Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Непопустљив, затворен у се, тврдоглав Као коњ кад му натуре оглав, Чекао је трговце с Блиског Истока, Док су се Вука, Магда и Јока Досећале беди и јаду Који их је чекао у Ријаду!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
пажње ницина — болест жлезда новљак — нови, млади месец њака — магареће њакање оварисати — упутити се у чему оглав — део узде или улара који се налази на глави коња огрејаније — сунце ожег — ватраљ осоје — она страна коју сунце не
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина. Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу. За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру.
Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав. — Држ’ добро! Држ’! — вичу му.
Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше. — Држи, Грго, држи! Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало. Коњ оте мах и потече у сав трк. Онда видјеше чудо.
Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! — Пушти га! Пушти! — довикују сви. Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи. — Може ли се ово очима вировати?!
Ко је пливач!?... Спасте дите!... — викаше фра-Брне. Бакоња вртијаше главом да не треба помоћи, па попусти оглав, и измаче се на сапи. Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сељацима.
Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: — Бакоња! Зар си ти то? Бјеше Кењо. Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Та шкрбава удовица, Аћимова снаја, што су јој мужа убили књаз-Милошеви момци јер је књазу узду и оглав украо, те је Ђорђу старим млеком отровала младићство, узимала му га и после женидбе, покварено јој месо!
Не подсмева се. Аћим хтеде нечим да му узврати, растужи се и над слугом, а овај му приђе, ухвати кобилу за оглав и заустави је: — Чича-Аћиме, дошао је дан да се и ја обрадујем — поче узбуђено. — Веран сам ти десет година.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЗЛАТОГЛАВ Аѕпходелл ‹= Аффоділл› (аѕпходелуѕ рамоѕуѕ и а. албуѕ ‹= аѕпходеліне лутеа›). 3лат(н)оглав, златоглавак, златоглавица, воловски реп, краљево копје (в. Софрић, 101), трава од жуча (ЖСС, 118).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нађосмо место где се вода разливала преко широког плићака. Човек једном руком ухвати за оглав, а другом за самар и покуша да догура кљусе до воде.