Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Откани се ти мене, добар чојече, доста ми је и моје сиротиње; шта ја знам за твој некакав ћемер; ја како сам дошао, овђен сам пао, па нијесам ни устајô ни се кудгод кретô!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— А-ја! — рече Макса и баци цигару па леже опет. — Море, господине, лези ту па спавај! Немој да се млатимо овђен, а ево смо се дигли у глуво доба, па ка’ вампири! Напољу запеваше други петли. — Он и нико други! — вели Срета.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Подрани рано те са слугама у лов крене. Кад на путу сретне оно црно јагње, рече слугама: „Ви хајте ћа, или ме овђен причекајте, па кад ме видите, тадар ми се надајте.
царичин син зачуди, и не могаше да проговори ријечи, крстећи се од чуда, и најпослије матер запита: „Откуд ова овца овђен?“ „Камо ми жена?
јавити, него ја отидох к њима да им се јавим и да им кажем да смо дошли к њима да с њима живимо, а ти ме причекај овђен под оно дријево, те је од сухога | злата а перја су му бисерна; ма пази, без великога свога чуда немој писнути ријечи
те је у своја њедра стави; рашчешљај ми косе и пушти ми половицу спријед а половицу низ плећи, пак до довече остани овђен код мене.
не убиј ме! ништа ти крива нијесам, него ме твоја мати ево оволико времена овђен | у тамници заковала, и подметнула двоје штенади, а моју лијепу ђецу негђе обестрвила; него се смилуј на мене!
опет прометнеш у струк босиока док се ја вратим, и да се никоме не покажеш, ако би ко у ову моју камару долазио; а ево овђен ово мало звонце, кад се ја, ако Бог да, вратим, и кад у ово звонце закуцнем, ти се проврзи каква си данас.