Употреба речи овну у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

| 100 Ован и јелен Овну се досади под властију пастира живити, и тако како получи способно време, одустане од цтада, и удали се у планину.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Јок, јок, зовите ви оне којима треба поука како се ваља тући. — Ено га, де! А шта ти је то на томе твом овну? — Споменица. — Каква споменица? — Моја, чија ће друга бити. — Па добро, брате, зашто тако, а? Споменицу на овна!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Грличица грче, Петар коња трче. Дај ми, Петре, палицу, Да убијем грлицу, Да ми грле соли да, Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да,

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове, Вук, Пјесме, 1, 23). Овну разблуднику (у алегоријској песми) купује се звоно од ј‹адике›: »Куд год иде, нека јадикује« (ЗНЖОЈС, 20, 38). Ж. в.

дрвета (ГЗМ 6, 369); деци га мећу око врата, а девојкама у косу против урока (ібідем; Беговић, 163); такође га мећу овну звонару поред звона, кравама и воловима у роге, воловима у јарам (ібідем и ЗНЖОЈС, 11, 271; 23, 316; СЕЗ, 48, 311),

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности