Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Слободу донели, а чизме однели! Ловили смо сома, званог обалаш! А уловили смо моруну, оволику, колику никад ни Белегишани упецали и кући донели нису! И ту су моруну запленили и однели!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(Маријана) В Оволику разнеженост и дечју уздрхталост, ту изразито словенску осећајност која сама у себе тоне и цео би свет за собом да
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ПРОКА: Готово... Боље је да не види оволику гомилу. АГАТОН: А уклонићу се и ја, нећу да изгледа као да сам га нарочито очекивао, него ћу ја после наићи као
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
неки бацају кривицу на инжењерце, други се туже на воду, јер велики број војника први пут у своме животу види оволику реку.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Шта треба? СИМКА: Испекла сам тикву, не могу сама да је изнесем! ВАСИЛИЈЕ: Дајте мени! Где сте је нашли оволику? СИМКА: И кад би неко хтео да простре столњак! ВАСИЛИЈЕ: Јелисавета!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
знала да оца сигурно није ни испраћала, јер да је излазила за њим до капије, сигурно би, враћајући се, морала да осети оволику загушљивост, задах, дим дувански, те би отворила да проветри.
Као да је он одавна за тако што и био, па сада, и наишавши на то, и на Софку, и на ефенди-Миту, и на матер њену, и на оволику лепоту и раскош, сав је срећан.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
на замку, па га добро вежу и намисле да га одведу до светог Саве, да га он крсти, не би ли се опаметио да више не чини оволику штету. Што су намислили, то су и учинили. Сретну светог Саву на путу и замоле га да покрсти вука.
Ко ће за мене оволику кућу оградити? Да се сви ми пси скупимо и ко што има готовијех пара да донесемо на једну хрпу, не бисмо могли ни
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А баш за ову парицу није му се исплатило да залази у оволику коприву. Послије коприва дођоше на ред врбаци и запуштени углови око ријечних окука пуни високе травуљине, ракита и
Једну ми је дала из њедара ев оволику, мирише ко ђул. Чуваћу је сто година и сваки дан пољубити. Луња се трже и скамени се, хладна и неприступачна.
Добро сте јој име дали. Ја бих јутрос и за мишју рупу дао дукат, а камоли не бих за оволику јаметину. Први се у пећину увукао Лазар Мачак, а за њим остали. Посљедњи је био Јованче.