Употреба речи овом у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Но лудо високоумије с луђим својим породом инатом свуда свој нос увлаче, дођу и к овом чистом и изобиљном извору, и заваде ова два звера ко ће пре пити. 0д речи дођу к ударцем.

Онда ти курјак стане бежати, мислећи у себи: „Међер бабе у овом селу једно говоре а друго мисле”. Наравоученије Људи који своје пристрастије и користољубије за совет примају

Наравоученије Људи који своје пристрастије и користољубије за совет примају подобни су овом курјаку. Ласно верују оно што желе, нимало не размишљавајући је ли то могуће или не.

Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато? Ево како о овом пре неколико хиљада година старац Исиод мудрује: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου

Но о овом смо и на другом месту опомињали, које за довољно находим. 29 Лисица и вран Вран нађе негде комад меса и држаше га у

” Мудра натура учинила је чловека да с малим може бити задовољан, и ко је паметан да у овом јестеству сљедује, може ласно благополучан бити.

” Пак овом „О, да ми је!” нејма ни краја ни конца; подобно је врућичини у којеј колико више ко пије, толико му се већма распаљује

Богат и благородни кад позна праву цену и способност своје словесне и разумне душе, не сумња да више посла у овом кратком животу имати може него икаков трудољубиви тежак, занатлија и трговац.

„Нит ме се више бој”, — рече му Адријан — „нит сакривај од мене; ја сам већ цесар!” Јошт једно подобно овом. Лудовик Дванаести, будући јоште херцег бургундски, имађаше неке од господе велике непријатеље, који му на сваки начин

Колики немир и смуштеније! Мирно и чисто од свакога лукавства срце и блага душа јоште у овом животу почињу пречувствовати сладост царства небеснога, а лукава и зла срца јошт се овде почињу мучити.

Но о овом смо на више места говорили. Нек видимо чему нас другом ова басна учи. Сад се народи почињу као иза сна будити, и међу

„Бољи је наблизо пријатељ него надалеко брат)” вели Сирах. А премудри Исиод стари како нас лепо о овом совјетује: „Ό τις σέθεν εγγύθι ναίει, τον μάλιστα καλείν επί δαίτα, τοί γαρ ει τι σοι χρήμα γένηται, άξωστοι έκιον: |

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Задижем пртену сукњу изнад главе: ево овом те алом терам, ало! Ако више себи желиш добра но што нама мислиш зала, ало, бежи, ало, главом без обзира, да те

Погледајте сами, и процените, па, ако може да се уђе, да уђем, а, ако не може, отворите да изађем! Проведосмо у овом цео век, а нема наде да сазнамо где смо! Да нисмо доспели у нечију торбу? Под нечију капу? У нечији џеп?

(А шта ако је ово цео свет?) Ко то толико, ногама, песницама, удара ноћас по овом поклопцу? Ми изгибосмо не бисмо ли изашли, а нека будала погибе да уђе!

Погледај му ширину и висину! Погледај како је чврсто налегао тесани камен на тесани камен! Овом бедему не може нико ништа: ни топовњаче са Дунава и Саве, као ни топови са околних брда!

РИБАРНИЦА Не само песничке тричарије, како је веровао и писао Катул; у овом веку и бесмртна дела завршавају исто као и мртва: као и у листове синоћњих новина, данас и у листове светих књига,

ни лимару, ни зидару, не вреди трудити, седим на сунцу, међу маслачцима, и не знам шта је већа милост и радост: овом светлошћу огрејан заспати, или се њоме обасјан пробудити! СВЕТА ЈЕСЕН Има ли ичег да ујесен не сија?

Зашто је, у овом угашеном свету, пре него што се угаси и сам, баш оних неколико напуштених кућа, да их за трен обасја, изабрао?

Питам се шта значи реч Сињајевина. Неко би могао казати сиња Евина: сиња Евина зеница или коса! А да овом имену на почетку можда не стоји и не сија Синај?

По хлебу хвата се буђ, хвата се лед по путевима пуним блата. У овом мраку множе се омче и куке, свињска куга и међ људе се шири.

У овом мраку множе се омче и куке, свињска куга и међ људе се шири. У овом мраку стављају на муке и секу оног који браћу мири.

У овом мраку стављају на муке и секу оног који браћу мири. Све што је крвљу купљено, главом плаћено, у овом мраку губи цену. Што дигне главу, скончаће, премлаћено, и изгореће, у катрану и сену.

Око свеће? У свећи нема фитиља! Око лонца? У лонцу нема супе! А осим супе немамо другог разлога ни циља! У овом мраку множе се они што могу да купе све, а не могу ништа да створе.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Зато сам наумио да вам овде напишем: яже видюхъ дюихъ и отцы наши повюдаша ми. У овом мом приповедању не тражите савршенство историописца, ни строги ред догађаја.

Ја ћу вам овде написати само мој живот и она ратна и нератна прикљученија која су у мој живот уплетена; не тражите у овом мом приповедању историчке свезе, ја не могу догађаје све по реду овде забележити, него ћу и’ писати кад се ког

Баш да она четири бега и погину од ̓ајдука, тврда је вира на коју сам те довео, ти се не бој; твој ми крмак пред свом овом ордијом на образу висио, ,ако те не изведем на оно место одакле сам те примио; и стајаћу док ти уђеш у Китог, па кад

Зато ми је жао, зато сам сада у овом магновенију забун и смућен, од мене ништа засад не гледајте, нити могу као досад што радити”. — „Ене га сад!

Недоби и све му по реду пространије изјавим: да сам донео полномошчије и печате војводске, да можемо по совету њи̓овом писма правити и печате где потребито буде ударити у име целог народа српског об оно пол Сави.

Худелист, јоште данас по одлазећем њи̓овом куриру у Стамбол у име императорово јелчији аустријском писати да би султан, као њихов пријатељ, заповедио Турцима да

Каже: „Говорите да је народ серпски к овом двору био толико година веран и биће и унапредак и прочаја.” 5. јануара у 1 сат по полдне одем у канцеларију, гди

Ако је могуће да представите овом двору, да и јоште претрпе и не узнемирују. Недоба каже: „То ви боље је да замолите за њи̓ код овог двора, а ми не

Недоба каже: „То ви боље је да замолите за њи̓ код овог двора, а ми не можемо се мешати у овом царству, но ви молите. Али они њи̓ неће претерати силом у Турску.

24. маја. Одемо у 12 сати и причекамо у сали. Изађе државни советник г. Пренер и каже: у овом садашњем опстојатељству и у овом магновењу ништа вам одговорити, нити вам по жељи вашој помоћи што можемо, нити се од

маја. Одемо у 12 сати и причекамо у сали. Изађе државни советник г. Пренер и каже: у овом садашњем опстојатељству и у овом магновењу ништа вам одговорити, нити вам по жељи вашој помоћи што можемо, нити се од нас надајте.

А што се тиче од нас помоћи, сад у овом магновенију ништа вам помоћи не можемо, јербо и сами видите како је.” ПОСЛОВАЊЕ С ПРАЈЗИМА 28. Декембра 1814.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— што, чедо моје? — Чедићеш се Ти никакав, док те одадерем овом мотиком! — осече се Марица. — О, о, богами, она се не шали! — прогунђа газда Рака, па одмаче од плота.

— Треба ошинути обешењаке. Хтедоше да ми поморе онолику живину... Начинили читаву епидемију!... Шта је хтео казати овом »епидемијом« овде — бог би га знао!

— Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима. Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у механи пет-шест полића препеченице,

Навали капетал: »Немој бити«, тамо он, »луд! Зар овом пропалици и бекрији да даш? Та он је презадужен и косом на глави... Све ће ти пропасти!

Дуго су још седели ова два спекуланта и скрајали планове како ће који где закачити ћара и како ће један другом бити у овом или у оном послу на руци. Напослетку, готово пред подне, устадоше.

Ваљда ће се моћи животарити. — Е лепо, лепо! А ти барем за ово лето да станеш код тог човека. Газда је први у овом крају. Јамачно се сећаше ко је. — Да не буде то газда Милун? — Јес', он. Код њега ће ти бити добро.

У случају ако бих ја одуставио Милуна и не бих га по овом уговору ослужити хтео, дужан сам му једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец

дуката плаћати, а тако дужан сам му м алат нужни за качарлук и столарлук ако усребадне набавити му, који ће по року овом мој остати.

макар се он звао Трпко, Трајко, Ставре, Дине, или како му драго, тече и уме да тече »сос рачун«, и сваки »ћир« под овом речи »сос рачун« разуме сваки могући начин којим до паре долази.

напослетку спала на једног Митра Пупавца, поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила Пупавца, са нешто мало

— Па шта ћеш му кад је таки... Ево, има две године како је капетан у овом нашем срезу, па га већ и деца знаду какав је и смеју се хвалисању његову. — Напослетку, ја не знам каки си Ти то!

Кад буде сунце на смиривању, изведи га на дрвљаник, па га мало умиј овом водом по челу, по прсима, по рукама и по ногама, али унакрст. Подај му преко ватраља нек се напије мало.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Веле да им се умиљаваш зато да би им се лакше на душу попео... Веле да је твоја човечност према овом народу само лаж!... Веле: он је Турчин, а Турчин је Србину душманин!... Веле... — И то све вели поп?

И диже се старац, упали свећицу и поче се молити: — Господе!... Да ли видиш моју беду?... Смилуј се, Господе, овом робљу што ће остати после мене, ако сам ти ја што незнано згрешио!... Сузе су га полевале, а он је шапутао...

Пошао од куће, па се увратио. Лице му се смешкало, јер је видео Ивана кад се од Крушке враћао. — Помоз̓ бог, Иво! У овом тренутку Иван се зарадова. Он скочи са столице: — Бог ти помогао! — Ја се мало свратих да видим шта радиш...

Нож обриса о његово руво, па га метну у цагрије... Па диже главу и скиде капу. — Господе!... Хвала ти на овом лепом дару!... Али, Господе, дај ми да докусурим моју освету!... Ово је само почетак...

Ако су што И згрешили наши стари, а ти бар буди благ, па опрости овом колену што диже руку на крвника!... Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!...

Плугови почеше рђати, али се тим више светлела дуга шара, која је овом вековном робу била и отац и мајка... Никло је, расло, напупило, процватило, заметнуло се, па — сазрело...

— И мени додија све ово... Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... и докопаше да се врате домовима.. Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...

Ова црна ноћ својим плаштом омота и све црне мисли... Сета нека завлада овом узином, којој су зидови две воде: једна што шумори и шапуће као лопов, и друга што ћути као мртвац — а покрива их небо

Они би сад појурили из шанца и јурнули у Турке, али им то старешине не дадоше. — Нека, нека!... У овом шарампову ми смо громови, кад бисмо изишли одавде, ми бисмо били или гробови или робови!... — говорио је Чупић.

Хвала ти, оче небесни! — рече он скидајући капу. — Хвала ти кад нам шиљеш твоју милост у овом часу... Наједаред се нешто проломи. Они пренуше... Пољану пред шанцем притискао Турчин... — Мирно, соколови!...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Па шта ћете ви у овом храму кад тако радите? Шта сам ја згријешио богу, да ми не дате под моје старе дане живјети? Како ћу — вели — поћи на

ти Иванковићу, ти Јоване Бојичићу и ти Настасе Андрићу, ама зар ви мислите да ја не видим да сте и вас четворица у овом божјем дому?

Аксентије са Станојем покуњио се, па се само примакоше постељи. — Прије свега, браћо, ево у овом су ковчегу овдје народни новци, а кључ је на трпези, под плаштаницом — зна Мићо. Унутра има хиљаду и сто и један дукат.

Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и о оном, а младеж се игра и весели. А друмом за наше село иду једна кола, и у њима један господин човјек.

— Води ме! — рече господин човјек. — Затворена је! — А ти је отвори! Ја сам наименован за учитеља у овом селу. Гле!... Нов учитељ!... Како то? Поп се исправи па га стаде гледати. И ми се ослободисмо.

Људи пролазе пуних шака; кола у такој гомили да једва миле; пред Хиллер-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера, пред Спиллер-овом ресторацијом транспарент и на

да једва миле; пред Хиллер-овом посластичарницом стоји једна руља и гледа свакојаке фигуре од шећера, пред Спиллер-овом ресторацијом транспарент и на њему стоји: Еіѕбахн беі бріллантер Белеуцхтунг, Ентрéе сéпарéе19 и гурају се деца и људи

Бар ћу се сад још јаче чувати јаве. Ово је некака опомена на дужност. Побратиме, опрости ми што сам те намучио и овом лудом сликом. Ја знам да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

па се све намешта на столици, а трбух јој се тресе од задовољства, па је теши: — Е, госпоја-Персо, тако вам је то у овом свету. Свакога је обдарио бог са по каквим даром; није ни у путеркрофнама сва срећа.

А био је добар учитељ. Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту. Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.

А био је добар учитељ. Неких четрдесет година је учитељевао у овом месту. Све што у овом селу зна да чита и да пише, од њега је то научило.

да су поред усмене књижевности коју тако дивно и тако обилато негује та лепша и говорљивија половина човечанства — у овом месту неговали и писмену књижевност.

! Та није ме у три вармеђе било!« Но како свака ствар на овом божјем свету има своје две стране, добру и рђаву, то поред свих ових тугаљивих страна писмености, свет је ипак увидео

»Можда се предомислио«, разговарамо се: »ваљ’да је пао на теме да дође па да се закопа у овом нашем каљавом селу код толиких красних вароши и толиких варошких фрајлица.

Лепа је недеља свуд на овом божјем свету; лепа и у граду, али тек, мислим, да није нигде лепша недеља него у селу. У селу се још у суботу после

Та је песма постала у овом селу, али је добротом (односно: пакошћу) Шаце брице публикована у Велико-бечкеречком календару, и тако спасена од

У селу је и кринолин био још једнако доста ретка и бар непопуларна ствар. Кол’ко је само фрајли баш у овом истом селу извукло батина и бегало у шупу или у зелену метлу кад се бáба згране при спомену кринолина, и онда није

Ето таке су биле те две попине ћерке. И како знамо већ како то иде данас у овом свету, мислим да нема ниједног читаоца који неће већ унапред знати која ће од њих двеју триумфовати, а тако исто и

па засвирала и запевала омиљену папину песму: »Сјајни месец иза горе«, па тако нису ни придавали много важности овом сукобу.

Сокак или авлија, то је свеједно, у сваком селу. Зато и у овом нашем није била реткост да се разапне пајван и да се суши веш преко сокака.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Саопшти га чика-Гаври. Чика-Гавра га прочита. — Шта мислите, чико, о овом писму? — Ја сам доста школа прошао, ал’ ово нит’ је бело нити црно — не разумем га! — И мени је чудно.

— Дакле, шта мислиш сад? — Ништа; док ми не поручи, нећу ићи. — Тако и треба. Кад Љубина мати види да ни са овом женидбом није сигурно, поче се и сама за Љубу бринути. Нашла му је у Д. једну здраво имућну девојку.

То је било писмо од матере оне богате партије. Љуба остане код куће. Он је за овом партијом жалио, али за неколико дана нестане му жалости. Опет размишља и реши се да стару љубав обнови.

Дакле, хајд’мо! Али да идемо једним путем на оба места. — Наравно. — И то нека ми буде последњи пут. Ако се сад овом приликом не оженим, ил’ се нећу више женити, ил’ ћу узети какву стару удовицу ма од педесет година, само ако је

„Осовина ми се покидала — четири форинта и триест крајцара. „Опет сам овом приликом дао правити излишан капут и панталоне — кошта ме педесет форинти. Није ми жао — бар је она остала у платки!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом овом болном борбом светлости и мрака. Све ће добро бити.

Саборна црква, као неки прав старац, уздизала се мрачна и достојанствена. Цело је небо било узбуђено. А у свем овом поднебљу видела се и осећала једна чудна, непојмљива снага која се буди, прикупља, подрхтава и грчи, зверска и као

Јест, чувај се! Ти ми се мораш вратити, ти мораш доћи да одагнаш ово мрачно очајање твога анђела, да учиниш крај овом неиздржљивом, празном, пустом и страшном животу; не доћи, мораш долетити: да се увериш колико тек сад знам бити нежна

Јер, ето, зар су то велике победе у овом купеу овде пред мојим очима, и у оном до нас, и у целом возу овом што ме носи мојој вереници, и у свима влаковима што

Јер, ето, зар су то велике победе у овом купеу овде пред мојим очима, и у оном до нас, и у целом возу овом што ме носи мојој вереници, и у свима влаковима што на све стране разносе ране и срамоту, и тифус и шкрофуле и

Да ми је да сам паметна као ти, па да нађем нове, никад неречене изразе овом осећању, овом блаженом сну, из кога ме ти, је ли, драги, никад нећеш пробудити, је ли да нећеш?

Да ми је да сам паметна као ти, па да нађем нове, никад неречене изразе овом осећању, овом блаженом сну, из кога ме ти, је ли, драги, никад нећеш пробудити, је ли да нећеш?

И у овом часу, у овом тренутку кад ме својим слатким речима бацаш у најлепши занос, ја бих ти могао рећи да сам лудо срећан.

И у овом часу, у овом тренутку кад ме својим слатким речима бацаш у најлепши занос, ја бих ти могао рећи да сам лудо срећан.

Али је све у томе припадати сав, цео кад се припада. Припадам ја сав овом рату, а то је теже и ту је сам живот у питању, а онде није у питању живот.

Нешто се споразумевају, а опет све иде као пре и, колико год гледам, ја немогу да видим баш никаквог смисла овом њиховом покрету. А све је то доле један свет. И вере ми моје, тај свет никакве памети и разума нема и не зна шта ради.

Слути, она, на пример, да је од свега овога што се ради у овом грозничавом кртичњаку доле, једино добро оно што је она наша велика сеструшина Русија, свршила.

Африка

Гребен који заокружује пристаниште скоро је од пурпурног Неколико мајушних кућица обојених зелено на овом пурпуру, између плавила неба и индига мора, радују необично.

Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом архипелагу, чија су се острва пружала једно за другим.

пироге пуне банана; њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе веселе и раскош у овом склопљеном пејзажу.

Пошто голотиња није срамотна, многи је уопште и немају. Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона.

екваторско вече, које је на Екватору тачно у 6 часова, дванаест часова тачно после тако исто паничног свитања, на овом незнатном растојању од Екватора збило се два-три минута доцније.

Зашто? Зар сам толико сâм на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно и један растанак тако природан могу задати

Зашто? Зар сам толико сâм на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно и један растанак тако природан могу задати прави бол?

Обоје стари, екстатични, дивни и детињасти. То је један смешан пар првих људи у овом црном рају. Наш долазак за њих је невероватан догађај, који им пружа прилике за редак и скупоцени провод; прво шетња,

То је сељанин, фетишер Бро. Изгледају сви доста искрено одушевљени овом ваљда свакодневном представом. Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ нисам зато имао осећање

Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља. Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив,

Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ. и два сина жртве узимају нажјивљега удела у њему. Младићи на овом новом искушењу проводе по више година, за које време прелазе више ступњева.

Приступ јами чували су остали чланови Вихиби. У овом положају је остајао младић по три и више дана у потпуној помрчини, и у сталном додиру са жртвом која се почиње

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

с почитанијем предсретати, а видовит ће читатељ лако, и без мога изјасненија, примјетити зашто је ово тако уређено. Овом приликом нужно је и нека грчка израженија, која се у дјелу овом находе, растолковати, као нпр.

Овом приликом нужно је и нека грчка израженија, која се у дјелу овом находе, растолковати, као нпр. παν μετрον αρεξτον значи: умереност је полезна; о.

КАТИЦА: Ја сам баш несрећна на овом свету! Свака се зна штеловати и унтерхалтовати, само ја јадна морам да кукам. ЈУЦА: Зашт не пазиш како друге раде?

Колико сам се пута дивила мајоровици како лепо оди. Благо мени, сад ме неће у овом нико претећи. ЈУЦА: Видиш, што је воспитаније. К воспитанију принадлежи и лице.

МИШИЋ: Ко не би у вашу кућу Долазио, која је од најпоштенији и најотличнији у овом месту? ЈАЊА: Моја је кућа поштено, и ја сум поштен човек. Ама, знајте, не си сложи нешто.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Вала, тераћу га, Павле, до њенога цесарскога величества у Бечу, да га суде. То ли су наше награде? Та ништа у овом царству правда није. Све само лицемерство!“ Петар је пољубио Павла и узео га, као што је помагао рањенике.

„Хватао бих се ја појаске, са сто Гарчуле, али у овом царству лицемера све се баца на папире. Молбе, потврде, акта – ухвате те. Како ћу да оставим сиротог Трифуна?

Није могао ни да замисли да је то почетак њиховог разлаза, заувек, на овом свету. У то време, у фамилији Исаковича, жена се отпуштала, као што се слушкиња отпуштала, без поговора.

Терцини је крив за лакомисленост с којом се понашао, али, у овом гарнизону, сам фелдмаршал‑лајтнант дозвољава родбини тих славонских војника да своје рођаке испрате, и дарују храном,

Суд није прихватио аргументацију одбране. Као отежавајућу околност, у овом случају, суд је сматрао то, да је Терцини знао – да му је наглашено – да је тај славонски официр ступио у службу

Терцинија, тај славонски официр може однети у иностранство многе тајне ових, пограничних крајева, и фортификација у овом крају. Зна добро и наоружање. Зна и дух, који овде, у славонским, пограничним гарнизонима, влада. То је опасно.

Гледаће га, како га апсе, и мушкетају. Убиће га на путу, срамно. Ако треба мрети, на овом путу, Исакович је хтео да погине славно, при јурњави са гониоцима, на коњу, са пиштољем у руци, за Росију.

Исакович ће имати прилике да види, тамо, дворац, и како, праве Бечлије, живе, у овом, околном, варварском, словинском, народу.

Питао се, међутим, у себи, куд трчи? Куд жури? Кога жели да сретне? Па се сети да га смрт, још увек, вреба, на овом путу – што је био заборавио. А кад је, трчкајући насумце, по ходнику, наишао у трпезарију, виде да је празна.

Понуди јој, опет, да се врате у трпезарију. Можда их већ чекају. Она му онда рече да на овом путу, већ данима, посматра разлику, која је очигледна, између њега и њеног мужа.

Божич и он се слажу каже, у томе, да лепом и добром, на овом свету, нема дуга века. Божич је допуњавао ветеринара. Ето, каже, нек се Исакович сети Валдензера!

Место праве љубави, девојачке, оде у туђу жену. Да му из душе каже, доћи ће дан, кад ће он увидети да је на овом путу мимоишао своју праву срећу, њу! Она јесте млада, али би му била добра и верна жена.

Теодосије - ЖИТИЈА

празник Благовештење пресвете Богородице, први манастир у Светој Гори, који се звао Ватопед, имао је цркву посвећену овом празнику, те предстатељ и братија часно позваше часнога ради наслађења празничним славословљем и радосном похвалом

Игуман одобри молбу његову, пославши с њим братију искусну у овом његовом тражењу. Са њима поклонивши се у свима манастирима и по свој пустињи прошавши био је од свију љубазно и са

Ово споменуше преподобнима игуман и братија Ватопеда. А ови су у овом великодушни били, дадоше злато много, јер им много приношаху од самодршца Стефана, и одмах подигоше цркву и украсише

И овом славом коју на мени пресветлу видиш обогати ме сведобри пребогати Бог. И сада се радујем надом да ћу примити вечна добр

жалосну душу непоколебљивом вером у Христа, као што он рече ученицима: „Све што год молите верујући, биће вам“ Са овом вером се и он уздаше да ће му Бог дати све што буде молио, и као што је у Светој Гори чудотворењем и изливањем мира

Иначе Илија и Јелисеј, и пре ових Мојсије, нису нам у овом за похвалу. Јер први, молитвом скинувши огањ са неба, два педесетника с људима сажеже, и три стотине срамних пророка

А када је благочастиви Стефан чуо ово, много пута шиљаше своје благородне ка овом неваљалцу, да му говорећи помену ранију љубав, и мољаше да одустане од такве свирепе намере; а њему, каменитих

Не трпећи да увек рањава срце своје љубављу према овом, добро уредивши све по чину у манастиру и правило црквенога устава и иночкога живота узаконивши, и тако предавши да се

Због тога још молим милосрђе ваше, кротости, да нам у овом испуниш молбу, да светоме оцу васељенском патријарху Царство ти нареди да једнога од моје братије освети за

А свети га у овом никако није послушао: — Када дође време за такву твоју молбу — рече — ја ћути сам послужити у овим стварима!

— у овом животу — рече — више ме нећеш видети! Свети се подиже и док је брзо ишао свом брату, Стефан још брже изишавши из живот

Велможама и свима богаташима у овом веку апостолски прећаше да не мудрују високо нити да се уздају у богатство које ишчезава, него у Бога који га даје, а

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Због тога научни духови показују на овом послу скептицизам који је уопште оправдан. Међутим, иако је посао тежак, није могућно да се човек не интересује

Проматрањем и искуством дошао сам до највећег броја резултата изложених у овом делу. Директно проматрање, проматрање на лицу места, даје више тачнијих резултата у балканским земљама него у западној

Најзад је врло поучна нова историја свих Јужних Словена у XИX веку, у доба њихова препорођаја и делања. У овом смислу не треба, дакле, пренебрегавати јужнословенску историју, само што она не пружа довољно средстава за одређивање

Због тога су му нерви здрави, зато спокојније и боље подноси удесе судбине. у овом се типу осећа јака веза с природом и с прецима.

У овом погледу има велике разлике између динарског становништва и источнобалканског или бугарског. Ова се осећајност показује

пажњу обратити на психичке особине великих група, које су везане за „земље“ или простране области, занемарујући, овом приликом, психичке разлике које се запажају између мањих етничких група, везаних за крајеве или жупе.

Разлог је овом демократском инстинкту Шумадинаца, чини ми се, следећи. Демократска су осећања урођена народу који је за време борби

Од неког времена Ере се све више баве и земљорадњом. Али у овом становништву динарских брђана, хомогеном у том смислу, што није измењено миграцијама, што говори истим дијалектом и

Оне каткад личе на басне Настрадин-Хоџе. Ерски се јунаци често одликују од јунака других крајева овом мешавином храбрости, духа и лукавства. Да наведемо једну од старовлашких песама. Косово је завијено у густу маглу.

Ипак има у овом пространом пределу више подгрупа ерског варијетета, чије су особине модификоване разликама у географској средини или

Племена су се, дакле, често увећавала освајањем. Али у овом погледу постоји разлика између црногорских и рашких племена.

Повећавање територије једнога племена зависило је само од његове животне снаге и јачине. У овом су погледу у најбољем положају били Дробњаци, Кучи и Васојевићи, јер су према сливовима Таре и Лима имали отворену

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— Будем ли вам кадгод потребан, само залајте или мијаукните под овом крушком, одмах ћу доћи. До виђења, пријатељи, али никако више у џаку!

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

БЕЛУТКА 50 ПУСТОЛОВИНА БЕЛУТКА 51 ТАЈНА БЕЛУТКА 52 ДВА БЕЛУТКА 53 НЕПОЧИН-ПОЉЕ Хаши Да ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова Далеко у нама (1943) ИГРЕ ПРЕ ИГРЕ Зорану Мишићу Зажмури се на

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Затекли сте ме у једном тренутку узбућења... Уосталом, можда је то баш добро што сте дошли, ја... мени је потребан у овом тренутку пријатељ; ја имам потребе у овоме тренутку да с ким проговорим. Седите, молим вас.

ЉУБОМИР: Ја вас потпуно разумем, али нисам кадар и не припада ми саветовати вас. ПАВЛЕ: Бојим се да у овом тренутку узбуђења не донесем пренагљену одлуку. Да ми је да се осамим, да се повучем, да размислим.

РИНА (нервира се њиховим разговором): Али, забога, ви говорите о свему, само не о ономе што је у овом тренутку најважније. АНТА: Па да, господин мени: робија.

СПАСОЈЕ: Да, то је оно што би у овом случају и требало, и ради чега сам хтео са вама да разговарам. ЂАКОВИЋ: Молим!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

У овом тренутку то ме надахњује да испарим, али то није оно што човеку крај Атамана може да пође за руком. Он изјављује како ј

Сада сам знао почетак. Једина моја... - написах - „дуго сам мислио како да почнем. У овом граду много је места за љубав, али ниједно није довољно безбедно од очију других.

— Могао? Ниси ли се већ заљубио, Слободане? — рекла је и додала да јесам, али да то није оно што њу интересује у овом тренутку. — Јеси ли написао писмо, Слободане, или ниси?

- Ја га нисам познавала, Бодо, а и да јесам, он није сахрањен на овом гробљу. Седи, шта скачеш! Игранка почиње тек за сат и по. - И ти мислиш да читав тај сат преседимо овде, Рашида?

Рекао си да имаш још латинску и руску граматику и да из руског имаш јединицу. Ниси ли? - Јесам. Али ћу се задовољити овом корњачом овде. Једе ли она још нешто сем граматика?

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Чамчи у глави врзе се неки план. Док је у кавани, мисли се како би добро било овом или оном робом шпекулирати. Када тргује и путује, онда опет жели кући и планира какву ће велику гостиону И кавану

Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо. И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити. Седне па пише писмо: „Љубезни оче!

Катица се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се

У уредништву пише један јуриста. — Амице, ви знате стихове правити? — запита га уредник. — Нешто мало. — Напишите овом господину надгробне стихове, добро ће вам платити. — С драге воље, само пре подне имам посла.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Већина их, у овом крају, дотле никад није ни била. Доживеше тако читава чуда у ноћи. Сви који су прошли жбуње око логора, прођоше и

Била је као недирнута, као одсутна, као смрзнута. Изгледало је, као да му се никад на овом свету неће дати. Хтела је, просто, да је узме силом.

Био је поверовао плачу и лелеку, при поласку, и слутио да ће му ово бити последњи одлазак и да ће у овом рату умрети. Нагло је мењао расположење и ћуд, тих дана.

Но ако је судбина хтела да му измучи душу, на овом одласку на војну, више него икад пре, случај је хтео да му понизи и тело, некад осетљиво за сваки знак пролећа и сваку

У овом рату пак, почев од Печуја, ишао је, у гомили, све теже. Понижен, како му се чињаше хотимично, прешао је Рајну посматрај

Празно је дакле било, пред њим, занавек, и узалудно, за њим, све што беше прошло. Ништа није постигао, ни у овом рату, као ни остали, и све то његово ходање и сељакање само се једнако настављало.

У исти мах, скоро без икакве разлике, могао је бити и у овом свету, са високим травама, са зеленим брдима, у овој празној улици, по којој су убијени лежали као лутке шарене, а

Пошто је кроз пакао под собом пропустио толико жена, са овом му се учини као да ће на небо. Загледан у њене очи, почео је чак да мирно мисли и о томе да она може умрети.

Празно је било пред њим све и узалудно занавек за њим, што беше прошло. Ништа није постигао ни у овом рату, као ни остали, и све то његово ходање и сељакање само се једнако настављало.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Заправо, по овом схватању, главни циљ брака јесте рађање потомства. Зато и не чуди што постоји велики број обичаја и ритуалних радњи

У прилог овом објашњењу говори и један табу који се односи на трудницу. Наиме, у Зети се верује да не ваља ударити трудницу преслицом

У истом овом крају верује се и то да колико се дана од порођаја жена не чешља, толико година неће имати порода.⁶⁹ После порођаја, у

У истом овом крају, жена може, још уочи порођаја за који жели да буде последњи, постељину да застре са папрати, а да по порођају

заштити дете које се развија у утроби од негативних утицаја и опасности које га вребају са разних страна, те отуда у овом другом случају знатно претеже негативна магија (табуи) над враџбинама.

³¹ (Овом објашњењу иде у прилог и једно предање српског народа у ђевђелијској кази према којем је среда некада била срећан дан,

Тако, на пример, према овом схватању, дете рођено ујутру биће добар ратар, оно рођено у подне биће господин, увече — ленштина и, најзад, у поноћ —

Жена која је задојила дете („задојиљка“, „задојачка“), постаје од тада овом детету помајка („мајкана“, „готова мати“), а њена деца су од тада посинку (задојеном детету) браћа и сестра по млеку,

карактер, показује и строго утврђен начин на који се врши, а такође и средства симболичког карактера која се користе у овом магијском чину.

повијају прво у мајчину кошуљу, јер верују да ће онда бити послушно (Голубиње, Пореч), односно да ће се захваљујући овом повијању дете „привити“ уз мајку; ако се жели да дете више воли оца, да буде више њену привржено, онда га први пут

Познавао сам дијете, које је било некрштено, а чувало туке, дакле имало је око својих пет година.“⁵² Шта је узрок овом необично дугом одлагању крштења?

свакако због тога да би се заварао пут демонима и злим силама (слично се чини и на свадби, а и код враћања с погреба). Овом објашњењу у прилог говори и обичај код банатских Хера који се састоји у уношењу тек крштеног детета кроз прозор.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

ИВ Тражи се нада. У овом малом огласу тражи се она давна нада полагана у себе саме и у време које долази. Ако та нада изневери, ако се та нада

Ако та нада изневери, ако се та нада не врати, њене дугове не признајемо за своје. У овом малом огласу траже се и власници оних адреса које нам још стоје по фиокама.

се тај живот, у ствари, најпријатније осећао у оној старој сваштари, коју смо успут негде загубили, а која се тражи у овом огласу. КАКО САМ СЕ РАЗОЧАРАО За време рата чувале су ме две дивне, старе госпође.

– Ах, мон Диеу! — шапутао је Француз. Кад би човек одлучио да неког чека на овом месту, мислио сам, свакако би га једанпут дочекао. Морао је бити само веома стрпљив. – Ма где се налазимо?

У овом тренутку, док прилази девојци с леђа, Бел Ами је уморни ветеран који је преживео гомилу ваздушних битака, мешавина разо

личио на жуту пучину виђену из авиона, оштар бол дланова који су пекли слепљени уз дрво карика, и осећање немоћи пред овом свемогућом женом, гомилом дрекаваца и изврнутим претећим изразом професора, немоћ пред градом из кога се није могло

Срећом, на овом месту нико не губи живот — само кола и лето. Старци тада силазе са свог зида и помажу путницима да се извуку из блата.

су била без кључева, па си преко ноћи прислањала уз њих столицу, а на столици — свој кофер, све што поседујеш на овом свету — наивна одбрана против злих људи и жена који желе да те узму, да те покоре, униште, унизе и опљачкају.

Пренули су се из поподневног дремежа. О гле чуда! Пет олињалих, устајалих интелектуалаца претворише се пред овом не више тако младом женом у пет Ромеа: сузише им се струкови и ишчезе некуд киселина у трбуху и ова учионица плеснивих

— прекину целу ствар човек. Знаш—рече—он годинама игра на прогнози! Јеси ли добио шта у последње време? — У овом колу девет погодака! Да је »Олимпија« играла нерешено, и да је »Звезда« тукла »Динамо«... — Шта је са оним печењем?

Али, вредело је! Погледала га је први пут са љубављу. Толико се трудио да јој улепша вече у овом граду где су мушкарци увек мрзовољни и поспани. Зашто да не? Сви би јој завидели на њему.

блузама, како излази из полутаме, види њену светлу косу и зна: само њих две дишу истим ритмом, једино њих две међу овом светином, овим олошем што звецка виљушкама и ждере месо.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Пијеро се окрете нестрпљивом пуковнику и поче талијански: — Господине пуковниче, природа је, у овом случају, сасвим проста и... пардон! то јест: ствар је сасвим проста и природна...

Имађаше у руци брстину. И говораше идући на мене: „Сад ћеш запамтити, никоговино! Сад ћу те овом брстетином, као неваљалу жену, и пред њом ћеш се вратити у своје погано гнијездо!

и он бјеше као званица, па кад разабра шта би, немаде кад причекати, но посла сестру, Стамену Миркову из Кустудића, с овом поруком.

Крстиња, увијек слабуњава, бјеше у пошљедње вријеме веома олошала. Она, уздахнувши, прва устаде, за њом Јоке, за овом се крену Милица, али је отац дохвати за мишицу и даде јој знак да остане.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

(Пође.) ПРОВОДАЏИЈА: Чоја за аљине да буде лепа, а не као што ме је један с овом преварио. Али сам га тако усрећио, свађају се као Цигани, то јест.

Волим бити милостива госпођа, него да се за трговца удам. ТЕТКА: То и ја кажем. ДЕВОЈКА: Зашто овом не јавите да нема ништа од свадбе? МАТИ: Не смем док ти се с оцем не разговорим. ДЕВОЈКА: Ју, благо мени!

ДЕВОЈКА: Ја ћу скочити у бунар од срамоте. МАТИ: Е, видиш, ћерко, чувајмо оно што имамо у руци. Шта фали овом? ДЕВОЈКА: Не фали му ништа, ал би волила за Марића. МАТИ: Красан дечко, леп, смеран, да живиш код њега као госпођа.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Црнковића, Чаленића, Боре Ћосића, Цвитана; међутим, главну реч у тумачењу овог књижевног рода воде васпитачи; на овом подручју они су се од почетка осећали најслободније, полажући на дечју књижевност неку врсту наследног права.

Како су њихова схватања и мерила о лепом, скоро по правилу, неизграђена, то у овом подручју царују уметничка немоћ и осредњост, гола изричност и празнина.

“1 Дакле, и пре него што су поједини писци осетили изразиту склоност према овом нивоу књижевног изражавања, било је дела која су се могла препоручити деци.

Уметност је одувек тежила изражавању и сликању тог, незаобилазног, поједностављеног света. Дечја књижевност је, у овом часу, нашла један од пречих путева који води ка том циљу.

Изнећу нека запажања до којих сам дошао размишљајући о овом предмету, и упоређујући их са оним што је другде о њему написано.

Књижевна критика, такође, није стигла да се позабави овом појавом; често се чинило да она и нема везе с књижевношћу.

Нама, који нисмо поносни због чињенице што живимо у овом веку, то даје подстрек да се за часак критички позабавимо повлашћеним положајем, који дечја књига данас ужива.

Узалуд се опиремо грађанској добромислености претежног дела оног што је за децу написао; у овом моралисти има свежег даха доброте, љубави према животу, праве бриге за дечји духовни развитак: то су трајне,

Недељом је бежо од божијег храма, У порти се туко са алваџијама. Ми данас осећамо наклоност према овом прокаженом отпаднику, и не прихватамо песниково згражање.

У овом огледу говорићу искључиво о том, детињству и завичају окренутом Ћопићу, супротстављајући га, самим тим, „чисто” дечјем

баш тих, безнадних призора, те је, део по део, открива у призорима, монолозима, сликама: Зар свака сељачка кућа у овом оскудном потпланинском крају није једна мала бродоломна лађа која однекуд узалуд очекује свог спасиоца-чудотворца,

Можда је највиша вредност њихова управо у тим одељцима, које у овом огледу обилато наводим. Таквих описа има и у оном ширем, мање вредном делу Ћопићевог опуса, о којем овде не говорим.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

Видите, одавде топови бију овамо, а одавде онамо, и тако даље. Сад можете мислити како су Маџари страдали. У овом шанцу имали су Србљи сакривене топове и из њи су картачи сипали као киша.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Библиографија је давана према овом схватању. Изгледало ми је да није потребно читаоце упућивати на све оно што је о једном писцу писано — јер у

Зависан у својој сиротињи, страхујући да не дође у сукоб са калуђерима, Орфелин се и на овом делу није потписао. Што је од нарочитога значаја у овом часопису то је већи предговор, у коме је назначено зашто се

Што је од нарочитога значаја у овом часопису то је већи предговор, у коме је назначено зашто се тај часопис покренуо и у коме духу ће се уређивати.

»Нескверније нрави, свјатост добродетели, њено јешче на овом свету награжденије и пагубна следствија порока јесу предмет повести моје...

Још 1817. писао је руски конзул у Дубровнику Јеремија Гагић: »Људи су безчуствени к наукам у овом крају.« Талијанска култура била је у Далмацији свемоћна, и тек крајем тридесетих година почео се будити словенски дух,

За књижевни развитак српски у овом периоду од значаја је што су створене повремене публикације, листови, часописи и алманаси, око којих ће се

Али о овом најзаплетенијем и најнејаснијем српском писцу нису сви савременици тако мислили. Већина од њих ту његову тамнину и

Он је прибрао све што жива народна традиција прича о овом занимљивом пустолову и 1847. у млетачком архиву нашао је архивске податке о њему.

ЦЕНТРИ СРПСКЕ АКТИВНОСТИ У овом периоду дешава се једна знатна промена: центар српске духовне активности који је до краја XВИИИ века био у Бечу, потом

Карактеристично је да у овом периоду српске књижевности јављају се многобројни хумористични и сатирични листови, најчешће са политичким либералним

« У овом издању било је 12 дужих и краћих приповедака и анегдота, уз које је додао и 166 одгонетнутих народних загонетка.

« Али му је Копитар учинио и извесне примедбе. Сам Караџић није био задовољан овом »жалосном пробом српске граматике«, како је доцније скромно називао и изјављивао да је се стиди.

Милићевић, Вук - Беспуће

Гавре Ђаковић гледаше преда се, љутећи се што сви гледају на њега, и осјети како је туђ на овом мјесту које убијаше без милости његове јутарње илузије.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Реши се, наиме, да сам себе на неки начин аванзује и побољша своје стање, тешећи се тиме да у овом гуравом свету управо нико и није поштен! Вешто је изводио.

— Тхе — слеже шеф раменима — шта ћеш, тако је то у овом свету! — А, ми ћемо се већ понети мало по новинама. Мени мука да одем и да копам; нисам да тестерим дрва, а за

ли трновитом стазом добродјетељи, или другом, оном утрвеном и цвећем посутом стазом, и напослетку се реши да удари овом последњом.

— Зар ти мени то! Твоме Јови! Видиш ли, море, онај пиштољ? Сад ћу ти га скресати у чело! Ти мене знаш! Кад ме на овом степену видиш — мани ме! Ја сам звер у пићу. И »звер« се заљуља и умало не паде са столице.

Обогатио би се, лепо би живео, и какве би тек тада пријатеље имао! И Јова удари у тугованку како нема пријатеља на овом свету. — Ништа од мене, прико — отпоче Јова и прекиде врло занимљив разговор између Каје и Паје. Сад ја видим.

суд, е, реците ми сад сами, али онако по души реците: који је тај смртни кроз чије жиле струји крв а не сурутка, ко би овом сиренском гласу одолети могао?

Ту долази разноврсна публика. И отмена, која зна шта је добро пиће, и сиромашнија, којој је ракија једина утеха у овом неправде пуном свету.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Но једно не би ја о(д) тебе крио, Да у овом лову рани нађо лека; — Уморан лего спати под грм један, — У душу ми га даде санак медан. 48.

Ох, у часу овом страотноме Де си сада, де си срцу моме? Са тобоме сунце ми изађе, Заш те нема кад оће да зађе? Ох, још једном кад

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

СУЉО: Знам ја шта говорим! МУСА: Гурни главу под воду, па говори! Чуће те ко треба! СУЉО: Нисам ни ја у овом мишљењу усамљен! Кад је ага најурио оних осам лепотица, није закино само мени! Него шездесетпеторици војника!

И плус педесет дуката, у готову. Ћути, знам шта оћеш да кажеш. Не пита се пошто је глава. У овом нема штедње. Везир ће ме и више коштати. Тако ти је то кад се од нечег направи политика...

ХАСАНАГИНИЦА: Па оно што ти се овде никако не да даје ти се на неком другом свету! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: у овом свету почиње да прокапљује! ХАСАНАГИНИЦА: Је л ме то капљицом кише дотако бог?

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

могу учинити него преводећи на наш језик златне и прекрасне мисли учени(х) људи: и таковим способом и родитеље у њи(х)овом благом намеренију укрепљавајући и у срцам младости српске небесни и божетвени огањ ко ученију и к добродетељи

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Паклених страсти рајски царе ти, разреди страсти голем комешај у народу што малом овом ври: с висине своје мирне, самотне, навада ниских сломи раздешај, разметљивих шпрљоћудника крик!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Такав стваралачки поступак и хуманост која га носи увек ће налазити пута ка људском срцу. На овом месту ваља нам учинити једну ограду.

С. Караџића. Све што је он записао и данас је, с малим изузетком, најквалитетније у овом роду, а без икаква изузетка то је најбоље обављени посао.

како сване браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати Као да није ни долазила.

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах

Тада му старац рече: — Ја ћу ти казати ђе ћеш све ово наћи. Хајде онамо ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и граја около тебе велика

Онда га отац и мајка добро ишибају и назову га инатом па га отјерају. Овај сиромах што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму за дуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: — Помоз бог, дијете!

Овај се онда полагано провуче кроз дувар и прикраде ка асталу, па на овом што нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне

Цар и то учини, и тако се од сад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле, док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.

У овом јунаштву сви су се надметали, али бадава, ни један не може ни на пола добацити. Кад то види царска кћер, онда замоли с

Са овом дружином идући даље нађе петог чоека, овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те сеири како се

наша је побједа! Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко па умоле царскога зета, те им одобри још једну опкладу, па му онда

и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи: — Ваљада нас је — рекоше — неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Освиме! (Уђе у собу, за њим Манојло). ПУТНИК (гледи дуго за њим, пошом Шаљивцу): Не знам шта ћу да мислим о овом човеку. ШАЉИВАЦ: Украли су му разум. ПУТНИК: Шкода, иначе човек млад, мого би од ползе бити.

Ка овом дође да су сви народи оставили чауше, а код нас се сад тек појављује чауш књижевни. ШАЉИВАЦ: Који толико већма чаушко

И ако и желиш убудуће имати, а ти боље проучи ону басну о курјаку и прасету. Овом те је приликом хитленост јако изневерила. (Отиде.

СТАНИЈА: Та то је, моја кјерко. Како дојде Неша, таки да ми тражи кола, нећу да умрем у овом вилајету. (Чује се тутањ од каруца.) Што се то тресе кућа? ЉУБА: Каруце, мајка, пролазе. СТАНИЈА: Што је то каруце?

Ја молим, шта желите од мене? ФЕМА: Господине, малу ствар од вас. Ја знам колико ви можете у овом процесу, учините да га ја добијем, а вама јабука неће од моје стране увенути.

Сад ми све не пада на памет, а акта преврћати јест врло трудно, не бисте ми онако бревітер, накратко, о овом процесу известије дати могли? ФЕМА: Та знам га, господине, канда је јуче било.

АНИЦА на пенџеру шкрипи зуби. АДВОКАТ: Другог спасенија нема у овом случају. ФЕМА: Али, господине, цела ће се мала смејати кад чује да се Фема с Аницом помирила.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Зар нећу и ја доживити да престане једанпут орјатлук овај? Свака је госпођа у својој кући, само сам ја једна на овом свету несрећна. ПОЗОРИЈЕ 4. ТРИФИЋ, ПРЕЂАШНЕ СУЛТАНА: Морам цркнути, другојаче није! (Окрене се на страну.

СТЕВАН: Ваљда јој је жао било што нас је толико мучила. ТРИФИЋ: Моја децо, овом се није чудити. Страсти човека преобрате у звера, све му природне чертице извуку, постане скот а не човек.

Сад ћу ти зубе избити! СТЕВАН: Јес’ чула, сека Пело, ако те звизнем овом шаком, таки ће ти вилице прећи код увета. СУЛТАНА: Ти ћеш мене звизнути, орјатине, не знаш ли да ћеш за ову само реч

Лалић, Иван В. - ПИСМО

повратком На средокраћу, равнотежу, У стање мировања ваге: Ал године се косо слежу И мрве у архипелаге — У сабирању овом земном То двојника сам погледао; Смешим се као Агамемнон У двострукоме огледалу. (5.

А лето бројим педесет и пето, У чилењу, у овом острашћеном, Док бивам јачи, а све ме је мање. (22. В 1989) 7 СРЕДОКРАЋА На средокраћи анђела и звери, Видљивој у

Кажу неки водичи: У овом граду свет се обнавља као вода У рушевном кладенцу, без чекрка и ведра, Али на дохват шаке кад праву препозна

спрату: Тамо су хлеб и вино, постеља и светиљка, Све сама оруђа недовршеног нечег Што правда нас пред светом у овом убрзању, Кад увећани детаљ сведочи нам о слици Чију целину можеш да наслутиш у трену — Ако постоји та слика, ако

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Дакле, драге моје девојчице, ма колико да вам је година, питаћете ме свакако где сам се све сусретао са овом малом брбљивом Аном?

После извесног времена, подиже поглед и рече: — Питам се постоји ли уопште нешто на овом свету што теби не изгледа... како оно кажеш? — Фалш ... — Јесте, фалш!

— Умивање, доручак, а онда на посао! Размишљајући успут о овом случају, дођох до неких епохалних закључака о мажењу.

Једноставно, постојала је једна ствар у коју сте могли бити савршено сигурни на овом превртљивом свету: када се пробудите, не бисте се смели заклети да ће ваш град да буде на свом синоћном месту, али сте

— Боже ... — настави бакута — кад се само сетим оних дивних времена, када је твој покојни деда имао једини ауто у овом кварту. Замисли — „Изота Фраскино!“ Два се саобраћајца срнењивала само због њега: један пре подне, други по подне!

Шта да се каже за његове рогове, сем то да је имао најлепше рогове у овом делу света, мада га до тада ни један бик није надмашио у интимним односима.

Као, још прави штосове и сећа се окупације која је била мила мајка према овом гладовању. Онако изгладнео и никакав, сачека ипак осмака и цап — право за флашијановић са ружицом!

Моја збирка увећава се за још један експонат. Ако се и даље буде попуњавала овом брзином, мораћу да неке баналности спуштам у депо. Стална музејска температура, влажност ваздуха и све што уз то фура!

Шта се даље дешава? — Донесите ми дуплу кафу у моју собу! — наређује. — Имам нешто да саопштим овом народу! Са циничним осмехом једног несхваћеног Бетовена, он, као посрћући од глади, отетура до своје гајбе, да би

— казала је Ана писцу ове хронике једне вечери док су глувари!и на ћошку код „Руског цара“. У овом поглављу она је иначе одевена у светлоплаве фармеришке, што је веома важан податак за костимографе Тwентиетх Центурy

Него како би га поставио, положаро једна белосветска? —Ја бих се, пре свега, запитао да ли смо у овом тренутку, имајући у виду сву његову објективну сложеност, даље или ближе белом у односу на субјективно полазиште са

очекивања или неће, то зависи од читавог низа фактора, дивергентних кретања и наше дилеме: да ли смо ближе или даље у овом сложеном тренутку испуњењу наших очекивања? И мој од.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

4. МИТА, ПРЕЂАШЊИ МИТА: Барон Голић своју препоруку шиље и жели Господину Марку Вујућу, као најотмјенијем у овом месту лицу, своју визиту учинити. ЈЕЛИЦА: Нама ће особито драго бити. МАРКО: Барон Голић? Откуда је он?

ЈЕЛИЦА (показује на столицу): Ако смем молити. АЛЕКСА: Љубим десницу! (Седне.) Ја увек желим на овом мом путешествију са Сербима наипаче благороднима упознати се, и данас се зјело радујем да сам то шчастије получио.

АЛЕКСА: То је благородно; премда таква жертва. ЈЕЛИЦА: Ах, помислите само да сам осуђена у овом гњизду живити, која сам на Беч научена! Није ли то трауриг? АЛЕКСА: Всјачески, обаче...

Господин Батић, чувши да господична добија такву партију, а њега оставља, наравно морао се огорчити, и с овом девицом договорити да га од ње отргне. АЛЕКСА: Беспрекословно! МАРИЈА: Ја кажем да он није барон.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

У глувој ноћи, под црним кровом, много се страшних десило ствари, без трага, гласа, у млину овом ишчезе многи помељар стари. Ујутру само, унедоглед, ниже се стопа дивовских ред.

„Па тај се небом покрива самим! Откуда само толики џин да дође ноћас у стари млин? Бјежати треба пред овом биједом, јер ће нас ждера појести редом.

Било па прошло, нек буде мир, секиру ратну бацам у вир!“ А Тоша вели: „Другару Жућо, прихваћам предлог твој, у овом крају сви нека знају, савезник ти си мој. Нека наша љубав расте и цвета, вечито иста, безбројна лета!

“ А деда Триша заклетве слуша и само гунђа: „Ето, под мојим кровом, у млину овом заволи мачак псето! Гвоздени савез, вели вам Триша, трајаће дуго — као и киша!

У овом друштву, кићеном, лепом, почне се главом, заврши репом. Облак од птица по трави пао, покрај њих видиш стражара ноја

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Нисам вас добро чуо. — Кажем, да су деца једна сатисфакција. Живот не би вредео без њих. — Сигурно. Је ли на овом острву ловиште? — Да, било је и доста фазана у шуми, али је сеоска мангупарија уништавала младунце и гнезда.

И кад је почело оно право, да сам се само сетио да је то то, да сам се сетио на време... али куд сам могао знати на овом острвцету! Ко би се сетио!

Васкес, хоћете ли ме пробудити пре пет? — Хоћу, господине. Јесте ли видели замак, господине? — Не овом приликом. — Ја ћу кроз два дана прећи, као увек, у замак да служим. — Тамо можете много научити. — Како не!

Ускоро само они што су као он биће на овом језеру. Ниједан од нас; баш ниједан! Нигде у свету ниједан од оних што су данас.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Чудно питање, кажем ја. Мислим да је на овом свету све јасно. Ко може лупати ноћу на врата? Неко ко те спасава, или неко ко те прогони.

? То је питање чудно наша се администрација није бавила судбином птичјих задужбина. *** У овом часу кад је племену потребно вишње знање силази орао с горског двора болестан и мрк очи не одваја од звезда воде

стране који се не нађосмо усред неке битке дај нам једно парче хлеба и ситну мудрост да се не почине нови греси у овом последњем часу у журби ко на путовању кад се ковчег закључава то се дугова тиче сад нико од нас нема времена да

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

кући цуњати, тако да ће се у идућој сцени још једном појавити те видети кроз стаклена врата како пролазе кроз ходник. Овом приликом, прелазећи преко сцене, и не обзиру се на Даницу).

ПРОКА: Бар да сам се помогао! ТРИФУН: Па знаш како је, покојник је ваљда мислио: доста је овом кнезу Проки Бељајеву 3.000 динара, па ти толико одредио.

Ја желим да знам шта ви то говорите; о чему говорите; с киме да се венчам? АГАТОН: Па мислим са овом нашом рођаком. АДВОКАТ: Али како можете, како смете, ко вам је то казао? АГАТОН: То се не казује; то се онако позна.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— и слегну раменима. Завалио сам главу на леђну торбу, ослушкујући непрестано. Помислих да је то можда обичај у овом крају. Сигурно је нека црквена свечаност, уверавао сам себе. Али тешка, злокобна слутња витлала је по души.

Поднаредник... Бог! А када ми је још обућар потеснио и саре од чизама, ех, као да сам одрастао са овом сабљом. Шетао бих, загледао у прозоре, седео пред оном кафаном, али... време је неумољиво одмицало.

И пред овом заједничком опасношћу, официри и војници спријатељили су се на маршу и узајамно обавештавали о наступу ко мандантовом.

А колико је тек мртвих пред нама. При сваком овом пуцњу, од којег земља трепти, падају мртви и рањени... И целу ову масу здравих и снажних људи воде на губилиште.

и напуштених пашњака, тамо, у даљини, у плавкастој измаглици, нагло се уздизао Цер, као неки вечити, будни стражар над овом равницом. Са те баш стране допирали су пуцњи. Не знамо да ли то гађају наши или њихови топови, тек земља је дрхтала.

Заслуга је ваша велика. Али је исто тако значајна улога и оних који су нас водили. И у овим великим данима, на овом светом месту, на домаку погледа и слуха непријатељевог, узвикнимо сложно, једногласно, да наш глас одјекне преко брда

Командир се нашао у чуду, где ће са топовима на овом уском путу. Онда нареди да послуга откачи задњаке и да их рукама гура према јарку са стране пута.

Неки су облачили грађанско одело, а било је војника и у плавим блузама скинутим са мртвих аустријских војника. За овом шареном војском ишли су старци и жене, тражећи своје синове.

Огромни комади земље летели су у висину и напослетку остаде црн и густ стуб дима. За овом је следовала друга... трећа... четврта.

Вилице се тресу, а поглед је исколачен... Али, овом приликом пребаци. Одмах затим зачуше се експлозије наших граната негде позади непријатељских ровова.

Заклели смо се на верност краљу и отаџбини и наши животи у овом времену не припадају нама, већ отаџбини... У рату има срећних доживљаја, али и тешких тренутака.

Поред нас промичу забрани, њиве, села и већ угледасмо пред нама благу узвишицу. Зарадовасмо се овом брежуљку, да бар имамо какав видик пред собом.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Хај-хај да горка хлеба!... Али опет ваљда ће Бог помоћи. Нисам ја ни прва ни последња на овом путу... Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији« Тако мислећи стиже у свој стан.

кућа, беле се на њима димњаци, а из њих се извили далеко и право у висину беличастосребрни стубови дима, који се на овом вечерњем затишју само љуљушкаху, док се на великој висини не растуре и разиђу по ваздуху...

— А, хвала! ... рече он, па узе шљиве, и ако је и сам доста набрао и носио их у џепу. Али зар да се не користи овом приликом и не узме право из њене руке зреле плодове ?

Љубица, изненађена овом смелошћу, поцрвене, али не смеде показати знака љутње да не увреди овако отресита госта; а Гојко, видевши ово нагло

С нарочитом намером он прекиде разговор баш на овом месту... — Камо вам онај колега, рече он, дижући се. Баш ће сит да се наради. Хо-хо-хо...

Шта, зар ја да изгубим два месеца са овом дерладијом узалуд; а шта ће за то време да ми раде остали разреди ?... Јок, ја сам то са њима наредио све за четири —

се нахватао за ово неколико дана ; осећаше како је обузима некакво пријатно расположење према свему, па чак и према овом писару. »Збиља, красан човек. Како је само учтив, пријатан, скроман. И баш може бити да сам га ономад рђаво разумела.

Гојко се још смешио задовољно, сећајући се неких ситница из ђачког живота. Љубица се досети овом смеху, па чим стадоше на пољу запита га: — Ви сте јамачно лепо провели детињство и младост?

Хиљадама година она се таласа овом долином; хиљаде ће још проћи, а она ће исто овако пенити се и шумити, не осврћући се на човечја гнезда, која се појаве

И Љубица оборила главу, па не зна како да удеси лице: хтела би да изгледа пријатна, а осећа да јој то у овом тренутку не иде од руке.

Дуваше оштар, влажан ветар, и она подиже обе руке, па махну њима преко лица, као да се умива овом влажном измаглицом, стресе се од хладноће, која је одједном обузе, па журним кораком пређе двориште и оде у свој стан.

У њој се породици страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха. — Па... сад?... Шта ћемо?...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

То не била златна жица из ведра неба, Већ то била лепа Ружа од добра рода. 81. Около двора јасење, У овом двору весеље, Млади се Петар жењаше, Сву браћу зове на свадбу, Сва браћа њему доходе, Петар им вино служаше,

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Мораћу још једном да перем иза њега! ВАСИЛИЈЕ: Овим их туче? ГИНА: Туче чим стигне! И тољагама, и ногама! Ал овом жилом највише! Од ње највише и боли, усеца се до коске!

ЈЕЛИСАВЕТА: Муж вам је био мајор? СИМКА: Артилеријски! ВАСИЛИЈЕ: Је ли погинуо у овом рату? СИМКА: Није, умро је од запаљења плућа! А то је предност што вам је соба на спрату!

ГИНА: Из пет. СИМКА: Цео живот проведу као на лађи: данас овде, сутра онде! ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту! (Из куће излази Софија и иде према реци) ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! Где ћеш сад опет?

СИМКА: Нећеш га, ваљда, ти саслушавати? ДРОБАЦ: Ја не саслушавам. Ја само помажем. ГИНА: Како помажеш? Батином? Овом жилом? ДРОБАЦ: Не дирај ми ту жилу, кад ти говорим! СИМКА: Секула није ништа скривио!

ВАСИЛИЈЕ: Шта да изрази? ФИЛИП: Шта ти, као глумац, желиш да постигнеш, да оствариш, са својом уметношћу, у овом такозваном свету? ВАСИЛИЈЕ: Желим да помогнем људима да разумеју живот! ФИЛИП: И шта још?

ФИЛИП: И шта још? ВАСИЛИЈЕ: Зар ово што сам рекао није довољно? Филип: У овом свету, у ком претварамо овцу у кожух, медведа у шубару, и свињу у чизме, ко ће учинити, ако нећеш ти, да кожух

СОФИЈА: У мраку пред овом завесом мудраци надбудалише будале, а будале надмудрише мудраце! ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе рат кува завој и

ГИНА: Шта га је онда могло одмамити од Секуле? ДАРА: Истини морамо да погледамо у очи! То, што Дробац у овом тренутку није у затвору, и што се смуца овуда, може да значи само две ствари: да је мучење завршено или зато што је

Црњански, Милош - Лирика Итаке

А, место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет

А плач ми само враћа се, порфиру једног зрна, што виси, о дрхћућем, жарком, концу, у свитању? Ту, ту бих, у овом животу, да ме облије слап свих дивота чулних, као пад мирисног млека.

Нек моје вино, које просипам ево бесно по овом белом, свечаном, чаршаву, зарумени у славу друга мог, каплара Проке Натуралова, кога су стрељали, 916, новембра првог.

Тако бих се радо насмејао целом овом граду што заудара лешином. Да им прегледам буџет, новинарство, са жучним осмехом, са слатким осмехом освете.

Они који уопште више воле рељефе са Делоса, него хеленистичке Венере, обрадоваће се овом утицају. Бескрајна тишина у моделацији и огроман формалан мир тих кипова, који тек ретко бива прекидан каквом веселом

У даљини сам крш, ниско жбуње, и модро небо. Како се брзо мрачи овде! Шест дана живим и ћутим у овом мраку. Око мене огромне сенке, које немају краја, и провалије, које немају дна. Све је од камена.

Нико овде не зна моје име, а да се срушим из ове висине, сви би ми постали у овом граду браћа и сестре, мада би мој осмех, занавек, пао, са голубовима који лепршају са цркве, тамо на речицу сребрну.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

На крају, признао је, драге воље, да и мушице могу бити од користи на овом свету и да је Бог све што је створио — створио добро. Једно је само старац молио мушицу: да њему не улази у Нос.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— Драго ми је! — рекох изненађен овом неочекиваном високом посетом. — Ви сте први пут сада у нашој земљи, господине? — упита ме. — Први пут.

Многи су га јуче посетили и тврде да се нимало не разликује од осталих људи. Ми ћемо се постарати да о овом загонетном бићу дознамо шта детаљније из његова живота, што ће на сваки начин морати бити од великог интереса по наше

А није ми се ни указивала потреба за знањем страног језика. Нарочито на овом положају, то ми није потребно; а ако би искрсла таква прилика, лако је поручити стручњака са стране. — Сасвим тако!

Примите, Господине, и овом приликом уверење о мом одличном поштовању. Председник Гл. просветног савета (Потпис)” Такве садржине писмо упућено

То јест, ако је и ово добро запамћено. Сада долази стручно разрађивање сваког дела сваке тачке по овом утврђеном реду, и после много, врло много написаних табака, долази се до речи дозволити Дале гласи: „Дозволити, им.

” Свет се мало распитивао о Хорију, па престаде, а затим опет све по старом. Кад сам узео размишљати о овом последњем догађају, необично ми се допадаше општа хармонија у Страдији.

Сви нам договори и разгоВори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад су биле кишне године, а камоли на овакву сушу какву

Ми се сви добро знамо и ја први не бих се смео са својом децом поверити ниједноме овде на овом збору. Него, кажите ви мени који познаје онога путника тамо што још од јутрос седи у хладу крај пута?...

Али се у овом тренутку у њиховим очима огледаше први зраци наде, али и туге за завичајем. Понеком старцу се слила суза низ смежурано

којима гробове остављају; луди се отимају да се сами не би разнежили, и вичу: „Добро, хоћете ли да и даље гладујемо у овом проклетом крају и да живимо по овим уџерицама?

— процеди вођа не дижући главе. — Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе.

заиста заслужујем у том погледу похвалу, али, на крају крајева, што рекао неко: какве везе има моја покојна стрина с овом причом?

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Вала ја бих волео овде с вама, некако ми је лепше. Ви радите, а ми ћемо вас заговарати. — 'Ајде, море, шта ћеш у овом диму; и нама поискакаше очи. — Нека, научио сам ја, дајте само столицу овде уз огњиште.

да ли ће се наћи која добра, ваљана душа, која би се решила да се сједини с њим, да пође с њим упоредо напред по овом трновитом путу живота?

грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом сунчаном пригревку... Али ко сме заостати иза друштва!... Бар да срце не бије овако јако. И то смета ходу.

— »Јà, јà, брате, ко то не зна. Него шта ћемо, људи са овом незгодом?...« Капетану као да не би право што му се прекиде сећање на његове драге успомене, па журно прекиде попа:

ехе!... да ме водите. Најпре се зачудих овом позиву и реших се да одбијем, али ми одједном севну у глави некаква нада...

Како то одједном остаде сам? — И у делом овом великом догађају њега потресе једино то, што он одједном остаде сам, што му смрт поквари дугим временом усвојени и

Хладна сурова смрт заузела је све мисли његове и стегла му мозак својим пакленим отровним ноктима. Он се предао овом страховитом ненаду, јер не осећаше у себи довољно снаге да се бори са њим.

Петра да се још трипут одрекне Христа. Тако то све трајаше међу овом пунонадежном породицом. Ево се сврши и дуги божићни пост, па већ насташе и празници. Баш на св.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Па, знате... ИВКОВИЋ: Опет Илића? ЈЕВРЕМ: Кажу: он је најбољи! ИВКОВИЋ: Ама, ја чујем да Илић неће овом приликом бити биран. ЈЕВРЕМ: Како то? ИВКОВИЋ: Та већ знате да је начелник у завади са Илићем, па...

ЈЕВРЕМ: Па то: да ли сам штогод намирисао? ПАВКА: Јест, то! Ти знаш ваљда да је та госпа Марина нешто род овом господину Ивковићу? ЈЕВРЕМ: Ако! ПАВКА: А нешто ми се много распитује о Даници и хвали господина Ивковића и уопште...

А овај, и ти се, газда-Јевреме, упути, нпођу мало кроз кафане; седни с овим и с оним, обећај овом ово а оном оно; поздрави се и с оним с ким се и не познајеш. Знаш како је, уочи избора сви смо браћа.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч. Скоро је премештен. И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку.

Једна сламка међу вихорове!« Толики свет, толики непријатељи! Ето, шта ме све само овде, у овом селу, чека! Све се то мени на плећа натоварило! А после, не могу ни ја, бога ми, на све стране да стигнем! — Па...

(Тако он згодно назва и у допису ову идилску тишину коју пре неколико недеља беше затекао у овом селу.) Но, хвала богу, сад није тако! Усталасало се, узаврело је већ и већ се пена показала на површини.

— навали радознала гомила. — Море, то је био један инает, — поче Мића, — један зулумћар да га под небом и овом божијом капом није било грђега, баш ка’ оно, ако знаш онај наш Руднички бик вођен што је, кажу, био пред Карађорђеву

на памет; и ове што су се ту десили у механи (а њихов број није никада мали) и оне који нису ту били и који кад нису овом приликом чули, ваљада никад више и неће имати прилике да чују ни за ту Бразилију ни за тога Дон-Педра.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Не волим оне који мисле како једино да ућаре, Ал зато дубоко штујем крпе и обућаре, Који, у овом гадном времену, кад су сви дани сиви, Помажу народу да издржи и да преживи!

Одлично, роде! Живот је пролеће са пчелом на цвету. Док има сунца, костију и воде, Може се живети на овом свету. ФЕНЕК Фенек је мала лисица. Да би је Видео, отиди до Арабије, Или, још боље, до Сахаре.

ко на крштење; Иду, ни о чем не мисле, У сумрак топал и тих; А пут је стар и излокан, Угажен давно пре њих; У овом лудом веку, У овој трци и стиду, Једино говеда, предвече, Тачно знају куд иду.

ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ У овом веку, у ком се ратнички жар Сто пута подизао до убилачког лудила, Ја знам и једну невероватну ствар — Пушку која

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

су се на томе простору, у то време, обилато хватале неке врсте ларви за које се тада није знало шта су, а за које се овом приликом утврдило да су то биле ларве европске и америчке јегуље.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ВОЈВОДА СТАНКО (ЉУБОТИЊАНИН) Имаш разлог, војвода Милија. И дабогда траг нам се затро кад под овом живјели марамом! Што ће ђаво у кршћену земљу? Што гојимо змију у њедрима?

Каква вјера да се с овом мјери? Какав олтар ближе неба стоји? КНЕЗ ЈАНКО Ефендија, овако ти хвала! (подиже капу) Лијепу ни ишчита предику:

по поретку некоме сљедују. Над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло поб'једи, искру гаси, а змију у главу.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

и немајући када о чем другом да мисле, бар их она, овако мала, има онда у доброј успомени по њиховом добру, по овом њиховом гошћењу, чашћењу, и као такве, богате и добре, памти их и сећа их се.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Осећам да ми данас већ врло тешко пада Да волим оно што сам толико некад вол’о! Брзо се прља, груби у овом свету јада. Осећам да сам давно и много шта пребол’о, И срећна прошлост да је сирота прошлост сада.

У животу овом ми једино знамо Да нам због ње бива и горе и боље; Да смо, и крај нашег разума, још само Играчка трошна њене круте

Изгажена трава, и села се диме... Кад свемоћни помор, у коме се коле, Сатире и пали, и руши и веша, Прође овом земљом у Судбине име, — Мртво, пусто оста историјско поље, И прострт је тужно свуда леш до леша.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Специјалну област говорних игара представљају махом стилизована остварења, — производ школе и књишке лектире. На овом месту нас у првом реду интересује народна игра, и то говорна, како код деце тако и код одраслих.

Говорне пак игре — тј. оне које се остварују само говором, и које нас на овом месту у првом реду и интересују, заснивају се на игри речи, на завођењу изговором, па било што се поједини изрази

— А ко ти је брат? — Ко ме много не пита, већ брзо даје што може. 18 Питао син оца: — Ко је најсрећнији на овом свијету? — Они те се није рађао. — И још ко? — Они те се неће рађати.

Сутрадан само му главу нађу чобани пред колибом. 3) БИЉЕ БАДАЉ У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјен прстен.

Б) О КРСНОМ ИМЕНУ 1 Боже помози, боже весели! Писмо у добри час и у бољи час, а овом трећом највишом срећом. Помогао нам Бог и св. Тројица! Да бог да и милост божија, те нас св.

(Другој половини) 408 — Шта је хладно, а жеже? (Коприва) 409 — Шта на овом свету цвета, а на оном роди? (Кромпир) 410 — Шта прође кроз сламку а не шушну?

Ено већ кесу на палцу изврнио наопако! Гле, све саме шкуде лете као иверје у тањир! Само у овом белајском тањиру притворају се у двогрошке!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ћерају, али ја нећу изићи, доклегођ ти не дођеш; а ти се начини љекар, па и ти дођи да је лијечиш, и само је окади овом травом, а ја ћу одма изићи, по том ће теби цар дати своју кћер, и узеће те да царујеш с њиме.

Кад овом цару дође такови глас, онда каже свом зету, да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољ

Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. Разговарали се Турци у кавани: шта је најгоре на овом свијету. Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д.

се видјети и познати, једнако наговарали и опомињали да наштампам што и Српскијех народнијех приповиједака: ево Вам овом књижицом испуњујем ту жељу.

и стадоше говорити како се излијечи краљева шћи, „ваља да нас је” рекоше, „неко слушао кад смо говориле да би се овом водом иза нас излијечила. Може бити да нас и сад ко слуша, пођимо виђети.

мене ћерају, али ја не ћу изићи доклегођ ти не дођеш; а ти се начини љекар, па и ти дођи да је лијечиш и само је окади овом травом, а ја ћу одмах изићи, по том ће теби цар дати своју кћер, и узеће те да царујеш с њиме.

Кад овом цару дође такови глас, он каже свом зету да друкчије бити не може, него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи,

уредника шаљу ми у таковијем приликама свагда онај број свога поштованог листа у ком су наштампали мој оглас: ја им овом приликом и на томе овдје лијепо захваљујем.

сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л' се штогођ знати може, куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати као да није ни долазила.

Онда отпочне најстарији брат говорити: „Кад сам пошао с мојом | браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах

дан и ноћ на једном мјесту сједи и у скуту држи једну тицу; ко је ову тицу кадар добавити, он ће најсретнији човјек на овом свијету бити; него пази добро; ти треба ову бабу, ако ти баста, прво него те | види за косе да ухватиш, а ако она тебе

Тада му старац рече: „Ја ћу ти казати, ђе ћеш све ово наћи. Хајде онамо, ђе се ја бацим овом балотом гвозденом, онђе ћеш све | три ствари наћи, него знади: кад узидеш онамо, стануће вика и граја около тебе

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“ (Мт. 18, 20) Стога ову заповест дајем, свима да је знано: нити прот да има власт над овом ћелијом, нити игуман светога нашег манастира, нити други неко од братије да не смућује онога који живи у ћелији овој

Било да буде неко, као игуман, или други неко ко је служио у месту овом светом, да се пошаље у то место, и он сваку слободу и власт да има над ћелијом том, како и раније писасмо.

Ако ли ко ово измени и смућује онога који живи у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде

Ако ли ко ово измени и смућује онога који живи у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне

који живи у овом месту, или што узме што је у месту овом, или од књига, или од икона, или шта друго што буде у месту овом, нека буде проклет и завезан од Свете и животворне Тројице, Оца и Сина и Светога Духа, и од мене грешног.

И да не буде опроштен нити у овом нити у будућем веку. Због тога писах и потписах ово своје рукописаније 6707. (1199) године од Христа.

треба да чините написах вам, да положите као неки вид мере, не само вама, него и онима који ће после вас боравити у овом животу.

Пожелевши да за вас нађе место спасења, испроси у цара место ово пусто и узе мене грешног из Ватопеда, и на месту овом настанивши се, проведе нешто мало времена са мном, а велики и натприродни подвиг прешавши, осам месеци провевши, у

Слично овом — ко тајно једе и пије, ако се не покаје, и савете ко прима од пријатеља и рођака, и отписује им. А онај ко украде

ГЛАВА 36 О панихидама светих отаца и братије наше, почивших у месту овом, и који ће тек починути, како треба појати панихиде и држати помене И они који после мене што достојно учинише и

А помене свакога од умрлих да уписује еклисијарх, да их ви имате незаборавно и да испуњавате неизоставно. Али о овом и примедбу треба рећи, јер се догађа, пошто се умножила умрла братија више пута, да се у једној недељи три или четири

А речено је и о овом подобно. ГЛАВА 37 О пострижницима Реч је и о пострижницима. Ако су то неки од славних, или од неких знаних нама, и

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ПРОСЈАК: Мени је овај капут одличан, шта ће ми боље! Џепова имам тачно седам, колко ми треба! У овом џепу држим парче канапа, за привезивање одваљеног пенџета. У овом флашицу, служи за држање течности.

Џепова имам тачно седам, колко ми треба! У овом џепу држим парче канапа, за привезивање одваљеног пенџета. У овом флашицу, служи за држање течности. У овом, видиш, блокеј, лула, дугмета. А у овом овај велики ексер!

У овом џепу држим парче канапа, за привезивање одваљеног пенџета. У овом флашицу, служи за држање течности. У овом, видиш, блокеј, лула, дугмета. А у овом овај велики ексер! ИКОНИЈА: Шта ће ти тај ексер?

У овом флашицу, служи за држање течности. У овом, видиш, блокеј, лула, дугмета. А у овом овај велики ексер! ИКОНИЈА: Шта ће ти тај ексер? ПРОСЈАК: Тај ти је ексер овом капуту чивилук!

А у овом овај велики ексер! ИКОНИЈА: Шта ће ти тај ексер? ПРОСЈАК: Тај ти је ексер овом капуту чивилук! ИКОНИЈА: Ти си практичнији него што изгледаш!

ИКОНИЈА: Ти си практичнији него што изгледаш! ПРОСЈАК: А гледај ове друге џепове: у овом држим резерву, лукац и леб, у овом овде иглу и, видиш, конац, а у овом ово парченце сапуна!

ПРОСЈАК: А гледај ове друге џепове: у овом држим резерву, лукац и леб, у овом овде иглу и, видиш, конац, а у овом ово парченце сапуна! Седам џепова, то је човеку таман!

ПРОСЈАК: А гледај ове друге џепове: у овом држим резерву, лукац и леб, у овом овде иглу и, видиш, конац, а у овом ово парченце сапуна! Седам џепова, то је човеку таман! А осми би мого све да упропасти! ИКОНИЈА: Што да упропасти?

ИКОНИЈА: Не мораш одма да лупаш по асталу! Чекајде доднесем овом зграновнику! (Носи ракију Милету) МИЛЕ: А ти се никад не изјашњаваш, само ћутиш!

(Еуфорично, машући рукама, као крилима, излази из кафане.) ЦМИЉА: Свашта у овом лудом народу! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Шта је са тим шкембићима? ЦМИЉА: Сипам, сипам! Издире се, ко да сам ја на нафту!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Но, о овој материји говориће се на другом месту више; овде Толико јављам, да у овом мојем списанију благим и милим родитељем у воспитанију њи[х]ове деце желићу помоћи.

У свем овом списанију, при сваком опстојатељству, прилагаћу и придодавати наравоучителна назнаменованија и полезне ка управљенију

Наука и познање људи није нити малена нити мало потребна ствар чловеку на свету; о овом послу може се рећи како год и о воспитанију, сиреч, да о њему зависи све наше благополучије у целом теченију живота.

Но, и у овом, моје слабости, моје погрешке и будалаштине дале су ми на конац познати да сам слаб и неразуман. А сврх свега, света

Уздам се у промисал неба да ће помоћи мојему братољубному намеренију, будући да колико ми дарује живота, у напредак у овом делу и упражњенију намеравам провести.

не могући сама теготу куће носити, а притом и млада будући, две године по смрти оца мога пошла је за другог мужа; но у овом фтором браку весма је сирота несрећна била.

При овом сам био годину и по, ходећи по пазари и учећи се шити; но ништа то мени нити ми се милило нит’ ми је ишло од руке.

Ја, находећи се у овом новом состојанију живљења, ходећи по различни пазари, гледајући свакојаке људе и њи[х]ова упражњенија, чујући многе у

У овом зидању и обогаћавању манастира цари и краљи један за другим су се надметавали ко ће лепше сазидати и више дати, тако да

У овом смеју, инату и правдању прошло је позадуго. Разговор је био које о чем, а највише архимандрита су били на смеј узели ка

Но да дођем опет к мени. По овом разговору господина епископа био сам се сасвим почео измењи-вати и моја прва мудрованија и намеренија заборављати; кад

” То изрекавши, загрлимо се и пољубимо, задајући један другоме реч и веру да се нећемо никад растати. Ко би при свем овом не помислио да ово бог овако не намешта?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, кâ ти вра-Брне, кâ и они наши сви прошли дуовници! Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне!

— Ма добро, али ди су свидоци — пита Кењо. — А откуда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна ко му је коња одвеја. — Ма, ја, ка вељу да... — Чуј до краја! — прекиде га Бакоња.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

О зар је ноћ ова била она кап Што препуни чашу и већ прели руб. Нико нас сад неће преварити више У овом свету где се већ све зна: Ни љубав која на ружу мирише Ни предео маглен искрсо сред сна.

ГОДИНЕ Не знам да ли да стојим? Не знам да ли да бежим? (Ја се помало бојим На овом песку где лежим.) Да ли да кренем Богу? Или окренем врагу? Да макнем некуд ногу Ил стојим у свом трагу?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Наша су гробља млада. Тек у овом последњем човечјем конопцу почињемо земљи да враћамо дуг и кости остављамо њивама чија смо зрна зобали.

Па види сина у гуњу, кад је био ђак и великошколац, радује се што остају сами после вечере и сâм почиње разговор. За овом истом софром, поред овакве свеће, пре неколико година... — Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас...

Сигурно си трпео за мојом снагом и мислио на мене. Док сам се ја у овом гробу по ваздугу ноћ превртала као црв на жеравици, ти си се ваљао по туђим постељама.

Тај ће бити нека велика лола. Томе, мајци, неће се ниједна отети. Миражџику неку дебелу он ће да здипи. А овом левом, Ђорђе, левом не може нико ништа. Ни ти, ни Бог. Поделило се на два, а погледај какав је!

Од страха ниси могао ни у снег да паднеш, галамџијо! Из ината се не диже буна. А шта би ти, Аћиме, радио кад бих ја овом народу рекао због чега се мртваци црне по снегу?... — Ти си, брадоња, за ову несрећу крив! — замахну војник кундаком.

Последња замка коју је себи намакао око врата. Бели кругови јуре се око њега по тами. Кад ли је овом последњем ударен колац? Склопи очи и гадљиво се стресе. Последњи пут је послушао Аћима. Овога ми није жао.

— Знаш ли ти да је твој деда умро с перчином? — стави руке на леђа и погури се. — Последњи с перчином у овом крају. — Хоћете да кажете да сам и њему нешто дужан?

И Ђорђе ће ти дати колико затражиш.“ „Никакав лек теби не помаже. И ти ћеш да скапаш на овом спруду. Мртваци су отровали земљу. И она само камен рађа.“ „Што ми не помогнеш?“ стегнула му је руку.

— Јер сам трудна. — Истрже руку. — А што ниси пре десет година,- пре петнаест, а? Толико смо годила мешали ноге у овом гробу и ништа није никло. Чик сад нешто да кажеш! Да те чујем! — И рамена му се тресу. Тренутак је, може је сада...

“ По њеној смрти... Зашто се он уселио у овај лоповски трап? А некад се поносио овом, Василијевом кућом. С њом је поредио своју нову и велику, на подруму, коју је трговином стекао.

Видим, године стигоше чак и мржњу да ми посрчу. Одмах да ти кажем: све старачке мудрости су лажљиве. На овом панађуру господњем старци и деца највише лажу. Снаге немају.

ти се ребра погрешно углаве, срце обеси с леве на десну страну, и заборавиш оно због чега си се упутио да се гребеш по овом трњаку? Кад није све у своје време, онда мора да буде кад му није време.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Гладан сам и жедан. Вруће ми је! — Плачко се беспомоћно опружио по земљи. — Даље не идем. Нема извора у овом усијаном паклу! — Мора да га има. Где пију остале звери?

личи на принца из Земље Бисерних Чапљи, али тешко је рећи било шта поуздано: принц се никада није осмехнуо, а овом осмех не силази са лица. МАЛИ ВОЗ Све дечакове играчке смејале су се малом возу. Каквога ли шашавка, мајко рођена!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

до Видинкапије; мало је ко памтио и многе већ разрушене а доскоро моћне џамије, чији су се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово нико није сећао где се тачно налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који

На овом данашњем свету срџба се исто показује као и на оном давнашњем, јер све још има исти вид: и лукавост и глупост, и моћ и

Код Пижона су се, чуо је Господар Јован (гласови се преносе и у смрти као и у животу), у овом веку а између два рата, сваког уторка састајали браћа Поповићи и научник Тихомир Ђорђевић.

која носи име доброћудног путописца, увек допире полумрак сав од прозрачне језе (као да још, како је некада било у овом сокаку, иде Чика-Љубином влага из старог јендека), на тргу се смењују безмерја заковитланих, узнемирених светлости а

Некада, у болести, изгопео му је вид; сада, у овом сазнању, слутио је да му је изгорела песма. У својој улици, ослоњен о зид Шеих-Мустафиног турбета, Вишњић разазнаје

У овом је крају Змај странац; онај неко то није мада, у шетњи, увек бира страну у сенци као да би да постане још неприметнији

У почетку фебруара следеће, 1808. године, капетан Чардаклија је изненада умро. Још једном упозорен, овом смрти, на смешну крхкост трајања, Доситеј је испратио свог пријатеља, опростио се с њим над гробом, али у његовом,

Изгледало је да је све подредио овом циљу и кад је, опет у септембру, али 1810. године, Богословија уистину и почела да ради у Доситејевој кући, одахнуо

који се све више оцртавао у њеној лепоти имао је и своје дејство са наличја: неки посетиоци, обдарени да то осете, у овом су хану доживљавали стрепњу од нестајања од које би, касније, оболевали.

Не само зато што му је стално доносила добит него зато што је слутио да у овом послу има неизвесност која га искушава на прави начин.

Отезао је да одговори Румуну баш зато што је знао да неће и не може да се одупре овом изазову који га приближава некој истини о њему самом: xоће ли умети да прочита околности што су се сплеле око њега?

Бећ сутрадан се Анастасијевић уверио како овом куповином није погрешио: почео је да наилази на поруке које му је живот остављао.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Србе брате, и Српкињо селе, Којима се јоште данци беле, Растав'те ме са овом даљином, Моје кости оперите вином, Па их нос'те нашем завичају, Завичају, мом негдашњем рају.

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

У чојка је један храм воздвигнут, зла обитељ туге и жалости; сваки смртни на земљи рођени овом мрачном обитељу влада под које се сводом отровнијем мученија времена гњијезде.

„Хранитељу, превјечнога сине, шта шарићи они мали значе у пламеном овом поднебију те се дижу, спуштају правилно, тмасти ничу к небу свештеноме, а св'јетли се к низу спуштавају?

Попа, Васко - КОРА

измишљеној шетњи Неочекивани понор Између наших речи Копита што тутње Под сводовима наших непаца Да ли ћу моћи На овом непочин-пољу Да ти подигнем шатор од својих дланова 3 Узнемирена шеташ Подочњацима мојим На невидљивој решеци Пред

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ Ученици то учинише. „Сад одмерите“, рече Питагора, „овом мером као јединицом дуж ове подвезице три узастопне дужи од којих прва нека има дужину од три, друга од четири, а

дигнуто на квадрат, даје 9; 4 подигнуто на квадрат, даје 16, а 5 даје 25. У овом случају је квадрат хипотенузе, дакле, једнак збиру квадрата обеју катета.

„У овом чанку видиш, драги Хипократе, једну одређену количину материје; бакалин је мери кантаром кад је продаје и израчунава пр

Ти атоми су, као што ти је пример са овом соли доказао, неуништиви. Ти атоми постају тек својим нагомилавањем видљиви у разним облицима у којима се материја

То га задовољи и испуни самопоуздањем. Не осећаше се више бедним дошљаком у овом граду. А лепе, бујне каријатиде Ерехтејона кад прође мимо њих, осмехнуше се љупко на њ.

И као такав био је некад врло цењен, али су нова критична испитивања доказала да је он на овом пољу био више прикупљач и енциклопедиста но самостални испитивач.

За Месец сам одабрао црну боју због тога што је он у овом случају млади Месец. Његов центар лежи, као што видите, на овој танкој плавој правој линији која спаја центар Земље са

тих трију тела, виде над својом главом становници онога дела Земљине површине где је ова модра линија, ево овде на овом месту, продире, тотално помрачење Сунца. Месец се нашао између тих становика и Сунца, и заклонио им га.

То нам указује да конус Месечеве сенке својим врхом таман додирује Земљину површину, како је то и овом сликом предочено.

„Пошто, као што смо видели, у овом троуглу овај угао код Месеца мери 90 степена, а овај угао код Земље 87 степена, то угао код Сунца мери само 3 степена.

То се може извршити на овај начин. „Овде на трећој слици ове табле, видите Сунце, Земљу и Месец у овом међусобном распореду.

Нашао сам да су та два времена међусобно једнака. Одатле следује да је пречник попречног пресека Земљине сенке на овом месту на којем је Месец при свом тоталном и централном помрачењу кроз ту сенку прошао „два пута толики колики је

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И наједанпут, и сад не знам да објасним баш откуд и како, плану у мени одлука да се напослетку одазовем овом срдачном позиву.

— Где путује женско само? Да си моја ја бих те убио, рђо куса... И данас, кад сам принуђен да се, на овом месту приче, дотакнем тога непријатног момента, јане могу да знам, управо, каквим тајанственим начином ствар узе тај

бесомучног удара, да она постаде мета, објекат или центар огорченог и обесног противнапада непријатеља, кога је у овом, посве жалосном и нежељеном случају, представљао човек са торбама од потпуно нове и фине жуте коже и супруга му

да неизоставно одем к њему, ако сам онај стари; да му је моја помоћ неопходно потребна и да ћу, можда, жалити ако се овом позиву не одазовем.

Је ли да је то лаж? Је л' да се свакоме живи? Ја сам сретао људе којима је у овом паклу рата ишчезао и последњи разлог да живе: он им је прогутао и породицу и огњиште и све што су имали, а њих учинио

Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе. И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе!

су се обе дужности, услед буџетске немогућности, сјединиле у једном једином лицу, он је отпуштен као неупотребљив у овом случају, пошто је општинска управа ипак претпостављала да задржи оно друго лице, што је способно било да чита њене

своје добро, увек ведро расположење, све док се једнога дана не догоди нешто због чега умало не доби излив жучи или овом сличан напад. Седи он, гладан, крај ватре, мисли на млеко и зове Секулу: — Отвори једну кутију па узвари.

— Како је, како, дечко? — Ето, да кажем, гос' ђенерале, врло добро, хвала много... Онда окуражен овом пажњом мамуза нервозно коња и притерује га све ближе дивизијару.

У оном углу павиљона где је кревет одвојен од осталих као у почаст, енервира се овом живошћу па се пргави и праска инжињерски пуковник, мршав, висок, са необично дубоким и тамним очним дупљама, густим и

Рекао би човек: све се бојиш да не дође крај овом рату. И ти ми нешто причаш, ти ми кажеш да мислиш. Иди, молим те. А ко те је кадгод видео да се забринеш, да се

се, увек добро расположен, пева, претура сваки дан двапут нешто по сандуку, колико да ни о чем не мисли, шегачи се са овом дечурлијом, игра ‚дарде‘. Интересантно је да тај звекан никад не помиње жену.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

А трећа, надодатна али нипошто незначајна, лежала је у томе што је она прва корист била успјешно маскирана овом другом; то су у неку руку биле као камате на моралним, нематеријалним добрима, које се такође исплаћују у истоврсној

прецизности израза, сасвим ми је схватљиво оно грчевито упињање за што педантнијом прецизношћу (педантерија која је у овом случају синоним истинољубивости), за крајњом „рационализацијом ирационалног”.

стари ради! И опет се смијем сам себи. Него, шалу на страну, у овом пискарању нашао сам приличног савезника против самоће и дуга времена.

за то би требало да откупим још и онај троугласти комадић терена, дођи амо, постави се овдје, ево овдје, видиш: равно овом линијом горе до цесте. Али власник, сељак, неће да прода. Нудио сам му три пута више него што фактично вриједи.

Али, qуант à моа, ц'ест диффéрент!... Јер, као што смо већ имали прилике да утврдимо, на овом бијелом свијету, па и у читавом свемиру, има сва сила других ствари; и све су оне замјењиве, надокнадиве, за постојање

кад сам рекао „у дјетињству сам тако замишљао, у дјетињству сам тако вјеровао” : у ствари, ја још и данас, у овом отрцаном и раскопаном стању, бар помало, и бар понекад, тако замишљам и у то вјерујем.

Па најзад одустајем. Налазим да је једноставније заклопити очи и чекати. А чекања, у овом стању, нису ни тешка ни дуга. Наићи ће ваљда болничарка, то ће и сама примијетити и учинити што већ треба.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кад дођоше до једне крушке под осојем, ту их заустави Јелица Плескоњића, која им причаше о дрекавцу. — Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања.

— Да ми је само знати на кога се уметну — рекао би жени, па би и даље остао нем пред овом загонетком. Ето, у такву се девојку загледао Ђурица Дражовић; али то беше велика тајна, коју он скриваше и од себе

да се сит надишем онога планинскога мириса...« — Вала, право ми је, куд год хоћеш, само да не седим више у овом ћумезу. Шта раде тамо, траже ли ме? — Не брини за то, него дај да спремамо то оружје.

где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.

Проклето дериште!...« И она већ не могаше ни о чему другом мислити; све јој мисли беху заузете овом чудном појавом, која јој се тако дубоко уреза у душу.

да распореди оних четири стотине и двадесет дуката, што их сам изброја синоћ у завежљају, »Видиш — помисли он, — и овом Сими морам дати бар петнаест. Радисаву сад не смем изићи на очи без педесет«... У таквим мислима дочека свануће.

На истом, пређашњем месту, сачека је Ђурица. По лицу јој се могло видети да се надала овом састанку. Ђурица је одведе дубоко у забран, те у једном склонитом месту, поседаше.

Први кораци одјекнуше необично у овом мрачном простору и хајдуци се и нехотице зауставише при улазу. — Палите свеће, море; хоћемо да поломимо вратове по

— Стале, тако ти свега што ти је најмилије на овом свету, је л’ истина што си ми пре казала? — прошапта он над њом, а у очима му засја велика неизмерна жудња. — Шта?

— Варате се, господине — одговори му апотекар. — Кад су беснели по овом крају Јевђовић, Сарић и други, тада је ауторитет власти био на максималној висини, па су опет они чинили покоре.

А уваженој господи бандистима нека је слава и част! ... А-а, господине капетане, част нам је... и овом приликом, као и сваком...

— Ко је то ? — запита груб женски глас изнутра. — Отварај, море, озебох на овом кијамету — — одговори Ђурица. Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Девојка му на то рече: — Онда можеш остати овде и живети са мном у овоме двору, па буди цар над овом земљом. Чим је Петар коракнуо на ову земљу, заборавио је и на оца и на помор.

сване, отиду браћа око двора и даље, па траже трага да л̓ се што гођ знати може куд је она сила отишла, али ништа на овом свијету није се могло дознати као да није ни долазила.

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах

Као оном, тако и овом исприча он све поредом; и овоме се допало то, те ће му рећи: — Знаш ли, момче, шта? Видим да си сакат јунак, иди ти

Онда га отац и мајка добро ишибају и назову га инатом, па га отјерају. Овај сиромах што ће, куд ће, те на друм. На овом је друму задуго стајао и плакао, док ево ти царског татарина па му каже: — Помози бог, дијете!

Овај се онда полагано провуче кроз дувар и прикраде ка асталу, па на овом шта нађе, све поједе и попије, па онда ону шарену свијећу изнад главе промијени под ноге а ону бијелу испод ногу метне

Цар и то учини, и тако се одсад храњаше и задовољаваше јуноша са овом љепотом дјевојком дотле док царски ферман не изиде да је кћер његова пунољетна и да ће је удати.

У овом јунаштву сви су се надметали, али бадава ниједан не може ни на пола добацити. Када то види царска кћер, онда замоли св

Са овом дружином идући даље, нађе петог чоека: овај бијаше попио једно велико језеро воде, па стао на средини те сеири како се

Видећи везирски синови да и овом опкладом не могоше ништа добити, уплаше се жестоко, па умоле царског зета те им одобри још једну опкладу, па му онда

ћерају, али ја нећу изићи докле гођ ти не дођеш; а ти се начини љекар, па и ти дођи да је лијечиш, и само је окади овом травом, а ја ћу одмах изићи; потом ће теби цар дати своју кћер, и узеће те да царујеш с њиме.

Кад овом цару дође такови глас, он каже свом зету да друкчије бити не може него да треба ићи. Кад се царев зет види на невољи,

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Брзо, нагло одох из свог празног стана, Угодно ми беше кретати се, ићи Развалином овом живота и дана, Коју сунце сутра поново ће дићи.

Не видим тебе и младост у свили С кораком среће; не размишљам о том, На овом свету што смо са животом Трајно к'о гробом растављени били. Сад не размишљам.

Болесне, бледе, поспале тако Нада и вера, и бол утрн'о; У мраку овом види се пак'о, Човек у њему, живот у црно. И дошли дани тегобни, мучни, За љубав, мисли, за жеље моје — К'о мутни,

Ко си?” “Шта ћеш овде, ко си, узданицо смрада, Гомило бакшиша и колевко блата! Бог сакатих данас престао да влада Овом земљом плача и веселог рата!” И потмуо јаук богатих пандура Шиба ваздух страстан... а дан црвен тече.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Као магијом, притисак се смањио и ја сам схватио да у овом положају могу много лакше да одолим снази бујице. Али, опасност је још увек постојала.

Тај одвратни призор учинио је крај мојим напорима на овом пољу које је обећавало и од тада никада нисам могао да дотакнем мајског гундеља ни било ког другог инсекта.

Жеља да овладам овом неисцрпном енергијом довела ме је у грозничаво стање, али сам дуго лутао у мраку. Ипак су се, коначно, моја настојања

Након неколико пребацивања од једног до другог у овом цирцулус вициоусус схватио сам да је моја награда зидање куле у облацима.

Проблеми конструисања у овом неистраженом пољу су били нови и сасвим специфични и наилазио сам на много тешкоћа. Одбацио сам индукторски тип јер

Увидео сам могућност; и приступио сам послу да усавршим индукциону апаратуру на овом принципу. Напредовао сам тако брзо да сам на своме предавању одржаном 1891.

грудве, које су се саме котрљале неко време, сакупљајући мање или више снега, и покушавали да надмашимо један другог у овом узбудљивом спорту.

То није било много у поређењу са данашњим могућностима али се тада сматрало подвигом. Стално сам напредовао у овом послу, све док 1895. године ватра није уништила моју лабораторију, што може да се закључи из чланка Мартина (Т. С.

године. Да бих могао даље да напредујем у овом правцу, морао сам да изађем из лабораторије и пошто сам окончао припреме за подизање станице за бежично емитовање,

је уништен пре две године али сам пројекте разрадио и други ће бити изграђен са неким побољшаним карактеристикама. Овом приликом ћу демантовати широко распрострањену гласину да је грађевину о којој је реч срушила Влада, што је због ратног

Досад сам се уздржавао да јавно изразим своје мишљење о овом питању јер ми се чинило неприкладним да се бавим личним стварима, док је остали свет у великој невољи.

Напротив, напредак у овом правцу је крцат ризицима и опасностима, не мање претећим од оних насталих из немаштине и патње.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

сведок овог поступног развоја, и све што сам до сада написао је покушај да изложим своје мишљење, као сведок који о овом може с правом да говори. Али има много других америчких научника који су још позванији да о томе говоре.

А ти су се Срби три стотине година тукли против Турака и у тим борбама стекли велику вештину у овом начину ратовања. Године 1690.

Школски распуст дечака поклапао се са одмором добрих, старих волова. И ја сам неколико лета провео на овом занимљивом послу. То су биле моје једине летње школе и то најинтересантније школе које сам икада посећивао.

Код досељеника највише се цени знање енглеског језика јер тако се издиже изнад положаја „жутокљунца”. У овом случају помоћ ми је дошла са потпуно неочекиване стране, а за то сам морао много да захвалим свом црвеном фесу.

Признао сам да су српска и америчка схватања сасвим различита у овом посебном случају, јер иако је на овој фарми мужено преко стотину крава дневно, никад нисам видео жену у било којој

Користећи се упутствима које смо добили на неколико места, и после низа неуспелих покушаја, успели смо да овладамо овом вештином и да завршимо посао на велико задовољство Кристијановог оца, који нам је рекао да ниједан стручњак у Хобокену

да би што више у томе уживале, оне су се трудиле да ме изазову и наљуте. Али ја сам се брзо уверио да мој успех на овом новом послу од мене захтева да што пре стишам своју преку српску нарав и да што пре поправим свој лош изговор

Тада сам много размишљао о овом додиру две врло различите цивилизације, па о томе и данас размишљам. Присно се спријатељих са Луканићем и његовом

Великодушност, финоћа и духовни склад испуњавали су дивну атмосферу њихове куће. Када сам овом добром доктору открио своје намере, понудио ми је сву своју помоћ да би их остварио.

Али легенде су, баш као и успаванке, те које ће вас успавати ако нисте сасвим будни. Захваљујући овом искуству са трком, јасно сам схватио шта је млади Луканић мислио када ми је казао да ми веслање може много више помоћи

Ја сам изузетно уживао у овом послу који је био одлична вежба и радовао сам се када бих још више урадио. Стара госпођа била је одушевљена

За то време моје колеге су се мувале по зградама Колеџа и договарале о приступању овом или оном друштву и припремама бруцоша за одбрану од непријатељски расположених студената друге године.

Ћипико, Иво - Приповетке

Гледају и посматрају уоколо, чуде се овом новом селу усред поља. Пођоше прама цркви посвећеној светоме Року, обазриво улегоше да се помоле.

За кога је све то тако удешено? Нигде трага симболу божанства, нигде кипа, нигде слике! Шта овде у овом храму представља величанство бога?

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

и македонско вика(ти) немају исто место као и истозвучни глаголи у српскоме језику, него им припада место које у овом последњем језику има стилски неутралан глагол звати.

и то што је на подручју Косова и Метохије прибележено на махове, додуше ретке, иде у сам врх српске народне лирике. Овом приликом, разуме се, не могу набрајати ко је, када и како бележио, али дужан сам напоменути да издвојена мала руковет

На то сам овом приликом једино и желео да вам скренем пажњу. (1987) БАЛКАНСКА КУЛТУРА Познато је да су општи судови – а они су

ни правац који узима, ни његов темпо, као ни неке посебне особине које има национална књижевност, као што је у овом случају српска. Довољан контекст је много шири.

(„Ово о једном песнику“) Изгледа да се у овом узајамном пресликавању тела и природе, телесног и небеског (космичког), налази језгро из ког потичу најзаносније, али

Да не би гледале („Ал су била и тежа времена“) И мада у Матићевој поезији налазимо право обиље оваквих резова, овом се приликом на њима не можемо дуже задржавати.

У овом су тексту та два принципа различите организације говорнога низа прослеђена у границама унутарње, обликовне микродраме к

У овом другом случају осећамо да су на снази извесне забране које не можемо да прекршимо без одређених последица у комуницирањ

Савремени песници се управо овом могућношћу и користе; музика њиховога стиха (његова ритмичкомелодијска страна) тежи да се сведе на активиране и

Сва су објашњења привремена, док не дођу боља или другачија. Ево, и ја сада у овом разговору мирно износим објашњења, као да не знам да су ризична и условна, а јесу.

Овера дакле матерњег језика, па и културе коју он подразумева, ипак постоји. • Не можемо да у овом разговору мимоиђемо ваше приређивање критичког издања Сабраних дела Момчила Настасијевића (1991) које је с правом

Како данас, пола деценије касније, видите ваш рад на овом издању и колико се, након Сабраних дела, променило Настасијевићево место у нашој књижевности?

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ће вам казати: па он је добио класу пре два месеца, али ви му реците: то је било под старом владом а потребно је и под овом да добије класу. Рећи ћете: а зашто?

А ми, ако се будемо тако понашали и међусобно вређали исказаћемо тиме једно непоштовање према овом дому. Зато вас лепо молим, стрина-Дацо, и вас, прија-Сојо, уздржавајте се!

Довео сам и два грађанина. ЖИВКА: Е, врло добро! 'Ајде сад за мном сви! (Она напред, за њом Дара, а за овом сви остали.) (Пауза) (Задња се врата полако и пажљиво отварају и кроз њих протура Чеда главу.

Сад ми дошла, бестрага јој глава... Нек уђе! АНКА (оде). ЖИВКА (гледа по соби): Ју, ју, ју, и где ћу да је примим у овом вашару? Скрхала врат дабогда и кад јој је пало на памет да дође.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Под темпоралном схемом приповедања у овом случају разумемо смењивање проспективног угла гледања (правцем догађајног развоја) и ретроспективног угла гледања

Добијена је чисто логички, па и граматички, сасвим исправна реченица. У овом облику припадала би ауторовоме говору, потпуно објективном, мада не и потпуно неутралном, што се тако јасно осећа у

Превођење из управнога у неуправни говор у овом се случају не замишља као да је стварно обављено, него као оно што је у дубинској структури нужно, или другим речима:

Прво, аутор своје знање подређује знању неког лика, а у овом је случају то главна јунакиња: што она зна и како зна, то зна и аутор, па и читалац.

Динамизацију опажања, врло јаку, Станковић је у овом случају искористио као увод у чисто телесну динамику, а она се, опет, слива у силан еротски набој.

Што се у оно доба сматрало главним недостатком Станковићеве композиције, то је он сажето казао овом реченицом: „Ни композиција није његова врлина: несиметричност је њена мана”.

Јер се, по правилу, у књижевности сложеније психичко стање даје поглавито у преливима. У овом случају, међутим, лик се у суштини трансформише - постаје други - чим се „ослободи“ и врати „тамо у Турску”, заузме

“ Што је у овом примеру а могле би се навести и неке друге реченице тако јасно дошло до изражаја на ритмичко-интонационом плану, то се

године. Но, уза све то, „скретање ка унутра” у овом случају очигледно није што и премештање угла приповедања у саму свест јунакову, и читаоцу није дато да доиста прати

Пошто је у овом случају битна синтакса, задржаћемо се летимице на њој. Најпре, језик нам ставља на располагање ограничен број

Ето тако се и овом приликом за трен - у који се иначе у Сеобама тако често сажима време - пред читаочевим погледом расклапа и склапа

А то и јесте зачетак удвајања, које је, и у овом случају, пропраћено колебањем међу јавом и сном: „Са својим болесним трбухом, што му је мање сметао откад започеше

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Најизразитији у овом погледу, Галичник, има свој Петровдан. То је светковина и стародавнога почетка лета, и заветина сеоска, празник пуне

На понекој сексани су и бисаге пуне новаца. Врве они без оружане пратње, на срећу, овом опасном долином. Неће да изазивљу горске хајдуке нескромношћу.

Настаде тајац и пометња. Призренци почеше да мере што би ваљало: бранити свога земљака или удворично одобравати овом страшном човеку.

То им е само поклон од Бога и цара!... Крваво је на души јунаку. Пре три године на Велики петак освануо је у овом истом манастиру по позиву кнеза и проте колашинскога Иван Војиновић из села Воћника у Дреници, на гласу човек и јунак

Смркло се попу, па погнао опет к цркви, латио пушку и са овом двојицом појурио онако у незнан за том војском. Доле на реци у општинској судници застао је гомилу уморних и

— То, да је то место моје, бре соколе! — одговори му сам поп. — О, Бацо Хаџићу, тако ти образа, кажи овом човјеку из шуме а твојем госту: је ли кадгод твој побратим и кум поп Буњак и под Турцима сјео на друго мјесто осим

Онај што је имао кућу баш испод цркве. Настанили и њега у овом селу н дали му за учитеља. Било му је врло добро. Али у селу био неки богат Анадолац и имао свега једну кћер.

Сто педесет година су они закопавани у Чабру. Биће и за њега места. Неће га барем Анадолци, никаква вера на овом свету, спуштати у гроб својим скрнавним рукама. Не мари ништа што је остао без имања овде, где има и људи и душе...

Косово ми се и овом приликом подругну бољци и мојој тврдокорности. Исправих се у седлу и погледах пут Сазлије и Бабљака.

И разговарам са свима који испустише душу на овом пољу и око њега. Изводим их на месечини по овом чичварју као јариће.

И разговарам са свима који испустише душу на овом пољу и око њега. Изводим их на месечини по овом чичварју као јариће. Скачу око мене по целу ноћ као ланад са жиле на жилу огромних букава. Сви, и Турци и Срби.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

»Јавор« 1892. (ХАЈНЕ) Јест, много су ме мучили На овом свету дивном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом кивном.

Хлеб су ми једом кропили На овом свету красном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом страсном. Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила,

Али ја сам песник само, А тај песник сиротâн је, — И ти с’ мораш задовољит’ Овом песмом, каква ј’ да је. 1875. НЕГДА Негда је друкче било, Друкчије него сад: И свет је био млађи, И ја сам био

Док заглух овај траје, не вајде савети, — И ти се, побро, бориш са овом авети. Бори се, побро, бори се, ти ћеш то умети, — Србија ј’ самосвојна, можда ћеш успети; Упућуј страсне гласе у

»Стармали« 1882. НА ГРОБУ ФИЛИПА ВИШЊИЋА о подизању споменика му На овом гробљу седела ј’ вила Четрест пуних, дугих година; Није нам рекла: ходите амо, Чекала ј’ да га сами познамо.

(Можда још и сад у пола знамо Под овом травом кога имамо.) Дуго је вила овдена чала Крај гробна крста дрвена, мала, И кад већ дрво трулеж заплени, Долази

Да је мајка твоја жива, Знам да не би тако било. Да је óца у животу Не би дао — вера ту је — Да му ћерка овом свету Милостивом досађује. А ти просиш кору хлеба — Хоће л’ ти је когод дати?

ДРАГОМЕ ЉУБИ НЕНАДОВИЋУ * Љубо! И ја видим Близу шездесету, А жао би ми било Да с’ не састанемо Још на овом свету.

Теби цвеће није цвало Кâ што није ни твом другу. Да ли прашташ овом свету Вашу муку, вашу тугу? Над слабачким твојим телом Анђô смрти давно с’ врзô; Ћури те је срце вукло, — Ал’

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

топле лажи пољубаца закопа у песак ова пустиња где се спрема крвожедна тишина коју својом љубављу хранити треба у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали

Петровић, Растко - АФРИКА

Гребен који заокружује пристаниште скоро је од пурпурног Неколико мајушних кућица обојених зелено на овом пурпуру, између плавила неба и индига мора, радују необично.

Читава гама све треперавијег, све голубијег плавила, све блеђег, низала се на овом архипелагу, чија су се острва пружала једно за другим.

пироге пуне банана; њино жутило и лепота младих тела која, издужена, управљају пирогама, значе веселе и раскош у овом склопљеном пејзажу.

Пошто голотиња није срамотна, многи је уопште и немају. Расе које живе у овом крају сматране су с правом за најлепше расе света; једна од њих носи још од старине име Аполона.

екваторско вече, које је на Екватору тачно у 6 часова, дванаест часова тачно после тако исто паничног свитања, на овом незнатном растојању од Екватора збило се два-три минута доцније.

Зашто? Зар сам толико сâм на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно и један растанак тако природан могу задати

Зашто? Зар сам толико сâм на овом друму, у овој шуми, у овом животу, да ми једно пријатељство тако пролазно и један растанак тако природан могу задати прави бол?

Обоје стари, екстатични, дивни и детињасти. То је један смешан пар првих људи у овом црном рају. Наш долазак за њих је невероватан догађај, који им пружа прилике за редак и скупоцени провод; прво шетња,

То је сељанин, фетишер Бро. Изгледају сви доста искрено одушевљени овом ваљда свакодневном представом. Ја, који сам само читао по књигама описе сличних мађија, већ нисам зато имао осећање

Младићи су били апсолутно неми, оборених глава; носили су једино, као и остали црнци у овом крају дуга црна копља. Нису се ни изненадили ни уплашили кад су нас видели, али, не хтевши стати на мој позив,

Мучење најзверскије продужава се до дубоко у ноћ. и два сина жртве узимају нажјивљега удела у њему. Младићи на овом новом искушењу проводе по више година, за које време прелазе више ступњева.

Приступ јами чували су остали чланови Вихиби. У овом положају је остајао младић по три и више дана у потпуној помрчини, и у сталном додиру са жртвом која се почиње

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

ИСАК: Али је време пуно бремена! Пуно несреће!... Три дана има Откако лутам овом планином; С образивошћу мачке дивије, Бежô сам с пута зверу, човеку, Тебе да нађем, или... смрт! ГЛАВАШ: Мене?...

ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па какве помоћи и од вјере и од јунаштва?... Да је шћеде овом нашом замијенит, први да дође у везира!... А онако, ево ђе га гладни хртови облијећу!...

ГЛАСОВИ (споља): Убијте их! Сеците! У ватру с њима! ИСАК (споља): Страховит пламен ове колибе У овом часу нека постане Предсобље врело пакла њихова! ПРВИ ТУРЧИН: Беж’те куд који зна! СВИ ТУРЦИ: Бежите, Турци!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

000 бораца, а од Пандирала Сулејман паша такође са 8—9 хиљада војске. (Над свом овом војском био је заповедник Ејуб-паша, јер је сва ова војска сачињавала један кор).

Зауставивши се у овом згодном положају Хрватовић истави своје предстраже до села Читлука и Церовице, па у томе положају стоји и данас,

и Видина и између Књажевца и Ниша имају Турци јаку посаду и не морају се бојати нашега нападаја, те Али-Сајиб може са овом војском прећи Мораву код Хиша на Мрамору, па окренути друмом на Грамаду, сјединити се са Ејубовом војском, чиме би

Мени се стеже срце од бола при овом ужасном призору и при помисли да ће можда и она села која се сад онако дивно беле кроз густо зеленило воћњака, за мало

крила до Мораве доста јаку коњицу, за којом се кроз кукурузе провлачио доста дугачак пешачки стрељачки ланац, а за овом су марширале три повеће колоне.

И понекад сва цпећа и сва несрећа човекова састоји се у овом несхватљивом нечем, што се повија и расипа по вољи ветра«.

Непријатељ већ куца на капије Алексинца. У овом непријатељском приближивању вароши има неке дивље поезије, нечега што је узвишено својим ужасом, што је свечано својом

000 наше војске (велики део наше војске борио се данас на левој обали Мораве око прћиловачких висова). Пред овом незнатном силом стајао је Ахмет-Ејуб паша са својим корпусом од 30.000 бораца.

За овим батаљонима, расутим у стрелце, ишла је једна наша батерија, а за овом још један батаљон у четним колонама, као потпора стрелаца и заштита батерије. Стрелци уђоше у шуму, пењући це уз косу.

сам сваки час да се Турци сјуре у наш шанац, да се борци дочепају за гуше и да сви колико нас је у шанцу изгинемо у овом страшном покољу. Тако изненадно, тако непријатно и тако близу загледати смрти у очи то мопа да је за свакога страшно.

О овом самоубиству пок. мајора Велимировића говорило се тада много у нашим војничким кругоговима. Једни су кривили и осуђивали

А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса! Хеј, дивљи и поносни сине Кавказа, зар овде остави кости! А овом јаднику неко осекао главу. Ух, како је врат утекао међу рамена, а изнутра зија грдна рупа...

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Куд ћеш, момо, куд ћеш у пустињу ову? Тице, цвеће, сунце другамо те зову; Куд ћеш овом гробљу сахрањена нада, Ту је хладно, грозно, куд ћеш тако млада!

Да ти ниси српска мома, Сав големи свет би био Међу нама двома. XXВИИ Свет ће читат’ песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и

Дај ми руку, да ј’ осетим... Јер кад умор чело смути, Под овом је руком души Најмилије одахнути. Дај ми руку, да је стиснем...

Да си рада певати о сласти, Разумеће, што не умеш касти. Песмо моја, већ си на полету, Поздрави ми све на овом свету, Поздрави ми славље и голубе, И сва срца, што се силно љубе.

“ XИИ Времену је, тако с’ чини, Вековечно вечит трај, Овом свету, тој празнини, Нигде почет, нигде крај. Вечност само?! — Е, па шта је! Е, па шта је простор тај!?

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Из наших ровова разлеже се такође жива паљба. Иако су четници дисциплиновани, овом приликом су гађали без наређења. Требало је да то буде као неки поздрав Бугарима.

Наскоро су се вратили са сандуцима муниције које су нашли код пешака. Били смо мало мирнији. Кад овом приликом нису успели, више се мајци неће Бугари дићи из ровова. А отуда се разлеже глас: „Санитет... санитет!

Са положаја рањеници непрестано пристижу. Причају нам да су Бугари побили све наше заостале рањенике. На овом месту смо преноћили и остали и сутрадан, четрнаестог септембра.

Сунце је било при заходу, када смо стигли на излаз клисуре. На целом овом простору нигде се нисмо срели са непријатељем. Прикрадали смо се полако самом отвору... Видимо реку... Црна река.

Он се наједном утиша. Гурнем га да видим је ли жив. Он се трже и хтеде да скочи. Задржао сам га... Замисли!... У овом паклу он заспао. Предвече одскочи куршум и удари једнога војника у колено, где отвори читаву рупу.

“ Једно бугарско митраљеско одељење одступало је са реке, па и не знајући да смо ми на овом брежуљку, истоварише два митраљеза пред нашим очима, ту у подножју. — Пали! — командовао сам.

Једва су увидели где је тачно наша линија. Али онај бугарски митраљез није нам дао ока отворити. Ако останемо у овом положају, изгинућемо сви. То исто увиђа и поднаредник.

„Фикус“ му преведе како Брана хоће и њега да прескочи. „Кица“ приђе Фјодору и прекрсти га. Овом приликом Брана прескочи и сто и Фјодора. — Браво, браво! — вичемо, па чак и они околни пљескају.

А већ свима се причињава као да се земља клати под ногама. Народ се све више окупља и поседа речну обалу. Вест о овом лумперају усред бела дана допрла је и до реконвалесцентног логора.

Прича ми Груја да је једнога оваквога дана ишло муниционо одељење баш овом стазом. Магла се наједном дигла. Угледала их тада бугарска артиљерија иза Слонових Ушију, и распалила.

Пред нама је силуета неког великог дрвета, чије је стабло граната пресекла преко пола... На овом пустом месту, обавијен маглом, имао сам утисак као да сам изгубљен.

рећи војницима, али очекујем свакога тренутка прасак бомби и, распињући се између дужности и стравичнога ишчекивања, у овом одлучном часу, малаксао сам. Каписле запуцкеташе. — А-ха! — учини неко. — Пазите на њихово повлачење.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Тешко је не сажалити се над мукама ових песника. Како су се интимно осећали на овом послу, о томе би се могло само нагађати.

Треба само пролистати овом Антологијом па видети сав безизлазни ужас њихова положаја. Јер већег проклетства за песника нема но што се десило

Двоумије све ишчезне, истини су трази: С овом зором тма нестане, људи нису врази. Так' у оно свето јутро, јутро нове жизин, Кад се сресмо, мила Видо, једног духа

славан царом, а без жуља длана; Љубак сваком, а најпаче младом и јунаком, Мени сказан самоуке Музе прста знаком: С овом ћу ја, јер јој жетве у Сербији зјело, Тисјашчу крат обновити свакојако пјело; Љубов пјети, ка и досад, невиност

га; Ал’ ово је сатана сад глабљивом човеку дао, Паде јунак и нема Ахил’, нема Тидида, Нема Троје поносите више у овом свету, — Пада горда данас на један миг очију.

А кад било пола ноћи, Кум намигне на војводу А војвода на младенце, Одведе ји до вајата, Па забрави овом врата. Село Момче голобрадо, А до њега Цвет-девојче, Обоје се загрлили И нагнули да с’ пољубе.

би ко нашао) погрешака може се слободно казати, да је Лука био прави естетически мајстор начинити стихове; и са самом овом, овако после смрти његове издатом књижицом, заслужује место међу првим нашим списатељима дојакошњега и данашњега

сложена песма ова, коју је по познатој народној арији вешто у четири гласа ставио искусни наш Србин и једини управ у овом кругу делајући гласослагатељ (Тонсетзер) Господ. Н. С.

Међу совокупитељима већ у овом Објавленију има 32 имена; али ту још нема Теодора Радичевића, „практиканта у сол. и арм.

Но јестество пјеснословија само правилном у художеству своје постизана совершенство. Серби обаче ни у овом не оскудјевају, и њихов Омир има своје Анакреоне и Пиндаре, и имати ће своје Софокле и Аристофане.

је штитоноша овог књаза, један Херват, именом Мило Кабиловиц (Мило Цабилоwиз) јуначко дело које заслужује да му се име овом благородном Римљанину узпореди; т. ј.

У тим опстојателствама дамо писмену нашу молбу на магистрат и овај нам наново дозволи, с тим условијем да овом намјереном весељу друго какво име а не бал наденемо. Тако смо ми дакле 5-ог марта по рим.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Леонардо улази.) А, Леонардо!... ЛЕОНАРДО: Светлости! И мило ми је, — Што те на овом кршном престолу, Као госпођу гора слободних, Са страхопоштовањем и оданошћу Којим ми твоје сјајне одлике

ЛЕОНАРДО: Ево ти писма — Читај, Светлости! Сва Венеција зна му садржај — Јер сва Венеција очи упире, У овом, по њу кобном времену, У тврди престо Ђурђа, мужа твог!...

Шта је то?... РАДОШ: Боље да ћутим — Нег’ оном стазом да се упутим На коју сте ми ногом несрећном У овом црном часу крочили. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта, Радошу, Зар смеш?... РАДОШ: Смем, господару!

видим Да ме је некад отац варао Избором дивним прича лажљивих У које ми је тебе уплео Као јунака најјуначнијег У овом полудивљем племену. — И ти си јунак, ти?... Господе мој! А овамо те гази слабији!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не, Јелисавето!

Озбиљом кобном шта ми доносиш? КАТУНОВИЋ: Свега — Али ни за лек добро, војводо, И Шуловић нас с подлим Мићићем У овом кобном часу остави, А с њима Вуксан, за њим Пипери Неверницима помоћ дадоше. КАП.

у овој вери, у коју нас је Лукавство грешно грдне тазбине Корачајући стазом крвавом У овом кобном часу застало... Заклињемо се!...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Ти мене почестовô овом чашом, а тебе Господини Бог сваким родом и берићетом. Жито ти родило, коло ти возило, и бакови букали кô у Реље

“ Па сад вас молим и преклињем да га што теже осудите... Судац: Ја овом човјеку не знам ништа! Давид: Што, господине, што сам ја скривио нашој премилостивој Земљаној Влади и славном суду,

Тако ће бити, кунем вам се Богом живим, и моје вам сузе неће помоћи! Болан, болан, ја би' крви своје уточио овом суду и нашој премилостивој Земљаној Влади, па зато вам ово и кажем.

Давид: Погодио ја, не погодио, ви овог лопова по закону морате осудити. Ја само 'оћу да кажем овом дјетету да нијесам ни бена ни будала. Судац: Е, добро је, Давиде, пристајем и на то.

Давид: О, млого, по Богу брате! Збиља, кад ћете ви већ... Е, толико је година, отприлике, и овом лопову, шјеме му се затрло! Судац: Како ти то знаш? Давид: Знам 'вамо по нечем. Пиши ти слободно, толико му је.

Нећете ли по реду и закону, има у овој земљи и Окружни Суд, има наша премилостива Земљана Влада, а овај исти Давид, с овом истом својом блентавом главом, и с овим истим лоповом, могô би једног јутра и у Бечу осванути.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи

Јер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива.

Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом! Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Напоље! (Бије пандуре ногом у задњицу и избацује их тако. Овом приликом и један од грађана, Спаса, нађе се ту некако, те и он излете ударен ногом.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

епски начин мишљења или поглед на свет: "Ја војвода Павловић од Радосала, господар и кнез ове земље, лежим овде у овом гробу.

молим Господа да хришћанима буде помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату". Отуд су могли настати и мотиви у песмама како Марко укида порез који су наметнули Турци на удају српске

Виша сила, која у религиозним приповеткама проверава понашање људи, сусрећући се с њима на овом свету и награђује их или кажњава према хришћанском и националном кодексу, појављује се често и као национални светац,

Он је најзначајнији међу драмским писцима у овом периоду, од којих ваља поменути Тодора Манојловића (1883-1968), иначе песника и аутора опсежне књиге Основе и развој

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Плод ја без плода твој, И судња ова у мени реч. ГЛУХОТЕ И О не, шапата неспокоју овом, вапаја не. И до неба кад, и пакла, тежи тим срцу мук. О мируј, претешко моје, ками камена мене, мукла стено.

о мируј, мируј. Шапата неспокоју овом, вапаја не. ИИИ Знам, по стрелицом је таме, те и у камену раздани. И замукнув ли, зраком то незнани заведри

Из пакла овог за зраку некуд раја. Из греха да је неко свет. И муку овом, и мутњи, да није краја. За благослов тај на веки, на веки клет.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И сад, ето, човек хазну, бисаге с парама да му остави. А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја! Хајдук!

Али сада, овом Јованкином удајом, као да је био положио неки испит. Једном заувек отклонио сумњу да ће можда и он бити као толики

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

С тим се слаже малочас споменуто веровање да ђаво, због кога громовник и шаље на земљу гром, не сме на врбу. — У овом смислу — као апотропајон — треба протумачити и обичај да се у земљу где ће се сејати лан или конопља забадају три

Реч је. прасловенска, в. Шулек, Рад, 39, 15. »Црни« г. (цратаегуѕ нігра и прунуѕ ѕпіноѕа). Речју »г.« обележава се у овом чланку и једна и друга врста г., јер се за њих везују иста веровања.

) Узгред можемо споменути да у овом случају имамо занимљиву везу између магије и култа. Демонима се, с једне стране, приноси жртва (погачица, вино, вода,

, и онда је девери три пута око огњишта обведу (іб., 28). На овом месту могу се споменути још неки обичаји. У Загорју када уочи славе домаћин послужи госте ракијом, они му даду ј.

и басме зауставила је на једној њиви три плуга, само четврти није могла: кад су је упитали зашто, рекла је да на овом плугу има нешто од к., »па му не море никаква басма ништа учинити« (СЕЗ, 41, № 186. Упор.

У овом последњем случају к. семе посипа се по постељи болесниковој, те на њему спава три ноћи, и свако јутро оно на коме је сп

По старом веровању Срба и других индоевропских народа — каже Чајкановић у овом чланку (Неколике опште појаве у старој српској религији, ГНЧ, 41, 1932, 167—228) — орах (и дрво и плод) је у вези са

Деци која су умрла не окусивши још хлеба, кува се за душу п. (ЖСС, 182 ид) — разуме се, зато што им је то и на овом свету била храна. У народној причи типа Сигфрида жена носи под појасом по зрно бибера, пшенице и п.

« Грање, очигледно, има овде задатак да задржи душу, утолико пре што су у овом случају у питању људи који су умрли насилном смрћу, а та категорија душа најопаснија је: и последица која се

Вук, Рјечн., ѕ. в. бадњак; Караџић, 1, 1899, 213; ГЗМ, 6, 379; СЕЗ, 7, 115) узима (за) бадњак. Пандан овом нормалном бадњаку је обичај у неким крајевима да о Светом Игњату [или на Бадњи дан] полаженик донесе у кућу ц.

уз басму у којој се помиње и »бор самоник« и која мора бити веома стара с обзиром на то да је бор одавно уништен у овом крају (ГЕИ, 9—10, 1960—1961, 121). Тамјан.

Бадељ (у Боки) или (у Хрватској) сјекавац или (у Лики) пасји стриц (цардууѕ). »У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјени прстен« (Вук, Живот и обичаји, 1867, 236).

Ћипико, Иво - Пауци

А не може к својој трудној жени кад би он хтјео... Па, премишљајући, као да се каје што се не користи овом лијепом згодом!

Прислоњен уза зид, премишљајући, упоређује своју кућу, потлеушицу и гријаницу, са овом новом, големом и згодном кућом. И овакове — помисли — раскућују наше сељачке...

Растанак не бијаше му тежак. Остављаше је сигуран да ће се за два мјесеца вратити и да ће у овом великом граду опет код ње наћи уточишта.

— Не зановетај. Свуци, па 'ајде! — Не бојте се, оставићу их! — заврши момак и упути се к вратима. — Ди ћеш по овом времену? Приноћи код нас! — рече му благо господарица.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Остали верују како га је епископ послао да би повећао број писмених калуђера у овом крају. Кријем од њих истину. Прибојавам се Прохорове злобе.

да је наш лепи брат зауздао још једну болест, задобио најважнију победу и утврдио за сва времена свој добар глас у овом крају. Вратио се с Куле с тако добрим вестима да је сироти Макарије помрачио од одушевљења. Препородио се.

Оно што сам знао о Лаушу била је тајна и ја, као његов исповедник, нисам могао рећи тек тако овом мушичавом старом јарцу који ми је већ дозлогрдио, опрости ми, Боже, да је властелин сиромашнији од било којег себра

могли су у мислима својим сада с њим да другују, постао им је близак упркос несамерљиво већег места које је заузимао у овом разједињеном и подељеном свету. Уосталом, ко би знао колебљиве дубодолине људске душе?

Али како Христос рече својим ученицима: „Заиста, кажем вам, ако будете имали вере колико горушичино зрно те рекнете овом брду: „Пређи одавде онамо, прећи ће и ништа вам неће бити немогуће“.

Огрнуше га скрлетном кабаницом па оплетоше трнову круну и овом га окрунише. Тада га почеше поздрављати: 'Здраво краљу јеврејски.

Друга поворка с празним самарима враћа се одозго једва се размимоилазећи с овом која иде горе, на стрмој, узаној стази усеченој у стеновити предео.

Да ли бих осећао своје тело? Да ли бих у некој бистрој бари могао да погледам у своје лице, макар и с овом спарушеном зеленом кожом, макар било још избораније и уморније него што је сада?

Било би збиља смешно да ме оставе по страни да чучим на овом глупом каменом брду као кокошка на јајима и да чекам некаквог дроњавог разбојника хоће ли се смиловати да однекуд

Срце ми није било под овом мантијом, него под панциром. Нисам пребирао бројанице, рука ми је почивала на балчаку мача.

Окрећем га и загледам. Хоћу ли то идући његовим складним линијама до Прохора да досегнем, да га прочитам у овом једином рукопису који је за собом оставио? Има ли те овде, Прохоре?

Много пута сам на иконама и животописима виђао Христов лик, али ниједан не беше ни налик овом Прохоровом. Сви су они били некако женскасти или, што још горе, испијени, мршави, као лешеви исушени.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А ја јој причам: ,,Давно, врло давно, Милијун лета од онда је равно На месту овом пећина је била, Од самог стакла, боравиште вила. Оне су ноћу, уз чаробне лире, Мамиле песмом млађане пастире.

Подобан смушеној мачки, сад ћата понова слета, И упре колена своја о трбух беднога кмета. Но кмет у овом часу већ беше у занос пао, Те ћата устаде с њега, јер ипак дође му жао.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Зато сам, кадгод ми је мој редовни научнички рад то дозвољавао, радо прибегавао овом новом занимању које ме је освежавало после сувопарних математичких испитивања.

Зато постоје знатне разлике између овог и првог српског издања; оне су ове. Писма означена у овом издању са В, XВ, ХВИИИ, XX, XXІІ, XXВ сасвим су нова, док су писма означена овде са ІХ, X, XІ, ХІИ, XІІІ, XXІІІ,

Сви су се они овде борили; а још даље, у прошлости, таласало се овде Панонско море, и праћакали се, ваљда баш на овом месту, морски пси, китови и делфини. Шта све не доживи ово мало парче Земљине површине?

њену горњу ивицу, видим да је права мога погледа опет толико стрма да не искључује могућност нове, уже куле над овом. Нисам се преварио, - ново пењање показује да се над другом кулом налази трећа.

А сада је стајало све то, у својој пуној стварности преда мном. Све што сам себи уображавао да знам о овом недостижном храму, то су биле само геометриске фигуре и бројеви, оно што математичар може да схвати, а ова грађевина

- Да Вам окренем леђа? - Слушам! Врло се добро осећам у овом оделу, лако је и пространо, само његов опасач је сувише узан за мене. А Ваша одећа је опет мало подугачка.

Тако смемо у овом класичном облику, без зазора прескочити двадесет и два века и закуцати на вратима Архимедове палате у Сиракузи.

Иако, дакле, нисам ни најмање убеђен у оправданост таквих одликовања, ја сам се овом најновијем искрено обрадовао због тога што је врло лепо.

Тако Вам ја често и овде залутам у прошлост, и тада ми се намеће питање: због чега на овом благословеном земљишту, које је хиљаду година било центар грчке културе, није могла да цвате наука.

Под овом речи разумевам егзактне науке. Ми смо видели како су се оне дивно развиле на равном тлу Александрије, испрженом од сунц

Галилеји је отпочео своје приступно предавање. Било би врло лепо када бисмо и ми могли присуствовати овом предавању Херкулеса науке, али је његова слушаоница, као што већ рекох, дупке пуна.

Осветљени део њен гледа својом средином баш онамо где је Сунце зашло. Ми се овом изгледу планете не чудимо, али уживите се у Галилејево доба и представите себи колико је било његово изненађење када

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

веку постају пресудни за осамостаљивање књижевности за децу у Европи. У овом периоду почиње се са прилагођавањем књижевних дела за потребе школске лектире, издају се први листови и часописи,

излази Дечји магазин Жан-Мари Лепренс де Бомон, списатељице познате по бајци „Лепотица и звер“). Сматра се да је у овом периоду лектира деце просветитељства подразумевала прилагођене верзије/одломке романа из епохе просветитељства и

века препознатљива је по издањима народних песама и приповедака Вука Стефановића Караџића. У овом периоду повећава се број издатих дела за децу, али је (изузев Вукових збирки) реч о преводима и прерадама, најчешће

Особе заслужне за развој и гранање књижевности за децу су, дакле, у овом периоду, педагози и школски управитељи. Биографски подаци песника заступљених у овој антологији показују како су

У овом погледу истичу се Ђорђе Натошевић и Стеван В. Поповић. Школски надзорник Ђорђе Натошевић (1821–1887) вишеструко је засл

У овом периоду значајније се развија и оригинална књижевост за децу (и даље су, наравно, присутни преводи и прераде, што можем

И сунце нам весело Шаље луче сјајне, Те нам људма казује Све божије тајне. Веселост се огледа, Свуд на овом свету, У сунчевим зрацима, У мирисном цвету. Све што око божије, Са небеса гледи, То не живи никада У жалости, беди.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

САРОШ Да, сестра. Сестра си ми и по занату и по животу. Слушај, Назо! Имао сам, у целом овом големом свету, само једно место, једну кућу, где сам могао данима, месецима, да седим, лежим, једем и пијем.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

— Али нико никада не може ништа предвидети, јер се ниједна ситуација у овом свету не држи. Тоша је наследио и део братовљева имања, а напредовало је и множило се све што се његовим назвало.

С тим се слагао и господин Јоксим. — Рај, то је оно што Бог најмање има да учини у овом случају, где му је један ретко добар и дарежљив човек стигао размрскане главе.

А код нас тамо, вода има крила, лети низ планину као тица!... Аох, куд мене судбина занесе... Да ми је с овом памећу још једаред почети... А шта би почела? Исто то још једаред... Једна судбина за једног човека...

Али шта би и куд би без мене, и моје куће, и Тодорове доброте... Овамо-онамо, најсигурнији је Шваба. Кажу у овом крају: солидан к'о Шваба. Е, баш се та швапска вера мени поткопала солидно.

Колико би теби теже било у животу да ти ја нисам била и мајка, а ко зна шта би било од мене, у овом крају, и поред Тодора, да ниси дошла ти. Ти си била срећа и за сиротог Тодора; сећаш ли се како те је волео и мазио?

наше српско срце... ако Бог да. — Госпа Нола се ухвати за главу и јекну. — Крсно име се у овом свету не зна! Господе, не дај ми с памети сићи...

Вала, у овом свету се крсно име не зна... Јулица и Срба се венчали. Без параде и чашћења. Паланка је поштедела госпа Нолу од

„Беда ме знала шта ми је. Једнога јутра бих заплакао што не могу овако наставити док не научим све што се на овом свету може научити; другог дана бих плакао што ми се отац погрбио од брига због стипендије, и брига како ће ми слати

Више у шали него у збиљи, Бранко је бечким друговима понављао: — Кратковид сам, не видим пуно ствари на овом свету, и добро ми је. — Једног дана му дође од Павла из Париза врло сиво и болешљиво писмо.

— Али ја то баш нећу, Бранко, да си сам. Ниси сам! — Бранко уздахну: — Видећемо, Павле. И овом тренутку кида се у мени оно најличније, и морам остати сам. — На селу је пробавио четрнаест дана.

Зашто гори, не зна се, јер су сви пекареви легли, пошто устају одмах после два сата у зору. Свеједно. Ништа се на овом свету, па ни у овој паланчици не разуме добро.

Паланка се задовољно смеје: — Није мала ствар: снизити проценат јавном бележнику. И то овом великом мајстору нашем! То је победа! И још га нагнао у бегство.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

оглашен био, и од алфа до омега открије му сву повест, што је пацов у рукопису изгризао, питајући га за совет шта ће у овом стању радити.

О простијима, који своју децу на посо гоне, овде није реч. Овом дакле похвалном примеру наш свештеник следујући, науми своје питомче с определенијем упознати, и је л’ могао боље

ЗАГОНЕТКА »Нема ствари на овом свету веће од мене. Јупитер па ја, којима су сва возможна. Док дунем трипут, ја сам ти нов свет начинио.

Највеће пак упражненије житеља поменуте палате било је спавање, и баш су се случајно сви у овом положенију находили кад је наш витез у најхитријем трку с мачем у руци под бедем долетио.

тако да кукавни слишатељи морају, ил’ им се оће или неће, тамо мисли управљати куд ји суво сочинитеља перо води. Овом похвалном примеру и ја, премда сам мал братији мојеј списатељ, желећи време, које ми је на други удешај душе, или

будући да не би желила оца свога тако оставити, но најпосле с тим се утеши да она није прва која тако ради, нити ће у овом призренију последња на свету остати.

Тек што се тако сасвим изравна, и Роман се пробуди, не мало дивећи се овом чрезвичајном посештенију, почем очи протре.

Она закте да се Роман завери, и почем ово торжество прође, она за дужност себи припише у овом магновенију као при прстењу један му пољубац дати.

О, ви које ову повест читате и бисерну сузу при овом тврдом делу пуштате, кћери Амора и Венере, видите ли верност мушку?

Жанет; — Агница, Агнес; — Јека, Јунона (ово је била богиња); — Кумрија, Крумелин; — Пауна, Паулин — и тако даље, по овом се кључу могу сва имена која су ружна, или, боље, која се чине ружна, поправити и полепшати.

може се догодити да је она, коју младом госпојом зовемо, била негда матора девојка; а воопшче вкус је код наши дама у овом тако чудноват да се никакво правило тврдо поставити не може.

нимало марила макар је само госпођом Чимпеприч или госпођом гимнософистицом без сваког предиката звали; — што млоги на овом белом свету, како мушки, тако и женске, жели титулу од имати, на пример, господин од Поповић, или госпоја од Прелић,

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

и скрива и открива Студену провидну истину На дну ове воде Сија биљурна вучја глава Са дугом у чељустима Умивање овом водом Лечи од сваке смртобоље Гутљај ове воде Од сваке животобоље Бистро око у камену Отворено за свакога Ко црну

мајка Субота По други пут га рађа Жив је у црвеној капи росе Игра у запаљеном колу божура Пева у песми коса на овом пољу БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА Овде где смо Загосподарили смо плавим пољима И рудогорјима без подножја И венчали

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Велики покојник бивао је често пута у животу свиња, али је овом приликом нарочито био забрљавио, тако да није умео чак ни кућу да нађе.

Оном истом утијом којом му је свако јутро пеглао панталоне испеглао му је овом приликом ребра, а шиваћом иглом система „Сингер и комп.

За остале су ми професије затворена врата овом дипломом. У недоумици сам на коју ћу страну? — Иди у државну службу! — одговори ми искуство.

Тај интервју, у овом случају, ограничиће се само на то да утврди факат да сам ја умро, без икаквих других амбиција или претензија.

Како сам ја још из ране младости познат као врло рђав латинац, то сам се овом приликом користио том својом лепом особином и просто их нисам разумео.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Чудило ме само како на целом овом путу не сретох ниједног војника. Сетих се да сам већ за шао у опасан сектор, одакле су наши пешаци одступили.

Чим ме угледаше пешаци, питају: шта ћу ја овде, када се ни они не могу задржати дуго на овом положају. Отпочео сам одмах са гађањем. Поред моје батерије била је и једна хаубичка.

А и коме би падало на памет сада, у овом јаду... Имало их је који су већ клонули од умора, и тужног погледа зуре негде у даљину као неко коме је кућа изгорела,

У противном, цењкати се са продавцем толико док му се не досади, да најзад поклони. У крајњем случају, платити. Али у овом планинском месту, где кромпири расту у вртачама, а кукурузни хлеб се сматра готово као луксуз, није било прилике ни за

— Е, то је да човек провришти — буни се капетан Милутин. — Гладни људи, гладна стока, преносе државне милионе. И по овом времену, измучени, изнемогли, до Сан Ђованија, и опет натраг. Не завидим им...

— Док они нама причају... те пријатељски обзири, те дисциплинована војска, ми ћемо заједно са овом стоком полипсати од глади. Ја одох по храну. Повео је собом десет војника са пушкама.

Али они им не могу помоћи сада, ни себи, па ни овом детету. И као да би хтели да заглуше савест своју, њихово лице се грчи, они убрзавају ход, не би ли избегли страшан

Командант пешачког пука обрати се оној двојици војника: — Пошто сте вас двојица дошли са овом женом, то узмите дете и од сада ћете ићи са мојим пуком. — Онда приђе детету: — Како се зовеш, мали?

ништа јео, пошто сам уморан и малаксао, пошто немам ни материјал за писање, то молим команданта за извињење што ми је овом приликом немогућно дати одговор... — Добро, а на чему ћеш то да напишеш?

Иако сам још прилично далеко од сентименталних родитељских осећања, обузима ме нека неизмерна туга према овом нејаком детету. Од првих сазнања својих, ово је дете осетило горчину живота.

Али негде лево бубњало је дан и ноћ од артиљеријске ватре. У нашу радост због победе на овом делу фронта увлачила се нека злокобна слутња. То стање трајало је читавих шест дана непрекидно.

Али после једно месец дана опет је загрмело лево од нас. Ми смо поново вршили „притисак“ на непријатеље. Овом приликом је тутњава трајала дуже времена. Кажу да се тада водила кајмакчаланска битка.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

или духовним И телесним, једног човека, само су две крајности једног истог неразлучног и беспримерног механизма у овом животу, чији је један део, или један резултат, можда везан у другом.

И то је оно што се сматра испаштањем, још у овом животу, грехова: сувише велико богатство искуства, сувише проширени простор да би садржавао понова упрошћену младићску

тајну намеру да буду коначно задовољене негде изван границе схватања: тиме њихова испуњавања добијају интензитетом у овом животу. Живот није немогућ, већ претпоставља прекорачење у вечност.

Све мање овом свету мој дух као да припада, Час лежим, час корачам, и не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој

путујућа; Па нек се веже најзад све што би у телу, ненадмашно у гласу, И нек се изврши најзад та Жудња, једина верна овом Часу!

Ни до каквих посада мени не беше стало, Носач фламандског жита или дебеле свиле. Кад с овом аласком буком беше већ престало, Да сиђем где сам желео Реке ме пустиле.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Погнуте главе, са сланом куглом у грлу Белко је кренуо низ брежуљак. У ушима му је зујало: сам! У читавом овом проклетом свету он је — сам! И нигде ни брата, ни друга.

Широк је и шарен свет... — Морам отићи, морам, морам! — шапутао је дечак. — На овом проклетом песку орао не орао — само чкаљ и трн расту!

— Гле, ко је она баба? — кажу да је упитала Царица, намрштивши се свом одразу у огледалу. — Зар на овом двору има и таквих? Отерајте је да не кужи ваздух нашег срећног Царства...

— Људи имају нешто што им у грудима куца! — рече Видар. — Зато умиру. Звезде су вечне, не знам шта је с овом. Није се још родила звезда која би имала људско срце...

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Палуба пуна. Руке уздигнуте Поздраве шаљу и рупцима машу. У мноштву овом видим чељад нашу, Наслонили се на перваз па ћуте... Земљаци моји, докле ћете, докле? ''Тамо далеко!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

пред своју погибију рекао: „Ја кажем и молим господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату“. Све што историја зна о Марку своди се на то да је он био незнатан владар.

до 1813, показале многе битке. То су показали и бојеви у другом устанку (1815). Скоро све песме о овом времену испевали су борци, учесници у ратним догађајима или очевици тих догађаја.

Несрећа због смрти једног јунака није се могла казати рељефније него овом наивном и ипак веома поетском сликом коју је створила узнемирена машта материна. Али то није једина таква слика.

, строго сам пазио у читавом овом раду да говорим само о нашем средњем веку француском и да закључујем о јуначким песмама према самим јуначким песмама.

ме остар — оштар острице — оштрице (оштрица) оструга — мамуза Остружница — село поред Саве, у срезу посавском (у овом селу заседала је прва народна скупштина 1804) отале, отален — одатле отварати се на бурму — одвијати се отворати —

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— повика Стриц одозго с гране. — Ја ћу читав дан пресједити под овом буквом, па да пада не знам каква киша. — А буде ли кишовито и сутрадан, шта онда? — зашкиљи Мачак.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Умље вам избистрите, памет раширите, уши отворите, свест к овом прегните, на ноге се оприте, који но хоћете и ради сте ову словесну част себи примати...

облаци закриваш, ти, ето, недотакнути свете, светом се кано с хаљином одевајући, а ето сад војаци преотимљу се о твом овом земљанском руху, и за твој хитон бацају коцку, когано сам ја са својим ручицами сама опрела и изаткала, јаох, моје

Гледајући нас оскудних, Немој затворити од нас Срдца твога! Милосрђу, отвори нам своја врата Зашто ми на овом великом и широком Праздном мору У својој туги гинемо. Дај нам твоју помоћ да нам одлагне От старања срдце наше.

« Поче Натан о том беседити. Рече: »О, честити цару, има овде један великосиловит бољарин у овом граду. А коншију свога има пак сиромашка човека (видите како мудро пророк суд изводи, те цара именова бољарином, а

« И рече му апостол: »Мени се чини да нејма такве полате на овом свету овде. Ама саде исто за коју је потребу? Него ли после, тамо ћеш је имати; каде се одовуд тамо преселиш, онда ћеш

Зна господ Бог јер се сад плашим тебе скрнавећи и ваздух мурдарећи с мојом овом беседом... Онај момак моје безобразтво чу, насмеја се, пак оде, а ја моју преслицу бацих од себе (којуно сам убах

Ти се на овом грешном прокурватом вилајету држиш, халиш се и башиш, поносиш се и дичиш, мислиш да ћеш тако сит и накићен у рај

Толико се не мешају с људском грајом; вама више позор на себе вања имати јерно ви у овом свету тако ка у морској пучини гњурајући се пливате много у свачем згрешујете.

дужност, а другим сваким многе подужбине писати, а своје оскудне и одрпате са шегом држати — није ли то исто на овом људском суду, ко би се упаметио, осудно, а камоли пред Богом?

Беседник Ако ли је тко од мудараца и морском звездом нарече, ни со тим неће погрешити, јер она на овом мору нашега незгодна живота и врло сја с помоћу.

« Но сад, ви који сте овде сабрани на овом слушању, чусте ли худо и ниско одговарања? Видесте ли смањено срдце тихо и кротко свете Богородице?

Девојка Не смућај се, прав си ти и без хиле! Доиста то хоће теби проказати сам Бог о моме овом случају у сну, како ли год.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

је само просто прстење, белензуке, звонца и меденице, и оправљао батаљене муштикле и олупане табакере; а сада, у овом другом, израђује и боље и скупље ствари, као: минђуше, зарфове, пафте, укоснице, ланчеве за сахате и муштикле и

обузме нека слатка туга и сета, и она се ту одаје тихој тузи, мисли о себи, и ту се осећа као најнесрећније девојче на овом свету, али зашто баш најнересћнија — она још не зна!...

Стале једна до друге, па гледају како свет игра. Зона гледа равнодушно, уморно и као мало подсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа као да јој је дуго време. Цигани засвираше „Потресуљку“, омиљену игру Манину.

Бакшиш ретко купи, јер он управо и не долази у Касину ради бакшиша (јер он би по овом бакшишу умро од глади), него долази ради томболе, коју сви радо и редовно овде играју, само мало доцније, кад се сви

кога треба казнити за непочупану зубачу пред кућом, и за ђубре у кући, — како је сада тако индиферентна и спора према овом, и то моралном, ђубрету!...