Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
(ухвати се за браду) оволико реди проучио. Злато кад стоји задуго закопато, оно се мора претворити или у угљевље или у шљунке, ал' оно је злато те
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
отац једну велику чашу пуну вина, и пошто отпије за једно два прста, рекне ми: „Прве године, кад идеш по нурији, само оволико пиј од сваке чаше којом те понуде, друге године оволико” и потом опет сркне мало вина.
два прста, рекне ми: „Прве године, кад идеш по нурији, само оволико пиј од сваке чаше којом те понуде, друге године оволико” и потом опет сркне мало вина. „Треће године можеш до пола чаше пити.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Моје... моје ја хоћу! Нећу ја ником ни оволико зајести! — виче газда Рака и показује црно за ноктом. — Нека, нека, газда-Рако!... Могу ја још толико платити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Хајдуци се насмејаше. — Добро би било да ми помлатимо сваки дан оволико бескућника! — рече Ногић. — Ти би хтео да сатреш турско семе!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
васпитава као варошка дјеца, јер ово, ви видите и тако, мислим није рођено да копа и оре, а то би било и срамота за оволико село; а вашој кући част и поштење! — ту учитељ скиде капу и поклони се кум-Нинку.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштена к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена. Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује
Слушајте само! Како вам се допада Меланијин глас и свирање? У селу доста, боме, и оволико. А то је папина омиљена песма, јербо зна она и модерне песме, је ли, Николајевичу?
— Е, баш ми је мило! Баш бог да прости! Тако вам и треба, кад избегавате нас, па тражите паоре! Ово оволико сачуствовање дирне фрау Габриелу и она се измири са фрау Цвечкенмајерком. — ’Ај’те, слатка!
Африка
морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као замор под оваквим поднебљем, чак и кад је човек Француз и кад је оволико љубазан колико је Вуије.
Да целог пута ничег другог нисам имао до само познанство са њиме, мој пут би вредео оволико труда. Ја сам имао пред собом једну велику и трагичну егзистенцију, тако исто велику и болну као ови баобаби, који су
Црњански, Милош - Сеобе 2
Евдокија Божича не воли. Срам је било – њега воли, иако је удата жена. Никад пре није била луда, оволико. Не зна више шта ради. Ничег се више не стиди. Нека јој каже истину: јесте ли, или није, његова, њена мати?
Теодосије - ЖИТИЈА
А био је младошћу крепак и не МНОГО измучен. Оволико, дакле, о младићу. А сада опет да се вратимо к родитељима блаженога.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Немогуће је замислити толико неваљалства сабрана код оволико малог броја људи. Људи, да, добро сам казао, јер, најзад, свако је од вас човек, свако од вас има и једну трунку
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷⁵ Сакупљени новац кум даје мајци дететовој и каже: „Од нас оволико, од Бога више!“ Тај новац је својина детета. За време даривања, све званице редом дижу дете увис да би добро
(Вулетић-Вукасовић, В., Караџић, 1901, с. 220) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико јагњади и јаради, телади!
, Караџић, 1901, с. 220) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико јагњади и јаради, телади! (када положник џара) (Дучић, С., 1931, с.
БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико јагњади и јаради, телади! (када положник џара) (Дучић, С., 1931, с.
НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико јагњади и јаради, телади! (када положник џара) (Дучић, С., 1931, с.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Рекао сам ти да понесеш нешто са ниским штиклама... – Ко је знао да је оволико далеко? Манастир Светог Михаила, који се из долине чинио близу, као да се све више удаљавао што су дуже пешачили.
—Тачно! — потврди шеф и даље без израза. — Остао си нешто дужан. — Слушај, нисам знао да ћу се оволико задржати? Осамнаест година... Еј, није шала! Погледај, обојица смо оседели!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Да, синовче! Ето имаш унука, хвала богу, дијете напредно мимо дјецу, па чисто сви страхујемо е би га могло кобити оволико наше туговање! — О, сачувај, боже и Божићу! — рече Крстиња, па у страху узе дијете у наручје.
Баш бих имао с тобом мало разговора.“ — Мучна ми мисао прође кроз главу. Рекох у себи: „Овај се не би оволико обезочио да је сâм! Да није засједа? Да нијесу кренули да ме убију, пошто су се залуду мучили да ми уграбе дијете!
свима нам се чини... да је баш због тебе Јанко оволико тужан! Видје како Милица преблиједи, како јој под грлом заигра, али јој глас малко затрепери кад рече: — Шта ми то
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Тако сам упознао и многа ремек-дела, па и неке ваљане дечје романе. Али онда није било оволико специјализованих, уз то живих дечјих писаца.
Милићевић, Вук - Беспуће
Не би га се ништа друго тицало, не би можда осјећао оволико празнине и пустоши у животу; у кући би га чекала жена и полетила у сусрет дјеца.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева брада ваља колико три кише љетне.
“ Па на мене скочи, те о мени они чибук сломи. Пошто ови посланик чу, помисли у себи: „Кад ови бег за једну усјеку оволико чуда учини, како ће да дава новце за џамију?“ И тако се врати и све каже Турцима.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Када га је она његова вештица, жена, избацила на улицу, а да није ни оволико понео са собом (џентлемен, велики џентлмен, Анчи), Луле ти је спавао у подруму двадесет и шест, Мутапова улица.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А, сем тога, наша пешадија лежала је по околним њивама и ливадама. — Зашто су нас избацили оволико напред? — чисто завапи наредник Милутин, вођа попуњавајућег дела. Тај коњаник објасни нам унеколико ситуацију.
Преплашене шеве лепршале су изнад наших глава. Наиђе ордонанс из штаба пука, те га запитасмо зашто оволико стојимо. — Заглавио се мостови трен у бари! — онда поверљивим гласом додаде: — Сада ће бити прелаз.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Прети ја. Шта ћеш му — сила је велика. Он ти је прави газда у срезу, капетана не верма ни оволико... А зао је, братићу мој, као... као... Шта ту, шта он може учитељима! Гледај ти само свој посао, па се не бој никога.
— Зашто?!... Зашто?!... Све ово, зашто?!... узвикиваше јадник гласно. — Боже, оволико страдање!... — Зашто... зашто ?!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— разговарају луди. — Ја сам, право да ти кажем, увек примећавао да с њим нису чиста посла. — и ја, али није оволико било. — Е, сад је већ сасвим.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Промени му се свет, променише се чак и мисли: »Па што? мишљаше он. Зар је то баш тако страшно, да човек мора оволико трпети? Толики се свет жени, па се нико не покаја. И зашто баш и он да се каје?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
МЛАДЕН: Е, па онда кмет Средоје. СЕКУЛИЋ: Тај кмет ти је риба с обе стране пржена. Гута порезу као шаран муве. Оволико сланинице да метнеш на мишоловку па мора доћи да је лизне. С њиме ми је бар лако! (Младену.) Има ли још који?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— вели Ђорђе. А Срети се допало што виде код Ђорђа оволико римске савесности и строгости према самоме себи. — Е, дивота — вели му — ја се никад не би’ томе досетио. — Хехе!
— Доста му и оволико. Само кад се заталасало и зајосало, — вели Срета, — ето то је, мој Максиме, живот; живот је борба, трење!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВУК МИЋУНОВИЋ Не држи нас овако, владико, но отршај оволико људства. Свако гледа што ће чут од тебе, а ти си се нешто замрсио: нит' што збориш нити нас отршаш, у образ си као
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
сина, колико на њу, на ту њену тобож толику љубав према њему, те зато, што га бајаги толико воли, једнако лаже за њ и оволико га упорно брани, као да га само она воли, као да је само њен син, и само му она добро жели. А зна када је ноћас дошао.
она — њено је прошло, она је била готова и спремна на све — него шта ће и куда од толике срамоте и покора њихна и већ оволико велика и толико чувена Софка? А Софка, гледајући сву ту муку и страх материн, више је њу жалила него ли себе.
Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо неком кућу продао.
највећа, сада ево због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно,
због тога дошао дотле, до сиромаштва; а да није тако мислио, не би њену матер узео, не би због тога оволико претрпео, оволико се намучио, потуцао и још, сада, када се смиловао и решио да се к њима кући понова врати, а оно, место благодарности,
са амамџиком и, са неком насладом, мешала турске речи, — Софка чисто претрну, јер се није надала да ће јој сада све то оволико и овако доћи.
Што да јој је сада овако? Што, када је све знала, ипак да јој сада дође оволико тешко? Што да је виде и гледају како њој није мило, не радује се.
јад и бол; да ово што она ето сада плаче као никада, јер је ни рођена мати не виде да се пред њом икада заплака а камо оволико као што сад плаче, да чисто осећа како јој се срце чупа и снага распада — да све то није због тога што полази за
Све!... — сипао је Марко и чисто бректао од среће, задовољства због толиких убезекнутих, зачуђених узвика на оволико злато, које у кориту, из воде, спрам светлости поче да се прелива, засењује и, као неки жив огањ, да гори и блешти.
не хотећи ни да садне на силно нуђење Томчино, сав побеснео што је дочекао, да он, ефенди Мита, тако што чини, оволико се понижава и на ноге некоме долази, заглушеним, шиштавим гласом говори нешто Томчи, а на то му Томча, и то наивно,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
заједно не могаше исушити овлико ракије; а да сам ову боцу ставио пред двојицом смиренијех светогораца, шћаху је у оволико испити!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ (Вративши се с воде, поспу њоме по кући, говорећи): — „Оволико људи, волова, бродова, коња, улишта, пила, коша, да се роди плод и род“.
узме ватраљ, па удара њиме бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
узме ватраљ, па удара њиме бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
узме ватраљ, па удара њиме бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
ватраљ, па удара њиме бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
њиме бадњаке гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
гдје горе (да скачу вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
вернице), говорећи): „Оволико говеда, оволико коња, оволико коза, оволико оваца, оволико крмача, оволико кошница, оволико среће и напретка!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Кад једни стану говорити оволико други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нијесу погодили, пак рече: „Царева брада ваља колико три кише љетне.
не убиј ме! ништа ти крива нијесам, него ме твоја мати ево оволико времена овђен | у тамници заковала, и подметнула двоје штенади, а моју лијепу ђецу негђе обестрвила; него се смилуј на
краја нанијела, на којој је петнаест дана и петнаест ноћи живио о трави, која је при плочи прирасла била, и наком оволико дана како га је старац један отлен избавио, „и ево“ рече „Бог и моја правица донесе ме опет мојим роди | тељима и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мучно ћете себи вообразити какво би ми велико добро учинио онај ко би ми узајмио оволико новаца да ми се одужити. Но може ко доћи овде да ми овако мудрослови: добро, ако ти ко то сад узајми, како ћеш се
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сео је на кревет и позвао је. Кад је без речи села, просуо је дукате на чергу. „Јеси ли их видела оволико?“ Она се загледала. „Као да је кукуруз.“ Напунио је шаку. „Види колико су тешки.
“ Узео је њену руку и њоме благо мешао гомилицу. „И у мраку светле. Моји су. Ја сам их зарадио. Нико их у Прерову нема оволико.“ Уплашено је потврђивала главом. „Не знаш ти шта су они. Могу да певају као птице. Да циче као крдо прасића.
) Не, не! Не треба лампа. Ја ћу сад да се скинем и мало одморим. Много ти хвала... (Шта ћу с њом оволико обрадованом?) У капуту седе на кревет и уздахну.
„Као у Прерову лају пси. Одавно нисам чуо да оволико лају. Месечина“, рекао је Вукашин. Лежао је на поду, до појаса покривен чергом, с рукама у старим чакширама под главом.
“ Месец се с прозора попео на кров. „Време ти је да спаваш, Вукашине.“ „Не могу. Никад пси нису оволико лајали.“ Знао сам о чему мисли. Касније му је рекао: „Ово што сам причао о Луки Дошљаку...“ „О мом деди.“ „...
И Циганима пунио торбе. Е, да је још срце имао па и у преровској буни био... — Удовице га уклеле, па му се жена оволико мучи. Ућуташе пред нечијим лаким и брзим корацима.
Како то они шапућу кад их он на два корака не чује? Јесу опасници. Не би оволико остали под његовом руком да нису. Сад је сигурнији да је тај што је пуцао на краља био у договору са Аћимом.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
У Радоњића забрану седоше. Ђурица одброја осамдесет банкнота и даде их Новици. — Ево ти за сад оволико, па кад год ти буде потреба, само ми кажи. — Е јеси човјек, неба ми! — рече Новица, чудећи се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад једни стану говорити оволико, други онолико, онда ђевојка одговори свијема да нису погодили, пак рече: — Царева брада ваља колико три кише љетне.
Кад се пети дан вратио кући, упита га жена: — Ђе си био, болан, оволико дана? — У Мостар сам ходио да купим оку соли за инад циганског дућанџије Сарајевца, који хоћаше да ми залукави пет
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
шест година - најпре у мајчину забринутост учитава свој некадањи инфантилни страх: „Софки онда би јасно да се она зато оволико препала што се сада не боји, него је сигурна у томе: да је он тамо (муж у Турској - Н. П. ) неком кућу продао”.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Сви, и Турци и Срби. Па им кадикад подвикнем: „А, бре, крвници једни, који вас нечастиви нагна да нам оставите оволико проклетство да с најтежом муком умиремо не као људи, но све као бесови, као крвожедне животиње?!
Петровић, Растко - АФРИКА
морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као замор под оваквим поднебљем, чак и кад је човек Француз и кад је оволико љубазан колико је Вуије.
Да целог пута ничег другог нисам имао до само познанство са њиме, мој пут би вредео оволико труда. Ја сам имао пред собом једну велику и трагичну егзистенцију, тако исто велику и болну као ови баобаби, који су
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Јунаке ће земља да запреће, Из тог праха и пене крваве Васкрснуће ђаурска слобода... Ох, да ли ће?.. Нека ти је оволико доста крвави четрнаести августе! Јутрос, 15 августа, дође ми у руке једна турска прокламација управљена на Србе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
—... Ако да благи Бог да овај рат потраје још оволико, ја одох у моју Потркању као господин наредник. — Бре, бре — смеје се командир — ала су ти скромне жеље.
— обрати му се немарно Бора. — Донеси још два литра вина... — Шта!... За нас оволико само два литра вина. Пет! — грмну Бора. Војник истрча. — Хуууј! — уздише гласно Радослав и брише зној са чела.
Тога момента, ама као да је руком бачено, тресне хаубичко зрно на два метра од њега, и једно парче, оволико — Лука показа изнад шаке — удари га посред груди. Притрче војници... Било је доцкан.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
начину настајања па донекле и о изворима музичке грађе у српској поезији ове епохе, као и о подстицајима за њено оволико трајање.
нема (песама); она је сва у прози.” Уместо Доситејеве песме, код Мармонтела има, само оволико: „Ил сембле, дисаит ла цхансон, qуе тоут се qуи м’енвіронне партаге мес еннуис.” „Мармонтел је, додуше”, — пише П.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада. — Ех — и даље упорно, љутито, наставља — па ја, што оволико живим, сигурно луда, пуста сам била?!
Ћипико, Иво - Пауци
—Дајеш ли то за мој дио? —прекиде ћутање стари. —Јок !... Гдје је то? — преврну Петар. —За сва три дијела дајем оволико. Старац погледа у Петрову сестру. — Што ти урадиш, дједе! — изрече она, једнако у двоумици. — Мало је!
И не згража се, и лакше му је... —Је ли доста? —Није, брате, ни пет пута оволико. —Баш није? —Не! —Теби није нигда доста!
— јави се дјевојка, у тили час посвема будна. — Спаваш, к'о да ти није код мене мило? — Како није! Оволико ча и јемам сласти у животу! — А Петар? једва чујно изрече он. Дјевојка не одговори. — А Петар? — приупита он.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Нисам хтео због тебе, да не би свет почео свашта говорити... Али да сам знао да ти је оволико тешко, мучно... Дакле, зато све кажи! Никако се не бој мене! Јер оно што је некада било, било је.
Убиће ме овим камењем. Ти знаш, да му само ти можеш узети. МИРОН (чисти Парапуту од земље): И где оволико земље и блата нађе? Сав се земљосао. (Вади из његових недара камење и земљу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— А да се тај сакатов не врзма око тебе? Ти из банке знају добро рачунати... Ама, шта си ти у тој хаљини, кад је оволико захладнело? — Одједаред је настала сцена.
и продаје сита и корпе, и мења „приватно” стран новац, прича нешто о увозу и извозу, што ја нисам разумео ама баш ни оволико. Трећа критикује општинску политику. И тако даље, Јеврејке држе говорницу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Заустих, у наивној искрености, да кажем командиру како се никад нисам оволико препао. Али, на моју срећу, командир ме предухитри: — Похвалићу вас команданту за храбро држање...
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Одлази и виче): Хата ми седлај! Улази Ката. КАТА Шта се од моје куће ово начини? Ох, Господе, што ми оволико црно досуди и писа? (Куне): Ох, синко, синко, суза те моја не стигла. О, проклета Циганко!
Кога наружих, кога оговорих, кога сиротог не нахраних и не напојих; коме лоше помислих те ми оволико, Господе, црно, црно досуди? — Зар мајка родила, чувала, па сад мајка не ваља, а она, Циганка, добра?...
Ти си за све крива! ГРКЉАН (живо, уплашено): Она је, газдо! Она је за све крива. Е, за ту реч баш ти оволико хвала! Она, још кад Коштан беше мала, дете... И она онако малу учи је да игра и пева. И научи је!