Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Пршуту сушену на ветру И ђаконије друге толике Дајем за пастрмку из вира, За мрену из речног муља, За комад овчјег сира, За чанак маслиновог уља, За комад завичајног неба У јазу крај воденице, За кришку пшеничног хлеба И за
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Најпре сам се постарао о храни. Ставио сам у сваку торбу по велику овсену погачу, по комад сланине и по комад тврдог овчјег сира. То ће им трајати три дана, ако приштеде, чак и пет. Затим сам украо из оставе три велика крушца соли.
Тамо: здепаста Анчица, аљуша-траљуша у оштром воњу зноја, неопера, ужеглог овчјег лоја и јовових пупољака. Овде: вила, висока, витка, седефасте коже, окупана у светлуцавим млазевима вилинских
Шта му је сметало да оде, поприча са старцем, попије с њим чашу топле медовине, презалогаји по који комадић пршуте и овчјег сира? Нас четворо седимо у великој Лаушевој одаји и чекамо Дадару. Свако је забављен својим мислима.
Обузело нас је неко житко мртвило, као слуз. Отужни воњ овчјег лоја којим старца свако вече трљају по костоболном телу, пара што се диже из лонца у коме кључа мрка водурина са
А грбо је наставио да једе кријући шаком, у којој је држао парче овчјег сира, свој неодређени загонетни смејуљак. Доротеј устаде са троношца, протегну се као да тера из тела немар који је у