Јакшић, Ђура - ПРОЗА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Мало је С о к р а т а и К а т о н а на свету који, у овако критическим окресностима, не би овог истога лисца себи за приклад узели.
” „Лане, у ово доба? Помагај! Тада ме није ни било на свету; мати ме је овог пролећа ојагњила. „Видим да си ти умно и паметно, и да се умеш добро одговарати”, рече му курјак.
Сиње море ваља препливљати и високе прелазити планине за утећи од овог зла и напасти, од којега нико нас није кадар сачувати него разумно трудољубије и умерено живљење.
Ко тражи разум, разумнији кући дође, а луд се луђи врати него што је кад пође, зашто овог еспапа, једног како и другог, свуда се находи.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
гробу је мрак припев јој хладан улеће ветар у маглу топлих бара једна звезда прастара ту целу пометњу ствара из овог мирисног неба гле птицу како се обара у сунцем обрубљен пламен у лобању цара лазара ковиљка ћерка милисава и
Боље и гуја да пљуне у лице! Боље и шлем с више рупа него у свирали! Ако смо од овог узимали причест, доста смо милости Божје и имали!
И од моћних кнежева овог света не можеш се ничему надати! А чему бих се од њих и надао? Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од
МРАК НА ПРАГУ Одавде, са овог прага, кад је ведро, види се море иза девет гора! А ујесен се спусти таква тама да ти је најдаљи видик онај стог!
Ил је то нека ветрина, која везује и развезује ђавоље репове? Ил је то ова јутрошња ведрина, ова ведрина изнад овог стола, небеска ведрина, којој су ослонци ово јаје, овај лук из венца, и ова чаша, с венцем првијенца?
У овом мраку глинених руку и ногу биће добро ако не буде горе. Из овог мрака, што труне и трује, не чује се позив ослободиоца.
Одакле ће се чути, ако се не чује са крста, с точка, с Косова и с коца? 2. У овом мраку, из овог сурдука, не види се даље од хлеба и лука! Из овог мрака глас нам не допире ни до праоца, ни до праунука! 3.
2. У овом мраку, из овог сурдука, не види се даље од хлеба и лука! Из овог мрака глас нам не допире ни до праоца, ни до праунука! 3.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Чардаклија и Ђикић и Влајко некако побегну, но неколико од њи’овог друштва Турци у’вате, па су им све од луча цепке под нокте ударали, док и’ с тим мукама нису поморили.
Он ће и новце узети и нас исећи. Из овог синџира и из ови̓ лисица не мисли он нас живе пустити. Но кажем ти: не дај ни паре, не остајте под дугом, да ми деца
” Ја му кажем да би овог мањег волео, „јербо ми се онај већи сасма ватрен и пла̓овит допада.” При̓вати реч Протић и рече: „Ако онога већега (тј.
баш ваши ̓ајдуци она четири бега и посеку, толико неће се на овој ордији познати, колико да ишчупаш четири травке из овог поља.
и муселима ондешњега посекао, и хареме оданде отерао, и у околним нахијама дао себе прогласити за највећега њи̓овог старешину, и да народ ништа се од другога нико нема бојати, но да ће он свакому и самом цару и везиру за њи̓
Недоба каже: „То ви боље је да замолите за њи̓ код овог двора, а ми не можемо се мешати у овом царству, но ви молите. Али они њи̓ неће претерати силом у Турску.
!” 28. маја с г. Павковићем одем генералу Оту, молити, да би он и посланик код овог двора нама потребе нужне исходатајствовали.
заповедио, да би Генерал-команда, каквим год лепим начином београдском везиру говорила, да би везир за љубов овог двора и комшилука престао од онаквог мучитељства, с којим Србље мучи и истребљује, и покажем му колико Турци Србаља у
” 3. маја. Одем г. Пренеру он тако каже: „Бу дући да је то дело сад овог магновенија врло немогућно, и ми морамо с Турчином врло јако пријатељство држати, зато сад ништа о том предузети не
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Уосталом, на уговор Сретенов пристајем.« 3. »Уговора овог обе стране држаће се.« И ту Видак прочита датум и потписе уговорача и сведока, међ којима се он овако потписао:
У уговору стоји да ми набави момка да носи бубањ и бубња — он ми набави каког лудака, као овог гулавера данас те ми проби ето и бубањ. Казали смо да ми набави алат што ми треба — па дојако још ништа.
врата од друге собе, где сеђаше за столом један дежурни практикант, дугачак, као притка, па му рече: »Деде, ћате, узми овог човека на протокол!« Симица оста с практикантом, а капетан затвори врата за собом.
Капетан отвори, прочита и полугласно рече: — Е, сиромах Симица — ништа од његовог мркова! Надао сам се од овог последњег акта да ће бити што, па бадава!.. Баш ми га жао! Носи тамо нек се сајузи!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Све живо, и мушко и женско, потрча му и обасу га хвалом... Лазар се диже. њега је било стид овог света. Он осети како с правдом заједно и овај народ беше уза Станка. Он виде како му сви весело трче и руку пружају...
— Чекај, Алекса брате, да испричам шта сам видео! — рече Маринко мирно и погледа га безобразним погледом. — Ја од овог немам никакве хасне, али мрети ми ваља, брате... Елем, видим ја то... ништа!...
Тако ми оног небеског свештила што нас греје, и тако ми овог часног знамења!... И прекрсти се. Његове речи ледише срца... Он онда приђе оцу и матери и скине капу: – Бабо! Нано!.
Наста тајац. Нико не умеде ништа рећи... Ногић, као домаћин, скрете разговор на друге ствари. Он је питао то за овог то за оног. Катић је одговарао кратко.
— цикну он. — Ако бог хоће — ништа!... — Мехо!... Асо!... Ибро!... Пандури се појавише на вратима. — Одвуците овог маторог пса у подрум. Алекса беше миран, кад му они приђоше, и само рече: — Немојте ме вући. Сам ја идем.
— Заклео сам се пред твојим оцем и поштеним старцима да ћу се твојом главом трипут котурнути!... И то ћу учинити овог часа!... Стој!... Пружи пушку и повуче за обарач... Лазар се изврте. Он му приђе. Зрно је ударило под леву сису.
Сад чујте другу! Сјајно сунце, спрљи ми очи ако не погинем чувајући и бранећи ово гнездо, које ми овог часа даде толико радости колико само бог праведницима у рају даје!... Сад, хајдемо у кућу!... И уђоше сви. 3.
И досад је твоја рука падала на моје раме и обвијала се око мога паса, али овог чуда није са мном било!... Ја осећам да ће ми срце излетити из прсију ако ме се само дотакнеш...
И саме се старешине узјазбиле; и они гледаху да спасу своје главе... Голаћи јурише за њима као махнити. Усред овог окршаја чуо се глас Заврзанов: — Само џумбуси!... Нека нам није жао кад су главе овако јевтине!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
СУНЦОКРЕТИ У тужном оку сунцокрета, Што немо прати неба блудње, Ту су све жеђи овог света, Сва неспокојства и све жудње.
Помреће ноћас широм врти, Двореди сјајних сунцокрета, Али ће бити у тој смрти Сва жарка сунца овог света. СЕТА И давно траг људи куд неста, Још широм по пољима плину — Сав горки мир песме што преста, И мирис
Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена — Свом стрелцу ком и не зна имена.
Пут прашљив куд се мравâ вуче За четом црна чета; Железну жицу цврчак суче, Најдужу овог лета. И скакаваца мину јато... С топола јастреб млади Баци у сунчев сјај и злато Свој крик вечите глади.
МИР Хтео бих да знадем љубим ли и сада — И да добра нека светлост продре сени, И тишину овог умиреног јада, И падне на тамне путеве у мени.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Лепо код њих ору три плуга без престанка; а кад трговци пођу лучити свиње, добро забрекне ћемер у Матије. Овог њиховог Арсена знам још кад је био кевиљ. Извади двојнице иза појаса, па све ћурличе покрај Бурмазовићеве куће.
Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа. Још је чудније што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај крњав рукопис,
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
И један и други поп из овог места где се наша прича развија, могао је зачудо и за приповест много крофни појести. Већ чисто човек да не верује!
Зашто су оног првог прозвали поп Хала, чули сте, а зашто овог другог поп Кеса, чућете. Овај несретни надимак, на који се поп Спира онако исто тужио као и поп Ћира на свој, добио
— говорила би попадија, — а куд би био виртшафт без пáтка. А ако овог закољем, морам другога наћи, па опет мора ту пáтак да буде!
к себи од чуда, него се наслонила на мотику, па гледа зачуђено око себе по дрвећу као да их призива себи за сведоке, овог грдног безобразлука Шациног. — Ако још тако успиљите кроз тарабу, одма’ ћу вас овом мотиком! Севајте тáки од тарабе!
Нема он ништа ни против кога. Мила му и Јула и Меланија, добар му и поп Ћира и поп Спира подједнако био до овог немилог случаја. Допала му се била и Јула доста; нашао је на њој доста чега за вољење.
Јула је жалосно проводила дане после овог разговора с оцем. Нико јој није био наклоњен; ни отац па ни мати. Обоје беху противни њеним симпатијама Шаци, и
Још да ми није овог балсума... па дође ми поникад да нађем какву криву грану, па да... — Да се обесиш, је л’...? — Не — пресече је
Их бит’ си; молим вас! — рече фрау-Габриела, која осим речи »фронцле« није ни речи разумела од целог овог смисла, па стаде још ситније вéсти у колу.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Рогозић, добар пријатељ Свилокосићев, дозивље овог да му у пословима помогне. То овај радо чини, јер може што и научити.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
И тај рат, мора се признати, има своје до бре стране. Ето, од овог часа већ капље, полако али сигурно, моја капетанска плата. Па шта ја тражим?
је тога дана, за све време оног дивљачког двобоја побеснелих батерија, претрпео на осматрачници, био му је повод да и овог пута, као што је последњих дана редовно чинио, сручи и оспе најстрашнију осуду оних што су криви за све ужасе
једног дана, кад није имао куд, он дође, и сад: нит' му ваљам ја, — а прскала сам од здравља, — нит' што може бити од овог кмечета овде. Нит' живи јадно, нит' мре.
Ви то добро знате? — Мислим да знам, и знам откуд то, А за време овог кратког разговора огреѕѕе је сваки час повиривала на врата и оним својим совинским погледом просто гутала жену.
Идућег дана, маршева колона овог истог заштитничког одреда пентрала се изнемогло узбрдном путањицом једне од оних кота, чији највећи вис, она јединица
Кад сам без тебе, ни ваздуха, ни плућа, ни очију, ничега немам, хоћу да се угушим, да ослепим. Хтео бих овог часа да се створим тамо где си ти, и ту, пред тобом, да плачем најгорчим плачем због свих неправди према теби, да ти
наједанпут зверски згрчи — тако ми неба и свих звезда, тако ми моје пропале прошлости и тако ми моје црне будућности, овог секунда, овде на овом месту, јавља ми се Господ Бог дајући ми кључ свих ствари, свих проблема што ме муче, свих тајни
Африка
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
И то је прва чежња пред овим облама. Што више пловимо крај њих, склоп распореда овог острвља све је чаробнији. Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има, усред овог зеленила, час жуто,
Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има, усред овог зеленила, час жуто, златног, час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст, зарђало црвен и сепија, док су
Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу. При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји још и суревњивост да се један новодошли без велике муке навикава на
Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен.
Како се не узбудити онда тим! Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи.
Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на шаљиве филмове о
Одео гајена најчуднији начин. Требало је бити искасапљен као Н., бити горак и несрећан и циник као он, па овог дерана овако обући. Та ме је одећа, уосталом, веселила целога пута.
су изванредно укусне; сос којим је преливен футу био би посластица и за најгурманскији сто; али је све, почевши од овог црначког пива, па до кокоши, пиринча, прелива, и оних кус–куса што ће јести наши црнци, тако страшно љуто да ме
Било је иза овог лишћа ново које се тек развија, бледозелене боје, а све то давало је утисак, и изблиза чак, великих букета цвећа.
девојкама и њиховим женама; а тада ће брзо жртвовати кокош, погасити и последње светиљке и измешати се по земљи овог кратког дворишта, између житница, колиба и зидова. Било који човек биће са било којом женом.
Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз страховите мочвари око Сана. Становници овог села врло су лепе расе али прљави, уплашени и убоги. Они најпре као мајмуни беже на све стране од нас.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Људи су оболели, осиромашили, побенавили, од чекања награда и исплата. Шта им је требало да шаљу овог шкопца да људима тумачи да је лепо изићи из царевине и прећи у камералну земљу, где се струже стрњика.
А ето сад Вас гледам, већ као врло старог старца. И све то није имало никаква смисла, сем овог Сунца. Све прође а то Сунце сија. Како нас лепо грије. Нема ничег лепшег на свету од једног оваквог пролетњег дана.
сваког порођаја, била је све лепша, све снажнија, и, чинило јој се, све млађа – што се, заиста, није могло рећи и за овог човека, од кога је била окренула главу, да га при растанку не гледа.
Акта суђења има да се пошаљу Ратном већу у Беч, а једна копија Дворској канцеларији, која се бави пословима, овог, илирическог, народа. Терцини има да чека на извршење смртне казне, у затвору, са принадлежностима редова у затвору.
Ил’ га, каже, извиче за мучибабића. Што се тиче Росије, њему је, вели, Росија, као и свако друго царство овог света. Нема ништа против жениних рођака, који се у Росију селе.
Питао се, откуд та чудна игра случаја да, у исти мах, једно женско биће оде, са овог света, а друго, сасвим слично, појави се, пред нама. А личе као сестре.
То што она говори, све је последица овог загушљивог ваздуха, на путу, баруштина, које се испаравају на дну ових башта, где се жабе чују.
Ветеринар одврати да ни он не би знао, и кад би хтео, да протумачи смрт овог пастува. Зна да је наступила нека чудновата констипација, али не би знао рећи откуд да буде смртоносна.
Долазе му ноћу, у сну, каткада. Тутње крај њега својим копитама. Ова констипација, која убија овог пастува, Јупитра, потпуно му је несхватљива. За Валдензера, управника ергеле, то је тежак удар.
Тај капетан личи на преблагог Јосефа, како су га насликали. Кога Путифарка, жена удата, преже. „И ти си, душо, овог презала, а ниси приметила да је шерет!
Зато, да би се калуђер, после, у манастирској тишини, у молитви, са сузама у очима, кајао, мучио, а сујету овог света увидео и упознао!
Теодосије - ЖИТИЈА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
у околини Солуна, и Охрид држећи, благочастиви Стефан придоби неку загорску властелу, што тада држаше оне гра дове, за овог Стреза као сродника царева и свога брата, те са градовима к њему пређоше.
Правдом и истином светло украшен, љубављу према ништима богољубац изврстан, а беше и Светог писма велики испитивач и овог довољно мудар и учен тумач. Али сада није дозвољено похвалама венце плести Стефану. Да наставимо причање.
са нама поживео јеси; ти и по људској природи заплакавши над Лазаром, по природи божаства са влашћу аду из утробе овог истргавши и четвородневна подигавши из гроба и представивши га жива, Марти и Марији, сестрама његовим, сузе утолио
и чешће у цркви постећи него код куће пребиваше, и не тражаше од родитеља ни јела ни одела него му они сами на силу од овог даваху.
Зар се не плашиш суда, јер ће од тебе душу њену Бог тражити? Којим ћеш, дакле, већим грехом од овог прогневити Бога, ако не изађеш и не нађеш кости њене те их у земљу не погребеш, и бар тим не умириш Бога према себи“.
Верујем у једнога Бога, као некада Давид певањем песама и свирањем у гусле, те зли дух што дављаше Саула од овог бежаше. Тако и они кад чуше како свети изговара Символ свете вере, побегоше од пештере и ишчезнуше.
Ако смо раније и лењи били да губитеља нашега овог убијемо, сада је време да будемо вредни и да покажемо, усрђе, јер у овај дан колико год будемо у стању потрудимо се и
И толико страдајући без ума трпећи своје изнураваш живљење? Како бисмо те боље од овог повредили или проклели!...“ А преподобни у мислима рече: „Да дође милост твоја на ме, Господе, па ћy увредитељима
О, коликих подвига оца овог похвале мимоиђох и не поменух, избегавајући опширност речи! Нека му их искажу божји анђели, с којима и у телу као
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Има проматрача који су несумњиво запазили неке од карактеристика овог становништва. Задатак, дакле, олакшава мање сложена природа предмета.
Она се консолидовала далеко од овог средишта, на десној обали Саве и Дунава око Мораве, на северу полуострва, у непосредној близини некад аустријских
Сви други крајеви, представљени на нашој карти, несумњиво припадају динарском типу. Срби чине три четвртине овог типа. Главне психичке црте.
Његова је мера непомућена, поуздање безгранично. Поред овог јаког идеализма има и једна традиционална црта, једна од битних црта народне душе.
Балкански ратови и Велики рат само су један од многобројних — ипак најстрашнијих — доказа о дубини и племенитости овог националног осећања.
Правци у којима ће се виолентност изразити зависе од духовних и моралних особина овог темперамента, од „духа времена“, од настројености средине.
Али главни правац у коме се досада изражавала осећајност и афекти овог темперамента јесте српска национална идеја, и од њих су постајали хајдуци, ускоци, осветници; и сада, без икаквог
Пре него што опишемо психичке особине овог варијетета укажимо на неке од ових промена. Промена географске средине. — У доба ослобођења, у почетку XИX века,
Услед двају сукцесивних увећавања према југу, а на рачун Турске, важност и опасност овог географског положаја постали су већим, а особито после грађења моравско-вардарске железнице.
Секула му се каже: он је био познат јунак, нећак Сибињанин Јанка, присног пријатеља овог непознатог јунака. Тада се и он сам представља.
и склоност за шалама и хумором; анегдоте су ту исте као и код Старовлаха и карактеришу менталитет и главна занимања овог становништва.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
ПАВЛЕ (пружајући му руку): Рачунам на вашу дискрецију. (Сети се и тргне руку.) Чекајте, сетио сам се овог часа једне велике услуге, коју бисте ми могли учинити. ЉУБОМИР: Молим!
Према томе, тужба против вас дабоме да није опасна, ал' узмите овог грешника Анту, на пример. АНТА (буни се): А што ти опет мене? РИНА: Узми, брате, себе као пример.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Само, предострожност је овог пута била узалудна: Станика је била будна као најбуднији полицијски пас. - Слободно упали светло!
некако морала је изгледати пре пола века, кад се време коначно зауставило за њу, само са једним младим лицем уместо овог, преплављеног борама. Рибе су је, очигледно, занимале.
Фрајери су као москити кружили око ње, а девојке, оне са стране, говориле да јој сукња виси с овог или оног краја. Није се видело да је то допирало и до ње.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Чамча ће бити ђенералштаблер овог трговачког похода. И он ће нешто профитирати, а овамо правиће о њиховом трошку путешествија, а то је живот за њега.
— Ни кнез Сапијеха не пије бољег од овог, — рече одушевљено армицијаш и, покрај све своје званичне дужности, наспе сам себи из чутуре, и по други пут испије;
Ко га је први пут видео, одмах је морао рећи: „Ово је исти Дон-Кихот”. Тако је на овог наличио, или бар на слику, како Дон-Кихота, малају. И што је чудо, имао је и нарав Дон-Кихотову, као што ћемо видети.
— Дало би се све то изгладити. — Видећемо, само овако не може дуго остати; ако он корак не учини овог поста, ставићу ја на њега питање шта мисли, јер не могу допустити да се девојка узалуд на глас износи.
— Пошљи га одма’ к мени. Господар Софра оде, и овог сата дође Марко Ћебетар, погоди се и ступи одмах у службу. Тај жалостан случај господар Софра исприповедао је још и
ја вас поштујем, па и моја мати; и да вам о томе доказ дамо, ево понуђавамо млађу сестру, ако имате вољу, ал’ од овог нема ништа. Фијакер можете окренути. Збогом! Брат искочи из фијакера и оде кући.
Црњански, Милош - Сеобе 1
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
При слабој светлости жишка сад, он је виде, онако збуњену од сна, и схвати да ће овог јутра, при поласку, са њом бити најтеже.
Којег са којом и коју за којег. Кад се говорило о порођају, чула је колико их има које ће да роде овог месеца, а колико их има за идући.
Ни за каква блага овог света, ни под каквим бичевима и змијама, не би се била одрекла тог човека и његовог чудног осмеха“ који није видела
И она заплака опет. Пошто је љубав тако бедна, она ће живети без љубави уз овог, сухог, жутог човека, што на кантару мери сребро и што јој лиже руке, понизно као псетанце.
Болови би уминули. Сузећи, међутим, госпожа Дафина, крај свега тога, слутила је да јој је више стало да осети овог другог, са којим беше провела само једну ноћ, испрва тако безначајну, грозну, одвратну, као и та његова глатка жута
крају лета, у страшној запари, Исакович је живео, тако, тешким животом, од данас до сутра, једнако уверен да се из овог рата неће вратити. Ћутљив, видео је све што се око њега дешава и горко се кајао што је уопште тражио виши чин.
Аранђел Исакович беше погнуо плећа, још више, од умора, после дуге вожње, и осетио да, у ствари, од овог његовог сусрета са патријархом зависи њен живот, или спокојно умирање.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
¹ Много је, међутим, чешће да гатара намерно изведе неку врсту пробе или „теста“, када јој резултат овог манипулисања (одређеним предметима, поступцима и појавама), симболички протумачен, недвосмислено даје жељени одговор.
Многобројни извештачи, етнографи и етнолози спомињу ублажену, мање драстичну последицу кршења овог табуа, а то је да ће дете које таква мајка роди бити „жуто“, односно „збрчкано у лицу“ или „бледо као мртвац“⁶⁹.
Занимљиво је и значајно, такође, да је и последица кршења овог табуа, уз неке варијације, готово иста у разним крајевима.
Бројност и разноврсност обичаја, веровања и ритуала који прате рођење говоре о великој важности овог догађаја и о бризи родитеља и читавог друштва за живот новорођенчета.
којима се дочекује принова обезбеђује се повратак у стање друштвене равнотеже која је у заједници постојала пре овог радосног али и тајанственог, опасног догађаја који је у средишту пажње не само људи, већ и бројних демонских, хтонских
“²⁵ У ђевђелијској кази се верује да овог дана човек може лако да оболи од неке „треске“ (грознице), која се зове торник треска, а кога она обори, тај се више
У народу постоји ова изрека: „Сви су дани добри, а четвртак понајбољи.“ Зато се овог дана отпочињу многи радови: мушкарци започињу орање, а жене снују.
³⁴ Испити младенаца за брак често се обављају у четвртак. Разни аграрни обичаји који се врше овог дана откривају да је четвртак некада био посвећен паганском богу грома Перуну (Балтички Словени називају четвртак
) биће злосрећан. Мушкарци се петком не шишају нити брију а жене се не чешљају. Овог дана многи не смеју да крену на пут јер се боје лошег исхода или несреће на путу.
Ако, пак, пре овог времена кошуљицу изгубе или је неко украде, верују да онда дете неће живети. Из ових и других примера јасно је да
Магијски смисао овог обреда је да се дете учини стаменим, отпорним, односно да се одржи у животу. За одржање деце користи се и трава оман
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
да не знам довољно добро француски, да моја уметност мора да проистекне и да се расцвета — да, баш тако сам казао — из овог тла, из овог поднебља, и штатијазнам; на крају рекох да је страшно лепо од ње што ми је купила карту за Париз, али да
добро француски, да моја уметност мора да проистекне и да се расцвета — да, баш тако сам казао — из овог тла, из овог поднебља, и штатијазнам; на крају рекох да је страшно лепо од ње што ми је купила карту за Париз, али да ја, на
Само ако успели момци преведу са овог малог језика моју причу на неки огроман језик. Само ако Хелен, Лу и Меги буду хтеле да је саслушају...
виставижном у боји, а он покушавао да из свог просечног талента и лица начини заштитни знак за успех — све до овог јутра на Тераси, када су за две слободне столице њиховог стола седела покрај њих и два пораза, један покупљен негде у
Сада се из куће чуло гласно запомагање: – Ели, Ели, лама азавтани! Ели, Ели. – Ох, полудећу од овог... — прошапута стјуардеса младом човеку.
видео сам затим неке облаке, видео сам фајронт, видео сам многе своје предходнике који нису успели да се извуку из овог клуба, видео сам да више никада нећу трчати за зечевима по оним дивним, ветровитим пољима, видео сам, најзад, и неке
Мостара, Пасјег моста (Али-пашин мост), Дервенте, Босанског, па Славонског Брода, Новог Сада, Зрењанина, до овог ђавољег села на Тамишу.
– Како? Као и сви остали! – Значи, још их је страдало на овој окуци? – Ти си, брате, тридесет и шести овог лета... – Па, што не ставите црну тачку?
« помислио је, пре но што је ушла и стидљиво села на ивицу фотеље. Испитујући је равнодушно, сазнао је да није из овог града, да је завршила факултет и да нигде не може да се запосли, да станује код своје другарице и да је спремна да
Онда си поспремила сто, опрала тањире, таву, шерпу, обрисала мрве... Има ли бесмисленијег посла од овог? Радила си читаво преподне, а од свега нема ни трага. Све је поједено.
на сваком месту и у свако време — њихова Ружа, тумач обичаја и заштитник, покровитељ и посредник између два живота; овог дивљег, богатог и распусног, и оног доле у пластичној футроли, израчунатог у грам од првог до првог у месецу, света
Матавуљ, Симо - УСКОК
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Знајући пак да се Црногорци највише боје клетве, заврши њом овако: — Тако вам овог животворјашчег и часнога крста, тако вам он увијек помогао, тако га се не одрекли, тако вас не помамио, тако вас не
И јер треба да је закон сврху свега! Но ми реците, Бајице, мичете ли сви на душу овог убицу? Ко га миче, нека дигне руку! Све Бајице подигоше руке. — Хоћете ли ме послушати, Доњокрајци! — викну онијема.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Графенауера, Тахмишчића, Пражића, Миларића, Црнковића, Чаленића, Боре Ћосића, Цвитана; међутим, главну реч у тумачењу овог књижевног рода воде васпитачи; на овом подручју они су се од почетка осећали најслободније, полажући на дечју
Најбоља прозна и песничка дела овог опредељења већ су разрадила дејствену технику писања, условљену како обзирима према детету као могућем читаоцу, тако и
Што се тематског круга тиче, многи аутори сматрају да је само детињство повлашћена грађа овог књижевног усмерења. Тај је извор до сада најрадије и најуспешније црпљен: и Андерсен, и Твен, и Керол, и Кестнер
Мени се, и поред тога, чини да се пун смисао и естетска самосврховитост овог стила утолико срећније потврђују уколико се тематски кругови гранају и шире, то јест да све, под одређеним условима,
дивна способност сликања руског пејзажа, изворни доживљај природе, љубав према животињама —јесте оно због чега волимо овог врсног лиричара, осећајући га и као дечјег песника.
Неке важне карактеристике овог жанра — наивност, спонтаност, луцкаста разиграност, склоност ка шали, одбацивање претеране озбиљности и свега што
Велики дечји песници, уосталом, не зазиру ни од изравног суочавања са зецом, који је постао покровитељ овог књижевног рода; потврду за то наћи ћемо код Ј. Ј. Змаја, Луиса Керола, Едварда Лира и Душана Радовића...
Глас из детињства (наслов једне лирске овог приповедног круга) јавља се као мутно полуслепог старца, који призива неку непојамну доброту живота, као светлост што
Певајући, годинама, искључиво у овом маниру, Лукић је усвојио многе навике овог жанра, и баш те, стечене навике, та ритуална лакоћа и окретност, сугеришу утисак да су многе његове песме рађене без
Ваља, разуме се, нагласити да ретка значајнија дела настају по страни од овог спора; ако , пак , треба да бира између самообузетости осредњег песника за одрасле, и неозбиљности тзв.
душевне невиности неискварених бића, колико због јасноће порива, огољености односа, провидности гестова. Овог песника одликује трезвена љубав према бићима и појавама, једна врста љубављу оплемењене ироније, која је код њега
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Овде је писано слободније, и за публику већ упућену у књижевност. Између школског и овог издања ове књиге исти је однос као између издања у Ларусовој збирци, лівре де л̒Елèве и ливре ду Оаîтре.
1774. године, у Петрограду, кнез М. Шчербатов и В. Троепољски издали су друго и поправљено издање овог Орфелиновог дела. ОПШТИ ПОГЛЕД.
И Доситеј Обрадовић је са разлогом хвалио овог »ученог и достахвалног мужа« и његово »усердњејше отечеству и свој нацији нашој доброжеланије«.
У том периоду српска књижевност несумњиво постаје шира и разностранија. На крају овог периода, пред 1848, и духовни и књижевни напредак је врло јак.
Лаже и паралаже (1830), пише: »Дакле после дугог тумарања и кривудања једва на правац изиђо, а надам се да нећу с овог пута сврнути...« Штавише, он исмејава правац којега се у почетку држао.
60 При писању овог антиромантичног сатиричног романа доста се служио немачким сатиричарем Вилхелмом Рабенером (1714—1771), на којега се
у Београду, у књигама Српске књижевне задруге. Главна разлика између овог петог издања и ранијих издања јесте што су унете исправке које је сам Томазео учинио, ставивши свуда реч »српски«
И после 1848. има од њега неколико »чувствителних« новела оне врсте у Дарку Србкиньи, али из овог периода су његови добри радови, већа новела Буњевка и роман Два идола (1851—1852), најбоље ствари које је он написао,
Али интелектуалне особине овог модерног човека и Европљанина утолико више одударају од баналности у мислима и празнине осећања чега се и сувише
Милићевић, Вук - Беспуће
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
- Упропастиће ме. Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат. Он већ помишљаше да се с њим завади и тражаше само коју ријеч.
Он осјећаше сву студен овог неразумљивог, сањивог растанка; он разумједе зашто му она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да
Сремац, Стеван - ПРОЗА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
»Само да се нађем за државним јаслима, а после ми је колај посао!« рече он. И са овог дугачког практикантског стола размишљаше сад у коју струку да тражи да пређе, и где би могао мало брже напредовати.
Због овог случаја, добио је Максим надимак »Главосек«, и сад га у селу и околини сваки тако зове, мада у шематизму има своје крас
Да се, даље, женка зове крава, мужјак бик, а да је во отприлике средњег рода; и да од овог последњег добивамо све сем млека и телади.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Спавај, брате, ту санак слађани, Кити, цвеће, гроб њему лађани, Та све му је можда овог света Уграбила ова рака клета, Та од свију његови милина Сада њему остала једина, Све нестало, све га је издало,
назад види јао: Поломљене, огњем опаљене, Бритким гвожђем љуто нагрђене, Ага пешке, а бег без сарука, Жива, брате, овог света брука, Ни по бруке да је још од кога, Већ од раје, скоро од никога — Шкрипи зубим' Арслан Сулејмане, „Ох
А Змајевић — ох махни му јаде, Бог нам таквих не дао никаде — Ма је чудно испод овог неба, Од свуда нас лоша срећа вреба, Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо, Да несрећу, како откуд
46. Дружине моје лепе ја не деља Откако ми не живље више мила; Са њоме била су се сва весеља У тавну раку с овог света скрила.
“ Те пушку лати, а измери поље: — „Де пали први, за тебе је боље!“ Тако се Васа Стојану подсмева, А овог љута стаде ватат врева. „О пуцај, пуцај, тебе ђаво брани, Ма Бог и правда на мојој су страни!
40. Он је љуби, она њега, Он је стиска уз себека, Та од света овог свега Дража му је та сад сека. Тако беше, ал' не дуго, А он заче још што друго. 41.
X Ма зарашта, срећо клета, Заш' је тури у живота, Кад је чека овог света Само гроза и страота? Али јатка ево прену, Диже око зачуђено, И крај себе мајку глену, И то сузно око њено,
XИИ Часак само, ал' пун лета, Пун век јада, пун век мука, Живи пакô овог света, Ал' без гласка, без јаука, Ни се миче, нити куша Да се отуд искобеља, Укочена стоји душа, Нити мисли, нити
магновења ока У срцу њему није било светло Кô сад — не велим да је био мрак; То беше ноћ, на небу сјаше месец, Од овог зраци на срце су ишли: Ниједан није оно угрејао. И дрктајући тужило је срце, Јер празно беше то.
уд, Тек онда с' он из сна пробудио, Ал, из сна каквог само зора шиље, Из сна живота зајста што је вреда — Из овог сна у страшну падне јаву.
Милета нам од лова ожедне И пожеле малко воде ледне; Од свог често ишâ завичаја, Ал' до овог још не дошâ краја; Зато јунак ето и не знаде Де студенца у гори имаде.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
— А ти мислиш да војска нема паметнијег посла него да троши метке на ваше куцаљке око ракијског котла, а? Дедер, овог часа, капу у шаке, па ми се губи с очију, док ја нијесам узео овај Радин љесковац!
— Војниче, хоћете ли из овог пуцати на мога Деду? — Другарице, то је војна тајна. У шта ми нареде, у то ћу пуцати, па таман да је тамо моја матер
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
„Хиљаду и једна ноћ”, је л? Шехерезада? Бисер у пупку? Много ти читаш и фантазираш! Од овог што се овде збива одвој ти то што о том свету знаш! Ово није Стамбол, него Требиње!
Хајде, смири се. Сећаш ли се: „Нека је селам вама зато што сте били стрпљиви”? То си можда због овог часа учила. Дај да се држимо онога што нам је јасно. Више и не можемо.
ХАСАНАГИНИЦА: Да нећеш опет неком да ме показујеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ајде, ајде! Не мораш ми одма бибер у очи! Овог пута је озбиљно! Разумеш? Долази човек до кога ми је стало! Друге сам одбијо јер сам чекао њега.
Водаш је уз тог коња, као да је за коња удајеш! Мислиш ли тако по целој Херцеговини? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Преко овог ти нећу прећи! Да си ми рекао насамо, па да ти некако и прогледам кроз прсте! Али овако, пред светом!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Страх од ове глуве самоће, мртве тишине и овог тихог жуборења и беласкања воде спрам месечине. Седох. Дрхтао сам као прут. Одједном чух лаки шушањ.
како није давала да ме зову бојећи се, да се не „пометем“ од учења; како ме је, кад је почела да губи језик и свест, овог вечера, док сам ја путовао, звала: „Којо, Којо, хајде брзо“...
Међу грањем ружâ и јоргована извија славуј, а поврх дрвећа, кућа и целог овог зеленила, у светлом зраку, кликће шева.
А као да је са светлошћу дошао и живот. Са свију страна чуо се жагор, вика, дозивање и песма овог ноћног, раденог света.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Ој, та пун сам свега трога поред овог цвета мога, ох, та ти си, ти си, мила, ти си ми тај цветак била. И сетим се божјег слова небескога благослова, да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Прича се морала саслушати у целини, и више пута чути, па ју онда сам, у тишини, записати. И зато је Вук још у почетку овог рада говорио: „Слабо ће ми ко вјеровати и разумјети, како је приповјетке тешко писати!
добро примењених савета Копитаревих и Гримових током скупљања, Вук је веома брзо у потпуности сагледао сав значај овог к њижевног рода народних умотворина.
Онда цар пошаље другог свог човека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе. Сад га упита цар, шта је уснио, а овај му одговори: — Нећу да ти кажем.
Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се опкладити, да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за
Царски зет позове и овог, те и тај шњим пође, и тако добије девет стотина и деведесет и осам друга. Идући са друштвом даље један сахат, опази
Понуди и овог, да с њим пође, а овај једва дочека, и тако царски зет добије хиљаду другара, па шњима у мјесто. Кад тамо дођу, онда
Он исприча цијелу невољу, а човјек му рече: — Држи се све овог друма, па ћеш доћи у царски град. Тамо има увијек мјеста, погоди се и служи, и ако си добар можеш још и срећан човјек
Царева се кћи бијаше загледала у овог слугу, па му казала какву силу има та марама. Кад му цар исплати службу, рече му по обичају: — Е, сад тражи шта
Овај извади мараму и рече да она има ту силу. Онда онај: — Хоћеш да ти дам овог магарца за мараму? Овај се грохотом насмеја: — Зар за ту кљусину да ти дам везену мараму! Бар кљусади има доста.
— Хвала богу. Питаше се за јуначко здравље, и путник напуни тикву водом, да би му било успут, па упита овог на коју ће страну, и кад овај каза, рече да иду бар у друштву. — Ма, ја хтједох да се мало заложим!
— Ја ти нећу одавде даље корачати, јако сам се уморила, а град је и онако још далеко одавде, него ћу остати код овог пудара. А паук каже: — Богме, ја ту остати нећу, волим отићи у град! — па оде.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
ДОКТОР: Може ли што подлије бити од овог чауша? ШАЉИВАЦ: Дакле, онај је подал који вам тражи разум? Тако се обично услуга награђује. Но, чекајте!
Мој комша канда није из овог реда, јер се јако обазирао; или, може бити, да је новајлија. Право ваља рећи, да се и у притварању као и при сваком
које сваки с пуном влашћу зактевати може, и зато нам нико неће моћи замерити, ако ми из једне љубови к самопочитанију овог магарца, што пасе, заложимо и госи пуно право оставимо да га по својој вољи откупљује.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Из овог узрока и називам позориште ово сопственим дјелом, и надам се да ће од моји читатеља онако исто примљено бити као и доса
Лалић, Иван В. - ПИСМО
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
сваком часу твога нерођења Што понавља се ушестостручено: Крик под високим сводовима, али Нечујан свему изван овог слуха — Осим што кружи по тој катедрали, По завојима недреманог уха: Ко ухолажа божја, безвремено. (19.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
као малчице нацврцана од ове ваше скупе винчуге (а да знате, мој матори пије ону најјефтинију, и много је боља од овог отменог сирћета, ако већ хоћете да знате!) — али, шта сам оно хтела да кажем?
Где сам се оно родила, и ти системи! Родила сам се у породици неуспелог писца с почетка пете деценије овог века. Од оца сам наследила љубав према лепом (!), а од мајке систематичност у масирању.
год.“ Прилог за изучавање недозвољеног уличног жаргона). За оне читаоце којима је недоступна документација овог узвишеног светилишта науке, преписала сам концепт тога, већ антологијског матурантског састава.
када му једанпут крене у животу, мислим, мом матором, испуцаћу све своје адуте, на часну реч, дабогда се не помакла с овог места! Матори је ћутао гледајући замишљено испред себе.
одакле је он, а на шта ја рекох да је веома важно, јер немам ни најблажу намеру да идем било где, богу иза леђа, из овог града, у коме сам се, узгред буди речено, и родила и у коме ме сви познају, а да њега оставим на асфалту, на шта он
процвиле — то да дочекам? Тако се и та масажа заврши нерешено — нула-нула! Остатак овог животног поглавља провела сам вежбајући ходање! Шта је било?
гостољубиви и све, и одмах започињу причу против Швеђана, као, хладни су, као, нигде, море нема ове ладовине и овог провода као код нас!
“ а када га упитате шта то, за име света, мрзи, каже да мрзи јутро! После овог, чисто хамлетовског монолога, маман почиње да износи светле примере наших суседа, који су се већ одавно вратили са
Све чисто и врло јефтино. Богами! Мој муж свако вече попије целу чашу вина. Урачунато је у цену пансиона…“ После овог монолога, чује се туп пад у суседној соби, где мој матори издржава „најдужи дан године“.
брда лове, прави виски, праву кућну помоћницу, све, и то већ до следећег примања вештица, „дабогда се не помакао с овог места!
Помисли — све је почело, ево, од овог телефона, који сад ту као наивно лежи и, уопште, баш га брига! Пре него што се убије, он пређе лагано прстима преко
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Али шта се ја за то бринем? Сљедство је овог изреченија да се не морамо баш тако строго држати совести. Моја Марија, ти си се дала у талијанске песме: „Ах љубови
АЛЕКСА: И за то нисам расположен. МИТА (на страни): Верујем, кад нам пљушти утроба. ЈЕЛИЦА: А оно венигстенс од овог. АЛЕКСА: За не дати вам корпу, оћу. (Узме парче пите.) МИТА: Дакле, господин барон?
МАРКО (гледи, па врти главом): Шта ћеш кад смо и тако род. БАТИЋ: Ја овог ниткова морам вући у полицију, који старе жене вара. (Ухвати Алексу за прси.) МАРКО: Хо, хо, хо! ЈЕЛИЦА: Хüлфе!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
— Ја више никада не могу изићи из овог села. Још сам млад а живот је за мене сасвим свршен. Да сам постао марешал, могао бих покушати у животу још и много
— Сада ће се већ брзо угојити. После болести се увек брзо поправља. — Је л̓ те? Даће Бог. Јесте л̓ видели овог Пабла, господине, што је још до главе ошишан, и тек га пустили из марине. То је мој трећи син.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати мог'о, И од овог тужног дана протекло је врло много. — На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
И деца ће наша у дугим песмама причати о почетку овог племена поштујућ бегунце и богове који пређоше реку. ГЛАС ПОД КАМЕНОМ Једном се родих као хајдук опак да век свој
главе, цароставници кажу и да је рођацима кресао полну снагу да се сувишни полет у земљи смањи И после декаде овог заната он постаде плотски мудрац мршав и свео, пун гвоздене воље.
и да се смањим то је део хтења не претерујем нема у мени доста достојења штета за твоју милост да се излива преко овог потиљка преко тих рамена недостојан сам хране земље и свог лица не треба да се слуша мој напев ни зарицања којима се
те добро разуме збор нових нараштаја који радо противречи и пева мимо уобичајеног лицемерја све је у хлебу истина овог века коју хвалим хлеб који се пече преко целог дана хлеб који се простире преко државне границе његова кора је
плаћа поштени су постали кукавци сињи а славни су дрзници и за рај путују тврдице и прзнице заводе ред на измаку овог дана у коме су све мачке црне и сваки је играч у исти мах на реду да баци своју карту на чоју пред лихвара који
гласно и са стене стојећи између Прометеја и Бала ја јесам Антихрист демон трула муња али сам против рушења овог света!
да не говорим о раскоши полног живота кад нема друге контроле осим нас а племенит сам и мислим да није до свега овог морало да дође вајках се после сваке битке сувише смо узимали жртви и говорио сам да живот мора да се ослади или
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Другоме не бих, али теби ћу да кажем. Видиш ти, овај Трифун, он би био кадар, кад би се дочепао овог служавника, да га однесе право у заложну банку, само да има чиме да се коцка.
Верујте, она је због те бриге и болесна. Она, истина, каже да је болесна од једа због овог чуда што се дешава по кући, али ја мислим да је она у ствари болесна због бриге која нас очекује.
АДВОКАТ: Реците јој! ДАНИЦА: Хоћу. АДВОКАТ: Реците јој сад одмах, ја вас и иначе морам напустити. Морам још овог часа да предузмем кораке, да бих за сутра обезбедио отварање тестамента. Довиђења, дакле! (Полази.
СВИ: Тако је, пристајемо! АГАТОН: И зато ја предлажем да се, у име протеста, одмах овог часа иселимо из куће. САРКА: Ух, баш ме жао моје собе! АГАТОН: Нећеш ваљда да дочекаш она да нас избацује, она?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест. — Молим вас, прекиде га учитељица,
Хе, али им он није дао ни опепелити: зубат беше, па одмах за очи. »Шта ви ту, вели им он, мучите овог јадног старца. Како ће, каже, да живи човек са дванаест динара месечно, побојте се Бога !
— Сиротиња смо, госпођо, стаде кмет увијати полуиронично, смејући се у себи и чудећи се смелости овог девојчета. »’Натема је... помисли он, а ви’ш овај не уме ни да обели !« Не може народ да издржи оволике терете...
Обоје осећаху како им се дух отреса овог свакодневног ситничарства, па тежи некуд даље и више, тамо у недоглед, оној бескрајној вечној истини...
јесмо ли се наместили ?... Пера Илић, писар овог среза и платодавац учитељски... Хм... да... чујемо ми тамо у срезу, дођоше нам после и акта о вашем постављењу...
После овог саопштења, писар се диже. Он нађе да је ово ва први мах као почетак, доста; а после већ, ићи ће све својим редом...
Па ето, дође и тај дан! Истина, она је сад нерасположена због овог Гојка, а можда и због другог чега, не зна ни сама... јест има још нешто, јамачно има...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Он је једини и одговоран за трагични неспоразум који је довео до овог хапшења! МАЈЦЕН: Зашто мислиш да је он одговоран? ВАСИЛИЈЕ: Зашто?
ВАСИЛИЈЕ: Ове! Ове овде! Ове у којој се налазиш! Ове у коју си нас довео својом глупошћу! Ове собе, овог стола, ове фуруне! Овога олајисанога патоса! Овог господина, овог поднаредника, Јелисавете, Софије, мене!
Ове у коју си нас довео својом глупошћу! Ове собе, овог стола, ове фуруне! Овога олајисанога патоса! Овог господина, овог поднаредника, Јелисавете, Софије, мене! ФИЛИП: Да то ти, можда, нећеш да кажеш да сте ви — стварност?
Ове у коју си нас довео својом глупошћу! Ове собе, овог стола, ове фуруне! Овога олајисанога патоса! Овог господина, овог поднаредника, Јелисавете, Софије, мене! ФИЛИП: Да то ти, можда, нећеш да кажеш да сте ви — стварност?
МАЈЦЕН: А да ли за ту представу имате дозволу? ЈЕЛИСАВЕТА: Сад само кажи да немаш ни ту дозволу, па ја овог момента дајем отказ! ВАСИЛИЈЕ: Ја мислим да је довољан наш реноме! ЈЕЛИСАВЕТА: Тога сам се и плашила!
А треће, и последње, све је ово више него довољно да вас, до првог транспорта за логор, стрпам у затвор! Што ћу овог момента и да учиним! МИЛУН: Све би ја то Дропцу на даљи поступак! МАЈЦЕН: Види има ли у затвору слободних места!
(Улази за Софијом у кућу) ГИНА: Нисам ни знала да је овде код нас тако дивно! Кад се гледа преко овог корита, не би се рекло! СИМКА: Други је то свет, моја Гино! ГИНА: Видим и ја да је други!
Дробац, за тренутак, гледа у Софију са запрепашћењем. Његов одлазак са сцене личи, на крају, на бекство. Последице овог сусрета показаће се у седмој слици.) СИМКА: Има ли ичега што би ову животињу могло да уљуди?
СОФИЈА: Ко сте ви? ДРОБАЦ: Није те стра? СОФИЈА: Чега да ме буде страх? ДРОБАЦ: Ко зна ко море из овог мрака да наиђе. СОФИЈА: Па шта ако и наиђе? Нисте ми казали ко сте! ДРОБАЦ: Море да закоље. Море дубије батином.
СИМКА: Ништа. Шака тантуза. ВАСИЛИЈЕ: „Од покретног и непокретног имања немам ничега, сем овог грешног тела, које ни иначе није припадало мени, и које ће бити враћено мајци земљи: прах прашини!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Него је то плах, испрекидан дах, којим би некуд даље, са овог света. У Слободу, куд, над нама, гране језде. У прах мирисан, куд липе распу звезде!
И, место да се клањам Месецу, тосканском, што у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што
Увек сам, блед и празан, у свету овог сласти, знао да све то губим, у телу, и под травом. Да и са тих промена пада мрак пепељасти, и веје, густо, блиском и
Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета. А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне. Срем то више није.
Тла давно нестаје. И већ трне, у телу мом, безбрижност младости, пре ванредна. Разум ми још само трепери, од звезда овог лета. А клоне ли, клонуће ми на снег тек, дрхћућа и ледна, љубав, као сен уморне срне. Дубровник, 1927.
После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба. Међутим, ЈЕЗИВО актуелне постале су тек у току овог прошлог рата, без икаквих песникових заслуга. У томе је била њихова тајанствена судбина.
Одбацили смо бивше законе. Вечити проблем „њеног венчања“ нас не буни! Оделили смо се од овог живота, јер смо нашли нов. Пишемо слободним стихом, што је последица наших садржаја!
Ширина и мир ових поља и правих, богатих кровова доводи до смеха. Кад бих са овог моста почео читати новине гласно, свакако да би се заорио урлик гомила, и да би јурнуле на зидове да све попале.
Кад би са овог моста читао и читао, не додајући, нити одузимајући речи, како бисмо се насмејали, и почели да палимо све.
Нисам могао да се исправим; као над провалијом кад се клекне од вртоглавице, погнуо сам главу од овог силног гвожђа испод себе горостасног и огромног као брда, пред оном далеком, тешком, модром пругом што је текла око
Стојим прав, и осећам мир, тамо далеко, на прузи видика, која, модра и широка, обавија небеса. Испод овог ужасног врења и кључања, испод ових пена, знам да је све румено, као зора, и све зелено, као трава.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Најзад дође и до боја, те се умеша и полиција да уведе ред. и ја сам њих, пре него што се почеше тући, надоват, овог-оног распитивао о заслугама због којих су одликовани.
је било осветљење, и опет музика, уз запаљене буктиње које носаше родољубива маса света, проламаше ваздух по улицама овог срећног града; а у висини, у тамном ваздуху, распрскавале су се ракетле, те засија име великог државника, које изгледа
— То вам је дивно! — рекох. — Али када вам још кажем да овог издања више и нема!... — Та то је величанствено! — узвикнух као одушевљено и узех разматрати књигу, правећи се дубоко
„Господо посланици, приликом претреса овог важног законског пројекта, побуђен сам и ја, да после лепог говора поштованог друга Т... М...
Сутрадан доносе листови да јучерашња вест о доласку Хоријевом није истинита. Докле је то дошло, видеће се из овог догађаја. Једног дана ишао сам на станицу где стаје једна страна лађа. Приспе лађа и почеше излазити путници.
владини листови донесу белешку: „Влада енергично ради на остварењу новог зајма и сви су изгледи да ћемо још до краја овог месеца примити један део новца.” Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а затим опет све по старом.
Не проведе се много разговора, и сви се сагласише да би најбоље било да умоле овог путника, кога им је, како веле, сам Бог послао: да их поведе у свет да траже бољи крај и плоднију земљу, да им буде
Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!... Код овог Турчина (тако је звала бакалина, који је иначе био врло добар човек, само зато што је наше свиње јурио мотком из своје
Молим Господина Министра да овога компромитованог чиновника удали из државне службе, или бар из овог места, докле год се не поправи.” Министар га премести.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
— Шта велиш ти, Љубиша? — Тсс... ништа вала... тек онако. Ко му зна! И Ђокић и Љубиша су овог лета изашли из војске; обојица су танка стања. Ђокић је кицош, леп младић и велики хвалиша.
За тренутак претрчасмо сви до врљика. Љубиша блед као платно, стоји и гледа у ову црну масу, која је до овог часа била тако страшна, а сад, његовом руком, уништена.
— Сâм, сâм... мора звонити сам. Нема Станка ! И никад га више неће бити, и рука се негова неће никад дотаћи овог конопца. А он мора сам заљуљививати... Али како ?... И он повуче за конопац из све снаге...
тепелуцима, а после ће трчати и улагивати се око ње, ал’ она ће већ знати шта ће радити, само, Боже, здравља да хоће овог маторог црвенка гдегод да преместе. Ч’а Глиша је се изнајпре смејао њиховим будалаштинама.
тако могла обрећи Глиши да пристаје да удаду дете за прву добру прилику која се укаже, а међутим је се надала да ће и овог капетана одгурати скоро, јер је већ стар па ће му морати дати повишицу, и на томе остаде.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Између прозора велико огледало у златном раму. У углу између овог зида и задњег већа гвоздена пећ, која се ложи споља.
ИВКОВИЋ: Та имам нешто овде на столу... почетак. ДАНИЦА; Хоћете ли скоро од куће? ИВКОВИЋ: Овог часа. ДАНИЦА: Ући ћу у вашу собу и преписаћу ваш говор, оставите га на столу.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Примети му да Дон Педро није био кмет и закрати му реч ради овог увредљивог израза, па настави даље. — И пиле у љусци је, море, пропиштало од зулума и тиријанства његова.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Од благородне, топле кише маслачак растао све више, више, ишао све даље од овог света, надрастао је сва дрвета, и једнога је дана маслачак нежно дотакао бели облачак.
— Него ту, где овог часа јесмо! ЛЕТОВАЊЕ Дошао сам у Милочер С циљем да не мислим ни о чем. Кафић, киоск и пошта: Вртим се
Ништа се не миче. Да ме бар оса На путу до свог меденог оброка Пецне у чело, или у врх носа, И отргне ме од овог порока Који се зове блудећа мисао! Крај! Сонет се сам самцат написао!
Одоше једнакост, јединство, братство, Човек нам је једино још богатство. То је суштина овог призора, Ове лакрдије и спрдачије; Авакум Пантић је лишен избора, А ни бабе не могу другачије: Свако ту, као
” „Мислећи на овог овде кржљу Горех, док ми у срцу не згасну пламен, И док ми се не окрете љубав у мржњу. Тада очврснух, као камен.
с начетом флашом (Мешавина рума, џина и кокте), И с ноншаланцијом познатом нашом Процењује деду, шапћући: „Бокте, Овог би требало засути прашком, Нахранити хлебом, сиром и грашком, Накљукати сутлијашем а онда чашком Подрезати му на
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави. Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше.
Ах, драга Госпо, каква су створења, Прекрасна телом, духом људи прави, Као небесна нека привиђења Нестала с овог нашег тужног света, За која смо се клели да су она Живота нашег смисао и мета И да је без њих празна васиона...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
КУМАНОВСКОМ РАЗБОЈИШТУ 128 НОЋ СЛУТЊЕ 129 НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ 131 РАЊЕНИЦИ ИЗ 1912 133 ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА 136 САВРЕМЕНИК 138 КРАЈ ЛАМПЕ 141 БЕОГРАД У РОПСТВУ 143 С
косу; Јер дане ове свршити ми треба Представом живом сна младости моје; Јер Бог нам шаље утеху са неба Кад света овог потамне нам боје. У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ...
И као уздах, туга овог света Шумеће зраком немирно и спретно Вест смрти наше с багремова цвета, Кроз поља, простор и поднебље цветно.
Студени ветар немилосно шиба. ЗАБОРАВ Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
Један спомен тихо још у мени тиња На прошлу радост овог мутног дана, Кад скрушено ситна кишица ромиња И засипа маглом ова јесен рâна.
тамо даље Где хоризонт злати позна светлост знана, Одакле нам сунце са заранка шаље Још последњу милост своју овог дана.
Изданци слаби овог века гњилог, Ми ћемо бити творци кобног врења, Савести грижа једног доба билог. И не створимо л’ ништа сами собом,
ЦВЕЋЕ ОВОГ ПРОЛЕЋА (1913) Звуче оштри звуци из металних труба Судбоносним пољем, где крваво вече Долази да свежи траг покоља
У љубави и срећи рâног доба Мислио сам на мржњу овог света, У младости — на дане близу гроба, У радости — на тугу старих лêта.
Ал’ чујеш? То је успаванка Вечнога Оца, вечне Мајке На крају овог лудог боја, Мој верни друже, сузо моја. ТАКО ЋЕ БИТИ Кад уз мутних дана монотони звук Празних нада ташти
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
„Но ходи да једеш, ако ћеш, јер нам није дангубити!“ „А хоћу ли пробудити овог лацманина?“ „Не крећи у њ! Не примичи му се, чујеш!“ рече Крцун и он озбиљно.
Ловћен и Штировник обиграо бјеше с краја на крај. Са овог потоњег гледао је под собом жупно Приморје, а с њега поглед му је летио по пучини морској, по тој дивоти, гдје не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Сељаци нису хтели никад да пију воде са овог извора, јер су говорили: „Нечиста је, удара на сумпор“, па видевши да Ковиљка пије са овог извора воду, прозову га
хтели никад да пију воде са овог извора, јер су говорили: „Нечиста је, удара на сумпор“, па видевши да Ковиљка пије са овог извора воду, прозову га „Ковиљача“.
— Причекај се, један вуче, Ја ћу на те село довест’, Нека тебе село бије. И доведе једно село: „Удри, село, овог вука!“ — Нећу! — Причекај се, једно село, Ја ћу на те ватру довест’, Нека тебе ватра пали.
— Причекај се, један коњу, Ја ћу на те седло донет’, Нека тебе седло таре. И донесе једно седло: „Тари, седло, овог коња!“ — Нећу! — Причекај се, једно седло, Ја ћу на те миша довест’, Нека тебе миш изједе.
— Причекај се, један мишу, Ја ћу на те мачку довест’, Нека тебе мачка једе. И доведе једну мачку: „Једи, мачко, овог миша!“ — Нећу! — Причекај се, једна мачко, Ја ћу на те хрта довест’, Нека тебе хрт изједе.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Онда цар пошаље другог свог човека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе. Сад га упита цар, шта је уснио, а овај му одговори: „Нећу да ти кажем.
Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме шњиме се опкладити, да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за
“ Царски зет позове и овог, те и тај шњим пође, и тако добије девет стотина и деведесет и осам друга. Идући са друштвом даље један сахат, опази
“ „Вала,“ рече „ништа, бијах направио мало за доручак, па да бијаше јошт, могаше те поарчити.“ Понуди и овог да шњим пође, а овај радо пристане, и тако царски зет добије девет стотина и деведесет и девет друга.
“ Понуди и овог, да с њим пође, а овај једва дочека, и тако царски зет добије хиљаду другара, па шњима у мјесто. Кад тамо дођу, онда
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Потом, опет, овакво правило дајем да бива: да се окупе игуман светог овог манастира са свом братијом и да бирају мужа богобојажљива који је подобан живети у ћелији у месту том.
“ (Мт. 1З, 23; Лк. 13, 27) Бојећи се овог одговора, а желећи чути онај прекрасни глас: „Дођите, благословени Оца мога, уђите у радост Господа свога“, (Мт.
“ (І Кор. 2, 9) „Јер тамо желе и анђели завирити“, (І Кор. 1, 12) и затим рече: „Није слава света овог слична слави будућег века“. (ІІ Кор.
“ (ІІ Кор. 13, 13) СЛОВО 2 О наслеђивању светог овог манастира преподобним оцем нашим Симеоном и Савом смерним Благослови, оче!
по својој чинећи вољи, а не исповедајући се игуману или општем оцу, како навише писасмо, него он другог себи, а не овог, одређује оца духовног, и њему мисли стара се да излаже, изван и далеко од вашег стада, нека буде тада изагнан, не
ГЛАВА 19 Поука игуману И ти, оче духовни освештеног овог стада и наставниче, смеран буди братији, и милостив, сву очинску показујући им добру вољу.
ГЛАВА 43 О читању овог типика свакога месеца и да га извршавате, а нарочито на дан успомене ктиторове да га ишчитавате Заповедам вам да овај
да долазећи поставља архимандрита овога; њега постављајући уместо себе господина и ктитора, да буде осветитељ и чувар овог светог манастира, и просто речено, има да бди над овим светим местом.
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ СИМЕОНА СЛОВО 1 О НАСЛЕЂУ СВЕТОГ МАНАСТИРА ОВОГ ПРЕПОДОБНИМ ОЦЕМ НАШИМ и КТИТОРОМ ГОСПОДИНОМ СИМЕОНОМ И О ЖИТИЈУ ЊЕГОВОМ КАКВО БИ ПРЕД БОГОМ И ЉУДИМА Оче, благослови!
Јер, овог триблаженог, и уистину господина нам и оца, да знано буде свима нама, а и другима, Бог, чинећи на боље људима, не желећ
нам и оца, да знано буде свима нама, а и другима, Бог, чинећи на боље људима, не желећи људске пропасти, постави овог самодржног господина, названог Стефана Немању, царствовати свом Српском земљом.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
СТАВРА: Шта би с том ракијом? ИКОНИЈА: Цмиљо, чујеш ваљда! Не могу да зинем од овог кутњака! МИЛЕ: Ја га и лично познајем, знам га још из предратног периода, био је он и онда велика зверка, ал
Тај што сам вам причала, тај профисор! Ноге ми се осекле кад ме запросио! Венчаћемо се петнајстог овог месеца! Нема више треће смене, ево им шипак! А купио ми свилени веш, код Митића, црно и розе, много даје на мене!
СТАВРА: Оџачари ће добуку бела, а болничари црна одела! ИКОНИЈА: Оћу дизлудим од овог кутњака! ЈАГОДА: А и шта ћете, морамо због те фабрике!
Горела ко ова свећа, ако није! Да се трипута прекрстиш! АНЂЕЛКО: Помоз ти мени да овог унесем, а после се крсти! ЦМИЉА: Ал је тежак! (Уносе Скитницу у кафану. Нестаје светлост свеће. Тишина.
аљине, она јучерања говорница онде, аминовање, дисциплина, телевизори, крзно, чаша ракије, новине — погледај овог како чита! — фотеље, кревети, тенкови, војне трупе, кад боље погледаш, све су то мишје рупе!
Нађе се неко ко баш воли да понесе. ВИЛОТИЈЕВИЋ: Мој камен? ПРОСЈАК: Твој, кафеџинкин, ове девојке, овог што чита новине, чији било! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта ти то причаш? ПРОСЈАК: Слушај... Ево овако...
Није то тако страшно, ко што изгледа! Мислим то, што су ме смакли са говорнице. Овог ми момента синуло. СТАВРА: Па наравски да није страшно! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Сад ћу да ти кажем шта ћу!
А онда причо и за све то на станици. Мислио да си Вукосава, личиш на мајку... Цмиљо, питај овог шта оће, мени се ноге осекле! Несретнице, могла си оца дубијеш! ЦМИЉА: Шта пијете?
Погледај: кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави! ТАНАСКО: Па то је гука са ноге овог овде, што је сарањен! МАНОЈЛО: Раскопчавај се! ТАНАСКО: Ево моје ране, госкапетане!
МАНОЈЛО: А без те чворуге не може да га препозна ни његова рођена кћи! ПРОСЈАК: Овог покојника излечио сам од гуке! МАНОЈЛО: А без те гуке није мого да докаже да је невин, и да није убица!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Познати себе, познати људе, њи[х]ове нарави и најпотајен[иј]а склоњенија и пристрастија њи[х]овог срца, из који[х] произничу и происходе сва њи[х]ова намеренија, движенија и дела, о том су се трудили највећи људи, и
И како прве воспитатељнице и наставитељнице чада своји[х], просвештене будући, саме ће полагати прво основанијењи[х] овог доброг воспитанија, напајајући и[х] разумом и добродетељију заједно с млеком прсију своји[х].
Чловек Србин! Себе тако похудити и бедним просјаком учинити! Покор и срамота српском имену! Барем нек се одрече овог поштеног имена, нек се како другојачије зове и нека не срамоти род свој.
Нигде ништа! Никад довека, помислим у себи, не научи[х] ја овог језика. Што је ситно — ситно преко сваке мере и разлога.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
У густи снег? У пусти врт? Пасти у меки болесни сан Као на смет, под лед, у смрт? Куда побећи са овог дна? Високо негде? Још дубље? Где? Ево већ тешке руке сна Прибијају те коцем за тле.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Никада до овог тренутка није помислила да јој је живот јадан и пуст. Како јој одједном сада ништа не значи што је газдарица у кући у
Колико се он некада радовао овој вечери и сутрашњем дану! Шта му је радосније било од овог дана, кад је у санкама јурио из Паланке кући на божићни распуст?
Али неће за тебе, газда-Ђорђе. Зато што ја нисам заслужио... Газда-Ђорђе, да се погађамо. Шта би ми, рецимо, дао за овог другог опасника? Да знаш, откако се родио, није сузу пустио. „Велику ливаду и забран“ Нећу да чујем.
Аћим ћути. Хоће ли се овог јутра Преровци скупити око њега, као што су се некад у заранке скупљали око Василија под овим багремом?
Јао, шта бих ја купила...“ „Ако, ако. Срце ми је веће од Ртња. Гази, благо чичи. Сви газите.“ Симка га је до овог дотерала. Како сад може да верује у оно што је рекла, да ће родити? Како да не сумња? А он је у Београду морао...
Наследиће ме, биће газда и срећан човек. Ти имаш још тројицу, доста ти је.“ Тола је рекао: „Не бих ја дао овог малог црквењака за целу Србију.
Да је разложио такву помисао, дошао би до овог оправдања: Вукашин ипак ваљда није такав нечовек да не каже деци како им се деда зове.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Од почетка овог столећа назив Дорћол проширио се на све улице на дунавској падини од Калемегдана до Француске и од Васине до обале.
мач, поред оне змајевске силовитости има и много од замаха јунака социјалистичког рада из касних четрдесетих година овог века, и да је уметност социјалистичког реализма својим једностраним виђењем обележила тог бронзаног Змаја од Авале.
Васа Чарапић гледа у високу зграду, са куполом, укосо од Дома ЈНА: зидана тридесетих година овог века, сачувана у бомбардовањима, она означава почетак Улице 29. новембра.
Да се, рецимо, родио пред крај прве половине овог, двадесетог века, уверен је да би такође постао славан, само не као ратник него као глумац.
Као и некада, Чукур-чесма је и сада средиште овог краја на падини према Дунаву. Истина, вода више не истиче, ни чесме више нема, али посетиоци које више нико не може да
Као и онда, у Бечу, у Аннагассе и сад је, у паклу овог пораза, појмио да му се живот отвара, још једном. Само, сада су његове предности биле веће.
Та се суровост иначе никада није распознавала на липу овог Грка, које је увек изгледало осветљено меким унутарњим пламом.
Тако је немир опет гонио Ригу од Фере на деловање а Рига му се, послушно, предавао. Деловао је, али овог пута споро, промишљено, готово неприметно а последице тог деловања, она мрежа коју је Маврогени осетио као паукову,
Кад је то чуо, стари Кнез је, у Бечу, побеснео. Крајем прошлог и почетком овог века историчари су, проучавајући бечки архив открили и ову занимљиву појединост: да преписка која је вођена између
Гробље се простирало нешто изнад овог парка који се данас зове Студентски а у којем је, ево, и његова крупна бронзана прилика, споменик Доситеју.
Они који су те зиме путовали са Доситејом тврдили су, касније, да су морале постојати две верзије овог списа. Прва, која је настала док је Доситеј путовао у Влашку; друга, која је настала кад се враћао у Србију.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
309 ЦЛИX НА БРОДУ 310 ЦЛX УСЕДЕЛИЦА 313 ЦЛXИ МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГ СТОЛЕЋА... 315 ЦЛXИИ СВЕТКОВИНА 318 ЦЛXИИИ УНУТРАШЊИ ДИАЛОГ 321 ЦЛXИВ „ПУЧИНА ЈЕ СТОКА ЈЕДНА ГРДЊА“ 325 ЦЛXВ
Ал' Селиму сада Из царева града Стиже гост. „Из овог пехара Пиј у здравље цара, Селиме!“ Селим очи склопи, Златни пехар попи До краја.
У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави! Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам се душе опасности плаше.
В. Петровић ЦЛXИ МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГ СТОЛЕЋА... И после ручка тако много јела И пића стоји на столу.
„Нужношћу ствари дух људски је дужан Да стреми стазом овог мучног пута. Хоће ли најзад стати, већ не тужан, Или ће вечно бесплодно да лута „Свеједно!... И нек' пропадају дела!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Он помисли да је неке путе од сна овог освободио се; ах, његове преварне надежде: он је тада себе утопио у сна царство тврђе и мрачније и на позор
пламом бесмртности, скини мене са очих мојијех непрозрачну смртности завјесу, тупе моје отргни погледе од метежа овог ништожнога, уведи их у поља блажена, у творењем освештаном храму, - да опширну видим колијевку у којој се вјечност
Гле, идејо, искро бесамртна, досад су те струје и потоци океана овог заносиле, сад нас ево на извор чудесах, сад нас ево у царство свјетлости, на валове тихе бесконачне, запаљене
Иза овог те сам исказао, ја допирем до границе мраках, мраках мећем колико свјетлости; ја овако простор разумијем.
Од удара овог свевишњега бездне хладне засуте атомом, које досад име не познаше до сна хладна и тишине мртве, не зефира, не
Безумнога овог јазичества нечисти ће престол представљати на глибљивом једноме брежуљку, којега ће гади и животна непрестано по
Попа, Васко - КОРА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Кад је посматрамо са овог места на којем се сада налазимо, видимо да је управо изнад врха оног кипариса онде, с ону страну потока.
У овом случају је квадрат хипотенузе, дакле, једнак збиру квадрата обеју катета. Наслућивао сам да иза овог односа лежи прикривено нешто важније и општије.
До овог свог троугла дошли су Египћани, не као ја, расуђивањем, него мерењем и опробавањем. А мени је пошло за руком да одгонет
- Понови нам сада коначни резултат својих расуђивања!“ „Бројеви који су предочени катетом, односно хипотенузом, овог троугла стоје у размери двају целих бројева који немају заједничког делитеља“.
Значи да је квадрат нашег мањег броја једнак двоструком квадрату овог трећег нашег броја“. „Јасно као сунце!“ „Да ли је тај квадрат нашег мањег броја паран или непаран?
„Растворила се у води“. „Да, тако се то вели. Али ако испитујемо ствар помније и дубље, онда долазимо до овог тумачења. Со се распала у води у толико ситне делиће, да ни наше око не може видети.
У њеној уметничкој изради беше овде и земаљско и божанско оличено недостижном вештином. Под силним утиском овог недостижног дела човечје руке, осети он још јаче своје ништавило.
и лепог, савршене, вечно непроменљиве творевине духа, нису овога света; њима припада засебна егзистенција ван овог нашег земаљског света. Оне су право биће, нематеријална стварност“. „Па како долазимо, учитељу, до њиховог сазнања?
Наша душа морала је те идеје већ пре некада однекуд да задобије. И заиста је то тако било: наша душа је пре овог њеног земаљског живота у нематеријалном свету сагледала те чисте облике стварности, и сада се њих сетила.
би оправдавали моју песничку слободу у том питању су ови: Демокритос живљаше још за време младости Аристотелове, кад овог обузе неодољива жудња за науком.
„Овде на трећој слици ове табле, видите Сунце, Земљу и Месец у овом међусобном распореду. Они су и овог пута поређани дуж једне праве: лево стоји Сунце, десно од њега наша Земља у свом непроменљивом отстојању од Сунца, а
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Јер и код нас треба припремати духове и јер излаз из овог хаоса и кала не може се ни замислити без терористичке акције. Морате се у овоме са мном потпуно сложити.
Погледај овог овде пријатеља. Па показујући прстом човека преко пута: — Шта га цениш? Милион као грош. Погледај у кофере па у њега.
Немогуће је, уосталом, заборавити ту ноћ уочи овог необичног венчања. Чинило нам се, поред свега, невероватно да ће се она појавити и хиљаде сметњи излазиле су нам пред
Како ја то никад нисам био, радо сачеках крај овог концерта у Добрим заклонима резерве, а сутра рано, пре сванућа, пошто терен беше откривен и непријатељ близу, упутих
Знаш ли шта кажу ови јадни људи? „Ми још једино живимо из радозналости за судбину овог несрећног нараштаја. То је нова хаљина егоизма, истина, али главно је они хоће да живе. Ето ону лаж ја сам напао.
Нисмо сваки дан! Ја га послушах. — Па кад стиже? Зашто ми не јави? А јест, сад сам добио, малочас. Хтео сам овог момента... — Не чини ништа — рекох. — Како су ти код куће? Он ми опет пружи чашу: — Деде, нисмо сваки дан.
— Ево ти на: нико се не труди да разуме овог човека. Само онако тек да се каже: зашто си плакао? То питају човека који четврти Божић проводи у рату, неколико
„Капетане, пазите, будите присебни, сад је потребно да будете присебни кад вам ово кажем: Ви сте мртав, умрли сте овог секунда, умрли сте, умрли сте, јест, ви сте умрли.“ Такав је тачно био први утисак.
— Хоћу, све — сипљиво је одговорио Свилар, али очне капке није могао да подигне иако је баш нарочито желео да гледа овог човека и да га загрли и да му каже: ето, равно четири ноћи шибају га да не спава, дрмусају, поливају га водом и
Али усред оне грмљавине у ушима, усред овог црног облака, иако сасвим ослепео, обамро, полудео, ја сам ипак чуо дивљу вриску мојих џелата и демонски кикот
Боже, како чудно, како ја волим све ... овако ... тако ... сад ево овог часа све сам заволела и обухватила бих, обгрлила, утонула у све, растопила бих се сва у сунцу; хтела бих да полетим,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Овај наш живот, и ритам овог нашег круга, па и живот и ритам сваког другог круга, ма колико живљег и збивањем богатијег од овог нашег, и опет је
наш живот, и ритам овог нашег круга, па и живот и ритам сваког другог круга, ма колико живљег и збивањем богатијег од овог нашег, и опет је само један диони живот — само један мртви рукавац времена.
о којима нам она прича: ни једна јединцата помисао, ни једна јединцата реакција није онаква какву би просјечни читалац овог излињалог континента у сличној ситуацији сâм осјетио!
И што тад преостаје старом вјетрогоњи-пробисвјету, „филибустијеру” класичног типа, потеклом негдје с обала овог средоземља (наравно, ако је достојан тог имена, ако је то доиста животни аматер доброга соја, а не пуки миттелеуропски
Живот љубави је живот маслачка! Стално угрожен, под вјечитом пријетњом да се од једног отпуха расплине!... А види, овог пута неће да попусти! Одакле, молим те, одједном га претензија код тако меког и преданог створења? Вараш се, мила!
мој тиранин који не дарива смирење, за мене је једини, незамјењиви, једино могући бог, сав израстао из мене, „из управ овог и оваквог бића”, као што сте малочас рекли... Био сам се у говору загријао властитим ријечима.
Нећеш ти погинути, него ћеш напросто бити погинут! ... Сироти генерал!... Судбина је овог пута хтјела да према њему буде праведна, па га је изузела од преимућства јавне смрти и подвргла оној обичној,
То и јест специфичност овог мог романа. Можда вам је познато да ја с мојим романима немам среће. Обично ме коре да сам реалиста, да немам
То сам сасвим тачно оцјећао већ у часу кад сам кидао са Долорес. Пази, рекао сам себи, бол од овог растанка у теби ће бити дубља и трајнија него оно ради чега си је узео на се. Па ипак!...
А чему?... Твоја ће путања, Ерна, у то ни часка не сумњам, одлучно кренути навише чим се отарасиш овог утега који ти се прикачио о скуте... И тако даље и тако даље, као што већ бива у таквим пригодама. Плакала је.
А одавле ће, чим прездрави, поново у полицијске подруме, на даље преслушавање. Хоће ли издржати? Xоће ли и овог пута издржати? Премлад је, још зелен! И човјек је: биједна гваља живчевља и презавога, веома рањавога меса!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
»Ухватише... то је оно; сад се почиње... робија или гора... шта ће рећи ча-Вујо?.. да ми је само да прекољем овог кмета зубима...
Да је гром ударио усред апсане, чини му се не би се тако изненадио ни тако детињски уплашио, као што се уплаши од овог обичног отварања врата; усред неме и дуготрајне тишине, којој се беше сав предао.
У глави му беше таква збрка, да се у њој ниједна мисао не могаше јавити, осим овог општега питања, које сам себи непрестано задаваше.
— рече старац, посматрајући га озбиљно и радознало. — Тсс... шта ћу — промуца Ђурица, и још више се збуни од овог отвореног н неочекиванога питања. — Само ти не ваља што си се здружио с оним зликовцем... с Радованом.
Случајно, пре овог изасланика, Ђурица срете свога Кленовичанина, кога му је послао јатак Јово. Ђурица још иђаше као у грозници.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Он се томе јако зачуди, па пође да потражи где је некад његовог оца кућа била; кад је нашао, дође и до овог места где им је сто стајао, и ту нађе један велики камен положен, па онда помисли у себи: — Боже мој, шта мора бити
Онда цар пошаље другог свог чоека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе. Сад га упита цар шта је уснио, а овај му одговори: — Нећу да ти кажем.
Кад виде ово везирски синови, јако им буде криво и врло му позавиде, и да би на који начин од овог јуноше царску кћер одузети могли, науме с њиме се опкладити: да везирски синови у први идући петак спреме вечеру за
Царски зет позове и овог, те и тај с њим пође, и тако добије девет стотина и деведесет и осам друга. Идући са друштвом даље један сахат, опази
Понуди и овог да с њим пође, а овај једва дочека и тако царски зет добије хиљаду другара, па с њима у мјесто. Кад тамо дођу, онда
— Јесте, — каже. — Е видиш, — вилиштањац ће онда — и још си смио јаукнит под мојим штапом, а овог момка не жениш. Ти си, газда, магарац, а не правда.
Ти си, газда, магарац, а не правда. Овог момка ома сутра ожени с једном паметном дивојком, је л̓ не видиш с каком ти је мудри син ожењен?
Но, овог ће баш одвалит, па он диди и ни „помоз̓ бог!“ ни „како здравље?“ већ удари по диди. Дида опет нит̓ ћути нит̓ јауче, већ
Лисица тад дигне своју предњу десну ногу и полако је спусти на гвожђа и ситно рече: — Нисам ја изјела меда, тако ми овог правдала! Медвјед тад дигне своју ногу и крупно рекне кô медвјед: — Нисам ни ја, тако ми овог правдала!
Медвјед тад дигне своју ногу и крупно рекне кô медвјед: — Нисам ни ја, тако ми овог правдала! — па лупи стопалом по гвожђима што игда могаше.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Осећам додир трулог огртача, Себе, да идем из овог оквира, И влагу земље, да линије спира, Док шапат први буди се и јача.
И кад звезда њима се показа, Видели су сви да нема више Ње, девојке: из овог пораза Прву звезду сузом поздравише. Већ се губи свело лишће с грана.
патим кад помислим тако Да ме можда чекаш и изгледаш свуда: Мене све заболи и плак'о бих, плак'о, На хладу и сенци овог старог дуда.
Сад бих сањао, сан од мене бега; Сад бих живео и крај овог света; Сад бих волео, и то више свега; Ал' све то мени чудновато смета: Сан, живот, љубав, сад су моја стега.
НЕДОВРШЕНЕ РЕЧИ ПРВА ПЕСМА У овоме свету, испод неба овог, Ја сам тебе срео једног топлог дана, Са тамном радости због познанства новог.
сваког зла, Изван ствари, илузија, изван живота, И с њом спава, невиђена, њена лепота; Можда живи и доћи ће после овог сна. Можда спава са очима изван сваког зла.
Ил' је ова бајка не из овог доба, Не са земље наше, већ са звезде неке, Која данас нема ни трага од гроба, Док даљина чува спомене далеке Као
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Ако говорим о себи, ја сам већ осетио пуну меру овог дивног задовољства које је било толико да сам у многим годинама свога живота осећао тај непрекидни занос.
Многе од њих сам конструисао и уживао у њиховом раду. Како је необичан био мој живот може се видети из овог случајног догађаја. Мој ујак није марио за ову врсту разоноде и више пута ме је прекоревао.
Невероватно је колико су људи мало знали о узроцима овог зла које се појављивало у земљи сваких петнаест до двадесет година.
време сам се колебао, импресиониран професоровим ауторитетом, али убрзо сам схватио да сам у праву и прихватио сам се овог задатка, са свим жаром и бескрајним младалачким самопоуздањем.
Од момента објављивања овог изума, он је ушао у општу употребу и изазвао револуцију у многим областима. Њега, међутим, очекује још боља будућност.
Био сам одлучан човек, али сам лако попустио пред јаким аргументима овог великог Шкотланђанина. Гурнуо ме је у столицу и налио ми пола чаше дивне браон течности која се пресијавала у свим
Применом овог принципа успео сам да остварим напоне од четири милиона волти, а то је било близу горње границе коју сам могао да
Фотографија овог предајника појавила се у часопису ”Електрицал Ревиеw” новембра 1898. године. Да бих могао даље да напредујем у овом
године почео да комерцијализујем. Непосредна сврха овог мог подухвата јасно је у кратким цртама дата у техничком опису тога времена из кога наводим следеће: » “Светски
Једног врелог поподнева осетио сам потребу да се освежим и ушао сам у један од тридесет хиљада народних локала овог великог града где су служили укусно 12%-но алкохолно пиће које би сада човек могао да добије једино ако отпутује у
Током демонстрације овог проналаска пред публиком захтевао сам од посетилаца да постављају питања, макар и најкомпликованија, и аутомат би
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
колико ми је требало да напишем ову књигу, чини ми се да ће речи са почетка једанаесте главе најбоље изразити сврху овог писања: Главни циљ мога писања био је приказ успона идеализма у америчкој науци, посебно у природним наукама и
Био сам сведок овог поступног развоја, и све што сам до сада написао је покушај да изложим своје мишљење, као сведок који о овом може с
Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.
Познат јој је био и живот светаца. Њен омиљени светац био је свети Сава. Она ми је прва објаснила животну причу овог изузетног Србина. То је за мене било откриће.
Увек сам високо ценио очево мишљење, али овог пута нисам могао а да се не насмешим са призвуком ироније, што га је наљутило.
Нешто раније, слично откриће је направио један мој други студент - Вриленд. Суштина овог открића јако ме подсећа на функционисање гајди и српског гајдаша.
Име овог града подсетило ме је на моју печену гуску која је нестала код Карловаца и мутне слутње пореметиле су моје расположење
Сувише је била велика промена за мене долазак из Баната у Праг. Треба да поменем и један догађај из овог доба који ме је мало охрабрио.
Када сам споменуо св. Саву, повукао је паралелу између овог свеца и Јана Хуса, великог чешког патриоте и пророка који је био спаљен на ломачи у Констанци 1415.
После неколико месеци сазнао сам да је моја мајка са пуном вером примила ово ружичасто представљање овог мог неочекиваног корака. Брод је испловио попуњен путницима јефтине класе, већином Немцима.
Посумњао сам да ћу икада успети да научим реч-две овог необичног језика. Сетио сам се сељака из Идвора и њиховог говора на поселима, њихових крилатица од којих је свака
Ћипико, Иво - Приповетке
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Старица је разговорљива, па ми прича што је знала о животу фратара овог манастира, но ја је прекидох; занимало ме оно дивље магаре, желио сам чути како га је могла старица, онако јака и
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
романа остају отворене многе језичке недоумице, чак и у случају када је он доживео прави процват у другој половини овог века. Много мање недоумица има у поезији.
На основу само овог једног јединог примера може се закључити да је синтаксичка неправилност, Станковићева типична метабола, повезана с
свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена „ Свом стрелцу ком и не зна имена.
Довољно је из овог катрена издвојити само једну малу али чудесну слику: „рибе измеђ звезда“. Она не би била могућа без огледалског
Испод овог доследно проведеног опонирања назиремо с једне стране заштићеност у мајчиној утроби, с друге драматични излазак у светл
Тако је рецимо, песму „Записано октобра овог у ресторану крај Дечана“ хотимично разделио на две равни (што је и у другим песмама чинио): у загради је описан исечак
Који су основни задаци и сврха овог пројекта? Први, минимални а прећутни задаци који се при оснивању пројекта имао на уму јесте да се проучавање наше
На Госпођиндан ишао сам редовно у Грачаницу да се причестим. Нисам случајно у наслов овог текста метнуо оне словенске пчеле које у Грачаници учествују у евхаристији.
Са овог становишта поново добија на вредности Јован Дучић. Његов развој од прве књиге, које се одрекао, до Лирике из 1943.
• И друго питање проистекло из овог прилога. Понудили сте одговоре на неке од актуелних дилема око нашег књижевног (стандардног) језика.
Шта чека српску књижевност и културу након овог лома чијих последица, чини ми се, нисмо још свесни у пуној мери? То што смо ми у последњој деценији изгубили чини нас
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Е, баш ти хвала, мајка. ПИСАР (Живки): Треба ли, госпођо, да узмем овог господина на саслушање? ЖИВКА: Та какво саслушање, саслушао се он на ономе, а не на овоме свету, дабогда!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
књижевноисторијска контекста, за два периода у развитку српске књижевности: Нечиста крв је писана током прве деценије овог века, у време српске модерне, а Сеобе у другој половини двадесетих година, у време српске авангарде.
Неправи управни говор, кад се из овог угла посматра, изгледа веома погодан за роман у коме се описи усредсређују око границе међу унутарњим проживљавањем
91 И од овог часа, када се Софки први пут обелодањује да породица не продаје кућу, како је она мислила, него њу жртвује удајом, у
Али пошто се место мења, мора се мењати и именовање: са овог су места прозори они, а са оног би већ били ови; тачно онако као што говорник и његов саговорник један другога
Разуме се да већ сама употреба и учесталост, овог поступка говори да је понашање ликова психолошки мотивисано тананијим везама, које нису увек и довољно јасне.
И најзад, изгледа да је Борисав Станковић до овог облика приповедања дошао пошавши (а и сачувавши основне његове предности) од приповедања у првом лицу.
Још на почетку овог рада показано је да је у обема недовршеним верзијама приповедање било засновано на Софкиноме сећању, што даље значи и
од Вука]”. 269 Али, почевши управо од овог места, долази до видљиве промене у Аранђеловоме понашању: с једне стране, све више губи контролу над собом због
Са овог је становишта лествица вредности националне културе окретана наглавачке. Авангарда заправо руши канонизовану хијерархи
То се могло закључити већ из покушаја на почетку овог поглавља да се нормализује размештај реченичних делова. Тада смо били приморани да детерминативе пребацујемо напред,
Јер опажаји који се непосредно са овог извора захватају изгледају - кад их посматрамо с обичне тачке гледишта - „деформисани” пошто нису устаљени, па се
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ... (По немачком) Хеј, да ми је царевати Тебе ради, моја мила! Данас јоште, овог часа Царица би, веруј, била.
пуно греха, нигде покајања, Завишћу, мржњом, злобом оскрвњен сваки кут; Анђео хтеде натраг, ал’ већ не мога наћи Из овог земског глиба натраг у небо пут. И засузи му око и набра му се чело, Уздахнуо је горко: „Изгубио сам рај!
Јер све што се у свеснике броји, Све то данас гологлаво стоји. Кол’ко страна овог земског круга С тол’ко страна одјекује туга. То је оно од чег’ подли бледе! Страх им шапће шта те жртве вреде.
— А то песник само тренô: Сном отишô с овог света — Пробуди се, а пред њиме Ова песма, тек почета. Хвата санак, санак бежи, У недоглед пред њим хита.
»Стармали« 1885. ТИНА ЈАКШИЋКА Оде и ти с овог света У жилишта, души нова, Удовице нашег Ђуре, Верна љубо песникова.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
ПОЗОРИЈЕ 6. ЈОВАН (весео трчи.) ПРЕЂАШЊА ЈОВАН: Ево ме, мајсторице! ФЕМА: Гледај опет овог! Сад да не свиснем од једа. (Подбочи се.) Море, имаш ли ти памети или немаш? Море, зар ме не видиш како сам обучена?
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Куда да одем после овог сна. ДАКТИЛ СНА Стоје измишљени брегова од злата где звезда сјала је. Ту смрти нема. Ветрови у небо се враћају.
за понедељак ИВ Два света је измишљају: подземни и онај чији је дан имитација невидљивог сунца Биљка са кореном изван овог света Отвара ветар и улази у празно не куцајући Продре кроз материју и такне бескрај њен наговорени цвет Њено биљно
Краков, Станислав - КРИЛА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
тек тада сетила, да се извини лекару што је дошла само у лаком кимону, кроз који се прозирало њено голо тело, да обиђе овог тешког рањеника. — Ипак је умро, додала је убедљиво. Онда су сви пошли.
Петровић, Растко - АФРИКА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
И то је прва чежња пред овим облама. Што више пловимо крај њих, склоп распореда овог острвља све је чаробнији. Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има, усред овог зеленила, час жуто,
Сада је то једна бескрајна ривијера, чији најближи део има, усред овог зеленила, час жуто, златног, час дубоког до плавила, велики комплекс провидно љубичаст, зарђало црвен и сепија, док су
Ако успе да боја ухапси, он ће га извући из хапсе и узети себи за слугу. При том код овог Швајцарца, који је стари колонијалац, постоји још и суревњивост да се један новодошли без велике муке навикава на
Друго растиње, које би и поред тога ипак подлегло под тежином, потпомогнуто је од самога грања. Са овог се спуштају танке дуге жилице које чим се докопају земље пуштају у њу корен.
Како се не узбудити онда тим! Стегнутог срца, као деца у ноћи, ја осећам скоро нелагодност од овог џиновства у природи.
Изгледала је уистину чудно, са тамним косама, очима и уснама, посред овог неприродног белила. Изгледала је чак помало и смешно јер је подсећала на циркуске пантомиме, затим на шаљиве филмове о
Одео гајена најчуднији начин. Требало је бити искасапљен као Н., бити горак и несрећан и циник као он, па овог дерана овако обући. Та ме је одећа, уосталом, веселила целога пута.
су изванредно укусне; сос којим је преливен футу био би посластица и за најгурманскији сто; али је све, почевши од овог црначког пива, па до кокоши, пиринча, прелива, и оних кус–куса што ће јести наши црнци, тако страшно љуто да ме
Било је иза овог лишћа ново које се тек развија, бледозелене боје, а све то давало је утисак, и изблиза чак, великих букета цвећа.
девојкама и њиховим женама; а тада ће брзо жртвовати кокош, погасити и последње светиљке и измешати се по земљи овог кратког дворишта, између житница, колиба и зидова. Било који човек биће са било којом женом.
Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз страховите мочвари око Сана. Становници овог села врло су лепе расе али прљави, уплашени и убоги. Они најпре као мајмуни беже на све стране од нас.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Чинило се да сваком од њих замиру на уснама ове речи: — »Оно вајде нема од целога овог нашег посла. Можемо ми и сви изгинути, па опет ништа неће помоћи. Али ипак трапуљај напред!
А и Висока Порта била је задовољна од овог разумног поведења верних своих поданика Срба, тако што, осим привилегије, које им бјаше даровала от пре, одобрила им и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана? Ти си мртва, мој животе, Отишла си с овог света, Тој даљини нема мере — Па зар и то да нам смета!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Јављају ми баш сада да су изгинули још неки војници од њихове артиљерије. Ако ли нас макну и са овог положаја, бреша ће бити огромна.
Пушкомитраљез нека добро пази! Ухватио сам га за каиш. Приликом овог непосредног додира осетио сам се мало примирен, као да је његова хладнокрвност прешла унеколико и на мене...
Е, кад је таква и таква ствар, онда чекај, синко мајчин! — Коста превуче шаком преко лица. — Позовем овог поручника и нас двојица се договоримо...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
чудно међ госпама цвета: Поносе се једне, друге су стидљиве, Многе преко тога јоште су ћудљиве — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и оне дати намолити.
— Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Калуђерски живи сасвим сека-Неда, Нит' хоће у очи коме да погледа; Затвори
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Из саме итике и Свете библије Разговори јесу госпође Марије; Нит се она пече
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Лепа Фема не зна јошт пољубац што је, Већ уз харфу псалме Давидове поје.
У усти јој дурма о светињи слово, Срце за чистоту умрети готово, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. „Кога љубов силна [може] одолити, Кога ли Купидо себи покорити?
“ Но то не [— — — —] мора бити Сени, Јер на таке речи од стида црвени. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Госпа Ружа шета кано пауница, Често господару не да белог лица Пољубити.
Дакле, уклонт'е се, страни, Јер коме је дужна, и ономе брани. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Дању-ноћу Савка на небо уздише, Како звоно чује, таки метанише.
И кад спава, само о молитви снива, Замазала свеца што често целива, — Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. О дружеству ко сме слово рећи Тоди? На сенку се срди што поред ње ходи.
Пре би прстом турску Србију потукао Него што би Тоду на игру довукао. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити. Сами чест немаду поете код Сове, Зато што от љубви издају стихове.
Хули, ружи, грди, куне њина дела, Живе би их пекла, тек када би смела. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
— И Венеција ће бити спасена! Од костију ћу овог народа Безбеди вашој бедем створити...“ ЛЕОНАРДО: Још нешто, Светлости.
Од костију ћу овог народа Безбеди вашој бедем створити...“ ЛЕОНАРДО: Још нешто, Светлости. — Да би наклоност овог народа За наше цељи могла добити, Република ти даје начина.
ЛЕОНАРДО: А да би могла јавно признати Колико храброст овог народа У наклоности цени големој, — Република му шаље штампару Што је у дужда Ђурђе заискô. ЈЕЛИСАВЕТА: Хвала!
Али шта Мехмед? Та жељах, витез, Сву грдну силу вреле Азије, Да је посечем, смрвим, разорим, — Да свако зрнце овог алема По једну војску кошта цареву: Јер сам га теби, мила снахице, Од трговаца скупих куповô... ЈЕЛИСАВЕТА: Мени?
КАТУНОВИЋ: Па зар их ниси за то родио Да на мегдану бојном изгину?... РАДОШ: Нека изгину — Ал’ у подножју овог престола, Бранећи груд’ма камен студени, Што тамом својих црних гудура Светињу чува царства пропалог...
КАТУНОВИЋ: Што ме не убише, што не пролише Из груди мојих сваку капљицу? Да само дана овог несрећу Не гледам данас живим очима! Отеше све, баш све до Цетиња. — Јаох, боли!
Ви извршници воље паклене — Пакô је ваш!... А рај је ово мој! Власт ћемо нашу овде делити, На овог прага каму студеном; Па освојите л’...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
У нас је ријеткост питом и 'вамо покоран чојек. А има и доста, који, ако 'ш, овог суда много и не бендају... Видиш онај гроб с новим, бијелим биљегом изнад мојије' откоса? Оно је гроб Слатке Душе...
— Ама, кô ја велим... Нема туј: „Ама, к'о ја велим!...“ Ман' се ти ћорава посла; јер, овог ми царског мура и царске ми службе, стаћемо барабар пред господина пријестолника, те ћемо се порошкати, па ко изврци!
— Ма, што тешко?! — На оног је, брате си мој слатки, све преписано. Тебе и твог Столе нема код овог суда ни у каквом тевтеру. Оној је Швабурини додата и тапија и кметовска прáва.
А! Ево и'! — чује се из собе. — Млого ме је, кажем ти, — настави, излазећи — Џибо облагивô и код владике и код овог швапског суда. Ама мрачајски прото, ако'ш, мало бенда и владику и овај суд... Не гледај, Џибићу!
је те би знати, колико је мене његов ђед, па отац, па сви његови мучили, облагивали, пањкали и код турског суда, и код овог швапског суда, и код владике, и код људи!...
макар два товара књига, па коју гођ отвори зна у њој на моју душу кô и сарајевски владика, а да и не мећемо у рачун овог бањалучког трбушастог Ликоту што носи шкрљак кô и сваки швапски шикутор, срам га и стид било Кристова лишца!
! Уби ме, не мући ме више. Алал ти крв, уби ме! — преклиње Асан-бег. Алал ти крв и овог и оног свита. — Шта је теби, Асан-беже, вечерас? Да се нијеси збиља, Бога ми, уморио? Е, баш ја ништа не знам!
Давид: 'Вала ти на таквој ријечи кô старијем и учевнијем! Судац: Што си водио овог лопова пред суд? Што га ниси одма' на њиви убио?
Неке године, док још нисам био свјештио вашег закона, убио сам у тој истој њивици једног јазавца. Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти.
би' рекô да свијет у једну руку има и право, јер та њивица, како сте чули, није ни моја, ни царска, ни спа'иска, већ овог проклетог лопова и брезаконика.
Данас овај Давид хвали и узноси царевину до неба, а сјутра би се, онако сакат, дига' у буну и поша' против овог славног суда. Знамо се, Давиде, знамо. Сви сте ви једнаки. Давид (уноси се писарчићу у очи): Ко?! Ко, болан?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Да саломим леност овог млаког друштва, Пуног женских ћуди и мушког мекуштва. Сада! Плач не трпим: плач се грозно свети.
И ништа нећу од живота овог Но милостивог неког Христа новог, Да исплачем се у његове скуте. XXВИИ Завршила се једна тиха драма, Ветар је
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
ЈЕРОТИЈЕ: Аха, аха! Дедер даље! ВИЋА (чита): „...Тачан опис овог сумњивог лица непознат је властима! Једино се зна да је то млад човек.
А не мислим ни ја, ако хоћеш право да ти кажем. Доста он зарађује од овог народа, а ми смо, као власт, позвани да узмемо у заштиту народ од таквог глобаџије.
Читај ти, господин-Жико! (Даје му.) ЖИКА (чита): „Лице, о коме је реч у вашем телеграму од седамнаестог овог месеца ухваћено је у срезу ивањичком...” КАПЕТАН: Ех, на здравље!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
категорије приповедака, нагласивши да су приповетке (Марцхен) поетичније а предања (Саген) историчнија, тек средином овог века ушла у жижу интересовања европске и америчке науке, и за њих је тек 1963. године усвојена међународна подела.
та поема открива друкчијег Бранка од оног какав је у већини других песама, што се говори о разноврсним могућностима овог песника који је своју судбину сам најбоље описао у стиховима: "Много хтео, много започео, / час умрли њега је омео.
), сврстао се међу националне класике. У последњим деценијама прошлог и у првој деценији овог века Србија је била земља приповедача. Они су долазили из разних крајева носећи са собом своја регионална обележја.
правцима, посебно парнасу и симболизму, извршивши велики утицај на скоро све наше песнике с краја прошлог и почетка овог века. Драма овог раздобља дала је једног од класика српског театра, Бранислава Нушића (1862-1938).
Драма овог раздобља дала је једног од класика српског театра, Бранислава Нушића (1862-1938). Био је полихистор и огледао се у
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Шта ли се њима снило, па теку насмехнуте у тамни дол? Сâм ја. Настајем чудно из овог нестајања, сном те дубље ме све буди. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. БИЉКАМА Влижи се.
X Вол, и зацрнело. Ал’ хоћу, јер бива, рана ли, дубоко да је жива. Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Из овог би излазило да је вишња сеновито дрво, јер су остала места, оџак и врата, места где се душе искупљају (‹СЕЗ, 14, 179;
К. ако се сади коцем, тада се мучи Блажена Госпа (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 382). Из овог веровања, и из веровања да купус не треба метати у кацу средом или петком (СЕЗ, 32, 190), дао би се можда извести
У Неготинској крајини »почетком овог века био је обичај да на Ускрс рано ујутру донесу нафору из цркве и да се сви причесте.
Ћипико, Иво - Пауци
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Ваљда га је разбеснео сам игуманов долазак. Знао је да је видар спасао сигурне смрти овог истог старог човека који је, ево, само недељу дана после оздрављења изашао лично на Кулу као да пркоси.
нашом краљицом, коју су ко зна какви ветрови, као немоћну белу лептирицу, донели овде у туђу земљу, у наручје овог старог човека. Симонида и ја, осетила сам то у тренутку, живеле смо, исту горку судбину.
давао, с времена на време, упутства двојици копача: Митру Питићу, манастирском меропху (кога је изабрао зато што се за овог говорило да никад није дотакао женску), и Ждраки, глувонемом себру из Сече (који ништа од овог није разумео али је
изабрао зато што се за овог говорило да никад није дотакао женску), и Ждраки, глувонемом себру из Сече (који ништа од овог није разумео али је зато био јак као бик, што се показало као корисно за разбијање храстових жила).
Због овог последњег нарочито. За Стикриоса је још рекао да је у групи увек држао по неког буцмастог дечака који није радио ништа
Има у њему неке чудесне упорности да преживи, јаче од овог помора који се међу нас уселио; жешће од трошности његовог тела и изнурености.
Наталожила је муљ, поравнала све избочине на ливади и Прохор је коначно ишчезао са овог света као да никад на њему није ни живео. Кога је то Прохор порекао — Бога или човека?
Сачувај нам Доротеја од греха. Сачувај га за твоју цркву што твојом речју насељава душе овог простог света. Богдан Најзад сам дочекао да видим како се наша госпа пече на тихој ватри.
својим ижџигљеним шијама, не труну под земљом као они који нису имали среће да преживе, па ако и нема ничега другог до овог спарног летњег ваздуха и ове љуте травуљине, добитак је већ и то што могу дисати и што се могу знојити у напору да
Наслушао сам се током овог дугог живота свакојаких лудих беседника, али ниједан од њих није крештао овако несношљиво.
Можемо лепо преживати наше лепе могућности. И Димитрије поче да набраја. Можемо отићи из овог краја и тада бисмо заборавили оно што су нам овде учинили. Измаћи се изван домашаја наших прогонитеља.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Куд се дело? Шта је с њиме? Нико није знати могô. И од овог тужног дана протекло је врло много. На тичарском равном пољу, где протиче хладна Дрина, Са лиснатом својом круном
(ТО ЈЕ БИЛО - СЕЋАШ ЛИ СЕ?) То је било - сећаш ли се? - пре милијун можда лета. Кад још нигде није било ових људи, овог света. Ја сам био сам господар од звериња и од тица, Ти си била, миље моје, моја лепа невестица.
“ „Не, не, оче! Благо твоје У ризнице пашће моје, Ако овог часа ти Одговора не даш три. Прво, реци, оче седи, Колико ти владар вреди, Кад на мојој глави сја Освећена круна та?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Оно је израђено према другом немачком издању и том приликом је још и проширено. Зато постоје знатне разлике између овог и првог српског издања; оне су ове.
ће се у току наше преписке указати згодна прилика да Вас, драга пријатељице, упознам са најзанимљивијим личностима овог духовног царства, а сада бих само хтео да са достојним признањем напоменем два нарочита украса моје собе за рад.
Дуго сам седео онде. - Кад дођох мало к себи од силине овог првог утиска, ја се запитах шта се са мном десило. То је била као нека муња, неко електрично испражњење, које је
Она четири стуба Партенона подигнута су на тај начин из овог гробља. Ево нас у просторији где ћемо се преобући; овде је, додуше, доста мрачно, али је зато грчка ношња врло
Када се небо заруменило, мени је свануло у глави да се при нашој реформи ради у ствари о решењу овог задатка: Ваља остварити такав календар који одговара потпуно садањем стању астрономске науке али подесити његов ход
везу са историским догађајима, описаним у мојим пређашњим писмима, померити датум постанка првобитног текста рукопис овог у друго столеће пре Христа.
Проналазак овог догледа врло ме је обрадовао. Ја сам још у Београду намеравао да за наредни предмет наше астрономске преписке одаберем
На овог не смедоше перипатетичари више упрти свој доглед, из страха да не би сагледали његове месеце. Они су још увек веровали
У томе мерилу претстављено је Сунце куглом која има пречник од седам сантиметара. Ено, тачно у средини стола овог павиљона стоји црвена билијарска кугла те величине. То је наше Сунце!
Сада нам је јасно да, када са овим зрнцем које нам претставља Земљу обилазим око овог малог баштенског павиљона, да то неће изазвати промену слике коју ми пружају модели звезда некретница.
Славан, а буран је живот овог астронома. Потомак шведске племићке породице, студирао је у Немачкој, где је стекао своја астрономска знања, а
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Увид у песме овог периода показује њихову међусобну сродност у мотивском и формалном смислу која се битно не разликује од Змајевих
и 19. века. Међутим, и поред неких вредних песама из овог периода, поезија Змајевих претходника представља драгоцено сведочанство о континуитету у развоју српске књижевности за
века. Осим тога, у њима су промовисани сви важнији песници и прозни писци овог периода: Коста Абердар, Љубомир Ненадовић, Ј. Грчић Миленко, Бранко Радичевић, Мита Поповић, Пера Деспотовић и други.
кључу, чини основу песме „Сироче“ Ђуре Јакшића (1832–1878); дечји јади сирочета исказани су, као и у другим песмама овог песника, кроз његов поетски дијалог са природом и „гором чарном“. Она, за разлику од људи, саосећа са судбином детета.
Књижевно дело овог писца је веома обимно и разноврсно: пише песме (Лира Јована Суботића 1837, Босиље 1843. и др.), класицистичке оде,
Станковић, Борисав - ТАШАНА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
СТАНА (носећи испред себе софру, тобож себи самој): И баш не може да се живи од овог хаџи-Ристе. Све он мора да види, свуда свој нос да завуче... Е баш се од тога старога ништа не може.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Завршује причу наш млади аутор својом рефлексијом. „Тле отаца и рођени језик, то је спона човеку и између овог и оног света. На свој тврди корен мора човек лећи, и на своме језику последњи пут уздахнути, ако ће лако да пође Богу.
— Ето ти, Павле, парче усмене критике из овог нашег ситног градића! ... И ја тако, колико могу, у предавања своја уплећем мало свога дневника, мало дневника других
То му је општина сеоска много замерала. — О, господин Стефане, па бар овог света ради, који се угледа на вашу породицу. — Иде моја жена редовно у цркву. Ја сам на други начин побожан.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Кад би се по начину гдикоји списатеља хотео фалити, ја би могао с прозопопејом навести да је ово дело прво овог рода на српском језику, да сам особити труд радећи га положио, и проче.
Откад је овог нашег, као што га видимо, света, пак досад, и докле год људи буде, било је, има и биће моралиста који непрестано на
годину навршио. Да је он со тим и овог романа сочинитељу очитао сентенцију, о том нико неће посумњати; но сочинитељ жели себе извињена видити што речени
« викне. »Бурјам да у ропство дође? Док је овог мача у рукама, неће то бити!« Со тим скочи на своју Розинанту, гурне је жестоко у бокове, која дигнувши реп
Пређе него што даље чудеса овог витеза видимо, по заповести Хорацијевој, кога млоги похваљују, мала част читају, а још мање разумеду, требало би мојим
да је дужност наша бранити ближњега кад је у невољи, и најпосле парентацију с апострофирањем сврши да би се потрудили овог незваног госта како-тако с врата им скинути.
Из овог се може закључити да ја не би био последњи шлендријан кад би хтео романе по старом калупу правити, и да би моје персоне
да је исти овај знатан магарац који је Муамеда у месец носио тако беславно умро као и млоги људи на свету; и из овог поучавамо се да никад не ваља пре смрти говорити: срећан сам, или славан сам, или ништа ми не недостаје.
Може бити да би исти магарац већу славу него што други списатељ има код садашњег света задобио кад би књигу једну овог истог предмета за оне сочинио који у чепљењу и комплиментирању неку дику траже.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
од смеха Гледај нас нагледај се себе Чикамо те чудо (1954—1971) ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
– Чујмо даље! – упада председник да би убрзо прешао преко овог непријатног инцидента. – Има реч Стеван Сремац! – А, не! – брани се очајно Сремац.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Преко овог живог моста од људских телеса превезени су топови. Али провалија је пред нама била толика да је ни до половине не
Уто налете мој сеиз са коњем. Иако су војници наваљивали да јашем, да бих што пре умакао из овог убиственог простора, одбио сам то одлучно. Нисам хтео да се одвајам од њих, ма шта ме снашло.
одаће нас као оне гуске на Капитолу! — каже потпуковник Петар. Највише брига су нам задавале те мазге. Циљ је овог ноћног кретања да се што више приближимо Бугарима, нечујно, тихо.
Пут ме је водио све даље уназад. Мајко моја!... Они ће горе изгинути док ја пронађем ту батерију. Од овог мог лутања зависи можда опстанак пешадије, фронт и, на крају, могу још да будем крив за неуспех.
Охрабрен његовим тоном, а и сазнањем да би командир зауставио батерију да се коњи издувају, и ван овог непријатног догађаја, почео сам да се правдам. А-ха! Хоће то, хоће.
При поласку, Ђаја ми показује сабљу погинулог командира овог ескадрона. Извлачим је из каније и на њој читам угравиране речи: „За цара и отечество“. — А ово му је шапка!
На овога Бугарина налетео је други војник и пробио му грудни кош, да се врх ножа појавио на супротној страни. Овог нашег прободе други Бугарин некако кроз врат, те га прекоље.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Битка је добијена, Добоши звоне: Пам, пам! Ивицом По-овог Гаврана (Покушај најслободнијег превода) Да ли ко зна, Да ли ко зна, Да ћу умрети за који дан, И да походићу божији
у трбуху неке матере; Проходим кроз онај тмури простор где сваки лист, У сањању, пориче да има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота: Ах, један два!
има један свет Који је ван овог: слободан, и без мере; И опет кроз исте сале сна Закуцам престрављен на мишићна врата овог живота: Ах, један два! ах, један два! У Београду, XИИ 1921.
Лаж! Имај храбрости да ти то буде последња реч. ПОСЛЕ „ОТКРОВЕЊА“ ВУК ВУК И Мати ме није родила испод овог огњеног зида Устима опрала очи, ја сам допузио до дојке Али пружена и сад јој рука којом ми Сунце скида И ветар сам и
с окна: толико већ је дана; Пригушено ми само допре последња улична хука, Али откада, гле, ни један шум не пође из овог стана, До шум којим точим из суда у суд воду, Сви пролазници ко да слуте вољну грозу у броду...
Зарекох се да нећу изићи до смрти из овог мрака, И бљувах на сами спомен врели победничког зрака; О како ми је болно било у души оних дана, Када бих, и челом,
Док гледах љубичасте зраке овог грања у зори, Као да њима опојна младост тек прође Не лудуј, срце, о њима ни траг више не говори!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Оштро и незадовољно климну Даница главом: Месец ју је и овог пута преварио.. Погну Даница светлу главицу, а небески јој ветар замрси косе. Нестрпљиво је чекала.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Па када ме скоро анђеоске струне Зовну с овог света, Ја ћу мирно поћи у вртове пуне Зоринога цвета. И тамо у врту радости и поја, Где су сунцу врела, Мене ће
Па да се удаљим од такога цвета, То највећа глупост беше овог света. 30 Очи су јој љубичице ране, Лице рујне руже неузбране, Руке мале до две беле лале; Још све цвета моје
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Они пак који ти желе зло говориће с подсмехом о теби и кудити те због слабости; шта има болније од овог? Ако будеш убијен, задобићеш рај; ако победиш, уживаћеш земаљске радости; стога устани, о Кунтин сине, и одлучи се за
Од 1684, кад је почео морејски рат, у тим борбама учествовали су сви котарски ускоци. до краја овог рата ОНИ су имали низ сукоба са Турцима: код Книна, Гламоча, Сиња, Ливна, Дувна (где је, 1687, погинуо Стојан
Вели њима Милош Војиновић: „Прођ'те ме се, до три шићарџије! Бољег коња од овог не тражим, ни овога умирит не могу. Што ће мене стотина дуката?
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
факултета Универзитета у Београду и компаније Мицрософт® Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не преузимају одговорност за могуће грешке.
ко је то написао, поред свег трагања и распитивања, а по потпису се није знао ни могао управљати, јер је на свршетку овог пакосног написа као потпис стајало само: „Један веран син наше свете православне цркве“.
“ Било је, — ама у сто године једанпут ако искочи брука и резилак, — ама овог саг почесто!... — Е, бата-Таско, за тој те и позва’ да те молим, две ти очи, да ми помогнеш. Знајеш какој си је...