Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Нећемо се дуго бријати, мајстор-Симо, не! Баш сам се ових дана гледао у огледалу“, рече, сиромах „ал’ као да нема прилике да ћу те много мучити“.
невесело проговори: „Пре неких времена беше и ово врано као зивт, а сад је побледело, као и лице што сам га јуче у огледалу видео... Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере...
стаклићи са ђулсијом, огледалца, у која је Стана пажљиво завиривала, задовољно смешећи се на своје лепо лице које је у огледалу видела... Не прође дуго, па се и архимандрит указа.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Бедна, худа и срамотна вешт видиш здраву-читаву жену која ни о чем не мисли него о беспослици, о шпациру, о огледалу и о хаљинама, као да је бездушна лутка а не разумна сатвар с словесним обдарена духом.
Нека приме ови премудри совјет благоразумнога оца: кад се год виде у огледалу, ако им се чини да су лепе, нек све своје попеченије у том положе да своју лепоту са злонаравијем не обешчесте и не
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Фрајла Варвара се на врат на нос приправља. Оде у другу собу, свуче се, па на огледалу образ дотерује; затим обуче другу хаљину, метне ланац на врат, бразлетне, прстење, па онда оде у велику собу и стане
Миливој се обуче што лепше може, погледа се на огледалу, заковрчи бркове, па хајд’ напоље те се убаци у кола Алкина. Кочијаш јури.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А кад у високим чизмама, уским чакширама, блузи са црним оковратником и са високом, тврдом шапком на глави приђе огледалу, он, угледавши се, инстинктивно подиже руку до штитића, поздрави самог себе па се насмеши.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Скочио је на то, брзо, удесио своју кику, како је најбоље знао и умео, а затим се обукао и дуго посматрао, у огледалу, као кад би међу кирасире ишао, по Енгелсхофеновом наређењу. Питао се, међутим, у себи, куд трчи? Куд жури?
Затим је раширила руке, као да чека да је распну. Не верујући ни сам својим очима, Исакович онда виде, у огледалу, како јој, све ближе, прилази, и како је црвен у лицу. Изненада, Божич га, кроз смех, гурну на госпожу.
што је чуо од Божича, Павле се обрадова лепом, летњем дану, па је завршио облачење једним топлим осмехом на лицу, у огледалу, осмехом по коме су га памтили, и људи и жене.
Он се клањао Кајзерлингу, збуњен – то јест он се клањао Кајзерлинговом двојнику у огледалу – а не Кајзерлингу, који је стајао на другој страни, са једном ногом на фотељи.
Амбасадор је био подигао свој натмурени поглед и посматрао Павла, тренутак, два, па затим устаде и приђе огледалу. Наслонивши се на аппуи мраморног огњишта, под огледалом.
Прелетао је, каткад, са Исаковича, погледом, на кафану, на коцкарницу, у суседној дворани, на жене у огледалу, као да су све то неке шарене тице, које улећу, излећу, а само се за тренут пред њим лепршају.
Било се наоблачило, грмело је и ветар је дувао. Павле је, у недоумици, зачуђен да себе види, таквог, у огледалу, дигао са пода своју црну, хусарску, попону, исправио се и смешкао.
Павле онда, као месечар, напусти собу, у којој је аудијенцију имао. Учинило му се, у један мах, да је, у једном огледалу, спазио лице Вишњевсково, који се заценио.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мада је хтео, и требао, да пожури, чинио је бесциљне покрете и прекидао облачење дугим посматрањем себе, у огледалу, какво код куће никад видео није.
Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.
“ Смешећи се збуњено, као да се осећаше нешто крив, Вук Исакович је био тим неспретнији што је у огледалу, пред којим је стајала, видео самога себе и што је, за њим, непомично, слушала њене речи читава група Срба, официра,
Видевши у огледалу, великом као капија, зидове, као млеком опране, позлаћене; таваницу, пуну белих анђела и пастира, са задигнутим и
бакарне светњаке, са искованим лишћем и малим анђелчићима, пуне безбројних свећа, Исакович, уплашен, видео је и њу, у огледалу, леђима окренут, пре него што јој погледа у лице. Била се обукла као млада девојка.
Загледаном у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо‑амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
мужа (момка), најчешће извесним разноврсним магијским поступцима настоји да га призове у сан или да му лик угледа у огледалу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
које ће ми, ко зна кад, једнога дана затребати и добро доћи — у оним јутрима, можда, када приликом бријања угледате у огледалу своје лице, а под прстима осетите нечију туђу оштру браду. Све те куће које су израњале из измаглице.
Обукао је своје најлепше плишано одело боје венецијанске магле и погледао се са задовољством у великом огледалу док га је лифт спуштао ка рецепцији.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.) КУМАЧА (скинула мараму, па се гледа на огледалу): А шта мени фали? УГЛЕД 11. ДЕВОЈКА, ПРЕЂАШЊА ДЕВОЈКА: А гле кумаче!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ИСАЈЛО: По дана иде с књигом по соби и једнако таре руком чело и свађа се с косом. А по дана седи на огледалу. МАНОЈЛО: Ваљда гледи колико му нарасло чело од науке. ИСАЈЛО: Не знам шта ради.
СТАНИЈА: Ама, кјерко, баш ти ружно стоји та коса. Зашто се не очешљаш љуцки? ЉУБА (гледа се на огледалу): Куд ће лепше него овако? СТАНИЈА: Ама зашто је не туриш на једну страну?
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Кажу људи да млого на мене наличиш. ПЕЛА: Тако су и мени казивали. СУЛТАНА: Оди да видим. (Повуче је к огледалу.) Заиста,... хм! (Љути се.) Сваки ђаво на моју главу.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
слежу И мрве у архипелаге — У сабирању овом земном То двојника сам погледао; Смешим се као Агамемнон У двострукоме огледалу. (5. ВИ 1989) ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ Ох Діоѕ, абріендо, ентре ла ѕомбра, лімоѕ.
несаница, Пена што руби вртлог од празнине; Безлична, знам ти сваку црту лица У мрежи остакљене паучине У напрслом огледалу; тишина Мрешка се као скоруп од твог гласа Из друге собе, где је помрчина У којој трептиш ко паслика спаса — Лептире
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Било је пет сати и, за разлику од летњих месеци, већ је скоро пао мрак. Ватра у фуруни се одавно угасила. У огледалу више није било никога, само тама. Река је непрестано шљапкала: шљап-шљап...
Гледаћете се тако сваког јутра у огледалу, а нећете се више препознавати, и казаћете сами себи: „Откуд ви у вагону Ли?“ Зваће вас: матора, тетка, кево, стара,
И једнога дана, баш сам била устала а напољу облачан дан, погледам се лепо у огледалу, право очи у очи, и упитам се: „Па да ли си ти нормална, Анчи? Видиш да те човек ескивира!
френд Суле, постројио све своје генерале, или не баш све, само оне најглавније, и наредио им да се добро погледају у огледалу. „Зар с вама да добијем рат?“ — казао је. — „Пазите само како изгледате!“ Страшан фазон, а?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У нерад сам повео војнике да сред мириса траве девичанске у огледалу ханџара открију болне рубове тела. У корену је посечен празник и сунце као храст паде преко нас.
а слуге су мозаиком облагале ваздух, но убрзо међу зверима у врту почеше мегдани, цар више није имао времена ни у огледалу да се види, почео је да ради — углавном са кожом као неко ко је штави: по ходницима је секао уши, скидао каише с
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
То беше доиста редак и величанствен накит. Застадоше јој очи на њему дуго... Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси. Изврсно!... Она спусти очи и погледа у своје лице...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Њихово је време ноћ, кад се свици јаве и месечина разлије по огледалу мора. Тада се, као блудећи пламенови појаве и светиљке чамаца, па лагано круже и обилазе дубине, из којих нагрну рибе
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Велика риба додирује њушком наш прозор. Али... ево је где бесно насрће на стакло на коме се огледа као на огледалу и по свој прилици мисли да је то каква друга риба која на њу насрће.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Мирније спава. У јутру је свежија. На огледалу види како јој крвна зрнца почињу по образима да избијају и да се заокругљујући шире. Јело јој слатко. Вода још слађа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
тупо лупило у прозор, видео је да је то ласта, и први пут је била ласта, пијукнула је разљућено и жалосно, а у великом огледалу с луком седео је неки старац који је нагло оронуо и обема рукама једва држао браду.
Узео је јајасту четку, ону којом је Вукашин четкао зелено, хтео је да гађа старца у огледалу, не, сетио се, видеће по разбијеном да сам луг, па ми више ни новац неће тражити.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И устајући погледам у огледало. Тамо, у том огледалу, испрсканом милионима ситних црних пега клатило се нешто у магли, зацрвенело, тршаво, тупо.
Никад! — Маіѕ ил фаут цоупер! Абѕолумент! Ду реѕте, је м'ен фоуѕ! И тада се опет угледах у огледалу, али тако мртвачки блед, блед као дух, никад нисам био.
— питала га је немирно госпођа Леђенски извлачећи иглу из шешира према огледалу. — О, — одговори љубазно господин Леђенски — па ти добро знаш да то никад није био мој обичај.
И тако, савладан силином своје туге, господин Леђенски устаде нагло иза писаћег стола и приђе великом огледалу до прозора.
“ Ето, са овим речима судија је необично енергичним кораком пришао огледалу. Затим се уклонио, и за мало па је понова био пред њим, весео и крепак, у свом потпуно новом жакету, чији су краци,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Чак и красотица из каквог дивљачког племена, која није никад сагледала свога лица у огледалу језера, има то држање, ту несвијесну самосвијест, тај инстинктивни понос на своје биће, то нејасно осјећање
Типична каванска киша, која има читав вид једне комуналне услуге. На огледалу локава провјеравао сам густоћу капљица: нема ту промјене!
Ћипико, Иво - Приповетке
Тешко јој је било у души и мораше је црна слутња; толико је пута погледала у своју слику и похитала к огледалу да се у њему види.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Нама су управо његове анализе и помогле као путоказ за боље разумевање Настасијевићеве песме. У огледалу руске културе видело се јасније оно што је било сакривено у једној од најбољих песама српске књижевности.
Једна врста таквог обрасца положена је и у основицу „Бодинове баладе“: одражавања у огледалу, реци и језеру смењују се као паралелна, али од почетка песме воде све дубље, према временски све удаљенијој тачки у
]. Орахова дворана продужена у огледалу, огледала углачаних река, небеса што силазе у језера и песме што кроз душу отичу до давних предака (до сени умрлих што
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА (окрене се на собним вратима): Па-па! Папа! XИИИ АНКА, ЧЕДА АНКА (гледа за њом изненађена. Затим прилази огледалу и, квасећи прсте на уснама, дотерује обрве и удешава фризуру). ЧЕДА (долази споља): Е, а шта ви ту на огледалу радите?
ЧЕДА (долази споља): Е, а шта ви ту на огледалу радите? АНКА (кокетно): Па дотерујем се, господине! ЧЕДА: Е, ако, ако!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Као што ми, истина, видимо своје лице у огледалу, али га видимо као да је одвојено од нас, помало чак и као туђе, при чему промена места леве и десне стране чини
Отуда и извире блага иронија. То како себе види Магда дато је у огледалу туђег, Софкиног виђења. А тако склопљена реченица, чак и када би писац био несравњиво вештији у језику од Станковића,
У једном случају: „Ја сам покушао да заспим, али је тешко ишло, он ми је једнако шапутао, а сваки час сам као у неком огледалу видео, над својом главом, сам своје лице. Била је то чудна ноћ.
У њеном се лику заправо одражавају, као у двостраноме огледалу, два контрастно грађена лика браће Исаковича. И узмемо ли све скупа, добићемо заклопљену сижејну конструкцију.
„Мада је хтео, и требао, да пожури, чинио је бесциљне покрете и прекидао облачење дугим посматрањем себе, у огледалу, какво код куће никад видео није.
Велики комади његових груди и ногу, његове подбуле очи, жућкасте, пуне тачкица, а нарочито његов трбух, дођоше му у огледалу и смешни и туђи.
Захваљујући огледалу, он не угледа прво њу, него себе сама у одразу, па затим под необичним углом (нагнуте) види зидове, таваницу с
Загледан у ту наказу, њему се и другови у огледалу, непомични пред једним великим, дрвеним сатом, чија се шеталица клатила тамо-амо, жута и сјајна као Сунце, учинише као
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Кафа раствара све, даје добро скувати, особито женским персонама. ФЕМА (окренута огледалу): Мико фо!... Мико фо! САРА: А, нове локне! Рихтиг!... По последњем журналу! Шармант, ала бонер!...
АНЧА, ПРЕЂАШЊЕ АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Каква је ово свињаруша! С њом није вредно ни разговарати. (Пређе к огледалу, и почне намештати косу.) АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Ух, мора човек у несвест да падне. (Седне на столицу.
ФЕМА: И овај је дошао да ми смради нос. (Метне мараму на нос, па се окрене огледалу.) МИТАР: Фемо, шта је теби? Шта си се нарогушила као патак? ФЕМА: Коми фо! Коми фо! Данас имам једну особиту визиту.
Зашто сам толико компламента правила? Зашто сам ја по три сата намештала уста на огледалу? РУЖИЧИЋ: Не гњевајтесја, не гњевајтесја, тако Ариадна гњеваласја, но аз вам кажем да аз не могу приволитисја да с
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ено видим раздрагану Једну милу птицу малу, — Све то видим у твом оку, Кâ у неком огледалу. Ту је сунце, села, цркве, Ту су врти пуни цвета, — Ту ја гледам, ту ја гледам, Не треба ми друга света.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Купио сам још нове гамашне, ципеле, рубље. Прексутра изјутра, када сам се обукао и погледао у огледалу... самог себе нисам могао да познам. Био сам као из „базара“. — Кипислцауф! — додаде Лука. — Вала, како хоћеш...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
година: „Кад човек последње дјело његово, Путници, прочита н са животом његовим сравни, не само да ту њега као у огледалу налази, но чудесним њеким предосећањем и саму је смрт своју као Пушкин његда предсказао, тако да се са променом неки
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Али од свега што се оцртава У огледалу неслеђене воде Ја видим само твоје топле очи. XИИ Чуј како је ноћас шум цветова речит, Збори нам о Новом с пуно
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Хармонични облик тога млаза, његово подрхтавање, треперење у свима нијансама рубинске боје и његов отсјај на огледалу језерске површине, остао Вам је сигурно толико урезан у успомени да је сувишно да ту слику подробније описујем;
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Само да ми опет којешта не говори. СТАНА Море како! Кука и моли... Само да му опростиш. (Одлази.) ТАШАНА (прилази огледалу, шамију јаче разгрће, да јој се види више лице и коса; јелек боље закопчава и више диже шалваре, да ближе дођу јелеку;
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола, иако то крије, гледа с неодољивим задовољством. — Иди, Србо, види се у огледалу, и кажи да ли ти личи да идеш из апса.
Хода госпа Нола, вуче баш и неки шлеп, и нехотице се гледа у огледалу. Болест ју је разнежила према самој себи. — Гле чуда!
Што рекао мој отац, не стиже те, ни да је лане пошао! — Бранко се бори у себи. Једнако се смирује, а узалуд. Види у огледалу да је стално румен, и непријатно му. Пије хладну воду, али и то узалуд, у њему се запалио читав лагум воља и снага.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
упознати, и је л’ могао боље намеру у дејство привести него представљајући му романе, гди ће своју судбину као у огледалу налазити?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
се, да он буде повољан; државник, који у плаћеним новинама пише чланке о својим успесима; денди, који се себи диви у огледалу и намеће се да му се и ви дивите; војник, који се испрсава не би ли му спазили медаљу на грудима, коју је, ни сам не
Најлакше човек може познати само га себе на огледалу. Ако је добро огледало, човек може том приликом да види своје добре стране, а ако је рђаво огледало, човек може да
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Гле, камо се оно сакрило! — узвикну и загледа у своје радосно лице у огледалу, сети старичиног мучног хода, па прошапута: — Кад бих заувек остала овако млада, овако лепа, кад бих живела вечно!
— Гле, ко је она баба? — кажу да је упитала Царица, намрштивши се свом одразу у огледалу. — Зар на овом двору има и таквих? Отерајте је да не кужи ваздух нашег срећног Царства...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зона је знала да је лепа, и да је чак лепотица. Знала је то по огледалу, у које се, као свака млада девојка, радо и често огледала, и по погледима којима је сретају и испраћају, а и по
који већ више ни сама Ташана не носи, јер је изишао из моде — потрпа на себе све њене адиђаре, па се огледа на великом огледалу и хода по соби...