Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
119 Брат и сестра Човек имао је синчића весма лепа и кћер поружну. Ово двоје, као деца, играјући се једном око огледала, почну се огледати ту. Онда брат начне се хвалити да је врло леп, похуждавајући сестру као ружну.
Пак јошт ако се нађе која и духовна персона овакова, ето ти лепа огледала и примера другим! Чесна и разумна жена, ако ће и просто обучена бити, достојна је високопочитанија; а она сујетна и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тога чуда још није било у свету. — Шта рече, несрећнице?! — Нећу! — рече Јелица упорно. А у очима се огледала сталност, која је говорила више од сваке речи. Крунија седе на креветац.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
288 ОСТРВО ПАПАГАЈА 289 РУКА 290 ОГЛЕДАЛА 291 ОТРОВ 292 ЗОХРА 293 ПРОРОЦИ 294 ДУБРОВАЧКА ПЕСМА 295 КАЗНА 296 СВЕТЛОСТ 297 СРЕЋА 298 ПЕСМА О
Мирно су ходили поред њих два суха дугачка хрта са жутим очима. ОГЛЕДАЛА Хтела је да види своју велику лепоту, али није било огледала на свету.
ОГЛЕДАЛА Хтела је да види своју велику лепоту, али није било огледала на свету. Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту.
Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала. Жена извади из своје косе цвеће и чиоде, огрну се власима као сенком, и закликта од радости.
И у тој радосној и дивљој игри, она разби огледала. А када је разбила та огледала, није више знала каква је, је ли лепа или је одвратна.
И у тој радосној и дивљој игри, она разби огледала. А када је разбила та огледала, није више знала каква је, је ли лепа или је одвратна. Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама.
А када је разбила та огледала, није више знала каква је, је ли лепа или је одвратна. Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама. ОТРОВ Сатрап је казао блудници да отрује песника из Сусијане који му се руга.
СВЕТЛОСТ Тај човек је чекао у звездари да у зодијаку блисне једна звезда коју ће он ухватити у своја огледала, и која ће бити његово откривење.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и дрличе, а они држе здравице храброј, неустрашивој и непобедној војсци, најиздржљивијој на свету, и разбијају чаше и огледала све до сванућа кад зареде по улицама и под прозорима „праве серенаде“ оним женама чији су мужеви луди те се ломатају и
одвратно кад се само сетим да је он онда, преда мном, кад се пијан кући враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза огледала и свуда на ужас оне јадне жене која се смрзавала од стида пред сином.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А он је скакао са коња на коња, кроз велика огледала баруштина, и ноћу, иако је месечина била скоро сасвим угасла. Јахао је и по провидном мраку, као сенка.
Из тог предсобља, улазило се у собу, у којој је имао огромну постељу, а толика огледала, да се Павлу чинило да је са њим ушло пет Исаковича, који су се кретали, кад се он кретао, са десна, са лева, са леђа.
И у тој просторији, раскошно намештеној, било је много огледала, тако да је свега било пет пута више, него у стварности, у животу. А то га је узнемирило.
Исакович онда отрча за кућу, а кад се вратио, намириса брке, и обу се код огледала. Затреса кићанкама, на својим хусарским чизмама, а имао је обичај и да звекне, два‑три пута, мамузама, пре него што
Госпожа Хумл, са свећом у шандали, осветлила је ту собу, која је била пуна огледала, и на таваници, па рече Павлу да је добродашао. Показа му постељу и лавоар, и рече да може лећи, да се добро испава.
и видео је себе, међу многим огледалима, као да постоји још један Исакович, који понавља сваки његов корак и, кроз огледала, пролази.
Видео је огледала на зиду, гоблене, велики версајски сто, завесе на прозорима, и, у њима, врхове платана, а спазио је, при столу, и
Стајао је пред огледалом. Исаковича су били, при улазу код амбасадора, раскош намештаја, огледала, и велики, францески, прозори, кроз које су се видели кестенови, засенили.
Био је уведен, опет, тако му се бар чинило, кроз огледала, кроз мраморне нише, поред канделабра и гоблена по зидовима. Био се надодолио и имао је намирисану кику тог дана.
Имала је да види и опране обојке Исаковича, које су се сушиле, на конопцу, испод једног огледала, високог, на зиду. Текла Божич била је порасла, за то неколико недеља, откад је Исакович није видео.
Доцније је добио лепу, францески удешену, собицу, изнад улаза. Имала је три огледала. Павлу се учини, као да ће из њих изићи госпожа Божич, која чека.
постељи, која је била широка, францеска, сасвим онаква, какву је, код госпоже Монтенуово, видела, а поред постеље, и огледала, горела су два венецијанска фењера, које је ди Ронкали био донео, из своје куће у Грацу.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Мангуп сам ја. Стојим у трпезарији крај огледала и у њему при одблесцима сунца гледам своју црвену косу, своју шашаву њушку с пегама и огромне, нечим као зачуђене очи,
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Мала сала. Патос лепо орибан, дувар окречен, украшен зеленим гранчицама, зимзеленом; четири огледала, неједнака, једно веће, друго мање, како је од кога узајмљено, од каснара, натшумара, или натароша, па онда црвеним
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па ипак су заслепели и обневидели од вампирских пламенова свећа, у сребрним светњацима, од светлуцања огледала, црних, лакованих сточића, резбарија, мраморних огњишта и свилом превучених банкета, тако да зажелеше сами да губе,
Кад их Исакович опомену да се праштају, они су срдито желели да остану. Неко време, у блеску огледала, њима се учини као да седе на небесима, међу звездама, на сјајним млечним путевима, њихајући се лако.
су летеле роде и вивци, које беше навикла да посматра, седећи код прозора, као и мирна стада на обали, која су се огледала, главачке, у води.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Црној Гори држе да: „Не ваља дијете него му прође година носити спрама огледала, да не би почем умрло.“ На Груди верују да не ваља „да види зрцало, јер би му се могла призријети напаст“.
)¹⁵ и дечјег развоја („модел органске светиљке“, „модел механичког огледала“ итд.)¹⁶ која су условљена теоријским опредељењем и филозофском антропологијом која лежи у његовој основи, с једне, и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
То је укус размрвљеног стакла и поломљених огледала. И њих старац храни житом. Са брда изнад града долеће треће јато. Оно мирише на мемлу хладовитих дворишта и на воду
Спаваће у хладној соби испод огледала за које је затакнуто пауново перо. У зору, испод топле перине, осетиће да га неко гледа.
»Она је све што имам!« Дивила се величини огледала која прекривају зидове сале. Најпре ја наишла његова стара муштерија Бети Блам.
Маки наручује трећу туру пића за све. Данас је празник! И одједанпут, он види како у четрнаест брушених огледала њиховом столу прилази учетрнаестостручени човечуљак из фотеље.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Предићка удаде кћер без крајцаре у пуну кућу. Гледим, боже, кад смо били на свадби, ту су ти огледала, ту су канабета, астали — мило ти је да погледиш. Али и уму људи, брате. ОТАЦ: Е, шта ћеш. УГЛЕД 3.
Ајде, сад иди! (Девојка одлази.) МАТИ (сама, код огледала, намешта се): Само да је какав честит младић. Девојка ми је у образу лепа, лако ће му се допасти, а нога се и не
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Одмах после изласка Огледала србског, када му је још била »пуна глава народних песама«, он је узео да пише Горски вијенац.
1878. умрла је у Београду заборављена и у беди.72 Као готово сви људи њенога нараштаја она се огледала на поезији. Почела је певање још као млада девојка, 1847, и јављала се готово по свима листовима српским онога времена.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Отпоче с децом граматику. Кад њу сврши, пређе на писање, и зада им да пишу из Моралног огледала, а то треба и да запамте. На рукопис није толико полагао, пошто они могу бити људи и са ружним рукописом.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Она чула, тамо поитала, Па је Цвету млада огледала: Цвета бела, на свету дивота... Што ће сада Ајкуна сирота? Уједанпут са душека скочи, Небу диже укочене очи. „Аха!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
је Други облик праха, Угледао сам на дну мене Тај осмех задржаног даха, Што успео је да се згусне За тренут на дну огледала; Оком без боје и без зене Будућност ме је погледала, Немушто, мудро и без страсти, Ко кућна змија под довратком; Ма
Октобар у јуну. И трну зуби и опада коса, Огледала се од погледа гасе, Будућност разложена као глоса Нејасне строфе. Болест обнавља се.
мора, Здраво мала ватро, Уљанице божја У све нижој ноћи, Што светлиш на небу А зариш у души Ко жижак близанац На дну огледала; Онај ко у руци Одсутно те носи Са несрећом нашом Склопио је завет, Па заборавио И завет и себе — Ал светиљку
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — извали она будала из огледала; недоношче једно! —У ствари — рекох —требало би да човек одапне пре него што почне са укопавањем властите личности,
— Шта мислите о најбољим годинама за једну жену? — масирало ме је и даље оно пегаво недоношче из огледала. Знам једну даму за коју кажу да је у најбољим годинама, што за жену њених година и нису никакве године!
Успева ли ишта тако добро као успех? — запањи ме оно жгепче из мутног огледала. Мора да је ту сентенцу однекуд здипила, иначе, како би јој уопште такав обрт пао на памет?
Отплаках тако једно пола сата, а затим ружем за усне написах преко огледала: Живи брзо, умри млад и буди леп леш! И то се зове рођендан!
Лукава ствар! Да сте само видели све оне уважене тинтаре како вас обасјавају одозго из огледала, крепали бисте од смеха, богами! А тек вратар!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У дворишту ломача се пали, букте свеске попут сува грања, бурно пламте домаћи задаци, огледала нашега незнања. Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Онда смо одлазили даље путем уз обалу, а цркве се иза наших леђа дизале увис, ослањајући се на море, на пучину, на огледала плавети расута по небу, пењале се пошто су нас пресреле, показале се.
сира и месечине лучоноше и вење ни против јавних зграда које на ледини расту провидне ветром а природи показују огледала оних здања из будућег града сунце је у савезу с биљем по обичајном праву а воли оне који неће да се сахране да
твоја је соба општи стан предсобље повратка у потпуно знање које води унутра дубоко на осетљиве струне и чудна огледала Ја види још једног себе које се расцвета изнутра у неке давне цветнине чије латице дотичу Све. 2.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
По једној благој низбрдици слетео сам у тај лавиринт, где угледах људе на чијим се лицима огледала патња, и оцртавали ужаси крвавих дана. Бледи и испијени, необријани већ толико времена, а одело им у нереду и каљаво.
На лицима људи огледала се заморна примиреност, као после неке страшне олује, у којој се могао и живот изгубити. После толико времена данас су
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Прикачи га на груди да види како стоји, али мука : нема у школи огледала!... Отвори га и гледа како ради, па опет затвори и гледа.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 189. Белила се Призренска девојка, Код Призрена на нова бунара, Белила се па се огледала, Па је себи сама говорила: “Боже мили, дивна ли сам, Боже мили, лепа ли сам, Боже мили, бела ли сам; Још да имам
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Да га могу играти и пред једним белим платном, на позорници од самих огледала. Да су то вечности. Да те речи, те маске, могу да дигну до монструма, до колоса. Већином га дају заједно са Лабишем.
Нек сину ко Монтекарла огледала, забрујаше звона са наших обала а народ ће вући кола наше дике. Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
За неколико није се могао одвојити од огледала, па се трже те истрча и уз трећи низ скала, у неку пространу дворану. Дјевојка трчаше к њему раширенијех руку те се
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
на првом су врата са тридесет и два бијела војника а међ њима црвен капетан; на другом су два прозора, на трећем два огледала, над којима се вије равно поље, а над пољем шумица?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
пијаца на којој се могло наћи све, од димљених јегуља и шарпланинског меда до грочанских рибизла, венецијанских огледала и женске послуге. Од те је пијаде остао само патрљак на малом простору поред велике зграде у којој је самопослуга.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
туговању напијем се воде с источника: откри мени несретњу судбину, ка предмете што за собом видиш у свијетлом лицу огледала.
Попа, Васко - КОРА
вода Неспретна Гега се полако Трска која мисли Ионако ће је стићи Никада Никада неће умети Да хода Као што је умела Огледала да оре КОЊ Обично Осам ногу има Између вилица Човек му се настанио Са своје четири стране света Тада је губицу
присуство ево га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те склоним Из твога лица у моје Ево га трећа је сенка У нашој измишљеној шетњи Неочекивани
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
њеном облику и кретању, у то не сумњам, једино стварно и истинско биће, а цео духовни свет сматрам само за једну врсту огледала те стварности“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
у једној од оних кафана што раде само ноћу поглавито за официре и где се лумпује са женом у крилима, па сам разбијао огледала и флаше, махао сабљом као махнит, и беснео свакојако као изван себе, не сећајући се ни за тренутак драге успомене коју
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
За лице твоје огледала није. Живи међ људма у музици блуда. Живи! И нек ти влага срце пије. Живи у земљи срамоте и луда.
Ћипико, Иво - Приповетке
Свиди се сама себи, па се још једанпут надвири, као да јој је у одразу огледала нешто лијепо остало. Па наново прихвати се посла по кући.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Поља с језером у чији понор, одражавајући се, силазе брда: Кроз огледала отиче орахова дворана као река. И све песме песника Кроз душу моју отичу у поља далека.
одакле се пошло, дакле у песникову садашњост: Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор [...].
]. Орахова дворана продужена у огледалу, огледала углачаних река, небеса што силазе у језера и песме што кроз душу отичу до давних предака (до сени умрлих што их вода
испосредована значењем: те се две стране непрекидно међусобно посредују, одражавајући као два наспрамно постављена огледала.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Узме са стола кутију и дели сваком редом.) Ево, ево... па то, онако, за успомену. СОЈА: Уденућу у рам од огледала. ЈАКОВ: Е хвала, баш ти хвала. КАЛЕНИЋ: Молим вас, мени дајте две.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И пошто су та два лика међусобно слична као предмет и његов одраз у продуженом (продубљеном) простору огледала, лако је објаснити зашто их поједини интерпретатори Дневника недопустиво бркају.
су летеле роде и вивци, које беше навикла да посматра, седећи код прозора, као и мирна стада на обали, која су се огледала, главачке, у води“.
372 При првом сусрету након тридесет година Вук Исакович прилази мајци принцези која је смештена тачно испред великог огледала.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Плаве очи — огледала душе, Море које не буркају страсти, На дну бисер тихога весеља, Миље што се реч’ма не да касти. Бело чело — чисто
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
у брдо испод месеца где расту небесне биљке са земаљским цветовима и дрвеће на коме рађају електрични плодови и празна огледала и празна огледала јер нема ничега са друге стране.
расту небесне биљке са земаљским цветовима и дрвеће на коме рађају електрични плодови и празна огледала и празна огледала јер нема ничега са друге стране.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ова се скрушеност огледала и на иначе мушком И одважном лицу мајора Петровића. Предам Сировацком ђенералову поруку, узмем од њега реверс и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Полазите! Кратак поздрав и ова петорица излетеше нечујно из земунице. Вратио се и Драган. На његовом лицу огледала се детињска радозналост и неки понос због важности посла. — Да ли је потребно да их надгледамо? — запита Драган.
Окретао сам се као неки сељак и посматрао кревет... Хладна и топла вода... Огромна огледала... Млада собарица, нема јој више од двадесет година.
Имала је интересантну главицу. Али и поред њене раскошне младости, ипак се у очима огледала нека сета и бол. Пригушена младост.
А ми од тога живимо... Такав је посао. У њеном гласу било је нечег леденог. А у оном одрицању од своје рођене сестре огледала се сурова логика њиховог чемерног живота. После нервног надражења као да је њоме овладао замор и нека досада.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дајте брже корпу цвећа И четири огледала, И воштаних девет свећа, Нови мидер од перкала, И париски рококо, И пантлика барем сто.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Иде ноћ без сванућа, о, тешко теби створу! Смолу низ образе, место суза, пролиће очајање, прскајте, огледала, црном лику црње огледáње!... ЂУРЂЕВА ПЕСМА (І) Нећете ме?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И у тој њеној понизности, заједничком ословљавању, изједначавању у старешинству оца са њиме, Младеном, сином, огледала се она предосећања матера према својим првенцима, она слутња, бојазан, што су они ти који ће, не дај боже када им
Ћипико, Иво - Пауци
— Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. Па опет сједе и — пише. — Колико година служите?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Понекад сам одлазила на Мртваја вир, на то дивно драго место, склоњено од људи, купала се нага и огледала потом своје лице у бистрој води. Сада то више не радим.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Научна продукција имала је онда, као и дан данашњи, два вида. Она се огледала у самосталним научним расправама или делима и у уџбеницима.
Оно се огледа у три дивна венецијанска огледала: Босфор, Златни Рог и Мраморно Море, а где опази какву живу боју оно је тако страсно пољуби да од тога ваздух
Кров, спољни зидови, па и сами бокови узвишице, обложени су полираним челичним плочама које се сјаје као венецијанска огледала, јер не рђају због недостатка ваздуха. Та огледала имају свој нарочити задатак.
Та огледала имају свој нарочити задатак. Дан је овде веома дуг, добрих 350 сати, а за то време угреје се Месечева површина знатно.
Месечеве ноћи, када се тло околине охлади јаче него за време најљуће Земљине зиме, није овде, у згради, хладно, јер огледала и безваздушни простор којим је она обложена, претварају ово зданије у неку врсту „термос“флаше која се не хлади.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
одговорио: да он често седи у авлији на сунцу, и познаје сенке свих укућана, и да је сенка, по њему, гора још од огледала. Мало помало, о сенки је чуо Петар, па Швабица, па Мађарица, па и Љуба.
Кад се у сеоској кући почне живети сувише господски, да знаш, или страдају огледала и столице, или синови и кћери. Марко је при рођењу свакога сина чинио завештања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ордонанси су јурили у разним правцима Људи су се сакупљали у мале групице. На њиховим лицима огледала се нека усплахиреност. Пољима се разлегао устрептали жагор.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
њима ловац малаксава, усамљен, без лека; Кроз душу отичу ми песме у поља предалека, Кроз душу, кроз млака огледала углачаних река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Наже се над воду и крикну. Из воде, као из огледала, растао је ка њему лик високог, прекрасног момка. Једва је могао да поверује да самог себе у води гледа, кад из језера
Изненади је, ипак, што старице наједном, нестаде, као да се у дим претворила. Да јој на длану није било огледала могло јој се причинити да јој се старица само приснила, али огледало је било ту.
— Шта би? — крикну млада жена, па поче скупљати расуту парчад огледала. Али, никако јој није успевало да их сакупи: нека су међу даске у поду западала, друге је струја ваздуха односила кроз
Можда би син и унук милији поглед имали! — Пажљиво и да је нико не види, покуша Лепотица да састави комадиће огледала. Узалуд! Ту и тамо недостајало је понеко парче, јављала се пукотина.
а почињу кукурузишта бацају људи старе и непотребне ствари: некадашња корита, ислужене столице и ормане, поломљена огледала, ко да наброји? — Каквих све овде чуда нема! — кликну дечак мален и танак као гранчица.
Њеној срећи сметала су једино огледала. — Гле, ко је она баба? — кажу да је упитала Царица, намрштивши се свом одразу у огледалу.
и саветници збуњено су погледали један другога, али већ сутрадан из двора и из срећнога Плавог царства нестала су огледала.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по песмама у којима се име њено спомиње или које се ради ње, као