Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 68 Чавка и орао Чавка види орла гди слети на једно јагње, уграби га и однесе. Онда и ова залети се на овна, замрси нокше у овнову вуну, пак не може да одлети.
По случају намера га намери на једног здравог јелена, који се удиви реткости прикљученија, то јест видити овна усамљена у гори. Запита га учтивим начином откуд тако и далеко ли мисли.
Црњански, Милош - Сеобе 2
То лице је сад било тврдо, као сребро за медаљу, израђену у камену опалу. Није више личио на оматорелог коња, ни овна, него на неку звер, грабљиву, носат – са очима, не више у пепелишту сивом, него у неком сребрном сјају.
Црњански, Милош - Сеобе 1
се да га враћају дома и да му је исцурило једно око, да су му оба увета спала и да му је сад лице као глава у одераног овна, без коже, са испалим костима.
Матавуљ, Симо - УСКОК
“ — „Не бих, валај“, рече онај, „да ми даш најбољега овна из свога тора!“ — Трећи се умијеша: „Ада, ја бих за плету отишао и питао га: молим те, Свети, што сад ради бог?
У дворишту Стевову, Маркиша, син, му, такође дераше овна. Горде, жена му, бављаше се нечим крај њега, а Стево сио на столовачу пред вратима.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
После краве поређао је још неколико домаћих животиња. Описао је и петла и кокошку, и плована и ћурана, и овна и овцу, и завршио је са козом.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Усукан, црн и босоног, Стеван стоји на утрини повише друма, чува својих пет оваца (четири овце и једног овна). Предсједник Савеза бораца из вароши, долазећи колима, препознаје га и зауставља шофера.
— Споменица. — Каква споменица? — Моја, чија ће друга бити. — Па добро, брате, зашто тако, а? Споменицу на овна! — Тако па тако. Могу с њом радити шта хоћу, моја је. Није то први ован са Споменицом.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ми толико година у тебе служимо, па нас никад ниси ничим сите нахранила, а он како дође, даде нам сваком по печена овна. Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива.
А он се уплаши па рекне: „Помози, боже!“ — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
А он се уплаши па рекне: „Помози, боже!“ — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
те будем горе носила, чим ја и кадгод зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по један крух, једног печеног овна и улити једно виједро вина. И док ја све то потрошим, ти ћеш бити горе.
Кадгод је она зинула, он јој је бацио у кљун један крух, једног овна, н улио једно виједро вина. Али кад су већ били близу врха, било је већ све потрошено што је он био приправио, међутим
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
одсече, има ту силу да човек разуман мора мало сврнути памећу ако га ко дебљим крајем удари; напротив, кад се у знаку овна одсече, има ту силу да се будала опаметити мора. ШАЉИВАЦ: Ви сте дакле неки волшебник?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
А више им крв по вољи: Одисеју, овна кољи — у грозници чело гори, То на моја уста збори Елпенор у ноћној мори — Дане, зором проговори!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
(Замислите, рођени смо сви у знаку Овна!). — Извини за тренутак! — рече матори и отфура у кухињу да се консултује са маман.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) старог јазавца сало, орлови нокти и вршци крила, совина перја кеса пуна, од црна овна вуна, ту би се лако добила и грива с белих кобила, а кад се човек пропита чак и ђавољих копита и — све уз тајну
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Видите ли овде у Котору баш овога Совру провидура и осталу господу млетачку? Воли су ти кокош али јаје него овна али груду сира. Које чудо могу на годину кокошаках они позобати!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Човек) 36 — Ја се попех на липу / и погледах низ липу, / али вуку владику / бјелоглаву за кику? (Човек вуче овна за вуну) 37 — Ја довека натраг ходим и репове напред водим?
(Паун) 143 — Два се бора завадише, све се гране потресеше, а четири не могоше? (Кад се два овна роговима потуку, вуна се тресе, а рогови не) 144 — Има очи, — а не види; има уши, — а не чује?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” А он се упла- | ши па рекне: „Помози Боже!” и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
” А он се упла- | ши па рекне: „Помози Боже!” и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
амо да ђака ухвати, али га не могне наћи никако, јер је имао у пећини много стоке, те се ђак домисли и огули једног овна, па се обуче у ону кожу и измијеша међу овце.
„Ми толико година у тебе служимо, па нас никад ниси ничим сите нахранила, а он како дође, даде нам сваком по печена овна.“ Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Прве старешине — све по реду. А лако им је частити. Ако се мрси, а он закоље из свога стада овна, полак испече, а | од друге половине начини две-три пите с[а] скорупом и с младим сиром; вина свак има у подруму, јер
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус. Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али понекад и њему понеко доскочи, и то га још више весели. Наиђе сељак и тражи меденицу за оног овна што води, и он му износи и хвали како су, већ нема, најбољег и најфинијег квалитета ове меденице што имају звечак у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А он се уплаши па рекне: — Помози, боже! — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
А он се уплаши па рекне: — Помози, боже! — и натегне пушку те убије овна. Сад се обрадује где је убио златоруна овна, што га у царству нема, па здере кожу с њега и однесе кући.
те будем горе носила, чим ја и кад год зинем, ти ћеш морати сваки пут бацити у мој кљун по један крух, једног печеног овна и улити једно виједро вина. И док ја све то потрошим, ти ћеш бити горе.
Кад год је она зинула, он јој је бацио у кљун један крух, једног овна, и улио једно виједро вина. Али кад су већ били близу врха, било је већ све потрошено што је он био приправио, међутим
— Дијели, па дијели, како год почму, на сваког долази по један, а само на једног по два овна. Тако кавгу заметнуше и да ће оружје тргнути, кад ли нанесе срећа Насредина крај њиха.
То рекавши, остави хајдуцима једнога овна, а остало девет са собом оћера. НАСРЕДИН У БОСТАНУ Пролазио Насредин-хоџа крај бостанџијина бостана.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад би звоно са големог овна предводника растегнутим звуком одавало да су прве овце иза града, пошљедње би улазиле у чаршију, преливајући се у
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Босиљком се кити глава ускршње печенице (СЕ3, 19, 45), и овна који се коље приликом измирења момкове и девојачке куће (када се десила отмица, іб.
Ј. се меће на сватовске барјаке (СЕ3, 7, 20; 16, 212; 19, 153), на рогове свадбеног овна и свадбених брава уопште (СЕЗ, 17, 68, Јагодина; 19, 167); те ј.
к., и влакно с леђа најстаријег овна (СЕЗ, 19, 51). Популаран лек од живе ране: или се корен истуца и испржи на масти, и на рану привија (СЕЗ, 17, 569),
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И кроз чарну гору, суморнога лика, Јасно звонце звони с овна преодника. 1880. ВАРТОЛОМЕЈСКА НОЋ Над умореним Паризом тавна се спушта ноћ, И тавни плашт увија зрак и свет.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Прва љубав личи на онај свраб код младог овна, који набада први предмет који сретне не би ли почешао рогове који му се помаљају.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
виђе црни Арапине, ђе јунака у Солуну нема да изиђе њему на мејдана, на Солун је порез ударио: све на двора по јалова овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар вина црвенога, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну
А кад виђе црни Арапине, он удари порез на Солуна: све на двора по дебела овна, по фуруну љеба бијелога, и по товар црвенике вина, и по кондир жежене ракије, и по двадест жутијех дуката, и по једну
Тадај рече Сењанин Тадија: „Браћо моја и дружино моја, није л’ мајка родила јунака да отиде овчар-чобанину, да донесе овна деветака, добра јарца од седам година, за вечеру у моју дружину?
у црну земљу погледаше, ал не гледа Котарац Јоване, веће скочи на ноге лагане, па он оде овчар-чобанину, и донесе овна деветака, добра јарца од седам година, донесе их Сењанин-Тадији.