Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Командантима ни трага, ни гласа. Куда су, кад су, како су настали? с наших рамена питају се псеће, овнујске, свињске главе, и телеће.
Црњански, Милош - Сеобе 1
жабе, чело главе, извесно је да је ослушнуо, али одмах затим загуши га сан, тако да опет све тоне у тежак задах овнујске коже, на којој му лежи горњи део тела, крај женине главе.
Скинут го, истрљан песком, па затим завијен у овнујске коже, Аранђел Исакович је донет пред своју кућу као мртвац, али са очима које беху широм отворене.
Кад му уминуше боли у цревима, задрема и он, милујући каткад своје псе, који му се умиљаваху и подвлачаху под овнујске коже, што се беху угрејале на њему.
Тежак као клада, лежао је, по цео дан у колима и под колима, завијен у овнујске коже, на слами и снегу. Као да је био оглувео и омутавио, ћутао је, теглећи се око кола, преносећи коже и ћебад са
њихов корак и команде официра, тресући се на коњу, опет пун перја и свилених трака, привезаних за грудњак од овнујске коже, Исакович је, полегавши скоро по врату коња, грабио, преко бедема, на главни трг у граду.
Кад после нареди да му припреме постељу, Ананија и цела његова породица стрча се да намешта перине, нагомила овнујске коже и свилене пресвлаке. Опет остаде најмлађа најдуже, куката и грудата.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
и косу, њиву и ливаду, Па се ето од милине скаче, Оштри оне пламените маче, Јатагане, убојите ноже, Огледа и о овнујске коже: Гвожђем ману мишица његова Па удара руна та сирова; Гвожђе љуто кроз руно пролеће, Ни се миче, ни се руње
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Немам кров, ал барем имам поклопац! Не могу да вас огреју ни топлане, ни церова дрва, ни угаљ, ни овнујске коже! А како то неког и једна лула може? Ствари, ствари, благо... обично ђубре!