Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Кад спомену своје унучиће, он се прену и погледа на сат. „Време је да пођемо; моји мали врапчићи сигурно су добро огладнели после своје игре и цвркутања“. Устадосмо са клупе и пођосмо натраг, истим путем којим смо и дошли.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
МЛАДЕН (с улаза, сав срећан): Па, чедо, Ташана (показује на децу) ми смо већ огладнели! Готов ли је ручак за нас? ДЕЦА Нано, нано, даде нам бака цвеће.