Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У ЗДРАВИЦАМА НА БОЖИЋ — Да Бог да, да у ови дом бидне оволико мушкије’ глава, оволико волова и крава, оволико овчије’ брава, оволико јагњади и јаради, телади! (када положник џара) (Дучић, С., 1931, с.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
докле би уча остао сам са механџијом, који би га дотле слушао докле и њега момак не одазове напоље да пазари неке овчије коже. Тада би Максим затворио књигу на двадесетседмој страни, и климнуо би болно главом.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нијесу му све козе код куће (на броју). Његово свако јаје двожуче. Обосио по глави (оћелавио). Овчије рунце, а вучје срце. Од тога брашна нема погаче. Од тог бора не отпада смола. Око му оку добра не мисли.
“ (И тек тада се поздрави с домаћином и осталим кућанима). С ПЛЕЋКОМ (Божићни полазник гата домаћину у овчије плеће): Кутњи ти је стожер јак и тврд; у ајвану и у уљанику напредак; раног жита и озимог бити ће на претек, али
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Мало је било ствари које су ме више занимале од свирања српског гајдаша који је притискањем мехова од овчије коже нагонио ваздух у цеви и прстима регулисао проток и мелодију коју је овај инструмент стварао.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Добро, имали бисмо шта да приговоримо, могли бисмо рећи: глава му је пре псећа него коњска, зубало је овчије, ноге јареће, а трбух му је опуштен као у спрасне крмаче.
Најзад двојица манастирских меропха, чобани Милутин Кудро и Синиша Трептупаћ, умотавши се у овчије кожухе и пртене капуљаче, изиђоше у непогоду. Вратили су се тек у први сутон.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
нову златну минђушу у уво (Манулаћ је био првенац), и још сврх тога да ће му целога свога века куповати за његов рачун овчије и јареће коже и, као побратиму свом, наравно, без и једне паре ћара давати.