут у велика књижевна дела; управо те две хемисфере народног

старне мало бадњаке, па седне на прочеље, где га огрну губером; он узме ватраљ па креше угарке и говори): „Колико ових варница, домаћине, толико ти било оваца и новаца; крмака и трмака; овнова и волова, итд.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад га лисица опази, рече му: „По Богу да си ми брат! пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.

” Онда јој он рече: „А ко си ти да ја не бих добио ни ових опанака?” А она му одговори: „Ја сам твоја срећа”. Кад он то чује стане се бусати: „И ти ли си моја срећа, Бог те убио!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

Понедељком, и средом и петком — нити уља једи, нити вина пиј, а у уторак и у четвртак уље једи и вино пиј. А у свих ових пет дана једампут дневно да једеш. У суботу, пак, и у недељу рибе, и сир и све друго, и двапут дневно једе се.

Прву ову свету недељу светих великих постова тако да проводите. А у суботу и недељу ових великих постова два јела: вариво са уљем и хоботнице. Давати и пиће уобичајеним великим красовољем. То да вам бива.

Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претечеве или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и затим осим

Ако се игуману догоди да изиђе било својом вољом или ради неких ових ствари, то нека се поштује у манастиру као и први брат иза игумана, и нека има стајање и седиште у цркви као и за

Због чега ризницу ових свих добара остављате, глави и ка нижем и ка једној тековини трчите? Треба, дакле, они који су глави тако приспели да

Прва ова света недеља светих великих постова оваква да вам буде. А у суботу и недељу ових великих постова два јела са уљем, и ако се нађу хоботнице или икре.

У понедељак и у среду кажем вам да никако не окушате пића, већ се држати као и прве недеље. Уколико се у један од ових дана догоди празник Обретење часне главе Претече или Светих четрдесет мученика, осим прве недеље целе и опет осим

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Једино су ти друштво бубашвабе... ИКОНИЈА: Погледај неког ових зградилишта! Дође сам, једе сам, оде на спавање сам. Брља по оној вечери, несретник, једе пасуљ, а пасуљ њега једе.

И тако мама остане пре венчања. Нису знали да пазе, а није ни било ових данашњих срестава. И таман да се венчају... ма шта ја ту уопште и причам! Осуде га, родим се ванбрачно!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

А да ти право речем, говорећи чисто[с]рдечно и без свакога пристрастија и лицемерја сврх ових ствари, може ко помислити да новине некакве мудрујем.

себи и хотећи, како сам повише рекао, да ми ова књига већа буде, ради две причине наумио сам приложити овде нека од ових моји[х] писама.

и општега добра и ползе желатељи, благе душе и поштена срца људи, церковни и мирски, почеће се разбуђивати и сверх ових вешти с већим проницатељством разговарати и расуждавати; а ово је почетак к исправљенију, и то што се засад жели.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сви су наши вратови напред повијени. И тањи су од траве. Око ових наших лепих речица са скобаљима, да би дуго живео, и у гробљу сахрањен био, морао си бити иди зелена кукавица, или

Старост... Још неколико година и пресахнуће снага која продужује живот. Кад за петнаест година није, неће ни за ових неколико преосталих. Није то. Сви ће они мене надживети. Може посао наопако да ми пође.

Ложи пећ и прича: много му се обрадовала, и лепо је то од њега што је баш за Божић дошао кући, и ових неколико година како не долази сваки јој је Божић тужан; свако Бадње вече отплаче: он је у туђини, далеко, никога свог

ливада што их оставише својим наследницима, и сви одреда јадно су безначајни, па Вукашин помисли: ипак, неће ме поред ових сахранити. У овој крчевини смирио се негде и мој деда. Лука Дошљак. У Београду, на гробљу, и ја ћу бити дошљак.

Пола њиховог живота он је провео у путовању. Могла је. Имала је прилике. С ким ли је само? Или је сада, баш ових дана, с неким? Млад је онај кер Мијат. „Гле си била пред вечеру?

И не знаш да си од отрова порасло и да се од њега зелениш, јер мртваци су земљу отровали, паје много нас око ових Морава што нисмо на правом месту посађени, и са свакојаким другим како не вала.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Ово пред тобом тек су прва, Бакарна врата! Моје је да пред њима чувам стражу, али пропустићу те. Но иза ових су Сребрна врата, а пред њима је Мајка гуштерова, крај које још нико није прошао... — Како ћу онда ја проћи?

За Мерсада ти хвала, можеш проћи, али знај: иза ових врата је врт, у врту Црно језеро. Кад уђеш, пред тобом ће се размаћи вода и указати стаза, узана, преузана, али ти не

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

школована на страни, позвана да ово виде, нису видели ама баш ништа, само су били изненађени видом празно верице код ових људи, препаднутих сопственом прошлошћу.

Зато се догодило да још једно опажање ових рад ника остане незапажено: они цy имали утисак да се линијом шанца, и кад га више није било, протеже нека танана

Истина, ове из 1914. као да су биле нешто убојитије од ових из 1790. године, али ни то није сасвим сигурно. Изгледа сигурно да су веома убојите биле, у априлу 1941.

је пратио речи непознатог звука, навикавао слух на тај звук, те звуке, припитомљавао их за себе и сазнавао да сваки од ових говора има своју мелодију која, кад се докучи, открива не само тајне тог говора него бар једну од тајни споразумевања.

Европа се са одстојања занимала за судбину ових осам путника које је пратило двадесет и четири војника, два подофицира и један официр; били су оптужени да су у

стрпљењем: није увек било делотворно, али јој је изгледало као једини одговор на Милошева нестрпљења; било је од ових дарова које је одлучила да свакодневно приноси животу, јер живот ју је очигледно искушавао а искушења су, из дана у

О разликама између ових верзија нико ништа није умео да каже, јер нико спис није ни читао. Говорило се само о разликама у Доситејевом

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Још бих дуго гледати те хтео! Ал' кад ми се веће смрћи мора, Нек' се смркне измеђ' ових гора! Ту нек' ми се хладна копа рака, Ту ће мени земља бити лака“...... Збогом остај, красно Стражилово!

Мени се чини: к'о да крила склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поје, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Лавори, сјајни, к'о злато кад стопе, Расту,

И сваки сијач к'о да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, К'о раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; А озго Отац силази све ближе.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Из тога изведоше Талес и Анаксимандер закључак да наша Земља лебди у средишту те небеске сфере. „Колико су та учења ових мудраца била различита од онога што сам од својих пређашњих учитеља чуо!

Чинило ми се да се уздижем у неки други виши свет и не могох да се сит наслушам речи ових двају Милећана. „Наша Земља, која лебди у средишту васионе, мора да има облик бубња“, говорио је Анаксимандер.

“ Они то учинише. „Сад“, настави Питагора, „затегните врпцу тако да њени комади између ових трију чворова буду потпуно прави!“ Они затегоше врпцу; она је ограничавала један правоугли троугао.

„Тада ми је севнуло кроз главу: не само код ових троуглова које сам сложио, већ и код свих правоуглих троуглова, квадрат хипотенузе једнак је збиру квадрата троуглових

циљеве довољном тачношћу правоугаон, јер ови бројеви, подигнути на квадрат, дају 289, 196, 484, тако да се последњи ових трију квадрата разликује само за јединицу од збира првих двају.

Треба само да ми саопштиш каква ти риба треба за вечеру. Поћи ћу из ових стопа до својих рибара, па како не сумњам да је њихов лов обилан, доставићу ти све што желиш право у твоју кућу“.

Затим се обрати опет Грилусу, па му рече: „Реци нам сада, милостиви господару, шта би желео да купиш од ових риба, овде на гомили; учинићемо ти нарочите цене“. Рибари разумеше смисао ових речи, па почеше да се слатко смеше.

Рибари разумеше смисао ових речи, па почеше да се слатко смеше. Пазар би брзо извршен, јер је Грилус прождирао већ самим погледом сваку лепшу

Сваког од њих праћаху њихова убојна кола, управљана Ником, односно Амфитритом, а иза ових њихова остала пратња, на страни Атене: Хермес, Кекропс и његова деца, а на страни Посејдона: Ирис и Ерехтеус са својом

Иза ових спољних стубова наш младић опази други један ред исто таквих стубова, са том разликом што су они носили над собом верти

Два различита пута водила су га напред: научно размишљање и искуство. Он пође спочетка првим од ових путева. Да на њему не би поклизнуо, већ ходао сигурним кораком, створи своју науку о законима исправног мишљења, своју

После ових речи сручи се он у своје седиште да оно од тога зајеца. „Вала се сурвао“, рече Зенодотос својим суседима, „као оно

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Кад смо носили теже окове од ових што их данас, иначе уморни, вучемо? Окови то вам је награда. За њих су пали милиони.

Студенткиња шкргутала је зубима и крвожедно гледала у жену, која се после ових речи попуштања била повукла иза широких леђа свога мужа, па јој је добацивала разне увреде на француском језику (као

Док сам био у низу ових сећања воз писну и ја утрчах унутра трудећи се да слику, коју сам о оној вечери стао обнављати, не побркам...

Ја сам, да кажем, против ових излишних, делимичних напада... трпимо губитке, а резултати никакви, па поводом тога. Али, веруј ми, не мучи ме оно што

Сваки знак који ми сад говори о изгледу на повратак у земљу непријатан ми је, и на радост ових око мене, коју изазива њихова нада на скоро виђење са својима, гледам ја сад са извесне злобне стране...

да начин нашег живота не може ни остати као у провинцији; ми сад живимо у престоници, драга моја, у престоници. Ових истих првих пролећних дана снажног и разбукталог живота, једно послеподне, господин Леђенски, начелник општег одељења,

по оном концу и како га све стварније осећам у глави, па сам устао, сео за сто и одлучио да озбиљно размислим о крају ових нечувено ужасних мука. Као и многи други, помишљао сам и ја често да се убијем, али никад озбиљно.

Хвала Богу, ја нисам имао ниједан од ових заиста грубих порока, због којих ни ја своје дете другоме не бих дао, и могу рећи да сам био сасвим хладан за све

Нека је лака земља и Бог да прости Лазара Пардона. ПОГИБИЈА ЈАЋИМА МЕДЕНИЦЕ Ових дана кад је најављивана много припремана и ретка светковина свесловенскога соколскога слета у престоници, онај чији

Врата ових соба била су дупла, па се на махове и једва могло чути испрекидано, али језиво јечање које је допирало као из врло

Ево, кажем ја, комшија, папир, ама ватре немам, а ти, вели, како са ватром стојиш?“ Баш код ових речи председник се зацрвене, па са оне своје столице поскочи и просто као помаман дрекну на Ђорђа: „Ти“, вели, „овде

и смело ући у нови живот, што би стварно значило да се решавајући корак учини још колико данас, можда сместа, из ових стопа.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

И испало је више као неки „иреални дневник”: не знам сам да ли дневник некадашњих дана, или ових садашњих, или можда неких трећих, непостојећих дана који висе ван времена.

А могао бих да испишем на челу ових страница и наслов: „један неосмишљени животопис ”. Али што могу кад се мој живот састојао више од таквих буба и

Али ми је прошло главом: зацијело је током свих ових година помишљао на мене много рјеђе него ја на њ. А можда ме се већ дуго није уопће сјетио! — Што је од осталих?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

по бодена у земљу и спојена пречагама, преко којих су намештене уздуж две широке тренице; на њих се ставља јело; около ових треница поређане су друге за седење.

Тада га познаде цело село, те се о њему још дуго говорило... ИИ Прођоше две године после ових крстоноша. Ђурица постаде најкршнији момак, али му спољашњи изглед не донесе уважења и угледа међу момцима, као што би

— Шта зар има? — рече Ђурица и пође нагло, али се одмах трже и стаде. Сети се да не сме пуштати из очију ниједног од ових, што сад овако мирно и послушно седе. Само би један миг био довољан, па да се одмах промене улоге...

Девојке се разговараху и даље, а она не може да се одвоји од ових мисли. У том једна од девојака викну: — Ко ће да се купамо?

— Где си, болан; полудех од муке — рече јој Ђурица, погледавши је страсно. — Видео си да смо радили сами ових дана; па смо на њиви и ручак готовили. А данас нам враћају позајмице. — Па ...шта велиш ?...

— Немој да се наљутиш, газда Јанко, али мене је велика невоља нагнала да ти дођем. Мени треба ових дана новаца, и то врло много, па дођох да те молим, да ми узајмиш.

при оцењивању потре пред кленовичком судницом, наступи у Ђурици извесан прелом у мишљењу и осећању, тако и сада, после ових бурних и необичних догађаја, који се на брзо изређаше и претурише преко његове главе, наступише у њему други погледи

— Па, Сретене... — поче Ђурица — чујем да ме много тражиш ових дана... веле, хоћеш да ме убијеш, шта ли ?... Па, ет’ ја дођох да се видимо и ’нако... упитамо за здравље.

»То је оно! Почиње се« — помисли она, обузета великим узбуђењем због ових необичних прилика. Радован обеси торбу, у коју је још синоћ спремљено све што треба гладним и жедним путницима, па се

Коњ одскочи у страну и нестаде га испред Николиних очију, а он се осети усамљен, у власти ових страшних зверова. — Пст, да ниси писнуо !... Полази напред!

у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више гомилаху око њега. »Шта ћу да мислим ?« — рече он себи напослетку.

Ђурица се свакад збуњиваше од ових нежних белих руку, и обично муцаше тек што год у првим тренуцима, не налазећи речи да искаже своје осећање и чуђење.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад га лисица опази, рече му: — По богу да си ми брат, пусти ме из ових гвожђа, ја ћу ти кадгод требати, само узми од мене једну длаку, па кад ти затребам, само је мало протри.

Онда јој он рече: — А ко си ти да ја не бих добио ни ових опанака? А она му одговори: — Ја сам твоја срећа. Кад он то чује, стане се бусати: — И ти ли си моја срећа, бог те

Тако ти је он три године дана медресу држао, а на измаку треће године продаде најпоследњи читлук. Од ових пара одвоји половину те даде дружини и рече им: — Ето, па се с тијем превладите, а ја са овијем осталијем одох управо

Један од ових хајдука поврати се кријући дружине к слијепцу, говорећи му: — Дај, Влаше, те опанке, ти ћеш ласно друге испросити, а

Једна од ових ђевојака упита: — Ма, моја нано, што му хоће толико ђевојака? — Богме је тако хак бог Турцима наредио, а светац

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

да је да се спава. И само каткад, ал' то ретко бива, Њу када видим посред ових зала, Прилази мени нека магла сива, Наговест бледа далеких обала.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Могу још да додам да сам много времена посветио решавању тога проблема. Да бих се ослободио ових мучних појава, покушавао сам да се концентришем на нешто што сам већ видео и на тај начин бих осетио привремено

Немогуће ми је да потпуно објасним силину осећања које ме је обузимало док сам присуствовао извођењу ових тајанствених појава. Сваки утисак је стварао на хиљаде одјека у мојој свести.

Како је конструкција изнад главне палубе постављена после инсталирања ових машина, било је немогуће да се оне уклоне из бродског трупа. Ова озбиљна неприлика много је бринула Едисона.

Максимални напон зависи првенствено од кривине површина на којима су распоређена електрична оптерећења и димензије ових површина. Ослањајући се на своје претходно искуство сматрам да је савршено могућно произвести чак и сто милиона волти.

Поред ових навео сам и остале неупоредиво значајније примене мојих открића која ћу обелоданити у будућности. На острву Лонг Ајлен

извештај Америчке морнарице можда би могао да подучи неке обмануте уреднике часописа како да процене праву вредност ових обавештења.

Као што сам истакао у претходном чланку, да бисмо се заувек решили ових тешкоћа, морају се направити радикалне промене у систему и то што пре — то боље.

Међутим, 1896. године конструисао сам уређај који је могао да обавља мноштво операција, али се завршетак ових радова одгодио за крај 1897. године. У свом чланку који је изашао у јунском броју часописа ”Сентугу Магазине” 1900.

а замишљена је да се њоме управља било механички, било путем бежично пренете енергије, приказана је на једној од ових страница.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Спознаја ових традиција била је том свету потребна и довољна да би разумео свој положај у свету и у аустријском царству.

и 1849. године, а године 1859. и 1866. бранили су Аустрију од Италије. Војни подвизи Идвораца у време ових ратова били су изванредна подлога за многа предања у Идвору, сачувана у многим причама и узбудљивим песмама.

Утисци са ових посела код суседа били су душевна храна која је подхрањивала у мојим младеначким осећањима уверење да је борба за

У августу и септембру ова пространа кукурузна поља личила су на непроходну шуму. Недалеко од Идвора, источно од ових кукурузних поља, налазило се једно румунско насеље чувено по лоповима који краду стоку.

Овај феномен је основа открића до којег сам дошао двадесет пет година после ових нових искустава стечених у пастирској летњој школи у Идвору.

Да бих донекле изменио погрешан утисак који сам могао оставити, и да бих имао топли огртач на путу ових хладних јесењих вечери и ноћи, био сам огрнут дугим жутим кожухом, постављеним црном вуном и искићеним по ивицама

- Да - одговорио сам - али само пре два дана су ми украли из једне од ових торби печену гуску у царству његовог величанства, а мој отац ми је причао да су баш овде у Бечу покрадена сва права и

Немачка победа над Француском на две године пре ових догађаја, а која је довела до уједињења Немачке, изазивала је код Немаца право беснило где год би наишли на какав

Сваки од ових призора, чинило ми се, покретао је нову бујицу суза. На крају сам се некако смирио и престао плакати. Чинило ми се као

Чинило ми се да свака од ових гомила жури да би обавила неке важне послове. Град на обе стране обале изгледало је да брекће од разних послова.

ниједног угледнијег српског сељака у Идвору, без обзира колико је био сиромашан, који себе није сматрао важнијим од ових људи чија је улога пролазна.

Били су сувише учтиви да би се отворено подсмевали мом српском нагласку У току ових разговора моја ”вила” је мирно седела и све пажљиво пратила.

Ћипико, Иво - Приповетке

И ових дана претргнуо је с њоме, а напаст је велика. Обичаваше још остраг неколико година, са малим свакога дана к њој поћи.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Песниково активирање ових крајње обичних и елементарних јединица из свакидашњега језичког саобраћања потпуно збуњује читаоца, јер он је навикао

И управо ту где долази до ових општих вредности, ту она на истински и најдубљи начин доприноси зближавању и прожимању култура различних народа.

је руски песник Осип Мандељштам опевао пчеле, и сетићете се да једна његова песма почиње првом и завршава се другом од ових двеју строфа: Узми на радост са мојих дланова Малчице сунца и малчице меда, Као што Персефонине наложише нам

Али док се паралелизмима лако уочава и тумачи дејство, дотле се код ових потоњих нити уочава нити тумачи дејство које имају, мада је оно занимљивије и по значају далекосежније.

Односи елемената у свакој од ових целина теже да се групишу у облику асиметричне симетрије. Асиметрична симетрија (две симетричне половине са

И даље, у сижејноме развоју ових сонета стално се осећа преплитање двају начела; између осталог, у једном тренутку се као носилац супротнога начела

У време свих ових померања као да је у самоме основу пукла друштвена, културна, па и стилскокњижевна и језичка чак пирамида: сам се њен

У сам кõд ових порука много је теже проникнути него у „језик“ по чијим су правилима Попине песме сачињене. Познати неспоразуми до

У обичном се општењу готово аутоматски придржавамо ових допуштења и забрана у оквиру, наравно, одређенога синхроничног пресека.

смисао, своју вредност, само у односу на данас активне општејезичке забране између којих се једна нарушава; она испод ових забрана активира, у складу са целокупном структуром књиге, њеном замишљу и правцем у који она усмерава све наше

Кратак Мишићев есеј и поседује високу меру изворнога књижевног, поетскојезичкога обликовања. Ових неколико одлика Мишићевих текстова истакао сам у првоме реду зато што верујем да се могу објаснити и да се у њиховоме

И није нимало случајно што се тој најстаријој традицији модерна уметност најчешће обраћа.“83 Ако после ових надахнутих Мишићевих реченица наведемо, на пример, Попину песму „Звезде падалице“, нећемо моћи да се отмемо утиску

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Окупили ме као да сам ја министарка. Одох, ево из ових стопа, да их обиђем и да им уречем састанак. Дакле, тако нека буде, за сутра? ЖИВКА: Јесте!... ВАСА: То је најбоље.

Такав се случај десио ових дана у кући мандарина Си-по-по.” (Говори.) Знаш, онај мандарин Сипо-по, то је мој отац Сима Поповић. АНКА: Ју!...

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

253 На фону оних првих, жутих, јаче се истиче модрина ових других, њихово небеско плаветнило. А учестало понављање синтагме „боја зимског неба”, и у понављању њено варирање,

синтаксичке хијерархије) иде руку под руку с укидањем извесних ограничења појмовно-логичког реда, а укидање ових последњих дозвољава да се у опис укључи већи број непосреднијих утисака и тренутних субјективних садржаја.

се историографија бави, него нарочито оне сасвим ситне, помоћу којих се ствара илузија о верно насликаноме животу. Ових последњих највише има у документарним жанровима, као што су мемоари, дневници, писма или животописи.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

— Мучни су, буљугбаша, ови наши сабори: не зна ракија шта хоће кадија... Буљугбаша се тргнуо од ових речи и заустио нешто да одговори, али ончас мало сагао главу као застиђен и пошао кроз сабор са десет сејмена, Арнаута

Тежу од ових планина, које су се онако сурово наднеле над манастир. — Пазите и не узмите ми образ данас — шапуће он сејменима

А–а, јуначе, немој се омрзнути!.. Од ових чудних речи домаћин сасвим претрну, а Арнаути се сасвим збунише. Не бејаху они навикли досле да се једна Српкиња овако

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Ти си тако вешто знао Насликати слику горку, Како ј’ души кад с неправде Ум полуди; То је било пророчанство Ових наших дана худи’. Ој, Петефи, ретки створе...

Њине руке руковане Пред очи нам стижу амо; Топли стисак ових руку Срцем, душом осећамо. У нама се радост буди — Као да је већем јава Што те руке руковане, Што тај стисак

Краков, Станислав - КРИЛА

Немарно се наже, подиже шлем, и обриса прашину рукавом. Читаво испарење зноја и умора диже се изнад ових кратко ошишаних глава усијаних челиком и сунцем. — Још једну боцу пива. — Две... – Само да је хладно.

Један од ових који дођоше да га траже, остао је опружен и миран горе крај жица, а други је ишао крај носила са завијеном шаком.

Два гаврана се појавила далеко на видику. Расли су. Долазе. Велики стари ”фермани” су бежали преплашено од димова и ових претећих тица. Бора се окретао. Тице су имале црне крстове на крилима, н непрестано расле.

Петровић, Растко - АФРИКА

Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје њиног тела и одеће, пита ме Вуије: „Шта чини да ви видите овако светле боје док би

И поред тропскога у изгледу ових зграда, кроз чије се прозирне зидове јасно види све што се у њима догађа, Конакри је провинцијски град, пун грања,

Швајцарац управља на њих свој рефлектор и онда угледамо бубњаре и њихове пратиоце засењених очију. Иза ових се види како из свих колиба дотрчавају још и други црнци. Зачас смо у средини чврстога круга.

девојчица, на чему сам му бескрајно захвалан, јер је он тежак, неспретан, ружан, а оне су оваплоћење ове горе и ових планина. Оне су младо звериње, у истих мах.

Даље иницијирања ће их тамо учинити великим фетишерима, врачевима, вешцима и пантерима. У извесно доба ноћи за време ових година, недалеко у планини и под засеоцима, чуло се страховито крештање њамуа, фетишера који обучавају младиће.

Издао је пантерску кожу у коју се облачио, и нокте које је намицао на прсте од ногу. И да није ових сведочанстава о људожерству у околини Мана, било је довољно видети само онај уплашени трзај тела једног тамошњег црнца

То је, седећи тесно, све што може и стати. Крај ногу Н-ових, као закачен, и као само што не испадне, стари Мејов отац, кога Н. непрестано грди што му својим леђима греје ногу.

Сади, једно с другим измешано и једновремено, четири–пет разних усева. од ових он има четири жетве на годину. Најчешће земљу раде сасвим мала деца, толико је она плодна и тако је лако обрађивати.

Црнцу би чак било немогуће и изразити на прост начин да је земља само његова; језик ових племена уопште не располаже присвојним генитивом; сам појам толико им је стран да чак, и кад науче наше језике,

Док се чекају играчице, цртам један брз кроки ових уметника што свирају са правом френезијом један луди ритам у коме уопште нема мелодије.

Рат се водио пре наше Косовске битке, од ових крајева па све до Нигера, и легенде о том поразу још увек узбуђују тамне народе не само у Африци већ и по свим

Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Општи утисак свију ових извешћа био је тај, да је Ејуб са својом војском стигао пред алексиначку линију и сад се спрема да он на десној, а

Беницки са једним батаљоном) — па онда да удруже своје силе и слошки нагрну на Алексинац. Услед ових извешћа разаслате су на разне стране наредбе које су имале све један карактер: да команданти са својим одељењима буду

Од ових прикривених колона одвајала се овда онда по каква група војника, па или се развијала у ланац да попуни проређена места

Кад се мало подиже дим од ових плотуна, ја видех многе коње, где без господара јуре преко поља, а Черкези су се повлачили, пуцајући непрестано при

Шта се десило? Куршум пребио мотку на шатору и свалио га на ме. Извучем се из ових платнених развалина, и приђем шаначком бедему.

Капетан Велимировић тражио је отпуст из тимочко-моравске војске, где је ђенерал командант. Између осталог сећам се и ових речи из тога писма: »Док се ви у штабу вечерас заливате шампањом и једете свакојаке ђаконије, мога мртвога брата једу

Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава. Чекај да их пребројимо колико их има: 5, 10, 15, 20, 25,

Да није овога смрада, ових мува, ових црви, ове крви, мислио би уморна дружина спава. Чекај да их пребројимо колико их има: 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40,

И неки душевни бол ужасно те трза, душа се грози и ужасава и ти би да бежиш, да бежиш далеко, од ових крвавих пољана смрти и развалина, где немаш куд поглед бацити, а да не угледаш најпакленију слику страшнога разорења.

од трупа до трупа, застајеш, загледаш га, пипаш га, удубљујеш се у оне накажене црте на лицу, удубљујеш се у судбу ових покошених живота и више не осећаш ни смрад, ни одвратност од разјапљених рана и нечистоте.

А кад после врелога дана и ових страшних призора наступи тија, прохладна ноћ, теби у поноћно доба још излази пред очи страшна слика смрти; голи

браће, који су често тако исто остајали по бојном пољу, као ово Турци на Шуматовцу, ти осетиш као да ти је један од ових страшних костура усред срца удубио своје ледне зубе, и ти заиста осећаш да те нешто гризе право за срце, а те угризе

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Само што нас не пољуби. Каже: „Ја њихов вечерашњи налет не бих могао издржати.“ У току борбе ових неколико дана изгубио је две трећине официра и војника. У чети нема више од педесет пушака.

Цела је та ноћ протекла у нервозном пушкарању. Пошто се из ових ровова преко дана није могло излазити, то смо још у току ноћи пратили људе да довуку што више муниције.

Он се насмеја. — Кад су нам још поставили циљ?... Идемо дотле док не изгинемо. Откуда ми знамо шта се крије иза ових бедема! Дакле, тако!... Понудио ме је неком ракијом и при поласку даде ми и кутију конзерве.

По истом поступку и ритуалу, да сам се згадио на људе и на њихово наметнуто достојанство... И сада, за време ових тешких часова у болници, често ми је пред очи излазила та слика.

Тај ћувик био је удаљен од нас око три, четири стотине метара. Мислио сам онда да ли да идем преко ових ребара, или да сиђем у равницу, па да подиђем. Ово ми се учинило боље, јер би ме, идући падином брда, приметили.

Са врха ове планине видимо шиљке, ребрасте падине, читаве висоравни. Свакоме од ових места дали смо нарочито име, да бисмо се лакше снашли. Осматрачница је била као мала тврђава.

Углављивали су по два крста за крајеве дугачке мотке. Слободне кракове крста спајали су летвама. Око ових летава обавијали су бодљикаву жицу.

Још као дете слушао сам да се ово време назива „глуво доба“, кад излазе мртваци. А многи ће од ових кроз који час лежати мртви.

— Помаже Бог! — Бог вам помогао! Командир скиде шлем и поче да брише зној. Препланула лица ових војника, под сурим шлемовима, изгледала су као мумифицирана. — Где вам је командир?

Било је прилично хладно. Шињел нисам могао обући, јер ми је око груди био обавијен дебео појас од плуте. Због ових појасева нисмо могли ни лећи, већ смо седели око нашег сплава.

— Шта добијамо тиме? — Е... ако замисао успе, добијамо много. Са ових положаја силази се право у долину Кавадара. — Командир заћута и окрете се. Неко нам је прилазио. — А, ти си Ћирићу?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У позадини свих ових стихова, одиста, чио и ведар, а нестрпљивији и лакомији од свих својих претходника, стоји у нашим замислима непрестано

Тешко је не сажалити се над мукама ових песника. Како су се интимно осећали на овом послу, о томе би се могло само нагађати.

2. 14. Јез. 34. 3. 5. 8. Полазећи најпре од ових песникових примедаба које тако јасно упућују на могуће поетске изворе Горестног плача, па проширујући потом своја

домишљање упућују и структурална, сложена метричка чврстина, као и идејна блискост, по јеткости скоро истоветност, ових двеју песама. (У вези са занимљивом личношћу Ј. Авакумовића в.

— Уз песму, Остојић је донео савремену белешку која објашњава постанак ових стихова; у белешци се каже: „В некој компанији в Новом Садје некоторе девице јавиле что би оне раде за официре удати

и вратила се оданде огорчена, бележи у свој дневник следећа размишљања: „Мамица ових господични била је на један дан пред тим у неки сватови.

Људи требају у великој вароши пренумеранте и новаца, а ја им шиљем пјесне!” Па даље, у наставку: „От ових ода — ону к мени самом, другом не показујте кромје Копитара.

пјевац саде голубодушниј, нежним пјеснама серца благомислених земљакиња својих восхиштава, исто тако је и сочинитељ ових стихова, посреди шума оружија Музом одушевљен, после славноизвершеног службе своје времене, сугуби лоборни вјенац, на

сила непријатељских начала, која храброму борцу у отечественој служби перса разби, не разби дух персију творца ових пјесама у којим је онај свагда јуношествено-бодри обитавао.

— Многоразличност содержанија ових стихова, живост предмета, богатство и раскош красодаванија и оконченије многогубо пренебреженог досад стихосочињенија

” — Чини ми се да је Боројевић још дуго времена после ових догађаја осећао потребу да објашњава не само своју некадашњу сарадњу на Даници илирској, него и своју сумњичаву

на ову песму и на још неке с њом тесно везане када је писао о плахој, чулној страсти Живковићеве љубавне поезије из ових година, о свештенику који је заборавио на своју веру, грађанину који је прелазио преко свих обзира и конвенција

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао. — Три дана нема како угледах Врхова ових камен студени; И књига дође, из Млетака је? Шта пише? Ко ли? Шта је? Чија је?

Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична! Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ. ВАВИЛА: Ох, кад те видесмо! А стрепили смо много за тобом.

КАТУНОВИЋ: Шта говорите кâ у грозници! А где су деца ових планина? ПРВИ СЕРДАР: Где су мачеви? ДРУГИ СЕРДАР: Где су бичеви? ТРЕЋИ СЕРДАР: Којима ћемо скота шибати...

ПРВИ СЕРДАР: Тирани! ДРУГИ СЕРДАР: Варвари! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Јест, у тај дух Што по слободи ових кршева, Кô неку светлост своје свемоћи, Широка крила вољно простире, — Поуздавах се, браћо главари!

није права имô гонити Столећа тужног седу старину, Који је својих груди извором У годинама жарке припеке Врхова ових камен росио... Говори, моли, светла госпођо!... Ви’ш, лепо би ти израз милости На дивотноме лицу стајао...

тражише По пећинама мрачним заштите, Он храбар стаде са неколицином, С маленим бројем, али с лавови, Све гора ових снажни синови — И осим турског робља, плена, богатства, Трин’ест је рана донô са собом, Све турског ножа бесни

И опет, кнеже, морам питати: Где су ти оних десет стотина Што си на начин ’нако свечани Пред главарима ових планина Венецијанцима као припомоћ За љубав моју... дужду обећô?... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Обећање ћу испунит.

— ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Несрећна часа, у ком угледах Планина ових сиве врхове, Што свога чела модрим тамнилом Усирене те крви сећају: Ратова давних, рана, освете, Мрзости зверске,

— КНЕЗ ЂУРЂЕ: Чули сте ваљда. Отаца мојих седи другови, С каквом је силом Турчин пошао Да гора ових племе слободно Или у хладно гвожђе окује Или исече. — ПРВИ СЕРДАР: Чули смо сви.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

'Вала вам ђе чули и не чули!“ Писарчић: Не знате ви, господине, још ових босанских сељака. Данас овај Давид хвали и узноси царевину до неба, а сјутра би се, онако сакат, дига' у буну и поша'

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

У углу, иза ових врата, лимена пећ, од које чунак иде најпре право ка публици, уза зид, па се над столом г. Жикиним превија у колено и

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Теодосије је растварао Доментијанов згуснути сплет сва три књижевна жанра. Поред ових наративних дела, Теодосије је својим јунацима посветио бројна дела црквене поезије и једну реторичку похвалу,

Појава ових романа била је веома продуктивна, јер је пружала модел једног литерарног система који српски писци убудуће не могу

усмене грађе, с осећајем за њен облик и њену функцију, Вук Караџић је, исказавши описном терминологијом суштину ових категорија, предухитрио међународни научни тим за цело столеће.

Поред ових интернационалних, појавили су се и домаћи покрети као што су зенитизам и хипнизам. Оснивач првог Љубомир Мицић (1895-19

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Напред слушкиња, на глави са корпом која се повијала под теретом пита, јела. Одмах иза ње баба са матером, а иза ових читав ред жена, тетака, стрина. Све у новом, са свећама, цвећем и забрађене новим, црним шамијама.

Младен слуша. Али не поноси се. Задовољан је том ласком, не толико ради себе колико ради бабе, и ових очевих другова.

Младен, надајући се свему томе, не изненади се кад старац поче да му прича, и то понизно, у највећој тајности, како се ових дана јавио тај и тај, из неке чак горње маале.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

̓« Верујући у моћ ових речи, »тако пјева и понавља све дотле док кору с прута не сврне« (СЕЗ, 65, 1952, 161). Јечам.

— После ових (и многих других) врачања у доба сетве (и сађења), док биљке расту, и кад се плодови збирају врше се такође разне

Ћипико, Иво - Пауци

раскомадати... Илија протрне, помисли: „Раскомадати?” —Не, господару! —Видиш, — настави господар уозбиљвши се, од ових земаља покојнога Нике мени сада припадају три дијела, а теби тек четврти; кад би се дијелило, ко зна који би те дио

Раде бесвјесно погледа нада се да види гдје је сунце, али ко да га одавде угледа, између ових високих кућа? Уто иза њега неко запјева; окрене се и запази једно женскиње разбарушених коса, надлакћено на прозору.

И овакове — помисли — раскућују наше сељачке... И колико наших треба да пропадне да се подигне једна од ових големих? Да, уз оваку кућу треба газда нових земаља...

Устаде, а стара Смиљана пође своме ковчегу и вративши се вели Ради: — Ево ти понеси и ових пет талијера и три здраве плете господару, кажи да га стара поздравља и да ће се молити за душу му, — и уручи стара

— Да од сидба, винограда стабли ових све зле године, шкодљиве живине одагнати достојиш се — тебе молимо, услиши нас!

По подне и навече учини се партија, а гдјекад, знаш, замијеша се и мало жешће... Пролази се. Браво! Ових дана походило нас је једно талијанско друштво... Једна женска... не лоша за наша мјеста... —Ола, Пиеро, дођи симо!

* Ускрсне благдане провео је код куће. — Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио?

— Рђав је, ма дигод јема правицу... — Хоћемо ли се видити ових дана? — преврну Иво говор и с очитим немиром ишчекује одговор.

— Видићемо се дигод, — промуца и обрне од њега главу. — Фала ти! — једва дочека Иво. Па настави: — Не брини се; ових дана гледаћемо се; само те молим, кад те видим, насмиј ми се! — Збогом! — одлазећи поздрави дјевојку.

— У Бечу је. Он ће сигурно ових дана добити наслов и карактер ц. — кр. дворскога савјетника! — Наслов и карактер дворскога савјетника!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Јелена Не гледа ме. Труди се да ме не гледа. Или мисли како нема зашто да ме гледа. Шта се то изменило за ових неколико година? Сећам се краљеве свадбе у Скопљу.

Дадара Био сам запањен. Ону Јелену, које данас нисам могао да се нагледам, виђао сам из дана у дан, свих ових година откако сам дошао на Кулу. Најпре је била мала гизделинка, мршаво девојче без сиса и кукова, штап без огранка.

Напротив, плод су Духа: љубав, радост, мир, стрпљивост, благост, доброта, верност, кроткост, уздржљивост. Против ових не постоји закон. Они који припадају Исусу разапели су своје тело с његовим страстима и пожудама.

Не бих смео ни да оклевам, па да јој ту вест, док се још пуши од свежине, уручи неко од ових јајара. Измаћи ћу се и гледати са уживањем (које ће, све ми се чини, бити тако слатко и омамљиво) како се до крви

Богдан Данас сам брзоплето улетео у Дадарине чељусти. Просто, био сам смушен и забринут за судбину и своју и ових луди овде.

Веле да сам свашта напричао о Јеленином љубакању са Доротејем. То је лаж. Ових дана сам био претрпан послом. И да сам хтео, нисам имао времена да се лињам око старца и да му трујем уво причајући

боље имати у животу тога вештога травара, макар да се овај спанђао са најцрњим паклом, него попустити пред навалом ових здравих, младих клипенди којима не грози у скорој будућности никаква опасност од болести и смрти, и дозволити да га

Нема те будалаштине која Никанору може пасти на памет да намах не би била прихваћена од ових лаковерних луди. Следе га као да су омађијани. Онда чује његов прозукли глас.

Није се потрудио да за свих ових петнаестак година измени једну једину љускицу на својим рутавим и оклопљеним ногама.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1886. (ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?) То је било - сећаш ли се? - пре милијун можда лета. Кад још нигде није било ових људи, овог света. Ја сам био сам господар од звериња и од тица, Ти си била, миље моје, моја лепа невестица.

И већ ових дана Позваћемо госте и са других страна. Председник одбора о свему се стара, Јер је он одређен да представља цара: Имаћ

С њом је суви хлебац јео, а суботом шому пио, А тајно је за комшиком неутешне сузе лио. Ових дана удар стиже несрећнога стихотворца, Идол му се испросио за некаквог богословца.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Е, а сад пођите за мном! Не - пружите ми руку! Постоји опасност да не посрнемо и не паднемо преко ових каменова, остатака зграда. Хиљадама леже, растурени, по земљи.

Он ме задивљује још више што се, нама на очиглед, уздигла из мора, баш испод ових двеју звезда, још и једна трећа, којој не знам имена.

Тај научник предавао је у Музеју пре педесет година па је, први од ових, предузео да геометриским методом премери отстојања и величине небеских тела.

Па ипак, суштина календарског питања је врло једноставна. Она је скуп непобитних астрономских чињеница, и од ових мора поћи свака календарска реформа. Зато ћу о њима да Вам напишем коју реч.

дана, него 5 сати, 48 минута и 46 секунада преко тога, а календар може рачунати само са целим данима, јер сваки од ових добива свој датум.

Ваш хваљени графолог сигурно би прочитао из ових редова да њихов писац има расклиматан карактер. После умора последњих дана завалио сам се са нарочитим задовољством у

Вреди ли, уопште, започињати, и није ли паметније сачувати доживљаје ових дана за усмено саопштење. Препричавајући Вам их, ја бих их поново проживео. Но, ове године, наши се путови разилазе.

Ређају се џамије, тргови, попречне улице, а кроз једну од ових вирну, као, кроз прозор, Мраморно Море, плаво као небо. Наша кола лете, тако ми се чини.

Брзо се показало да ниједан од ових двају путова не би био добар. Изостављањем оних тринаест дана није Јулијански календар доведен у корак са

према томе, нешто мања од Јупитра, али још увек толико огромна да преко осам стотина Земљиних кугала могу стати у њу. Ових шест планета, у које урачунасмо и Земљу, једине су које су биле познате до 1781 године.

То се зове у астрономији „мало.“ Сем ових побројаних небеских тела, улазе у састав нашег планетског система - и то више као гости - комете, звезде репатице,

На левој обали реке, високо на брегу, уздижу се царски двори; око њих градски бедеми са двадесет две куле испод ових пошумљена падина брега. На десној обали реке, Стара варош са њеним црквама, манастирима и ниским кућама.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

век) преводе и приповедају широм Европе. Крајем 18. века нека од ових дела преводе се на српски језик – читају их, пре свега, деца Срба у Аустроугарској.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Сишли и дошли, па ми кажу да ових дана треба трогодишњи помен зету — покојнику дати. Па ето дођох с њима да те питам: кад и у који дан пада?

СТАНА Куку, снашке, куку, снашке!... Крв ће да легне. Већ цела варош узбунила се. Турци полетели да га бране од ових наших. Истрчи Ташана. ТАШАНА (одлучно): Ћути!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Можда би баш и требало то да чиним, ове деце ради. — Госпа Нола није довршавала ниједну од ових мисли до краја, али се неком мађијом мисли саме продужавале.

Редакција је то угледно место протумачила у белешци: „Причу је писао сасвим млад човек, који ће ових дана тек полагати матуру, и прича као таква има недостатке сваког почетничког рада.

— А тај млади Чајновић, изгледа, ванредно, сасвим особито неко створење... Не знам да ли вам је причао. Ових дана се вратио с робије онај несрећни каплар Радивој. Још млад човек, а неће га нико у службу.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

као стајаће, чува док је жива« УБЛАЖАВАТИ — хвалити, прослављати због врлине; називати блаженим; ублажавате судбину ових животиња »говорио је: блажена судбина ових животиња«. Из средњовековне црквене традиције наслеђено (уп.

— хвалити, прослављати због врлине; називати блаженим; ублажавате судбину ових животиња »говорио је: блажена судбина ових животиња«. Из средњовековне црквене традиције наслеђено (уп. о блаженствима речи и грч.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Бабица је била стара, уседелица девојка, а код ових, веле, није немогућа таква расејаност да мушко сматрају за женско и, обратно, женско за мушко.

можда... али се ипак мора признати да је леп украс. Зар не налазите? И зар вам, после ових последњих речи, не изгледа као да је млада госпођа дигла ногу до самога вашег носа, говорећи вам: „Ја имам нове пипе!

Поводом ових подвига родитељи моји и сви укућани утврдили су да сам „врло живо дете“, те се мајка чак и приликом посета брижно

И поред ових примамљивих речи за лекарску професију, мајка је у ствари више нагињала да будем митрополит. — Поштује га цео свет и

Имао је кратке и танке ноге а изнад ових трбух, груди и глава, сливени једно у друго, изгледали су као буре које је својом тежином претегло уна пред.

А, дозволите, да није ових лепих и врло глатких стихова, ко је тај који би се смео подухватити да научи напамет тај исти Карнов принцип, који у

Па изволите сад сами изабрати, који од ових пипака желите да вам се зарије у мозак, па изволите сад сами рећи: да ли је могуће избећи смрт кад човек западне у

И сада се тек може замислити колико то мора бити натчовечански напор: преко свих ових тешкоћа и непогода пребродити и допрети до матурантске сведоџбе?

“ Па и крај свега тога, професори ових мртвих језика, то сте извесно и сами приметили, живе у дубокоме уверењу да су деца дата у школу искључиво зато да те

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Батерији је исто овако пресечен пут. На место ових врба, што предлаже наредник сада, у провалију су легали луди један изнад другог, док је телима својим нису испунили.

Паклен се скромно помаља, затим се горостасно извија и обнажен снежном белином крије се међу облацима. Између ових планина зија Руговска клисура као разјапљене вилице кроз коју куља сатанским шумом хладна Бистрица...

месту, где кромпири расту у вртачама, а кукурузни хлеб се сматра готово као луксуз, није било прилике ни за једну од ових могућности. Враћали су се гладни и седали тужно поред ватре.

Војници претоварују ствари на друге коње, те их онако гладне и мршаве још више замарају. Са ових коња што леже скидају потковице.

По разбацаним стварима и мртвим коњима видимо да се пре нас нека јединица ломила преко ових кршева. На једноме усеку угледасмо мртвог надувеног коња. Сигурно су га подметнули као неки степеник.

Кажу да су видели неке помрачена ума, како једу месо ових мрцина. Почетком јануара, неког дана пред сумрак, заустависмо се на обали реке Маће.

Беше нас четворица. Сва она збивања везана за чврсту земљу, намах ишчезоше. Сад је наша судбина у рукама ових непознатих и страних људи.

— Дође ми да зинем, па да дахћем као пас. — Море, врућину ћу још и да поднесем... Али, чини ми се полудећу од ових мува — вели Лука, машући непрестано рукама око лица. Не чујемо вести ни с које стране. Новине не примамо.

Негде на обронцима ових планина налазила се граница отаџбине. Узалуд гледају војници. Жеља им је да је виде само. Јер оне врхове посматрају и

Извиђачи се враћају. Кажу да се Бугари налазе у подножју ових планина. Према њима су Французи. Али пушка се не чује. Као да су они међу собом успоставили прећутно примирје.

Затим настави забринуто: — Све што смо заузели до сад на осталим деловима ових планина, морали бисмо да напустимо. — Заиста, не би било добро! — климао је главом наш командант.

—... Разумем. Ево сад одмах! — командант дивизиона приђе журно. — Молим вас, дајте ми једног од ових ваших младића — он показа на Луку и мене — да оде журно до моје пете батерије и доведе је најхитније овамо.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Једино због ових раздераних обала у рукама Кукавицо, задрхтаћеш зар опет! Нимало стрпљења да пркосиш мукама, Пљуни! Савладаће те

”Доста година требало је да дођеш до ових речи, Доста огњеви ређаху да дим ти поглед спречи, И удубио се камен коленом које клечи, И под теретом мржње повијао

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Узми ме, дигни, и са мном одброди Негдје далеко, незнаној слободи, Гдје нигда није ових људи било! 1908. ЧАСОВИ Овдје никог нема.

Мени се чини: кô да крила склопе Свијетле птице, и сврх ових глава Лебде и поју, а из сваке стопе Радника кротких, робља наших дана, Ловори, сјајни кô злато кад стопе,

И сваки сијач кô да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, Кô раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; А озго отац силази све ближе: Уз пратњу

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

о хајдуцима и ускоцима) и песме новијих времена (тј. о ослобођењу Црне Горе и Србије). Између ових трију група постоје многе разлике и сличности, од којих ћемо већину поменути у току даљег излагања, а овде истичемо

и код Плочника 1386. Неколико година после ових пораза Турци су пошли на Србију с великом војском, коју је предводио сам султан Мурат, „а са њиме су била и оба његова

У доба кад су стваране песме о Марку било је много нечовечних казни. Можда је народни певач случајно неку од ових казни везао за Марка. Чињеница је да Марка у већини песама одликује висока човечност.

Снажан отпор најезди Турака пружен је и у Хрватској и Славонији. Већ крајем XИВ века прикучили су се Турци границама ових земаља. Али су на њих почели жестоко наваљивати тек после пада Србије (1459) и Босне (1463).

И пре него што је избио нови млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих бунтовника (међу којима се највише истакао Илија Митровић, брат Стојана Јанковића) обновили су непрекидне

Од свих ових оптужаба Иван је успео да се одбрани, „само од једне није могао: да је самовласно узимао храну из царских лађа и

(Бог ником дужан не остаје) Свака од ових словенских антитеза у пуној је хармонији са садржином песме коју отвара: прва и трећа наговештавају јуначку борбу,

А и међу онима које су врло сродне опет постоје знатне разлике — између прве и треће, на пример. И свака од ових антитеза — то треба нарочито нагласити — представља једну целину за себе, која може да стоји сама, као песма лирског

због различитих детаља које садрже и који их увек чине свежим него и због тога што су често у целини успели, неки од ових описа се радо поново читају — рецимо, о руху и оружју војводе Кајице, о мегдану између Страхинића и Алије и између

Од свих ових описа овде можемо да наведемо само два, кратка, који илуструју последњу поменуту врсту. У првоме (из песме Јанковић

И сваки од ових начина дубоко је оправдан: у првом случају и у питањима и у одговорима о томе да ли је време да хајдуци иду у шуму —

да је у суштини ученога порекла, да траје само ако је чврсто везана за једно место, могуће је да понекад значај ових запажања изиђе из оквира проблема наших романа и у извесној мери послужи разумевању епске поезије неких других народа“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

нису посла чиста Један је платан пустио браду Када је требало да олиста Услед пролећа у реци Сави Било је ових дана лома Кечиги Мари се врти у глави 3аљубила се у једног сома НА ПОЉУ ГДЕ СЕ ЧАВКЕ ЧАВЧЕ На пољу где се чавке

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Ку-ку! Овај на изглед обичан „разговор“кукавица не би преварио неког пажљивијег слушаоца. Глас ових „кукавица“био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише гласан, али откуд сад, под саму јесен, да се кукавице

— Е, то су већ игре од прије шездесет година — одмахну пољар. — Сад се дјеца играју Француза и Нијемаца, али ових дана не видим их на пашњаку. — Сакрили се, значи, негдје — закључи кнез.

Зија пољар за ишчезлим чудовиштем и домишља се. —А да то није какво масло ових наших дјечака? У свашта се данас дјечаци упуштају. Пришуљаћу се да изближе вирнем.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

) Од свега овога зла и беде, ти нас ослободи. Ослободи нас од зла пливајућих у ових реках, штоно су воде зле, језичаске и нас прогоне и нашу цркву раде да потопе.

« И хоће да нас потопе те воде. Него с твојим предстатељством пресвета дево, тај ће поток прећи наша душа. Ових крвавих времена, свагдар пуних војске и боја и свакога немира, и не теку тако воде поточне, коконо што крваве реке

МОЛИТВА ПРОТИВ ТУРАКА У ових садањих злих времена сметеници у вери и у закону досађујући христјанској цркви, и варвари Турци, своје безумно

МОЛИТВА ЗА СРПСКУ ЗЕМЉУ И у ових љутих времени ратних ово саде нека буде наше мољење. Избави ме од крви, Боже, Боже мога спасења, на кров који

је пуно са сваком погању, ама ти, слове божији, штоно су твоје беседе чисте, и сам си чист, да како се не грозиш од ових наших нечистих места?

Него теке једна нам је исто то наша храна стојећи нам и чамећи на земљи покрај путова и живући по ових јама харамијских у гробу, бавећи нам се где с којом уграбљеном овцом којано исто сама к нама натрта, — а ми не трчимо

врло кишу, тако да нико жив од људи ниоткуд с јабане и ни од које стране, није могао тко доћи у манастир на праздник ових светих мученика, него само сами ондешњи калуђери отпојаше вечерњу с параклисом пресветој Богородици.

СОЛУНСКЕ ЛЕГЕНДЕ 1. Бугарин Ли цара Максимијана Преславни великомученик Димитрије бијаше за поганских царева ових, Максимијана и Диоклитијана, од града Солуна поглавар и заповедник градски.

Сказује се о њему такво здешено се чудо, да при смрти му смотре код себе два ангела врло лепо сјајна у наличу ових два александријских архиепискупа данашњих Атанасија и Кирила, обучених се у красне одежде црковне.

А ако ли хоћеш и од смесе и од растворања ових стихија може се увеџбати што смо ми из њих склопљени. Не ласна им је управа, ни једнак им је посао и вид: свака своју

Али то да се не прочује да не утече он испред мене! Јер то ја тајим и од ових свих небесних сила. Цигло теби једному то доказујем за знање.

у коме су месту, у какву ли су садар образу и налици ти који су пре нас отишли, — ако за то, брате, иштеш прознати, од ових живих људи то нико не може сазнано проказати што је и како је коме тамо, где ли који бораве, каква ли су који образа.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Бела глава, бре, брате!“, ипак је он редовно и радо долазио тамо. И несрећа је тако хтела да се ових дана тамо нађе и да севдалише и слуша како му сељанке певају песму коју је на чифлуку радо слушао, песму: Запрегни,

одмах после неколико дана, и сетио свога чифлука и јесењих радова који му императивно налажу и захтевају да се ових дана неизоставно тамо појави и пробави. И он нађе да ће бити најбоље да се уклони мало од куће. Па тако је и урадио.