Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Овија кантар, море, капетан го потврди! — Е ја не знам, богами — рече Тиосав сумњајући... — Ама, брате, осам ока...
— учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје. — Богами, ето их ноћас у село. — А зашто ја курдишем овија пусат? — рече ћир Трпко и ту учини »хм, хм!« и куцну прстом у чело да покаже — како је то паметна глава.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
излучујући непресушно из себе црвоточни прашуљак вјечности и посипљући њиме све ствари које оно у себи носи и собом овија. Луда нада! У ствари кад престаре уђе нека сувоћа осјећаја и шкртост емоција. Оне некако ружно окрезубе.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
збориш како да до годину неће па да искоче нови девојчики, и јоште може поубави и покротки девојчики да бидну оди овија овогодишњи... — Ама, ја веће видо’ мој к’смет и срећу сас теб’!... вели му мати љутито.