Ћипико, Иво - Приповетке
не посурише над њима и највиши висови и све се заодјену суром свјетлошћу, која је обавила и њихове тугаљиве прилике и огладњелу стоку, и изједначила их у боји с тврдим, сурим стијенама. Отац размишља што ће од својих и од себе.
Гледа пусте њиве, обрађена поља, и сјећа се труда и зноја док га је обрадио; и гледа пред собом огладњелу стоку што на голети скапава — нема чега да , се маши.. .и смрче му се у души.
Ћипико, Иво - Пауци
А испаван, чио, своје планине и страствене Маше. — Лијепо ти је заморену опочинути, огладњелу најести се, озеблу огрејати се... а жељну љубити...