Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Срце ми се стегло; из очију ми није канула ниједна суза; необична тишина овлада целим мојим створом; лед се својом мразном кором ухватио око мога скрушенога срца; на душу паде ноћ, тама у којој око
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Можда још лута дубравом ноћас, па те тражи!... Коса му се диже увис... Ужасан страх овлада њиме... Нешто зашушта иза њега... Тело му прожма језа... Заустави дах, напреже уво и — не чу ништа!...
о свему... Па то оде у бесконачност... Мисао беше моћнија, и она побеже... Он је тежио за њом, али је заостајао... И овлада њиме неко чудно нерасположење. Он осети равнодушност према свему... Није га се ништа тицало...
Укућани стојаху неми око огњишта. Он не погледа никог него седе на своје место. Тишина овлада. Нико ни да дахне. Чула се грмљавина и кишне капи што лупају по дрвеном крову.
Људи се понамешташе један до другог... Тишина овлада, она мртва тишина што те више притискује од највећег терета, и од које би тако радо побегао, да се може...
Дан је пролазио у раду. Пред вече се раздаде по мало вечере, па се спустише на црну земљу... И ноћ овлада... Ништа се више није чуло, сем попка, што онако тајанствено пева своју песму те њоме, нарочито у овим приликама,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јула је неколико пута прочитала песму кришом у шпајзу, и знала је одмах онога првога дана напамет. И њоме овлада неко песничко и певачко расположење, па је једнако у себи декламовала ту песму, или полугласно певушила ону познату:
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Касније, када овлада говором, дете учи загонетке, пословице и радо слуша приче о животињама. Од четири-пет година па надаље, дете с великим
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А чим га спазе где њивом тапа, нека се нађе у осам шапа. Спусти се вече, овлада тама, зрикавац тихо зриче, а мачак Тоша сео крај Жуће, прича му старе приче.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мало затим растегнуто одјекну повечерје... Уморан народ завлачио се у шаторе. Живост је замирала и логором овлада тишина. С времена на време чуло се рзање коња, а из поља је допирао метални звук зричка. Звезде су невино жмиркале..
Нека тако буде. И биће. А после овога као да настаде неки прелом у душама; људима овлада ново расположење И решеност... зачу се команда... — Здесна, у топовску колону!
А нека црна слутња и неспокојство овлада људима. Господари су они на суву... Али неугодно је имати посла са водом... Бојажљиво се распитују који уме добро да
“... Неки пут изненада овлада мртва тишина... Тек повремено зашуште већ зрели кукурузи. Или се Рајко пунилац жалио што топовска зрна нису
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Настаде забуна, кукњава, граја, овлада страх. Неки чак почеше бежати. — Станите, куда сте нагли, браћо! Зар се тако држи задата реч?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
КРОНИЧНА СТАРОСТ Дође тренутак када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу
Зато дође тренут када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу
ПЕСМА Кад облаци сумње нечујно прелете Твојим умним челом, или уздах пирне Са усана ледних — сенка тамне сете Овлада у мени и душу ми дирне.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само Ђурица необично изгледа. Нека суморна сета и замишљено расположење овлада њиме од онога тренутка, кад му до ушију допре она пакосна увреда од Сретена.
Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица. А он, као да погађа њене мисли,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Нико не може да потпуно процени изванредне квалитете Шкота док не покуша да овлада теоријом и праксом брђанских ”флингова” или “Рила”.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И свим тим, моја, протече љубав све даље.
дисциплине, сведочи о устаљеним, у извесном смислу канонизованим поступцима; претезање друге стране, немоћ да се овлада материјалом, „садржајем“, сведочи о трагању за новим „стилом“.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сад се сазнаје и распитује ко коме погибе, ко како прође у страшном окршају. Логором овлада жубор, узвици и довикивања. — О, Симо! — У... у... у... — Е да што? — Ево једне пањине, ама не могу да је извалим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ближио се одсудни час, и лака дрхтавица прожимала је тело. Нерви били затегнути... Напољу овлада тама. Кроз отвор земунице видео сам у даљини где жмирка једна звезда. А њу гледа и позадина, која мирно спава.
И онда, пре две хиљаде година, људи су се исто овако тукли као ми данас... — И тући ће се све дотле док светом не овлада једна идеја — додаје Војин и показује палцем негде преко свога рамена. — Не! — каже кратко Лука.
Ћипико, Иво - Пауци
И не би ни могли бити без ове драге; куд би са благом, кад је мећава закрха и вријеме овлада? Кад би се ова драга њему досудила, није него цијело село требало би да исели... а што друго?....
И неисказана бол овлада њиме и уби у њему разбор и наду, и премишљаше. А док се помолио кроз пукотине дан, диже се, узе кабаницу и пође ка
— Нека сунца, сунце је живот! — раздраган одговори Иво. . — Тако се чини, док га није, једва га се ишчека, а кад овлада и додија ... Крто бијаше врхом пун и стабло очешано.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да сам одлучује о томе шта је добро а шта зло, он неће умети да се снађе у збрци животних тешкоћа, нити ће моћи да овлада својом смушеном природом. Народ тај воли да гледа понижења изабраних. Хоћемо ли хранити његове болесне страсти?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— Има и такови суза које онда истом извиру кад највећа пакост или љутина срцем човека овлада, или кад жена не може мужа по вољи за косе да очепа; даље, кад жена код постеље болесног свог супруга цвили, и проче;
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
улице драге Београда, И брегови што су око њега, и шуме што су к западу још даље, Свим тим једна љубав за растицањем овлада, И за свим тим, моја, протече љубав све даље.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
виле и што је помаган од вила посестрима, то је — у ствари — вера у бескрајну моћ човекову, у његову способност да овлада небом и земљом и да стане у први ред као умни и дивни градитељ света.