Матавуљ, Симо - УСКОК
А, бабо! Не чудим се, најзад, никоме као теби! Не помишљаш ли да је човјек огладнио, верући се уз наше главице! Милица, с дјететом у наручју, сједе пред оца и рече: — Зар баш ни једне ријечи немаде,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад му Милош рече: — Ево има већ два дана како ми моја маћија не даде ни крушне мрвице да поијем, па сам тако огладнио да сам готов умријети!
Идући тако кроз једну планину, нестане му и 'љеба и ракије, а огладнио к'о пас, а куће ниђе ни за лијека. Наједанпут угледа више себе мачку ће чучи на једној букви, па, да би дао вољу за
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сутон се почео бјеше хватати. „Ја бих да што заложимо, е сам огладнио... Јесте ли што зготовиле Јанку?“ „Ја нећу ништа до млијека!“ рече момак. „Каква млијека, чоче!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
О НАШИМ ЉУДИМА Ако сахат лаже, сунце не лаже. — Казао је некаков (човек) те је био огладнио. Аџе Рамо, добар ти си! — Хвала богу, јер не могу.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим! (Излази) СТАВРА: Народ огладнио слушајући! (Улази Просјак. Дроњав, прљав, улепљене велике косе, брадат, невероватно стар.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— упита је он. — Погребљина, — одврати му лисица. Кад буде сјутрадан, али медвјед бијаше јако огладнио па рекне лисици да донесе ону кошницу с медом. Лисица оде и донесе ју празну.
Ћипико, Иво - Приповетке
Улазе упоредо у градске улице, у вреву свијета. Он се жури: студено му, и огладнио је, и не мари за чељад што мимо њ пролази. А слободан је и протискује се међу свијет, као да је у своме мјесту.
Ћипико, Иво - Пауци
Поп—Врани жури се, огладнио је; и слуга Иво већ на сто носи. — Дошао си, — вели му и ублиједи од узбуђења. —Живине! Могао си чекати, па по