Употреба речи огласим у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

“ — Доста, стрико, молим те — викну домаћин узрујан... дакле, желите да огласим Божић? Сви заграјаше: — Ела, молим те! А-ну почни! Без требе нећемо ни ми!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

— Ту сам. — Е добро! А ти чини своје, па ћу ја изићи; али ти више да не идеш за мном ђе се ја огласим, јер неће добро бити. Ово су они тако говорили а нико други није могао чути ни разумјети осим њих двојице.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Немам на коме да се искалим. Хоћу да се огласим љубављу и да узбрдо кренем са похвалом стварања на уснама. ЧОВЕК У САМОТНОЈ КУЋИ Седим за столом и држим хлеб у

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

А сада, Магдо, капију широм отварај, на њој два фењера пали и донеси ми пушку. Да огласим! Нека свет види! Нека свет чује! И устаде. — Нека свет чује!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ — „Ту сам“. „Е добро! а ти чини своје, па ћу ја изићи; али ти више да не идеш за мном, ђе се ја огласим, зашто не ће добро бити (ово су они тако говорили, да нико други није могао чути ни разумјети, осим њи двојице).

” — „Ту сам.” — „Е добро! а ти чини своје, па ћу, ја изићи; али ти више да не идеш за мном ђе се ја огласим, јер не ће добро бити” (ово су они тако говорили да нико други није могао чути ни разумјети осим њих двојице).

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

— Ту сам. — Е добро, а ти чини своје, па ћу ја изићи; али ти више да не идеш за мном ђе се ја огласим, јер неће добро бити. Ово су они тако говорили да нико други није могао чути ни разумјети осим њих двојице.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности