Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Ја нећу крви!... Ја хоћу да ови народ види да му ја нијесам душманин!... Ја хоћу да се братски разумем са овијем људима!... Маринко је жалио Турчина. Обојица дуго ћутаху.
— Неки воденичар. — Знаш ли му име? — Не знам. Само ми рече: иди те нађи Срећка харамбашу. Пођи овијем путем па ћеш право у његову дружину, и кажи му: Дева ме послао. Говорио је слободно, отворено.
Видјећеш како се и ја умијем шалити усред најљућег окршаја!... Ма, ово ти рекох да знаш да се овијем стварима не шали!... — Тако је! — повикаше хајдуци са свију страна, гледајући с неким поштовањем свога новога друга.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. — Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му је слава! Али дијете ваља гледати. Шта ћу ја, стар и нејак, с њиме?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пошто га је дуго тако посматрао, запита: — А да, бога ти, кнеже Драго, шта ти мислиш с овијем чојком? — Мислим га одвести господару, на Васиљев дан. И без тога бјех наумио поћи горе тога дана.
Син му Кићун жив, али се не уврже на оца, но је ситан, сметен, рђица, каквијех је, срећом, мало у овијем горама! Да смишљаш створење у свему и по свему неналик на оца и на свој род, вјеруј не би га смислио такога, као што
— То је истина — рече кнез. Саво се трже. — А, опрости, кнеже, ја се заговорих с овијем младијем човјеком, а на тебе заборавих? Што ћеш!
Што ћеш! Жељан сам човјека из свијета, а сувише, с овијем бих ђетићем имао говорити дан и ноћ! — Не замјерам, господине Саво.
— Обраде! — викну ђака. Ђак скочи из мађупнице. — Иди код Лаза и донеси овијем путницима по залогај јела и мало вина. Спреми им вина и за пут!... А ти, Јанко, сврати к мени прије поласка!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер ју је Соломун врло чувао; зато се договори с овијем другијем царем те јој пошаље нешто те попије па се учини мртва.
Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет а за овијем бобе. Видећи ово ђаво стане се смијати и светом Сави пркосити.
А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече му: — Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море. Сиромах отиде и овако цару рече.
Послије неког времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већег цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу како је овога цара кћи била тако болесна, па је
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ За њим уђе други, за овијем још двојица, један за другијем, сваки понављајући оне ријечи што их је први изрекао. Вјетар суну кроз отворена врата
Фала ви, браћо!“ „Па и без тога, сердаре, не вријеђај Бога! Није ли ти накнадио овијем дјететом?“ то рекавши, Радоје узе дијете са Станина крила па га сједе на своје и пољуби у главу.
“ „Нити ће, стрина, док се под овијем шљеменом нешто не измијени!“ рече Марко и погледа значајно своје другове. „А што већ да мудрујемо и у кучине завијамо!
„А ти, Ћетко, отиди с овијем благочастивим — господином — оцем — ђаконом — Алексијом, мојим прељубазним у Христу братом, отидите, рекох, у моју
Најпрви иђаше старац неки, дебео, обриванијех бркова; за њим поп латински, носећи под пазухом гомилу књига; за овијем момче неко, сухоњаво, жута лица штапљући се крстом од дрвета, а најпотоња ступаше нека госпођа, и она гојазна, шарено
Око феса обавио чалму, лијепо се види како му кита на глави вије. За овијем указаше се још двојица. Иђаху раздалеко један од другога. Три коњика шљедоваху, а за овијема још тројица пјешке.
“ ВИИИ Од Ћурђева до Тројичина дне било је те године шест недјеља размака. Такога прољећа није се памтило у овијем крајевима, гдје ријетко и бива прољећа.
“ „Тако је, тако. Одите амо!“ рече им сердар, и они пођоше. „Намјестите тамо да сједнем, и наредите што за вечеру овијем људима!“ рече сердар, показујући главом на одају, у којој је Јанко пријед рањен лежао и која сад бјеше празна.
„Шта је то? Чему се смијете?“ запита он. „А ништа, нешто се шалимо с овијем чојком“, одговори сердар, који, иако се амо разговарао, једнако је оком пратио оба пријатеља.
далеко од својијех, у туђем свијету, под туђијем кровом, друкчији људи, друкчији обичаји. И нама, који смо никли у овијем кршима, тешко је овдје живљење, а камоли теби, чоеку из свијета, научну, и виклу на господство...“ „Није то, није то!
Од ње нам већ никакве вајде. А и без тога, ти знаш како ми се с њом растати. Дакле, остајемо ми с овијем лудијем ђететом, да ни га Бог поживи, (—сердару поче глас дрхтати—) ама...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тука, буби штука! — Казао поп или калуђер, кад су негдје уз пост преда њ донијели печену туку, и овијем речима као претворивши је у рибу, стао јести. Штође, штође!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Николић наштампао је у Биограду 1842 и 1843 године двије књижице: „народне Србске приповедке”, али штета што језик у овијем приповијеткама нити је чист народни нити је језик нашијех народнијех приповиједака, него у њима има и граматичнијех
” Међедовић на то рекне: „Бре шта марим ја за Брка? | Ја ћу Брка овијем буздованом.” А чоек му рекне: „Бе и Брко је неки; сад ћеш га виђети.
Ондар му баба да један орах говорећи му: „Узми ови орах, чувај га до потребе.” Он се зачуди овијем даровима, пак упита ову трећу бабу што ће рећи да му је она најпрва дала мало круха, потоња љешник а она орах.
А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече: „Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море.” Сиромах отиде и овако цару рече.
Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога већега цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу како је и овога цара кћи била тако болесна, па
мужа и да бјежи овоме другоме; али никако није могла да се украде, јер је је Соломун врло чувао; за то се договори с овијем другијем царем те јој пошаље нешто те попије па се учини као мртва.
Царица је имала негђе потајно некаку велику аждају, и кад би кога очарала овијем прстеном, и пошто би се прометнуо у овцу, повела би овој неситој аждаји и теке се враћаше да ухвати и поведе снаху,
а ђецу од матере сакрије, | затвори их у један ковчежић и добро запечативши да их једној слузи говорећи: „Хајде с овијем ковчежићем те га закопај у земљу у какој пустињи или утопи у ријеку каку; и ако то не учиниш што ти говорим, не долази
Тако ћете доћи у један град, те уљезите унутра, и ђе највиши двор видите, куцните овијем штапом у врата, те ће ви се врата сама отворити, па завичите: Ах, ђе си жалосна мајко наша? ђе си?
Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет а за овијем бобе. Видећи ово ђаво стане се смијати и светом Сави пркосити.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна. Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука као у свијем Срдаревим причама.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Цар је хтио с овијем трешњама своје укућане изненадити, па их сакрије до вечере. По вечери покаже он трешње, а сви се зачуде и почну их
Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већега цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу како је и овога цара кћи била тако болесна, па
Овако и учине. Посију кромпире. Кромпири изникну, укаже се најприје цимина, па онда цвијет, а за овијем бобе. Видећи ово ђаво, стане се смијати и светом Сави пркосити.
А сјутрадан зовне оца и да му литру ступе и рече: — Понеси ово цару и реци му нека овијем затисне све изворе и сва језера, пак ћу ја пресекати море. Сиромах отиде и овако цару рече.
Од ових пара одвоји половину те даде дружини и рече им: — Ето, па се с тијем превладите, а ја са овијем осталијем одох управо у Стамбол да видим што ли се је то на нас честити падишах насрдио.
Обојица дођу пред кнеза, па Ера-калуђер отегне: — О ти, божји човјече, дај подијели овијем апостолима, који су од самога господа бога послати. Кнез одмах за кесу, цан-цин, те Ери-калуђеру педесет гроша.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
На челу боља, очаја, глад... (Гласно.) Ђецо, огријте ми се — коџа и студи још, а хладан вјетар пуше и по овијем пустим висовима бијелим мразом врхове шара, а пут је мучан, ђецо — а ноћ је ноћ!...